Dejan Šoškić je rođen u Beogradu 1967. godine. Diplomirao je 1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama: Finansijska tržišta i institucije, Finansijski menadžment i Međunarodni biznis i ekonomija na Univerzitetu Nebraska, Omaha. Tokom 2002. godine bio je gostujući predavač na univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli, SAD.

Na specijalizaciji iz oblasti finansijskih tržišta na univerzitetima bio je u SAD tri puta (1994, 1998, 2002) i u Centralnoj banci Švajcarske (2001). Bio je Fulbrajtov stipendista. Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista.

Šoškić je bio specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije (kraj 2000-2002), savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije (2002-2003), član Saveta NBS (2003-2004).

Autor je knjige "Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi" i koautor knjiga "Finansijska tržišta i institucije", "Ekonomska statistika" i "Berzanski pojmovnik". Objavio je više od 40 članaka i referata iz oblasti finansijskih tržišta i institucija i tranzicije u Srbiji.

Boško Živković predsednik Saveta guvernera

Skupština Srbije izabrala je i Boška Živkovića za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS). Živkovića je na tu funkciju predložio skupštinski Odbor za finansije. Predsednik Saveta guvernera NBS bira se na mandat od šest godina.

Živković je izabran umesto Dejana Šoškića koji je kandidat za novog guvernera NBS.

Boško Živković je rođen 1954. godine, a diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Redovni je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu od 2003. godine.

Živković je od 2001. godine do 2003. godine bio pomoćnik ministra za razvoj finansijskih tržišta u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, bio je predsednik Komisije za hartije od vrednosti 2003. godine, od kada je član Saveta NBS.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Ubedljivo najprometnija hartija bio je šidski Mlintest koji je zabeležio promet od skoro 123 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 20.000 dinara. U današnjoj transakciji realizovano je 57,7 odsto akcija i verovatno je reč o konsolidaciji vlasničke strukture u ovom žitomlinskom preduzeću kojim upravlja Industrija mesa Matijević. Likvidnije hartije iz realnog sektora nisu beležile značajnije promete.

Energoprojekt (ENHL) je pao tik ispod nivoa od 900 dinara sa prometom od pola miliona dinara dok je bečejski Sojaprotein (SJPT) oslabio pola procenta na 730 dinara. Nakon jučerašnje velike transakcije, akcije Imleka (IMLK) su danas zabeležile rast od 3,7 odsto stigavši do kote od 1.400 dinara uz promet od 0,7 miliona dinara.

Od bankarskih akcija najprometnija je bila niška AIK banka (AIKB) koja je porasla 1,1 odsto uz realizaciju od 1,7 miliona dinara. Ova hartija beleži već treći dan zaredom rast vrednosti te je danas okončala trgovanje na nivou od 2.924 dinara što je prvi put još od početka juna da je AIK završio trgovanje iznad nivoa od 2.900 dinara. Najveći akcionar ove profitabilne banke, grčka ATE banka, objavila je da će pokušati da prikupi minimum 243 miliona evra nakon što nije prošla stres test, a moguća posledica ove odluke bi mogla biti i prodaja udela u bankama koje ATE poseduje u Srbiji i Rumuniji.

Sa skromnim prometom od 0,3 miliona dinara, beogradska Agrobanka (AGBN) je ojačala 2,5 procenata dok se Komercijalna banka (KMBN) sa realizacijom od 1,1 milion dinara spustila do nivoa od 27.800 dinara.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skroman promet od 48,6 hiljada evra a prinosi su uglavnom oscilirali oko nivoa od 3,6 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Solidan promet beleže i Agrobanka (BSE:AGBN) 7,2 miliona RSD i Privredna Banka (PRBN) 4,3 miliona RSD.

Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, smanjio je svoju vrednost za -0,10%, dok je opšti indeks Belexline dan završio sa padom od -0,50%.

Ukupan promet iznosio je 276,23 miliona RSD. Učešće obveznica stare devizne štednje u ukupnom prometu iznosilo je 10,68%.

Rast cene beleže Fidelinka (BSE:FIDL) +11,76%, Velefarm (BSE:VLFR) +4,03%, Aik Banka (BSE:AIKB) +3,14% i Imlek (BSE:IMLK) +3,05%.

Pad cene be leže Voda Vrnjci (BSE:VDAV) -11,83%, Credy Banka (BSE:CYBN) -9,63%, Univerzal Banka (BSE:UNBN) -7,41%, Globos Osiguranje (BSE:GLOS) -7,17% i Razvojna Banka Vojvodine (BSE:MTBN) -6,64%.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Za razliku od nekih ranijih pokušaja, ovaj put, pismo je upućeno i zvaničnicima Vlade Srbije, Ambasadi Švedske te kompaniji IKEA koja je ranije figurirala kao potencijalni strateški partner Simpa, navodi brokerska kuća Sintesa Invest Group.

U anonimnom pismu izneto je pregršt optužbi na račun rukovodstva među ostalim i da prodaja i nabavka ide preko firmi generalnog direktora gde ostaje i sav profit, dok se Simpo ne pojavljuje na tržištu i služi samo kao paravan za uzimanje jeftinih kredita i za iskorišćenje jeftine radne snage.

Navodi se da se uprkos niskim platama na ime poreza i doprinosa ne uplaćuje niti jedan dinar punih sedam godina.

Iz kompanije Simpo pismo je ocenjeno kao zlonamerno i tendeciozno, sračunato na rušenje kompanije koja je u prvih šest meseci povećala proizvodnju 15,1 odsto, a izvoz 35 odsto u odnosu na isti period protekle godine.

Dalje se u saopštenju navodi da je celo poslovanje Simpa u skladu sa zakonskim propisima te da je podložno kontroli svih nadležnih državnih institucija, i one to redovno čine. Zvaničnici Simpa su na kraju pozvali nadležne državne organe da ispitaju i spreče ovakve zlonamerne pokušaje rušenja kompanije i da otkriju identitet pojedinaca koji to čine.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

U Agenciji za privatizaciju ističu da se prvi put u zemlji trguje besplatnim akcijama i da treba vremena za detaljnu pripremu. "Za očekivati je da to ne bude pre početka septembra odnosno eventualno krajem avgusta, kada se praktično sve ove aktivnosti završe i da građani mogu da odu u jednu od 1.443 pošte i da daju nalog za prodaju akcija NIS-a", poručuju.

Vlada je donela i Akcioni plan da trgovanje za građane bude brzo i jednostavno.

Boris Majstorivić iz Agencije za privatizaciju navodi da je plan definisao tri grupe problema.

"Prvi se odnosi na programerski deo posla i on je u najvećoj meri već završen. Drugi deo posla se tiče same obuke zaposlenih u pošti, odnosno lica koja će primati naloge za prodaju. Njihova obuka će početi početkom avgusta. Treći deo je sprovođenje medijske kampanje da bi se ljudima objasnilo šta su to hartije od vrednosti odnosno akcije i šta oni mogu sa njima da urade", naveo je Majstorivić.

Prema Vladinoj uredbi, prvo trgovanje akcijama biće besplatno, a naloge će građani upisivati na šalterima pošta. Građani imaju po pet akcija NIS-a i početna cena jedne je 500 dinara, dok će tržišna cena zavisiti od ponude i tražnje.

Izvor: www.amg.rs

(Zatvori)

Izlazak NIS na Beogradsku berzu i trgovina akcijama malih akcionara otvoriće pitanje drugačije vlasničke strukture te naftne kompanije. Hoće li pored ruskog „Gaspromnjefta” i države u Upravni odbor NIS-a sesti još neki veliki igrač ili će Rusi pokupovati sve te akcije i tako preduhitriti ostale zainteresovane? Ko bi mogao biti treći ortak? Da li će trka za akcijama malih vlasnika podići berzansku vrednost tih hartija?

Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću u iščekivanju da se na berzi zavrte akcije zaposlenih i građana koje je država besplatno podelila.

Podsećanja radi, na berzi bi maksimalno moglo da se trguje s 19,08 odsto akcija malih akcionara koliko zajedno imaju građani (15 odsto) i bivši i sadašnji zaposleni (4,09 procenata). „Gaspromnjeft” ima 51, a država 29,92 odsto. Mali akcionari su dobili po pet akcija čija je nominalna vrednost 500 dinara, odnosno isto onoliko koliko su i Rusi platili za pojedinačnu akciju većinskog paketa. Mišljenja o vrednosti akcija na početku berzanske trgovine su različita – od onih koji smatraju da će cena ostati ista, do onih koji tvrde da će drastično porasti.

Ljudi iz naftnog biznisa potvrđuju da ozbiljno razmišljaju o ovoj trgovini, da su im akcije NIS-a atraktivne, ali da još merkaju situaciju.

Zoran Obradović, većinski vlasnik kompanije „Petrobart”–AVIA, kaže da su zainteresovani i da odluku o eventualnoj kupovini akcija NIS-a treba da donesu narednih dana 

– Odluka o kupovini zavisiće od cene akcija po kojima se budu kotirale na berzi, ali i ukupnog razvojnog procesa NIS-a – kaže on.  Obradović podseća da je naftni sektor unosan i logično je da njegova kompanija razmišlja da postanu deo velike srpsko-ruske kompanije.

S obzirom na to da mu je proizvodnja i trgovina električnom energijom osnovna delatnost, Vuk Hamović, vlasnik kompanije EFT i jedan od velikih igrača u energetskom biznisu, potvrđuje za „Politiku” da nije zainteresovan za kupovinu akcija NIS-a.

Na pitanje da li je „Rudnap grupa” biznismena Vojina Lazarevića zainteresovana za kupovinu ovih akcija, u ovoj kompaniji kažu da, iako se radi o izuzetnoj kompaniji i vrlo vrednim akcijama, investiranje ovog profila nije u skladu sa ovogodišnjom poslovnom politikom te grupe i njenim planovima.

Goran Novaković, bivši ministar energetike, koji je danas na čelu „Meridijan grupe”, priznaje da se, zbog bavljenja drugim biznisom, nije mnogo interesovao za NIS, što ne znači da nije zainteresovan za kupovinu akcija.

– Nema razloga da NIS sutra ne bude profitabilna firma čije će akcije dosta vredeti – kaže on i dodaje da je osnovno čime bi se rukovodio u slučaju kupovine da li veruje u budućnost NIS-a.

– Akcionarstvo u ovakvim kompanijama je riskantno – kaže on – što potvrđuje i primer akcija „Britiš petroleuma” koje su posle izlivanja nafte u Meksički zaliv drastično pale, pa ova jedna od najuglednijih kompanija sad treba da izdvoji 30 milijardi za sanaciju štete.

Još jedan važan parametar u odlučivanju za kupovinu paketa akcija NIS-a jeste i strategija firme, ali i stepen političkog rizika zemlje u kojoj je kompanija.
– Upravni odbor Udruženja privatnika „Nafta” tek treba da se izjasni da li smo zainteresovani za kupovinu akcija NIS-a, kao i koji bi to izvori finansiranja bili da bi se akcije kupile – kaže Boban Atanacković, predsednik UO „Nafte”.

Prednost onih koji ozbiljno razmišljaju o akcijama jeste niska početna cena, što Atanacković objašnjava time da se ceo posao zapravo napravio za „Gaspromnjeft” kako bi povećao svoje učešće.

Nepoznato je da li država Srbija razmišlja da poveća svoj vlasnički udeo tako što će ona kupiti akcije manjinskih akcionara. Danica Drašković, član Upravnog odbora NIS-a, kaže da se o ovome nije ni razgovaralo, kao i da sednice UO skoro nije ni bilo.

Berzanski posrednici kažu da je teško predvideti po kojoj ceni će se akcije NIS-a prodavati, jer ne postoji predistorija trgovanja. Takođe, ne veruju da će cene ići niže od pomenutih 500 dinara po akciji zato što „Gaspromnjeft”, kao većinski vlasnik, po kupoprodajnom ugovoru ima obavezu da otkupi sve akcije po 4,8 evra po komadu ukoliko, naravno, neko bude hteo da ih proda po toj ceni. Tih 4,8 evra je cena po kojoj su Rusi od države Srbije kupili pojedinačne akcije. Zato cena na berzi ne može ići ispod tog nivoa.

Da li će i koliko cena akcija NIS-a na berzi da raste? Broker Branislav Jorgić kaže da će to zavisiti od poslovanja ove naftne kompanije.

– U početku je realno očekivati nešto veću ponudu, a kasnije će biti manje zainteresovanih za prodaju akcija. Potencijalni kupci su domaći i strani penzioni fondovi, investicioni fondovi, osiguravajuće kuće, strane banke. To su profesionalni investitori koji znaju vrednost ovakve naftne kompanije i koji na duži rok očekuju dividende. Zatim i mali igrači koji su i inače proteklih godina trgovali na berzi. Iskustvo pokazuje da akcije prvo prodaju oni kojima trebaju pare, u drugom talasu su špekulanti, a treći su oni koji će akcije čuvati jer računaju da će im one doneti dividendu – smatra ovaj broker.

Prema Jorgićevoj oceni, kao veći kupac akcija NIS-a mogao bi da se pojavi neki konkurent „Gaspromnjefta” koji bi, ulaskom u vlasničku strukturu NIS-a, dobijao informacije o konkurentu.

– „Gaspromnjeft” iz raznih razloga, pa i ovih, može biti zainteresovan da kupi na berzi akcije od zaposlenih i građana. Takođe, i u slučaju da zbog prevelike ponude padne cena akcija da bi preduhitrio konkurente – kaže Jorgić, koji inače ne vidi motiv države da poveća svoj udeo jer ga je koliko juče prodala.

Akcije NIS-a su kvalitetne i za njima će postojati tražnja, ocenjuje direktor konsultantske kuće Citadel Milutin Nikolić. Ko će, kaže, biti kupci, pokazaće vreme.

– Investicioni fondovi su ograničeni sopstvenim pravilima da ne kupuju manje od jedan odsto paketa nekog velikog preduzeća, te samo takva pazare, i da ne investiraju manje od milion evra. Nada svih nas sa tržišta kapitala jeste da se pojave investicioni fondovi koji nose likvidnost i privlače druge investitore i pokreću berzu koja sada tavori – kaže Nikolić.

Po njegovoj oceni, „Gaspromnjeft” je zainteresovan da poveća vlasnički udeo, a to javno ne saopštava da ne bi sebi povećao cenu. Njegov savet vlasnicima ovih papira je – da ih još ne prodaju.

Jasna Petrović
Jovana Rabrenović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Pitanje koje većinu građana interesuje u ovim periodima je kako se zaštititi od kursnih rizika? Univerzalnog odgovora nema, ali postoji nekoliko preporuka koje mogu delimično da odbrane od neizvesnosti u pogledu raspolaganja novcem u domaćoj valuti. Tim portala Kamatica. com preporučio je nekoliko mera.

1. Izbegavati konverziju valuta u vreme nestabilnog kursa dinara prema evru

U vreme nestabilnosti kursa poslovne banke i menjačnice brane poslovni rezultat i (ponekad ekstraprofita) tako što pomeraju granice kupovnih i prodajnih kurseva više nego što je to uobičajeno. Najčešće su u ovom periodu na gubitku građani koji konvertuju valute, bilo da kupuju ili prodaju strane valute. Iako nije univerzalno pravilo, dobro je izbegavati bilo kakvu vrstu konverzije valuta u periodu značajnijih promena kursa dinara i, ukoliko je to moguće, obaviti je u periodu stabilnijeg kursa.

2. Ukoliko je neophodna konverzija, treba pogledati ponudu više banaka i menjačnica

U vreme nestabilnog kursa značajne su razlike među bankama i menjačnicama i kreću se ovih dana do 3,5 dinara kod prodajnih i oko tri dinara kod kupovnih kurseva u bankama i menjačnicama. Ukoliko nestabilnosti bude i u narednim nedeljama, razlika bi se mogla i povećavati. Tako je, na primer, u vreme značajne depresijacije dinara 2008. godine, razlika između prodajnih kurseva poslovnih banaka i menjačnica dostizala i sedam dinara.

Ove razlike posebno su značajne ukoliko se konvertuju više novca. Ovo pravilo treba primenjivati i u periodima stabilnog kursa, kada se konvertuje veći iznos sredstava.

3. Obratiti pažnju na cene proizvoda koje se kupuju u trgovinama

Kurs i promene cena osnovnih troškova proizvodnje (goriva, električne energije...) bitni su elementi promene cena osnovnih životnih namirnica i ostalih proizvoda koje se kupuju u trgovinama. Dok su cene domaćih proizvoda osetljivije na promene cene energenata, cene proizvoda stranih proizvođača su osetljivije na promenu kursa. Zbog toga u vreme nestabilnog kursa, cene stranih proizvoda se češće menjaju nego cene domaćih proizvoda. Osim toga, ponekad uvoznici ili prodavci preuzimaju na sebe troškove promene kursa kako bi održali konkurentnost, pa se može desiti da u pojedinim trgovinama cene stranih proizvoda ostanu nepromenjene.

Da bi se delimično zaštitili od promene cene proizvoda uzrokovanih nestabilnim kursom, treba pokušati zamenu stranih proizvoda domaćim, koji su manje osetljivi na promene kursa. Istovremeno, preporučuje se provera cene proizvoda u različitim trgovinama pre kupovine, jer su reakcije trgovaca na nove uslove poslovanja različite, što dovodi do osetnih razlika u cenama.

4. Uskladiti štednju u bankama sa ličnim potrebama

Generalno, dinarska štednja nosi značajne prednosti u odnosu na štednju u stranoj valuti – nema oporezivanja, viša kamatna stopa, usklađenost sa stopom inflacije... Ukoliko će štednja biti potrošena za kupovinu robe ili usluga koje su visoko zavisne od kursa, preporučljivo je da bar deo štednje bude u stranoj valuti. To je istovremeno i racionalno, jer nikada nije dobro sva ušteđena sredstva posedovati u jednoj valuti.

S druge strane, uvek je dobro ako se sredstva štednje usklade sa vrstom plaćanja. Na primer, ukoliko se roba ili usluga plaća u dinarima, a sredstva štednje su dominantno u evrima, treba računati da će deo sredstava biti izgubljen na konverziji evra u dinare. Sa dinarskom štednjom, neće biti ovakvih neplaniranih troškova.

5. Refinansirati kredite sa valutnim klauzulama u dinarske

Usklađivanje načina indeksiranja kredita sa valutom u kojoj se prima plata je preporuka koju treba primenjivati nezavisno od kretanja kursa domaće prema stranim valutama. Međutim, u periodima slabljenja vrednosti domaće valute, pojavljuju se mnogi problemi, koji samo pojačavaju vrednost ove preporuke. Svako pomeranje kursa dinara naniže prema stranoj valuti, povećava mesečnu obavezu korisnika kredita prema banci. Jednostavno je izračunati da je depresijacija dinara prema evru od oko 10 odsto u poslednjih par meseci u istom procentu uvećala mesečnu obavezu onih koji su zaduženi kreditima indeksiranim u evrima. Ne samo da mesečna primanja ne prate kretanja kursa, već kurs svojom nestabilnošću često indirektno utiče i na povećanje kamata na kredite indeksirane u stranoj valuti. Ovo se događa jer banke nestabilan kurs posmatraju kao jedan od faktora povećanog rizika poslovanja u Srbiji.

Sve navedene preporuke ne garantuju potpunu zaštitu od kursnih promena, jer one deluju različitim intenzitetom na pojedine segmente domaće ekonomije i često u kombinaciji sa drugim ekonomskim faktorima i rizicima. Ali, sigurno je da će primena ovih preporuka učiniti porodične budžete jačim i otpornijim na promene kursa koje postaju naša svakodnevica.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

London – Na zapadnom Balkanu najvišu stopu privrednog rasta u 2010, od nešto manje od dva odsto, imaće Srbija gde oporavak cena metala pogoduje ključnim sektorima i gde je u toku ostvarivanje velikog programa infrastrukturnog razvoja, što sve doprinosi rastu, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

U najnovijem izveštaju o ekonomskoj perspektivi regiona centralne i jugoistočne Evrope ističe se da se privrede tih regiona, ukupno gledano, usporeno oporavljaju iz globalne krize, ali uz primetnu neujednačenost tempa oporavka među zemljama pojedinačno. Taj region se, takođe, suočava s povećanim spoljnim rizicima koji proističu iz nestabilnosti finansijskog tržišta i uticaja fiskalnog pooštravanja, navedeno je u dokumentu.

EBRD je, kao rezultat generalno slabijih izgleda za region u preostalom delu 2010. i u 2011. (nego što je nedavna ekonomska aktivnost najavljivala), umereno revidirala naniže prognozu prosečnog ekonomskog rasta za region, na 3,5 odsto u 2010, sa 3,7 odsto, projektovanih u maju. Projekcija rasta u 2011. je, takođe, blago revidirana naniže, za 0,1 procentni poen, na 3,9 odsto. „S obzirom na slabljenje izgleda u evrozoni, nakon uvođenja programa stroge štednje i verovatnog nastavljanja kolebljivosti na finansijskim tržištima, spoljni ambijent će verovatno biti manje povoljan nego što se ranije očekivalo”, navedeno je u izveštaju koje prenosi agencija Tanjug.

EBRD je ukazala na jasne razlike u brzini oporavka u zemljama centralne i jugoistočne Evrope i predočila da su najviše pogoršani izgledi za jugoistočnu Evropu, gde se recesija i dalje zadržava, isključujući Tursku. Rast ekonomskog proizvoda nastavlja da se kreće oko nule, ili je negativan u većini zemalja tog podregiona, gde oporavak izvoza potire slaba domaća tražnja i gde finansijski sistemi trpe pritisak previranja na tržištima suverenog duga u južnoj Evropi.

U nekoliko zemalja jugoistočne Evrope je neto priliv kapitala smanjen, dok je kreditiranje privatnog sektora opalo, ili je u stagnaciji, ukazala je EBRD.

Fiskalna konsolidacija će u mnogim zemljama negativno uticati na ekonomski rast u narednom kratkoročnom periodu. Očekuje se da ekonomije jugoistočne Evrope ove godine oslabe prosečno 1,5 odsto, u poređenju s prognozom rasta od 0,5 odsto iz maja.

Izgledi rasta u ovoj godini u Hrvatskoj i Sloveniji su nedavno pogoršani. Poverenje u Hrvatskoj je na niskom nivou, dug je neugodno visok, dok domaću tražnju sputava neophodnost finansiranja velikog državnog sektora. U Sloveniji, koja je u 2009. zabeležila duboku recesiju od minus 7,8 odsto, ove godine se ne očekuje ništa bolje do stagnacije rasta, prognozirala je EBRD.

Hrvatska bi u 2011. mogla izvući korist iz pretpristupanja Evropskoj uniji, ali bi u Sloveniji pomanjkanje reformi finansijskog sektora i veliki državni sektor mogli usporiti oporavak.

Što se tiče Bosne i Hercegovine i Crne Gore, EBRD očekuje da te zemlje u 2010. zabeleže rast blizak nuli, mada obe zemlje imaju korist iz nedavnog povećanja cena aluminijuma, njihovog glavnog izvoznog proizvoda. Pokazatelji za prvi kvartal za ekonomiju Makedonije bili su ispod očekivanja, zbog čega je EBRD bila prinuđena da znatno snizi projekciju za tu zemlju u 2010. U Albaniji, koja je prošle godine uspela da poveća realni bruto domaći proizvod, rast će u 2010. verovatno opasti kao posledica nedavnih poplava, usporavanja priliva kapitala i novčanih doznaka radnika na privremenom radu u inostranstvu, kao i usporenijeg rasta kreditiranja. Ta zemlja je, takođe, ranjiva zbog ozbiljnog slabljenja u Grčkoj gde radi najveći broj albanskih sezonskih radnika.

U dve članice EU – Rumuniji i Bugarskoj – rast će u 2010, prema prognozi te banke, biti negativan od minus tri odsto, dok će u 2011. biti ostvaren rast od 1,2 odsto, manji od 2,9 procenata, očekivanih u maju.

Delovi centralne Evrope i baltičkih zemalja imali su korist iz oporavka industrijske proizvodnje u zoni evra u drugom kvartalu, ali su izgledi u nekim drugim zemljama tog regiona pogoršani. EBRD očekuje da taj region u celini ove godine ostvari ekonomski rast od 1,7 odsto, u poređenju sa 1,8 procenata, projektovanih u maju i od 3,1 odsto u 2011. U tom regionu, takođe, postoje znatne razlike među pojedinim zemljama, pri čemu bi Poljska ove godine mogla ostvariti rast od 2,7 odsto, prilično visok za standarde tog regionalnog područja.

Kad je reč o istočnoj Evropi, taj region je imao koristi od viših cena sirovina i generalnog povećanja tržišnog poverenja u privrede u naglom usponu, ocenila je EBRD. Ostaju, međutim, znatne neizvesnosti, pa bi rast u 2011. mogao splasnuti.

Prognoza rasta za Rusiju je i za 2010. i za 2011. ostala neizmenjena u odnosu na izveštaj iz maja – od 4,4, odnosno 4,6 procenata.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)