Na strani kupovine bio je sam emitent, Imlek (BSE:IMLK), koji je stekao 0,4 odsto sopstvenih akcija ali i malo poznata firma Zvezdara-Cer iz Beograda koja je kupila 1,45 odsto akcija Imleka i sada predstavlja drugog po veličini akcionara ove mlekare. Zvezdara-Cer se nalazi pod kontrolom Instituta za ekonomska istraživanja a zanimljivo je da je upravo ovaj Institut bio jedan od većih kupaca akcija subotičke Mlekare u poslednjih par sedmica.

Imlek je nedelju okončao tik ispod nivoa od 1.500 dinara uz rast vrednosti od nepunih 15 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu

Oskudica budžetskih sredstava i povećani rizik plasmana kredita protekle godine su kupoprodajom državnih trezorskih zapisa stvorili više nego prisne odnose na relaciji država – poslovne banke. Ipak, u poslednjih nekoliko meseci primetno je suzdržavanje banaka u kupovini ovih dužničkih hartija, pa se nameće pitanje šta se to promenilo na tržištu da bankarske ustanove ovu vrstu aktivnosti više ne smatraju ziheraškom?

Tokom maja, kreatori domaćih javnih finansija otpočeli su proces emitovanja dugoročnih dužničkih hartija (trezorskih nota) računajući na lagodniju poziciju države ukoliko se dugovi prolongiraju duže u budućnost. Nakon prvih nekoliko aukcija koje su uspešno realizovane uz neznatno viši prinos, investitori su postepeno smanjivali tražnju zahtevajući veću kompenzaciju za rizik koji se proteže duboko izvan tekuće kalendarske godine. Sredinom juna, u istoj sedmici, 12-tomesečne i 18-tomesečne dužničke hartije države realizovane su s uspešnošću manjom od polovične što je upalilo „crvenu lampicu” kreatorima javnih finansija da u ustaljenoj šemi nešto ne štima kako treba.

U prilog smanjenoj tražnji za zapisima ide i rizik makroekonomske stabilnosti koja i dalje „visi” nad ovdašnjim tržištem uprkos sve češćim uveravanjima visokih državnih zvaničnika. Iako nivo trenutnog zaduženja nije preveliki problem, to se ne može reći za brzinu uvećanja duga i ekonomičnost trenutne političke administracije.

Manjim budžetskim prihodima po osnovu emitovanja zapisa doprinela je donekle i nova niskorizična zanimacija banaka – državni subvencionisani krediti, ali i tiho povlačenje kapitala u centrale pojedinih banaka u stranom vlasništvu. Ako ovome dodamo nisku likvidnost evropskog finansijskog sistema i slabo interesovanje globalnih investitora za rizična tržišta kao što je ovdašnje, onda je slika domaćeg dužničkog tržišta potpuna.

Dugoročni izlaz iz ovakvog stanja mogao bi jedino biti politički konsenzus na postepenom uspostavljanju budžetske ravnoteže (smanjivanje rashoda), ali i razvoj finansijskog tržišta i smanjivanje njegove bankocentričnosti čega se državni zvaničnici sete tek kada navrat-nanos treba krpiti budžetske rupe. U prelaznom periodu ka ovom krajnjem i za sada teško ostvarivom cilju moguće rešenje bile bi državne hartije nominovane u evrima čija bi, pak, visoka kamata najbolje odslikala stanje ovdašnje ekonomije i (ne)spremnost političkih elita na istinske reforme.

Nenad Gujaničić, Sinteza

Izvor: www.politika.rs

Indeksi Beogradske berze danas su u raskoraku. Belex15, indeks njalikvidnijih hartija ojačao je 0,14 odsto na 627,35 poena dok je opšti, Belexline izgubio 0,07 odsto vrednosti i trgovanje završio na nivou od 1.213,46 poena.

Promet je u padu. Iz 170 transakcija promet je vredeo 46,6 miliona dinara od čega se akcijama trgovalo za 27,65, obveznicama za 18,95 miliona dinara.

Najviše se trgovalo akcijama Aik banke. Iz obima od 7.334 komada promet deonicama niške banke vredeo je 21,65 miliona uz rast cene od 0,92 odsto na 2.951 dinar. Po prometu slede Veterinarski zavod Subotica sa 1,22 miliona sa padom od 0,74 odsto na 539 dinara, Sojaprotein sa milion dinara prometa uz jačanje cene od 1,23 odsto na 739 dinara, Komercijalna banka sa prometovanih 0,87 miliona uz skok od 0,72 odsto na 27.999 dinara i Agrobanka sa prometom vrednim 0,43 miliona uz pad cene od 1,48 odsto na 7.343 dinara.

Najveći rast cene ostvarila je akcija Jedinstva Sevojno, 2,46 odsto na 5.700 dinara. Slede Imlek sa rastom od 2,14 odsto na 1.430 dinara, Metals banka sa poskupljenjem od 2,07 odsto na 3.700 dinara, Sojaprotein i Alfa plam sa rastom od 1,15 odsto na 7.900 dinara.

Listu gubitnika započinje Fidelinka padom od 12,11 odsto na 167 dinara. Slede Credy banka sa padom od 9,14 odsto na 1.909 dinara, BIP sa gubitkom 6,45 odsto vrednosti i padom na 29 dinara po deonici, Pupin Telecom sa pojeftinjenjem od 5,26 odsto na 180 dinara i Progres Beograd sa padom od 3,23 odsto na 150 dinara.

Strani investitori imali su udeo od 51,27 odsto u ukupnom prometu od čega je njihovo učešće u trgovanju akcijama iznosilo 83,45 odsto, dok je udeo u prometu obveznicama 4,32 odsto.

Među brokerima najviše posla danas su imali KBC Securities sa udelom u prometu od 37,57 odsto i 4,41 odsto u broju transakcija, Credy banka sa učešćem od 12,93 odsto u prometu i 7,06 odsto u broju transakcija i Mediolanum invest sa zastupljenošću od 9,48 odsto u prometu i 1,18 odsto u broju transakcija.

Iz Srbije je „isparilo” milijardu i dvesta miliona evra, a uskoro bi moglo da „pobegne” još oko 600 miliona. Toliki novac nije potrošen na uvoznu robu zbog čega bi mogao da bude optužen trgovački lobi, a te pare nisu služile ni za vraćanje kredita. Ali, jesu iznete iz Srbije i to legalnim transakcijama.

U bankarskim krugovima tvrdi se da je novac koji je pobegao (i sprema se da pobegne) iz Srbije zapravo špekulativni kapital koji je stizao u vreme kad su kamate Narodne banke Srbije na repo operacije bile više nego primamljive.

Inače, repo operacije NBS služile su kao mera monetarne politike kojom je centralna banka povlačila dinare sa tržišta da bi „hladila” pregrejanu potrošnju.

Prema računicama bankara, špekulanti su do prošle godine u Srbiju uneli 1,8 milijardi evra privučeni „prijatnim mirisom” lake zarade koju im je omogućila Narodna banka Srbije. Te evre špekulanti (među kojima je bilo i velikih, poznatih evropskih banaka) su prodavali i za dobijene dinare kupovali vrednosne papire NBS koja je za tu transakciju (repo operacije) jedno vreme davala kamatu i 24 odsto. U beogradskim bankarskim krugovima nepodeljeno je mišljenje da je guverner centralne banke Radovan Jelašić znao za ovu operaciju i da je nemo posmatrao kako u zemlju ulazi špekulativni kapital. Samo od kamate špekulanti su, tvrde dobro obavešteni bankari u Beogradu, zaradili i izneli iz Srbije u poslednje tri godine – milijardu evra.

Ta suma zapravo je cena kojom su guverner Jelašić i Narodna banka platili držanje inflacije u Srbiji oko planiranog nivoa.

Ilustracije radi, reč je o sumi novca s kojim može da se napravi 500 kilometara autoputa.

Pošto je kamata pala na osam odsto, investitori-špekulanti su počeli da se povlače jer više nemaju interes. Sada je proces obrnut od onog od pre nekoliko godina – špekulanti su s dinarima koje su imali kupovali evre i iznosili ih iz zemlje. Od 1,8 milijardi evra, koliko je u Srbiju ušlo špekulativnog kapitala do 2009. godine, od početka 2010. do kraja juna izneto je 1,2 milijarde. Bankari veruju da će i preostalih 500-600 miliona evra biti izneto iz Srbije i pored saveta analitičara francuske banke BNP Paribas (s početka marta) koji su savetovali investitore da kupuju srpski dinar dok je slab prognozirajući da će evro u Srbiji dostići vrednost od 105 dinara, da će srpska valuta do kraja 2010. godine ojačati i da će početkom 2011. vredeti oko 90 dinara.

– Ono što je važno da javnost u Srbiji zna je da špekulanti u ovom poslu nisu bili nikakvi sumnjivci, među njima ima veoma cenjenih evropskih banaka, i da oni nisu radili nikakav prljav i nezakonit posao. Oni su samo iskoristili mogućnost koja im je u Srbiji bila pružena, a o posledicama takve operacije morao je da brine neko drugi. Recimo, guverner Radovan Jelašić i Narodna banka Srbije – kaže bankar koji je insistirao na anonimnosti.

M. Brkić

Izvor: www.politika.rs

Novi guverner, izabran na dužnost juče, rekao je da iz tih razloga NBS mora da vodi računa šta se dešava sa deviznim kursom, napominjući da centralna banka kontinuirano pravi projekcije, sa različitim mogućim scenarijima, na osnovu kojih Izvršni odbor (bivši Monetarni odbor) donosi odgovarajuće odluke.

Odgovarajući na pitanje kako će NBS spreciti dalji pad dinara, Šoškić je rekao da će o tome odlučivati Izvršni odbor. On je izrazio očekivanje da će tema kretanja kursa biti vrlo aktuelna.

"Mi svi - i građani, i preduzeća - imamo najčešće kredite koji su indeksirani u evrima i taj devizni rizik tišti i pojedince i preduzeća. Bio bih iznenađen da ta tema ne bude prisutna sve dok ne izvršimo veći pritisak u onom pravcu o kojem već mesecima govorimo u NBS, a to je deevroizacija - veće učešće dinara u transkacijama, obračunima, kreditiranju...", rekao je novoizabrani guverner.

Govoreći o planovima i eventualnim promenama u politici NBS, Šoškić je ukazao da su poslovi centralne banke "relativno strogo definisani zakonom i podzakonskima aktima i memorandumima i sa Vladom Srbije, i sa međunarodnim institucijama".

"Nesporno je da NBS treba, u okviru svojih nadležnosti, da izvrši svoj deo posla, zajednički sa nosiocima ekonomske politke, a to je - transformacija srpske privrede u izvozno orjentisanu jaku privredu, koja privlači direktne strane investicije", rekao je on.

Komentarišući današnji sastanak sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, Šoškić je izrazio uverenje da je potrebno u narednom periodu uspostaviti visoki nivo koordinacije i zajedničkog rada svih državnih organa, ocenjujući da ta saradnja ni do sada nije bila loša.

ATE banka je ušla na srpsko tržište krajem 2006. kada je pretinu udela u niškoj banci kupila po 5.200 dinara za obične deonice. U istom periodu, grčka banka je kupila i 24,9 odsto prioritetnih akcija AIK banke. Na trenutnim cenama, paket akcija grčke banke u Srbiji vredi oko 50 miliona evra.

Izvor: www.emg.rs