"Do konačnog ujedinjenja, odnsono funkcionisanja jedinstvenog pravnog lica Montenegroberze, preostalo je tehničko povezivanje i administrativne radnje registracije kod nadležnih institucija“, saopšteno je iz Montenegroberze.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Istovremeno je zabeleženo smanjenje broja zaposlenih. Od 931.000, koliko ih je bilo 2005. godine, u Albaniji je sada u radnom odnosu 899.000 ljudi.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najvise su opale akcije Merkatora, za preko četiri odsto. Čini se da su ulagači ostali po strani zbog vesti o prodaji 10-odstotnog udela NLB-a, ili bojazni da mogući kupac neće dati očekivanu potporu slovenačkom trgovinskom lancu.

Zbog štrajka zaposlenih u javnim službama Luka Koper ima velikih problema pri carinjenju robe, što je cenu deonica kompanije prošle sedmice oborilo za više od tri odsto.

Među retkim hartijama kojima je cena porasla je Pivovarna Laško koja je prošle nedelje zabeležila rast cene od preko tri odsto, ali uz skroman promet. Na kupce je, između ostalog, uticala vest da će se Pivovarna transformisati u holding.

Krka je zabeležila pad cene akcija od dva odsto uz promet od 4,6 miliona evra.

Indeks Zagrebačke berze Crobex na nedeljnom nivou porastao je 0,9 odsto, na 1.921,53 poena dok je Crobex10 ostvario nedeljni rast od 1,1 odsto dostigavši nivo od 1.013,41 boda.

Zahvaljujući trgovanju hartijama Dalekovoda ostvareno je ukupno 328,6 miliona kuna (7,3 kune za evro) prometa, od čega se na redovni promet odnosilo 110,5 miliona kuna.

Pomenuta akcija imala je najveći nedeljni promet od 37,7 miliona kuna, uz rast cene od 1,3 odsto. Sledi akcija HT-a sa prometom od 23,5 miliona kuna, a cena joj je na nedeljnom nivou porasla 1,1 odsto.


Dobitnik sedmice je Atlantik Grupa koja je uz 9,5 miliona kuna prometa ostvarila nedeljni rast od 3,3 odsto, najviši u poslednje dve i po godine. Preporuke analitičara Erste Grupe pomogle su rast cene Ine koje su na nedeljnom nivou poskupele 2,5 odsto uz promet od 2,4 miliona kuna.

Deonica Jadran Kapitala neočekivano je prošle sedmice ubeležila milionski promet. Njenim akcijama trgovano je za oko četiri miliona kuna a imala je i najveći skok cene od 11,11 odsto na nedeljnom nivou.

Ukupan sedmični promet na Sarajevskoj berzi iznosio je 3,5 miliona KM, a tome je najviše doprinela trgovina akcijama Vispaka u ponedeljak od 1,4 miliona KM. Indeks SASX-10 je ojačao za 0,66 odsto i vrednost mu je u petak bila 896,66 indeksnih poena, dok je vrednost SASX-30 u porastu 0,22 odsto.

U sastavu SASX-10 najtrgovanija akcija u protekloj sedmici bila je akcija Fabrike duvana Sarajevo sa 234.800 KM. Energoinvest je izgubio 2,70 odsto vrednosti, dok je vrednost Energopetrola u padu 0,11 odsto.


Sedmični dobitnik je BH Telekom čije su hartije poskupele 6,6 odsto. Sledi Fabrika duvana Sarajevo čije su akcije skuplje 4,52 odsto u odnosu na nedelju dana ranije.

Na Banjalučkoj berzi protekle sedmice ostvaren je promet od 2,43 miliona KM, kroz 439 transakcija. Indeks Birs na nedeljnom nivou je porastao za 1,4 odsto.

Trgovanje obveznicama činilo je 19,22 odsto ukupnog nedeljnog prometa. Prijavljena su i dva blok posla akcijama ZIF Balkan investment fonda iz Banja Luke u ukupnoj vrednosti od 1,38 miliona KM.

Protekle sedmice ukupan promet na crnogorskim tržištima kapitala iznosio je 1,17 miliona evra od čega je 523.000 evra zabeleženo u trgovanju akcijama Lovćen osiguranja.

Oko 324.000 evra je vrednost trgovanja obveznicama. Indeks NEX20 ostvario je pozitivan pomak za 1,78 odsto. Indeks sa Montenegroberze, MOSTE, je na nedeljnom nivou takodje porastao za 2,17 odsto.

Značajan promet imao je Crnogorski Telekom sa 72.000 evra, uz rast cene od 1,72 odsto. Kotorski Jugopetrol zabeležio je rast cene na nedeljnom nivou od 9,68 odsto uz promet od 22.000 evra.

Jugopetrol je, inače, za 2. novembar sazvao Vanrednu skupštinu kako bi se raspravljalo o raspodeli vanredne dividende. To preduzeće je redovnu dividendu za prošlu godinu već podelilo akcionarima u ukupnom iznosu od tri miliona evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Jat je tim sastankom nastavio sa otvaranjem mogućnosti za saradnju sa regionalnim aviokompanijama, što je poslovni interes nacionalne aviokompanije.

"Regionalna saradnja i integracije ne samo da doprinose uštedama i efikasnijem poslovanju aviokompanija, već i sniženju cena karata i većem broju destinacija", navodi se u saopštenju.

"BH erlajns" je pre dve godine uspostavio strateško partnerstvo sa turskim avioprevoznikom "Turkiš erlajnsom", koji je tokom ove godine najčešće spominjan kao mogući strateški partner Jata.

Srpska aviokompanija, inače, do Sarajeva saobraća svakodnevno - letom u 20:50 časova.

Od maja ove godine "BH erlajns" je u dogovoru sa Jatom uspostavio svoju avioliniju od Sarajeva do Beograda.

Jat podseća da je nedavno dogovorio veoma značajnu saradnju sa slovenačkom aviokompanijom "Adria ervejz", na osnovu koje su uspostavljena dva leta dnevno od Beograda do Ljubljane.

Dovorena je i saradnja o prevozu putnika Jata do velikog broja evropskih i svetskih destinacija preko aerodroma u Ljubljani, a među različitim destinacijama posebno su atraktivne Barselona i Madrid, do kojih Jat trenutno ne leti direktno iz Beograda.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

"Za Tursku su to pažnje vredne brojke, koje je stavljaju na čelo rasta u celom regionu. Pokazuje se da turska privreda raste dvostruko bržim tempom od miljenika tržišta Poljske, a na kraju brže i od Rusije", izjavio je analitičar banke RBS Tim Eš.

Turska ekonomija je u prošloj godini oslabila za 4,7 odsto, a posle duboke recesije obnovila je rast u poslednjem lanjskom tromesečju, kada je ojačala za šest odsto na godišnjem nivou. Lane je u drugom kvartalu još imala pad od 7,7 odsto, takodje u odnosu na isti period 2008.

Uprkos naglom oživljavanju privredne aktivnosti, turska centralna banka namerava da održi kamatne stope na dosadašnjem niskom nivou do iduće godine. Ta banka je saopštila da je Tuska i dalje osetljiva na moguće spoljne ekonomske potrese i slabosti u evrozoni i SAD.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Sćaufler je, u organizaciji Zagrebačke berze, upoznao regulatora te ostale učesnike tržišta i šire javnosti o tim izvedenim instrumentima, odnosno finansijskim derivatima, a slične je edukacije već održao u Budimpešti i Bukureštu prilikom uvođenja certifikata na tržište.

Pritom je napomenuo je da postoje indeksni, turbo, bonus, diskontni, expreš, kapitalno garantirani te open end certifikati te da svaki ima svoje specifikacije.

Tako investitori mogu izabrati žele li ulagati u rizične ili one nešto sigurnije certifikate koje obično izdaju banke čije pokriće ulagačima i garantuje povrat novca.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

"Pre tri meseca privreda Grčke je bila na rubu provalije i moratorijuma na plaćanje dugova. Međutim, izbegli smo najgore, izbegli smo bankrot", rekao je Papakonstantinu.

Grčka sprovodi program stroge štednje uz smanjenje plata državnih službenika i penzija, reformu sistema socijalnog i penzionog osiguranja i povećanje poreza na potrošnju i prihode. Vlada je obećala da deficit državnog budžeta smanji sa prošlogodišnjih 13,6 odsto na 8,1 odsto na kraju godine, a do kraja 2014. na manje od tri odsto, što je maksimum deficita budžeta koji dopušta EU.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

U Hrvatskoj se zlato može fizički kupiti ali se na njega mora platiti i PDV za razliku od zemalja Evropske unije.

Za tako kupljeno zlato investitor mora da plati i trošak čuvanja zlata dok kupovinom udela u fondu, kako se objašnjava, tih briga investitor nema.

U očekivanju boljih vremena tržišni igrači su se očito prilagodili uslovima i počeli da traže manje rizična tržišta što upravo potvrđuje i novo Ilirikino ulaganje, zaključuje magazin Banka.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)