Na Tokijskoj je berzi Nikkei u 7:30 bio u minusu 0,2 posto, dok su cene akcija u Hong Kongu i Šangaju pale više od jedan posto. Beryanski indeksi u Singapuru i Južnoj Koreji oslabili su 0,1 posto, dok je australsko tržište ojačalo 0,2 posto. MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je u minusu 0,3 posto, što je šesti dan zaredom kako slabi.

Juče objavljena Fedova bež knjiga dala je nove dokaze o slabljenju američkoe ekonomije, zbog čega su cene akcija na Wall Streetu pale šesti dan zaredom, a loše raspoloženje prenelo se i na azijska tržišta.

Među retkim dobitnicama jutros je energetski sektor, zahvaljujući rastu cena nafte nakon što je juče OPEC odlučio da, uprkos najavama, neće povećati proizvodnju crnog zlata.

Nakon što je već juče skočila za 1,65 dolara, jutros je terminska cena nafte na berzi u New Yorku porasla 70-ak centi, na 101,40 dolara po barelu.

I dok je to podstaknulo rast akcija naftnih kompanija, istovremeno je srušilo cene akcija vazdušnih kompanija jer rast cena goriva negativno utiče na njihove poslovne rezultate. Akcija australskog Qantasa pojeftinila je 1,8 posto, dok su cene akcija tri najveća kineska vazdušna prevoznika pale više od tri posto.

Na valutnim tržištima, pak, euro jača uoči današnje sednice čelnika Europske centralne banke. Ulagači očekuju da će dužnici ECB-a najaviti skorašnje povećanje ključnih kamatnih stopa kako bi se suzbila inflacija u eurozoni.

Zbog toga je jutros kurs evra prema američkoj valuti ojačao 0,3 posto, na 1,4620 dolara.

U odnosu na japansku valutu, cena evra stabilno se kreće oko jučerašnjeg nivoa od 117,20 jena.

Dolar je, pak, blago ojačao prema japanskoj valuti, pa mu se kurs vratio iznad nivoa od 80 jena, na 80,05 jena.

izvor: SEEbiz

Dow Jones je oslabio 21 poen, ili 0,18 posto, na 12.048 poen, dok je S&P 500 pao 0,42 posto, na 1279 poen, a Nasdaq 0,97 posto, na 2675 poena.

Nastavak pada cena akcija posledica je novih naznaka slabljenja ekonomije. Fedova bež knjiga pokazuje da u sedam od 12 regija SAD-a ekonomska aktivnost stagnira, u četiri slabi prvi puta ove godine, a samo u jednoj jača.

Očito je, kažu analiti;ari, da je ekonomija zastala zbog rasta cena goriva i hrane te poremećaja u lancu nabavke nakon katastrofalnog potresa u Japanu u martu.

To je potvrdilo komentare predsednika američke centralne banke Bena Bernankea kako je rast ekonomije sporiji nego što se očekivalo.

"Nakon što je Bernanke potvrdio da se ekonomija usporava, ulagači to ugrađuju u cene akcija. Jer, nadali su se najavama novih Fedovih podsticajnih mera, no to je izostalo", kaže analitičar u kompaniji Albion Financial Group Jason L. Ware.

Fedov program kvantitativnog popuštanja monetarne politike, koji se sastoji od kupovine 600 milijardi dolara državnih obveznica i koji je bio jedan od osnovnih pokretača tržišta kapitala posljednjih meseci, ističe krajem juna.

Mnogi se plaše da će tada oslabiti likvidnost na finansijskim tržištima, što bi moglo dodatno pritisnuti cene akcija.

Ulagače su juče uznemirile i slabe vesti s korporativne scene. Cena akcije Ciena Corpa pala je 16 posto, nakon što je taj proizvođač mrežne opreme izvestio o manjim kvartalnim prihodima, a većem gubitku nego što se očekivalo.

Akcija Abercrombie and Fitcha pojeftinila je, pak, pet posto jer je taj trgovački lanac upozorio da će mu, zbog slabe potrošnje, poslovni rezultati u tekućem tromesečju biti slabiji nego u prethodnom.

Među retkim dobitnicima bio je juče energetski sektor, što se zahvaljuje povratku cene nafte iznad 100 dolara po barelu nakon što je OPEC odlučio da proizvodnja ostaje nepromenjena. Posljednjih je dana cena crnog zlata bila pod pritiskom jer se špekulisalo da će OPEC povećati proizvodnju.

Nakon šest dana slabljenja vodećih indeksa, osnovno je pitanje na tržištu kada će se negativni niz zaustaviti. Odgovor na to pitanje traži se u tehničkim pokazateljima.

"Mislim da bi na nivou S&P indeksa od 1250 poena naišli na čvrstu potporu, koja bi izdržala i dalju eroziju makroekonomskih podataka", kaže Ware.

No, sve je više i onih koji smatraju da je na snazi korekcija cena akcija na niže, pa očekuju pad indeksa od oko 10 posto u odnosu na njihov najvišu ovogodišnji nivo dosegnutu 2. jula.

"Uglavnom zbog toga što krajem juna ističe Fedov program otkupa obveznica, mislimo da je procena o padu S&P-a u područje između 1170 i 1200 poena vrlo realistična", kaže strateg u Credit Suisseu Doug Cliggott.

U tom bi slučaju bili izbrisani svi ovogodišnji dobici indeksa. Do 2. jula, svoje najviše ovogodišnje rnivoe, Dow Jones je porastao 10,6 posto, da bi sada u odnosu na početak godine bio u plusu za 4,1 posto. S&P 500 na dobitku je, pak, 1,7, a Nasdaq samo 0,9 posto.

I na evropskim berzama cene akcija juče su pale. Londonski FTSE pao je 0,95 posto, na 5808 poena, dok je frankfurtski Dax oslabio 0,61 posto, na 7060 poena, a pariški CAC 0,88 posto, na 3837 poena.

izvor: SEEbiz

Na Tokijskoj je berzi Nikkei u 7:30 bio u minusu 0,1 posto, dok su u Singapuru, Šangaju, Australiji, Južnoj Koreji i Hong Kongu cene akcije pale između 0,4 i 0,9 posto. MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je u minusu 0,6 posto, što je peti dan zaredom kako taj indeks slabi.

Loše raspoloženje na tržištima posledica je jučerašnjih komentara predsjednika američke centralne banke Bena Bernankea kojima je potvrdio da se oporavak najveće svetske ekonomije  usporava. Pritom nije najavio nove monetarne podsticajne mere, čemu su se ulagači nadali.

Zbog bojazni od slabljenja američke ekonomije, što bi štetilo tražnji za proizvodima azijskih kompanija kojima je SAD najveće izvozno tržište, pod pritiskom su akcije u industrijskom i rudarskom sektoru.

Nakon Bernankeovih komentara sasvim je jasno da će ključne kamate stope američke centralne banke još neko vreme ostati na rekordno niskim nivoima od nula do 0,25 posto, zato je na valutnim tržištima dolar ponovno pod pritiskom.

Jutros je njegov kurs prema japanskoj valuti oslabio 0,2 posto, zbog čega je, prvi puta nakon mesec dana, zaronio ispod nivoa od 80 jena, na 79,92 jena.

Cena evra prema američkoj valuti porasla je, pak, s jučerašnjih 1,4620 na 1,4696 dolara, najviši nivo u mesec dana.

No, zbog strahovanja ulagača od produbljivanja grčke dužničke krize, analitičari kažu da je uspon eura limitiran.

Zbog toga je kurs evra u odnosu na japansku valutu skliznuo s jučerašnjih 117,45 na 117,20 jena.

Cene nafte posednjih dana malo rastu, malo padaju, dok ulagači pokušavaju dokučiti hoće li OPEC povećati proizvodnju ili ne.

Nakon što je jučer porasla za 50-ak centi, jutros je terminska cena nafte na berzi u New Yorku za toliko oslabila, zaronivši na 98,60 dolara po barelu.

izvor: seebiz.eu

FTSEurofirst indeks 300 vodećih evropskih akcija je do 9:30 oslabio 0,4 posto, na 1100 bodova, što je već šesti dan zaredom kako taj indeks slabi. Londonski FTSE, frankfurtski Dax i pariški CAC indeks pali su istovremeno između 0,2 i 0,3 posto.

Juče je predsednik američke centralne banke Ben Bernanke rekao da je rast tamošnje ekonomije slabiji nego što se očekivalo, no nije najavio nove podsticajne mere.

Ulagači su se nadali da će Fed uvesti nove mere tzv. kvantitativnog popuštanja monetarne politike, kada krajem juna istekne njegov program otkupa državnih obveznica vredan 600 milijardi dolara.

"Čini se da nema puno nade za nove mere, a tržište se prilično oslanjalo na to da će Fed nastaviti s podsticajima", kaže direktor firme Seven Investment Management Justin Urquhart Stewart.

Kako se ulagači plaše da će s usporavanjem rasta najvećih svjetskih ekonomija oslabiti tražnja, jutros su pale cene metala, pa su akcije rudarskih kompanija među najvećim gubitnicama. Cijena akcija BHP Billitona pala je 1,1, a Rio Tinta 0,6 posto.

Na Tokijskoj je berzi Nikkei jutros ojačao 0,1 posto, na 9449 bodova

izvor: seebiz.eu

Dow Jones indeks pao je 61 poen, ili 0,50 posto, na 12.090 poena, a Nasdaq 1,11 posto, na 2.702 poena.

S&P 500 pao je 1,08 posto, pa je po prvi puta od polovine marta pao ispod psihološki važnog nivoa od 1.300 poena na 1.286 poena.

Svih 10 sektora S&P-a izgubilo je na vrednosti, a najviše su, više od 2 posto, pale cene akcija u finansijskom i energetskom.

Finansijski sektor našao se pod pritiskom nakon izjave Feda da bi banke trebale u rezerve izdvojiti više sredstava kako bi mogle pokriti potencijalne gubitke. Ako taj predlog zaživi, bankama će ostati manje sredstava za kreditne plasmane, pa bi im mogle pasti zarade.

Cene akcija Citigroupa i Bank of America pale su više od 4 posto, a JP Morgan Chasea 2,5 posto.

Energetski je sektor, pak, uzdrmala vest da bi OPEC mogao povećati proizvodnju nafte jer njene visoke cene štete oporavku svetske ekonomije. Zbog toga je terminska cena 'crnog zlata' na burzi u New Yorku juče pala 1,3 dolara, na 99,01 dolar po barelu.

Oštro su pale i cene akcija vazdušnih kompanija, nakon što je Međunarodna udruženje vazdušnih prevoznika smanjila procene dobiti te industrije u ovoj godini za više od 50 posto, što je posledica visokih cena nafte, nemira na Bliskom istoku i katastrofalnog potresa u Japanu.

Akcije Delta Airlinesa i American Airlinesa pojeftinile su više od 3 posto.

Sve te loše vesti došle su nakon prošlonedeljnog niza slabijih nego što se očekivalo makroekonomskih pokazatelja, koji su učvrstili tezu o usporavanju rasta najvećeg svjetske ekonomije, pa trenutno nema baš razloga za kupovinu akcija, kažu analitičari.

„Nakon izlaska američke ekonomije iz recesije, Wall Street je porastao vrlo brzo i vrlo snažno, premda se tržište rada još nije oporavilo, a plate nisu znatnije porasle. Čini se da je to bilo preoptimistično“, kaže Daniel Pernod, analitičar u California Credit Union League.

I na većini europskih berzi cene akcija su juče pale. Frankfurtski Dax indeks oslabio je 0,34 posto, na 7.084 poena, a pariški CAC 0,70 posto, na 3.863 poena. Londonski FTSE ojačao je, pak, 0,14 posto, na 5.863 poena.

Ta milanska firma planira u Hong Kongu prodati 423,24 miliona svojih akcija, pri čemu je cenovni raspon po kojoj će prodavati akcije utvrdila između 36,5 i 48 honkonških dolara (4,7 do 6,2 američka dolara).

Inicijalnom ponudom akcija, čiji upis započinje danas, Prada planira prikupiti između 2 i 2,6 milijardi dolara. Službena ponuda biće lansirana 14. juna na berzi u Hong Kongu.

Ta modna kuća, koja uključuje marke Prada, Miu Miu i Car Shoe, a u 95-postotnom je vlasništvu porodice Prada i izvršnih direktora, poslednja je u nizu modnih brendova koja izlazi na kinesko tržište kapitala.

Nedavno su na tamošnje berze svoje akcije uvrstili i američki proizvođač putnih kofera Samsonite, kao i proizvođač ručnih torbi Coach.

Kinesko je tržište najbrže rastuće tržište luksuzne robe u svetu.

Novac prikupljen IPO-om u Pradi planiraju iskoristiti za proširenje svoje prodajne mreže i otplatu bankarskih kredita.

izvor: seebiz.eu

FTSEurofirst indeks 300 vodećih europskih akcija do 9,30 sati spustio se 0,1 posto, na 1.114 bodova. Juče je potonuo 1,3 posto, na najnižu vrednost u zadnjih šest nedelja, zbog sve brojnih signala usporavanja američkog ekonomskog oporavka.

Londonski Ftse, frankfurtski DAX i pariški CAC indeks trenutno su u plusu između 0,2 i 0,3 posto.

Neke berze u Europi danas su u većem gubitku, jer su juče zbog praznika bile zatvorene pa sad odrađuju loše vesti u vezi američke ekonomije.

„Nema mnogo katalizatora za rast tržišta akcija. No, isto tako, sadašnje cenovni nivo je poduprt zaradama kompanija i valuacijama. Stoga će trgovanje biti mirno“, smatra Lothar Mentel, iz investicijskog društva Octopus Investments.

Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks danas oslabio 0,66 posto, na 9.492 boda.

izvor: seebiz.eu