"U toku je implementacija državnog budžeta sa pojačanom kontrolom troškova. Međutim, bolnice i fondovi socijalne pomoći predstavljaju jasnu opasnost, kao i finansijski pritisci na javna preduzeća", navedeno je u izveštaju objavljenom na internet portalu Fonda, čija je delegacija nedavno posetila Atinu.

U izveštaju se dodaje da su mere "stezanja kaiša", čiji je cilj smanjenje grčkog deficita, usporile ekonomsku aktivnost, što se i očekivalo, ali da je inflacija viša od predviđene, dok je privatna potrošnja iznenađujuće "elastična.

Mere štednje usvojene u maju, uprkos tome što su izazvale masovne proteste širom Grčke, primjenjuju se kao što je i planirano, navodi Fond. Te mere su bile uslov za prebacivanje prve tranše zajma od 136 milijardi dolara, koji je Grčka bila prisiljena da traži od EU i MMF-a zbog rastućeg duga.

Očekuje se da će delegacija EU i MMF-a posetiti Grčku između 26. jula i 6. avgusta, kada se očekuje odobrenje druge tranše trogodišnjeg zajma.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Ova ponuda je usledila posle saopštenja vladinih zvaničnika da je moguća integracija grčkih banaka zbog akutne finansijske krize u zemlji.

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je u jučerašnjem govoru u parlamentu rekao da postoji "hitna potreba" da grčke banke razmote mogućnost integracije. Vlada levog centra takodje želi prodaju državne imovine, u okviru programa privatizacije kako bi pomogla dugom opterećenu ekonomiju.

Atinsko tržište akcija je danas pre ovog saopštenja obustavilo trgovinu akcijama tih triju banaka.

Salas je ukazao da bi predloženi sporazum doveo do formiranja najveće grčke bankarske grupacije, s imovinom, vrednom više od 105 milijardi evra (133,5 milijardi dolara).

"Ovo je predlog koji će, kako verujemo, biti od koristi grčkom društvu, samim bankama, državi i opštoj atmosferi kako bismo mogli da se izvučemo iz ove sumorne atmosfere", rekao je Salas i dodao da je na vladi da prouči taj predlog i donese odluku.

"Pireus banka", "Postbanka" i "ATE banka" spadaju medju šest najvećih u Grčkoj, na listi od 91 banke u Evropskoj uniji koje su prošle stres-test, kako bi se utvrdile njihove potencijalne finansijske slabosti.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Dugovima pristisnuta Grčka u maju je jedva izbegla bankrot nakon što je dobila prvu tranšu iz paketa zajmova od 110 milijardi evra koji su joj odobrile zemlje zone evra i Međunarodni monetarni fond.

Kako bi obezbedila isplatu tranši, grčka vlada je uvela bolne mere štednje i počela reformu penzijskog sistema i tržišta rada. To je razbesnelo sindikate koji su odgovorili štrajkovima i protestima.

Grčko ministarstvo finansija saopštilo je da je budžetski deficit u prvoj polovini godine smanjen 46 odsto, što je i više nego što je planirano. Prema zvaničnim podacima, deficit je u prvih šest meseci ove godine bio 9,6 milijardi evra dok je u isto vreme 2009. godine dostizao 17,8 milijardi.

Grčka se obavezala da ove godine spusti deficit na 8,1 odsto bruto domaćeg proizvoda sa 13,6 odsto u 2009. godini.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na domaćem tržištu izdaće se dve obveznice u iznosu od 1,5 milijardi kuna uz fiksnu kamatnu stopu od 6,75 odsto i obveznica u kunskoj protivrednosti 650 miliona evra za koju je kamatna stopa 6,5 odsto a rok dospeća je 10 godina.

Na američkom tržištu Vlada će se zadužiti ukupno 1,25 milijardi dolara. Izdaće se desetogodišnje evroobveznice uz kamatnu stopu od 6,625 odsto, odlučila je Vlada na sednici.

Novo zaduženje će se koristiti za finansiranje tekućih obaveza budžeta i refinansiranje obaveza koje dospevaju u narednom razdoblju.

"Finansijsko tržište veruje u politiku ove vlade i veruje Hrvatskoj", ocenio je potredsednik vlade i ministar finansija Ivan Šuker navodeći da se izdavanjem obveznica donosi stabilnost za nekoliko narednih meseci.

On je podsetio da su u ovoj godini predviđene potrebe za zaduženjem države u ukupnom iznosu 28,8 milijardi kuna (3,94 milijarde evra), od čega je 20,2 milijarde kuna za refinansiranje doselih obaveza iz prethodnog razdoblja, a 8,6 milijardi kuna za finansiranje tekućeg deficita u ovoj godini.

Predsednik opozicione Hrvatske narodne stranke (HNS) Radimir Čačić oštro je danas kritikovao Vladu zbog novog zaduženja.

"Ovoj Vladi je sve uspeh, pa i novo zaduženje. To će sve plaćati građani i to je teret budućim vladama", rekao je Čačić novinarima.

On je naveo da je vlada Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u proteklih sedam godina dva i po puta povećala ukupni hrvatski dug, a hrvatska privreda tone u recesiju. Prema njegovim rečima, Vlada svaki dan na račun građana kupuje opstanak na vlasti, a svakog dana je to dodatno propadanje za 50 miliona kuna.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Luka Koper prošle sedmice izgubila je na vrednosti preko tri odsto iako su iz te kompanije stigle vesti da kroz luku prolazi više tereta nego lane. U prvih šest meseci ove godine pretovareno je 7,7 miliona tona tereta, odnosno 22 odsto više nego u istom razdoblju lane.

Najveći rast u poređenju sa prošlom godinom zabeležen je na kontejnerskom i automobilskom terminalu - promet kontejnerima porastao je za 46 odsto, a automobila za 32 odsto.

Kada je reč o Zagrebačkoj berzi, Crobex je sedmicu završio na 1.824,21 bodu, što je u odnosu na nedelju dana ranije pad od 0,29 odsto, dok je indeks Crobex10 oslabio za 0,58 odsto, na 975,71 bod.

Ukupan promet na Zagrebačkoj berzi iznosio je 106,3 miliona kuna (7,3 kune za evro) a najtrgovanija je bila akcija HT-a sa prometom od 18,2 miliona kuna sa neznatnim padom vrednosti te akcije na nedeljnom nivou od 0,12 odsto. Akcijama Atlantske plovidbe trgovano je za 4,8 miliona kuna, a cena tih hartija pala je 6,4 odsto tokom prošlonedeljnog trgovanja.

Pad cene akcija za 5,19 odsto zabeležila je i deonica Erikson Nikola Tesla kojom je ostvareno više od 4,4 miliona kuna prometa. Na nedeljnom nivou porasla je cena akcije i hrvatske Atlantik Grupe, koja je novi vlasnik Droga Kolinske, i to za dva i po procenta.


Prošla sedmica na Sarajevskoj berzi donela je promet vredan 1,73 miliona KM (1,95 KM za evro), a čak 810.000 KM realizovano je kroz vanrednu aukciju akcija Unisa iz Sarajeva.

Oba indeksa bila su u padu, i to Sasx30 za dva procenta, a Sasx10 je na nedeljnom nivou opao za četiri procenta i njegova vrednost je u petak iznosila 890,04 indeksnih poena.

Protekla sedmica bila je vrlo loša za kompanije iz sastava Sasx10, a najveći nedeljni pad zabeležio je mostarski HT od oko 10 odsto. Energoinvest je zabeležio pad vrednosti akcija oko devet odsto a Energopetrol od četiri odsto.

U trgovanju na Banjalučkoj berzi ostvaren je promet od 17,12 miliona KM, kroz 522 transakcija. Indeks Birs na nedeljnom nivou opao je skoro procenat. Najveći promet protekle sedmice imale su akcije Kosig Dunav osiguranja, sa B Listinga, kojima se trgovalo za 2,29 miliona KM.

Prijavljena je i jedna blok transakcija akcijama IEFK banke iz Banjaluke u ukupnoj vrednosti od 12,67 miliona KM.

Nakon nekoliko skromnijih sedmica na crnogorskim berzama, prošle nedelje je zabeležen milionski promet. Ukupno je trgovano milion i 20.000 evra, što je skoro duplo veći iznos od trgovanja nedelju dana ranije.

Index MOSTE sedmicu je završio u plusu 3,14 odsto, dok je kompanijski indeks NEX berze NEX20 opao za preko dva procenta. Indeks MOSTE porastao je zahvaljujući trgovanju i hartijama Plantaža za 28.000 evra, uz nedeljni rast cene od 11,5 odsto.

Akcije Luke Bar poskupele su za oko sedam procenata, dok su Kontejnerski terminali zabeležili nedeljni rast od šest odsto.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Navođeno je da su takvu ideju Grcima dali Nijemci, a među ostrva koja bi bila na prodaju svrstani su i Mikonos i Rodos, vrlo popularni među stranim turistima. Kao potencijalni kupci pominjani su bogataši sa Zapada, ali i oni iz Kine i Rusije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

U izveštaju je ukazano da su grčki napori pozitivni, ali je upozoreno da postoji niz oblasti u kojima bi mogla da naiđe na teškoće.

Inflacija je, na primer, primetno viša nego što je očekivala vlada te zemlje, delimično zbog toga što je tržišna konkurencija slaba, a veliki snabdevači u mogućnosti da lako prebace sve troškove povećanja poreza na kupce.

Vladini prihodi su ispod očekivanja, ali su izdaci opali ispod cilja, ukazano je u izveštaju Komisije.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

U toj grupaciji najnovije članice Evropske unije zamenile su Island i Egipat, prenose bugarski mediji.

Prema podacima agencije SMA, kod Bugarske postoji rizik od 25 odsto da u narednih pet godina ne uspe da servisira kreditne obaveze.

Na prvom mestu liste nalazi se Venecuela, sa rizikom od 58,7 procenata, a na drugom Grčka sa rizikom od 55,6 odsto.

Najniži rizik za investiranje nose Norveška, Švedska, Danska, Finska i SAD.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)