Sadašnje stanje u kompaniji "Takovo" u Gornjem Milanovcu gore je od svake elementarne nepogode, jer je više od 3.000 radnika otpušteno, a većina ne zna da li je na plaćenom ili neplaćenom odstustvu, izjavio je danas predsednik Opštinskog veća Samostalnog sindikata Rade Maksimović.

Kako je Maksimović kazao agenciji Beta, oko 900 trenutno zaposlenih radnika mogu samo da očekuju nove otkaze.

Maksimović, koji je donedavno radio u "Takovu", tvrdi da će vlasnik koncerna "Svislajon-Takovo" Rodoljub Drašković izmestiti proizvodne pogone iz Gornjeg Milanovca, a već sada se neki brendovi pakuju u gradovima Bosne i Hercegovine.

- Nepogoda bude i prodje, a ovo traje sedam godina, medju radnike se uvukao strah i depresija, jer se na posao upućuju u mesta koja su i više od 50 kilometara udaljena, čime se krše odredbe Ugovora o radu zbog čega se traži pomoć inspekcija - istakao je Maksimović.

On smatra da su za situaciju u "Takovu" krivi premijer Srbije Mirko Cvetković, koji je bio direktor Agencije za privatizaciju kada je ta kompanija prodata, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je tada bio predsednika Upravnog odbora kopmanije i Mulitin Prodanović, pomoćnik ministra za energetiku, a tadašnji predsednik tenderske komisje i predsednik opštine Gornji Milanovac.

izvor: smedia.rs

Podsetimo, njih je srpski teniser Novak Đoković pre tri dana doveo u Beograd.

Kako Blic saznaje, Ngok će u Nišu otvoriti fabriku koja će se baviti proizvodnjom energije, a dogovoreno je i da se u tom delu Srbije prave proizvodi modne kuće “Serđo Takini”.

Takođe, dogovoreno je i da se srpski poljoprivredni proizvodi prodaju hotelima i trgovinskim lancima širom Amerike čiji je vlasnik Amerikanac Barkl.

Ministar Vuk Jeremić i najbolji svetski teniser Novak Đoković bili su domaćini uglednim biznismenima

"Konkretni dogovori sa kineskim i američkim biznismenom su postignuti, a uskoro će biti i stavljeni na papir. To će se dogoditi već u oktobru na sastanku mešovitog komiteta Srbije i Kine, na kojem ću ja, pored potpredsednika kineske vlade, biti predsedavajući", potvrdio je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova.

Mada je hongkonški biznismen Bili Ngok u Srbiji poznat kao vlasnik “Serđa Takinija”, u svetu je prepoznatljiv kao vlasnik kompanije “Čajna envajermental enerdži holdings”, koja se bavi proizvodnjom obnovljive energije iz solarne energije i biomase. Središte Ngokove kompanije je u Hongkongu, a u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji otvorio je inženjerski deo fabrike.

Izvor: B92.net

Tržišni udeo Ilirike DZU na srpskom tržištu posle uspešno obavljene transakcije iznosi skoro 20 procenata. Upravljanjem sa četiri investiciona fonda ILIRIKA DZU je došla u sam vrh po visini sredstava pod upravljanjem, koja iznose 240 miliona dinara, kao i po broju fondova pod upravljanjem. Danas Ilirika grupa upravlja sa 25 fondova u pet zemalja u iznosu od 150 miliona EUR. Ilirika grupa u ovom trenutku ima najpotpuniju ponudu za investiranje u investicione fondove: fond za ulaganje u domaće hartije, Delta Dynamic, fond za balansirano ulaganje, Delta Plus, koji ulaže deo imovine u obaveznice, fond za ulaganje u najbolje strane akcije, Ilirika Global i prvi sektorski fond koji ulaže u plemenite metale, Ilirika Gold.

Direktor Ilirike DZU Gregor Žvipelj je tim povodom izjavio: „Ovom kupovinom Ilirika je dopunila paletu fondova na srpskom tržištu i bitno povećala iznos aktive, kao i broj ulagača. Tim činom smo pokazali da je srpsko investiciono tržište za Iliriku perspektivno, kao i da Ilirika sprovodi dugoročnu strategiju širenja na prostoru jugoistočne Evrope.”

Eksperti Instituta svoje procene zasnivaju na očekivanoj prodaji "Telekoma Srbija".

U Hrvatskoj se očekuje dvostruko više stranih ulaganja nego prošle godine. Predviđa se da će ulaganja stranih investitora dostići sumu od milijarde evra.

Strani investitori su podjenako zainteresovani za Crnu Goru i Albaniju, te se strana ulaganja u ove dve zemlje procenjuju na po 600 miliona evra.

Makedonija i BiH su najmanje interesantne strancima. Makedonija bi mogla privući do 200 miliona stranih investicija, a Bosna i Hercegovina oko 100 miliona evra.

izvor: Seebiz.eu

Procena Izvršnog odbora posle sagledavanja ekonomskih kretanje u zemlji je da će inflacija u narednom periodu opadati.

"Pad infalcije će u najvećoj meri biti rezultat slabljenja troškovinih pritisaka na rast cena hrane u slučaju uobičajeno dobre poljoprivredne sezone, kao i niske agregatne tražnje i preduzetnih mera monetarne politike", navela je NBS.

Izvršni odbor je, kako se dodaje, procenio da je smanjenje referentne kamatne stope neophodno kako bi se inflacija na srednji rok stabilizovala oko cilja.

Za 2011. godinu centralna banka je predvidela inflaciju u granicama od tri do šest odsto, a u 2012. od 2,5 do 5,5 odsto.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 7. juli.

izvor: b92.net

Prema jednoj od njih, zaduživanje u evrima će biti još skuplje, s obzirom na to da je NBS propisala da učešće ili depozit za tu vrste pozajmice bude čak 30 odsto.

Istovremeno, učešće za hipotekarni stambeni kredit biće povećano sa 10 na 20 odsto vrednosti nekretnine za zajmove u evrima, dok učešća neće biti za iste kredite u dinarima.

Postavlja se pitanje da li će takva mera konačno naterati banke da takve pozajmice i uvedu, pošto nijedna od banaka ne nudi stambene kredite u domaćoj valuti.

Centralna banka je navela da je cilj ovakve odluke smanjenje rizika u bankarskom sistemu koji proizlazi iz visokog učešća kredita odobrenih u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom.

Prema trenutnoj ceni novca na bankarskom tržištu nema sumnje da su kamate na dinarske pozajmice još znatno više nego na one u evrima, ali će se sada, zbog depozita, ta atraktivnost izgubiti.

Od poslednjeg junskog dana NBS je namerena da građanima oteža i uzimanje stambenih kredita sa hipotekom, jer traže da učešće za ove zajmove bude 20 odsto. Do sada je bila praksa da banke traže učešće od 10 odsto vrednosti nekretnine, a baš zajmovi s deset odsto učešća bili su „pokriveni” kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Zato se nameće pitanje kako će se ova suprotnost u propisima dva državna organa odraziti na kupovinu stanova na kredit i da li će, možda, posledično, Nacionalna korporacija takođe da poveća iznos učešća za subvencionisane stambene kredite.

Prvobitno za ovu vrstu kredita učešće je bilo pet odsto, zatim je od ove godine povećano na 10 odsto što je već suma koju hipotekarni dužnici teško mogu da prikupe. Sada, kada učešće bude 20 odsto, odnosno petina vrednosti hipotekarne pozajmice, pitanje je ko će moći da ga uzme i kako će se sve to odraziti i na tržište stanova i na bankarski sektor.

Učešće za stambeni kredit NBS neće tražiti ukoliko je zajam u dinarima i pri tom nije vezan za deviznu klauzulu. Kako ovakvi krediti u Srbiji još ne postoje očigledno se iza ovog propisa NBS krije želja da jednog dana banke u Srbiji i stambene, znači dugoročne kredite, odobravaju u domaćoj valuti.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke kaže da pomenuta odluka centralne banke, kojom se traži depozit ili učešće za evrokredit, nesumnjivo ima za cilj ograničenje daljeg zaduživanja građana u toj valuti. Po njegovoj oceni, ova mera će građane odvratiti od evrokredita i usmeriti na dinarske kod kojih nema valutnog rizika.

“Deo odluke NBS koji se tiče hipotekarnih kredita u suprotnosti je sa propisima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i ta kolizija direktno će smanjiti iznos ovih kredita pa se nameće pitanje šta se time želelo postići”, kaže Rebić.

izvor: b92.net

Iako je preduzetnicima dat rok da do kraja aprila dostave dokaze o uplatama, krivične prijave i opomene zaboravnim gazdama slaće se tek na jesen.

"Dostava dokaza i dalje traje, i to za one poslodavce koji su, posle sprovedenih kontrola podataka u prijavama, morali dodatno da rade ispravke i ažuriraju svoje podatke", objašnjava Jelica Timotijević iz PIO fonda.

Ona dodaje da se "istovremeno rade unosi podataka u bazu matične evidencije Fonda. Ovi poslovi trebalo bi da se okončaju do septembra, tako da bi se u poslednjem kvartalu pristupilo slanju opomena, a posle toga i prekršajnih prijava".

U Fondu su rekli da se nepoštovanje roka smatra prekršajem i da se predviđene kazne kreću od 2.500 do 800.000 dinara.

"Do kraja 2010. Fond je podneo ukupno 3.930 opomena poslodavcima koji nisu dostavili dokaze o uplaćenim doprinosima za svoje zaposlene. Više od 2.000 poslodavaca je reagovalo po opomenama i dostavili su tražene podatke. Protiv 290, koji to nisu učinili ni posle opomena, podnete su prekršajne prijave", dodaje Timotijevićeva.

Neažurnost poslodavca osnovni je razlog zbog kojeg kasne rešenja o penzionisanju. A, prema mišljenju Đure Perića, potpredsednika Saveza penzionera Srbije, i glavna pretnja održivosti celog penzijskog sistema!

"Od ukupnih sredstava sa kojima Fond raspolaže, 46 odsto dotira država! Poslodavci još nisu dobili jasnu poruku da moraju da uplaćuju svoje doprinose. Naprotiv, država već treći put povezuje staž radnicima u ime poslodavaca koji to nisu učinili i tako praktično nagrađuje one koji su se provukli, a kažnjava one koji plaćaju", priča Perić.

izvor: seebiz.eu