Iako je njena ekonomija daleko veća, investitori strahuju da Španija, poput Grčke, uskoro neće moći da isplati svoje kreditore. Vlada zbog toga smanjuje javne troškove za 15 milijardi evra u naredne dve godine.

Španija ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, od oko 20 odsto. A verovatno je da će biti i veća. Mogućnost smanjenja plata i zamrzavanja penzija je izazvala ulične proteste. Sindikati pozivaju na opšti štrajk u septembru, uprkos planovima da se kompanijama olakša zapošljavanje i otpuštanje radnika.

Havijer Ortega, ekonomista na Univerzitetu grada Londona, kaže da se španski dug proteklih godina naglo povećao.

„Suštinski razlog za to povećanje je nezaposlenost, jer mora da se plati više nadoknada za nezaposlene. Tako da se sada javlja problem poverenja u ono što vlada namerava da uradi i situacija je, naravno, sada drugačija nego ranije, jer sada imamo jedinstvenu valutu“, rekao je Ortega.


Huan Karlos Rodriges, komercijalni direktor agencije za naplatu dugovanja „El Kobrador del Frak“ kaže da je „među najteže pogođenim građevinarstvo. Sve je počelo pre tri ili četiri godine, usred građevinskog buma. A onda, kada je počeo krah, niko nije završavao radove, niko nije bio plaćen. Posledice toga možete da vidite naročito u Andaluziji, na jugu Španije“.

Na južnoj obali, poznatoj Kosti del Sol, nizovi stambenih objekata su prazni ili nezavršeni, s tim što su mnogi od njih projektovani za strane kupce, koji su odavno odustali od ideje da ulažu u Španiju.

Injes Riks, iz firme za Direktnu aukciju imovine, specijalizovala se za pružanje pomoći vlasnicima koji se bore da se ratosiljaju svog mesta pod suncem.

„U vreme buma je bilo potpuno ludilo. To je u stvari bilo krajem 1990-ih, početkom 2000-ih. Cene su jednostavno skakale i ljudi su tražili da kupe bilo šta što bi im došlo do ruku. Sada imamo stotine ovakvih mesta širom Koste del Sol, jer su preduzimači ostali bez novca, a banke su se naravno povukle“, kaže on.

Ekonomista Havijer Ortega kaže da Evropa mora da postane konkurentnija. „Da bi evropska država socijalnog blagostanja mogla da opstane, mora da dođe do promena. Suštinski, moramo brže da se prilagodimo na konkurenciju iz drugih zemalja, jer stvari više nisu kao nekada“, objašnjava on.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kako pišu britanski mediji, Vord je 2002. na sličnoj transakciji zaradio 40 miliona funti u roku od dva meseca.

Naime, on je kupio 204.000 tona kakaovca u vreme loših žetvi i političkih nestabilnosti u Africi, gde se kakaovac masovno proizvodi, i čekao dok je cena tone kakaovca skočila sa 1.400 na 1.600 funti.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na Wall Streetu je Dow Jones porastao prošle sedmice 3,2 posto, na 10.424 boda, a Nasdaq indeks 4,2 posto, na 2.269 bodova. S&P 500 skočio je 3,5 posto, na 1.102 boda, probivši se, po prvi put nakon mesec dana, iznad 1.100 bodova.

U Evropi je FTSE indeks skočio je 2,98 posto, na 5.312 bodova, dok je frankfurtski DAX ojačao 2,08 posto, na 6.166 bodova, a pariški CAC 3,05 posto, na 3.607 bodova. Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je prošle sedmice ojačao mršavih 0,2 posto, na 9.430 bodova.

Snažan skok indeksa zahvaljuje se boljim od očekivanja poslovnim rezultatima većine kompanija u drugom tromesečju. U tehnološkom sektoru oduševili su Apple i Microsoft, dobre rezultate ostvarile su i banke, pa i industrijski divovi kao što su Caterpillar, GE, Ford, Honeywell i 3M.

Pozitivno je na tržište delovalo i to što je većina kompanija povećala procene poslovnih rezultata do kraja godine, što pokazuje da menadžment veruje u daljnji rast najvećih svetskih ekonomija.

Ipak, trgovalo se oprezno, na što ukazuje mršav obim trgovanja. Na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika je dnevno menjalo manje od 9 milijardi akcija, dok je lani dnevni prosek iznosio 9,65 milijardi. Posledica je to, kažu analitičari, slabih makroekonomskih podataka koji ukazuju na usporavanje oporavka najveće svetske ekonomije.

To je u polugodišnjem izveštaju Kongresu potvrdio i predsednik američke centralne banke Ben Bernanke, kazavši da je tržište rada i dalje slabo te da su ekonomski izgledi 'neobično nesigurni'.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Guverner Banke Francuske, Kristijan Noaje, izjavio je sinoć nakon što je objavljeno da četiri najveće banke u zemlji imaju dovoljno kapitala da prežive ekonomsku i dužničku krizu, da je "francuski bankarski sistem još jednom dokazao da je sposoban da se odupre krizi."

U Nemačkoj, gde test nije prošla samo jedna od 14 banaka - "Hipo ril estejt" - centralna "Bundesbank" i finansijski regulatorni organ "BaFin" su saopštili da se "bankarski sistem pokazao snažnim i otpornim".

Stres-test je sproveden u pokušaju da se investitori uvere u dobro stanje finansijskih institucija, nakon što je dužnička kriza izazvala pad vrednosti državnih obveznica Grčke, Španije i Portugala. Sedam banaka koje nisu prošle test imaju ukupan manjak kapitala od 3,4 milijarde evra, što je izazvalo zabrinutost da procena možda nije bila dovoljno stroga.

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da banke koje nisu prošle test treba da prikupe novi kapital ili zatraže državnu pomoć.

"Ova studija je važan korak u podršci stabilnosti bankarskih sektora Evropske unije i evrozone", navela je ECB.


Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu, čija je zemlja krajem prošle godine zapala u dužničku krizu, izjavio je da će poljoprivredna ATE banka, koja je u vlasništvu države a pala je na stres-testu, morati da predstavi plan za povećanje kapitala do kraja godine, kao i da će joj vlada u tome pomoći ako investitori ne budu hteli.

"Rezultati su pozitivni i pokazuju da grčki bankarski sistem može da radi čak i u mnogo gorim uslovima nego što su ovi sada", istakao je Papakonstantinu.

Španska ministarka finansija, Elena Salgado, izjavila je da "nije hitno" da pet tamošnjih štedionica, koje su pale na stres-testu, prikupe novi kapital. Italija je istovremeno ponudila da kupi obveznice od banaka kojima je potreban kapital, nakon što je banka "Monte dei Paski di Sijena" prošla test, ali sa rezervnim kapitalom od samo 235 miliona evra.

Zamenica generalnog direktora Banke Italije, Ana Marija Tarantola, izrazila je uverenje da će rezultati "okončati glasine i nesigurnosti na tržištu i stvoriti klimu poverenja".

Podpredsednik ECB-a Vitor Konstansio je stres-testove nazvao "strogima" i objasnio da oni nisu uzeli u obzir scenario bankrota države zato što "ne verujemo da će do takvog bankrota doći".

Sa druge strane, nekadašnji zvaničnik Banke Engleske Dejvid Blančflauer je izjavio kako kriterijumi pokazuju da je stres-test bio "relativno blag".

"Čudi me da scenariji koji su bili uključeni u stres-testove nisu bili posebno ozbiljni. Šta ako se dogodi nešto mnogo gore? Ostalo je previše otvorenih pitanja, a rezultati ne izgledaju previše uverljivo", istakao je taj britanski stručnjak za finansije.


Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prošle sedmice kurs evra prema dolaru je pao 0,72 posto, na 1,2838 dolara, dok je u odnosu na jen cena evra porasla 0,85 posto, na 112,91 jen. I američka valuta ojačala je prema japanskoj, i to za 0,89 posto, pa je njen kurs dostigao 87,45 jena.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, ojačao je prošle sedmice blagih 0,02 posto, na 82,38 bodova, čime je prekinuto njegovo klizanje koje je trajalo šest sedmica zaredom.

U ponedeljak se evro našao pod pritiskom nakon što je agencija Moody's snizila rejting Irskoj, na Aa2, jer procenjuje da tamošnja ekonomija slabi te da bi irske banke mogle da imaju problema. Ipak, pad evra nije bio preoštar jer je Moody's Irskoj zadržao prognozu 'stabilan'.

Jedinstvenu evropsku valutu pritisnuo je i slab rezultat sedmične aukcije portugalskih trezorskih zapisa, na kojoj je prikupljeno 1,25 milijardi evra, ali uz dvostruko viši prinos u odnosu na onaj iz prethodne aukcije i osetno slabiju potražnju.

Takav je rezultat podstakao ulagače na prodaju evra, čiji se kurs nedavno probio iznad 1,30 dolara, dostignuvši najviši nivo u proteklih 10 sedmica.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Lami je upozorio, međutim, da izgledi za drugu polovinu ove godine ostaju neizvesni, istovremeno ističući da, za sada, nije jasno, kada se može očekivati završetak katarske runde pregovora o liberalizaciji svetske trgovine.

Sadašnja runda pregovora o liberalizaciji svetske trgovine počela je još 2001. godine u katarskoj metropoli Doha i trebalo je, prema prvobitnim očekivanjima, da bude završena do 2004.

Pregovori su, međutim, nekoliko puta bili prekinuti zbog nesuglasica u trgovini poljoprivrednim proizvodima između razvijenih država i zemalja u razvoju.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

MSCI Asia Pacific Index s izuzetkom Japana ojačao je jutros 1,6 posto bez obzira na brige oko rezultata stres testova evropskih banaka čije se objavljivanje očekuje danas. Azijske akcije su porasle 2,5 posto u sedmici. Nikkei 225 je bio najveći regionalni dobitnik sa skokom od 2,6 posto.

Kineske akcije ojačale su takođe a Shanghai Composite Index ide prema najboljoj sedmici u sedam meseci. Tri dana uzastopno Shanghai Composite zaključio je iznad 2.500 bodova što analitičari vide kao prvi pozitivni znak, a zaključak iznad 2.650 bodova u idućim sedmicama značio bi potvrdu da smo u tržištu bikova. Industrial & Commercial Bank of China i Bank of China porasli su više od 1 posto nakon što je premijer Wen Jiabao najavio kako će stabilnost politike biti glavna tema u drugom delu godine. Shanghai Composite Index dobio je 0,3 posto dok je CSI 300 Index ojačao 0,5 posto.

Na valutnim tržištima je, međutim, evro ojačao, zahvaljujući očekivanjima da će rezultati 'testa na stres' pokazati da je najgore razdoblje za evropsku finansijsku industriju prošlo. Zbog toga je kurs evra porastao s jučerašnjih 1,2780 na 1,2865 dolara, a u jednom je trenutku premašio i nivo od 1,29 dolara.

U odnosu na japansku valutu, cena evra porasla je s jučerašnjih 110,50 na 111,80 jena. Kurs dolara prema japanskoj valuti kreće se stabilno oko 86,90 jena.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Istraživanje je pokazalo kako Goldmanova grupa od 376 ispitanika veruje kako će evropske banke morati da prikupe oko 37,6 milijardi evra dodatnog kapitala. Najviše svežeg kapitala trebaće bankama iz Španije, Nemačke i Grčke, a taj će novac pronaći kako u privatnim tako i u javnim izvorima.

Više od 60 posto ispitanih veruje kako će količina kapitala u bankama nakon spomenutog povećanja pokazati dovoljnu adekvatnost, dok ostatak smatra kako će i dalje postojati kapitalni deficit.

Rezultati će biti objavljeni poslepodne, a tržište ih zasad oprezno iščekuje, Stoxx Europe 600 oko 10,15 sati bio je u minusu od 0,4 posto.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)