Ubeležen je promet od 55,82 miliona dinara (524.804 evra) prvenstveno zahvaljujući trgovanju obveznicama vrednom preko 50 miliona dinara.

U kontinuiranoj trgovini najviše su poskupele prioritetne akcije bez prava glasa Komercijalne banke [KMBNPB] za skoro 10 odsto, a sledi Globos osiguranje [GLOS] sa rastom od 5,62 odsto.

Akcije pirotskog Tigra [TIGR], sa A Listinga Beogradske berze, dobile su na vrednosti skoro četiri a Metalca [MTLC] iz Gornjeg Milanovca, sa B Listinga, preko 2,5 odsto.

Nije bilo hartija kojima se trgovalo bar za milion dinara. Akcijama Energoprojekta [ENHL] trgovalo se za 696.909 dinara, a Jedinstva iz Sevojna [JESV] za 583.000 dinara.

Gubitnike predvodi subotička Fidelinka [FIDL] sa padom od preko 12 procenata, pa je cena akcije u sredu 109 dinara, dok je pre manje od godinu dana bila 478 dinara.

I Vital [VITL] je opao za 12 odsto, a beogradska Informatika [INFM] beleži pad vrednosti hartija od 9,18 odsto.

Izvor www.b92.net

Kako piše politika, Dinkić će insistirati da se u Nacrtu budžeta za 2011. godinu ponovo nađu subvencionisani i investicioni zajmovi za građane i privredu, čemu se MMF, takođe, protivi. I nadležna ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je istakla kako ona u državnoj kasi za sledeću godinu nije planirala sredstva za tu namenu, jer smatra da se za subvencije inače troši mnogo novca.

Ako se zna da će državna kasa do kraja godine biti u minusu od najmanje četiri odsto (dakle da para nema), ako su MMF i dobar deo ekonomskih ministara protiv odmrzavanja plata i penzija, ko će onda za pregovaračkim stolom biti na Dinkićevoj strani. Nije isključeno da će kao kec iz rukava ministar ekonomije potegnuti izveštaj Republičkog zavoda za statistiku koji u junu beleži blago povećanje prometa robe u maloprodaji.

Ideja „kešom protiv krize” i zvanično je prvi put lansirana posle „Kopaonik biznis foruma” kada su najavljeni Dinkićevi subvencionisani potrošački krediti za stanovništvo sa ciljem da oporave domaću tražnju. Od 1. aprila odobreno je oko 114.000 pozajmica, što je 223 miliona evra. Da li je za ovaj blagi oporavak prometa u maloprodaji „kriv” upravo Mlađan Dinkić?

"Može se reći da je taj program dao rezultate, jer se u situaciji kada je ukupna masa zarada padala, promet u maloprodaji povećan", kaže Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, i dodaje da "to znači da je ta tražnja nečim kompenzovana, a to su ovi subvencionisani potrošački krediti".

Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, došao je do istog zaključka. "Bio sam iznenađen kad sam pogledao podatke. Ako je dug stanovništva u tom periodu povećan za 150 miliona evra, a fond zarada pao za četiri, pet odsto onda u subvencionisanim potrošačkim kreditima leži odgovor za oporavak tražnje", smatra Miroslav Zdravković.

On, međutim, ne misli da je to dovoljan argument za odmrzavanje plata i penzija. Prvo, ako bi do kraja godine za tu namenu bilo potrebno 20 milijardi dinara onda bi to značilo da bi za sledeću godinu taj trošak iznosio 80 milijardi dinara. Jer ako bi se povećanje sada odnosilo samo na poslednja tri meseca ove godine, u 2011. godini trebalo bi četiri puta više novca.

Osim MMF-a, jedan od žestokih kritičara ideje Mlađana Dinkića je i Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Kako je nedavno istakao, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija.

Ekonomisti upozoravaju da relaksiranje u ovom trenutku nije moguće, jer novca za tako nešto nema, osim od kredita, ali je pitanje ko bi ih nam u ovom trenutku dao i ko bi uopšte zaduživao zemlju zbog povećanja potrošnje.

Mahmud Bušatlija, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi bilo pogubno nastaviti sa tom politikom jer "mi nemamo šta da poklonimo".

"Dakle, povećanje tekuće potrošnje moglo bi da se finansira zaduživanjem, ali je pitanje koja bi međunarodna institucija uopšte to finansirala. Siguran sam da će se bez MMF to i desiti. Nama zato treba aranžman - radi kontrole javne potrošnje, a ne zbog para", navodi Bušatlija i dodaje da je druga varijanta štampanje para. Prosto, mi nemamo viška novca.

Istina je da bismo se od zapadanja u goleme dugove i još veće probleme mogli spasti i donošenjem zakona o fiskalnoj odgovornosti, čije je usvajanje najavljeno do kraja godine. Njime bi bilo ograničeno zaduživanje države, javni dug i mogući deficit u budžetu. Inače, MMF insistira na usvajanju ovog zakona.

"Veoma je bitno usvajanje efikasnog i dobrog zakona o fiskalnoj odgovornosti, kako bi se uspostavilo odgovorno vođenje fiskalne politike i kontrolisanje nivoa javnog duga - kako nas ne bi snašao grčki scenario", ističe Altiparmakov.

Neodrživa Krugmanova teorija u Srbiji

"Ideja da se stimulisanjem potrošnje podstakne proizvodnja i privredni rast može dati neke rezultate u razvijenim zemljama koje imaju jaku industriju. Neosporna je činjenica da je domet ovakvih mera daleko manji u nerazvijenim zemljama poput Srbije", objašnjava Nikola Altiparmakov zašto takozvana Krugmanova teorija o značaju povećanja potrošnje nije primenljiva za Srbiju.

On dodaje da "dodatna sredstva za povećanje plata i penzija ne bi stimulisala domaću proizvodnju, već bi se u velikoj meri upotrebila za uvoznu proizvodnju. Rezultat bi bio da bi domaća privreda ostala u nezavidnoj situaciji u kojoj je i sada, a povećali bi se trgovinski deficit i javni dug jer bi država morala da se zaduži kako bi isplatila povećanje plata i penzija".

Izvor www.b92.net

Sreće nisu imale ni firme sa objektima na atraktivnim lokacijama. Kako objašnjavaju u Agenciji za privatizaciju - vreme potražnje za kvadratima je prošlo. Investitorima su sada interesantni infrastrukturno opremljene lokacije za proizvodnju.

"Najjednostavnije rečeno, postupak stečaja traje- dok se ne završi",objašnjavaju u Agenciji.

"Postupci su opterećeni kompleksnim sudskim sporovima. I to prolongira uspešan završetak. Atraktivne lokacije će se verovatno prodavati kada prođe kriza", navode u Agenciji.

Cena imovine svaki put se nudi po nižoj ceni. Ne sme, međutim, da se spusti na manje od 50 odsto procenjene vrednosti.Naplaćeni novac ide poveriocima.

Da dobre lokacije više ne donose novac dokazao je i slučaj Prve srpske fabrike šećera "Dimitrije Tucović". Cenu od 11,8 milijardi dinara, međutim, niko nije bio spreman da plati. Kompleks "Zlatna obala" u Sutomoru je ponovo na prodaju, a budući valsnik za nju se traži već skoro čitavu deceniju. Kupac nije nađen ni za "Geneks" kulu na Novom Beogradu, niti za zgradu "Rada" u Kosovskoj ulici.

Izvor www.b92.net

Pošto nije prošla test koji pokazuje otpornost na krizu, grčka ATE banka će skoro sigurno prodati 20,3 odsto akcija u niškoj AIK banci, što bi u krizi mogla da bude i negativna vest po srpsko tržište kapitala, tvrde sagovornici „Novca“.

ATE banka koja je i najveći pojedinačni akcionar domaće AIK banke objavila je nameru da prikupi između 243 i 500 miliona evra kako bi mogla izdržati krizne udare u slučaju oštrijih ekonomskih problema. Zajednička misija MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke (ECB) odobrili su grčkoj državi, koja poseduje 77 odsto akcija ATE banke, da učestvuje u dokapitalizaciji koja bi, u slučaju emisije akcija vredne 243 miliona evra, morala da obezbedi sredstva od 185 miliona evra. S druge strane, eksperti ECB-a predložili su ATE banci da proda svoje manjinske i većinske udele u bankama u Srbiji, Rumuniji i u grčkoj FBBank, dok je menadžment izjavio da će uraditi sve što je potrebno kako bi ojačao tržišnu poziciju.

Kako pišu „Woll Street Journal“ i „GR Reporter“, grčka banka „Pireus“ dostavila je vladi Grčke predlog da preuzme njen udeo u ATE banci, dok turski mediji špekulišu da bi se u preuzimanje mogla uključiti i turska „Zirat“ banka koja je u vlasništvu države.

Osim 20,3 odsto običnih akcija (akcije sa pravom glasa na skupštini akcionara), ATE banka je vlasnik i 24,9 odsto prioritetnih deonica AIK banke koje ne nose pravo glasa. Po ovonedeljnim cenama, ovaj celokupan paket vredi oko 50 miliona evra.

AIK banka: Nije nam svejedno
U AIK banci kažu da ih niko nije kontaktirao, da nemaju informacije o prodaji, ali da se za takvu transakciju banka i ne treba pitati. „ATE banka svoje akcije može da proda kome hoće, mada nam nije svejedno ko će to biti, jer su Grci naš najveći pojedinačni akcionar. Hoćemo kvalitetnog strateškog partnera koji će da razvija banku, bilo da je iz zemlje ili inostranstva“, kaže za „Novac“ predsednik Upravnog odbora AIK banke Ljubiša Jovanović.
Ovakav „aranžman“, međutim, pre bi mogao biti negativna vest po srpsko tržište kapitala, tvrde poznavaoci.
Milan Kovač, direktor „Dunav penzionog fonda“, kaže da banka dobro posluje, ali upozorava, da na cenu akcije utiče i rizikopremija „koja je danas u jugoistočnoj Evropi prilično visoka“.

„Nekad su akcije prodavane po ceni većoj od tržišne. Danas, međutim, s obzirom na makroekonomsku sliku i nestabilnost kursa, imamo veliku rizikopremiju, što znači da investitor želi da prođe jeftinije. Takođe, ova prodaja bila bi diktirana po zahtevu MMF-a i to u vreme kada preuzimanja banaka skoro da nema, što upućuje da bi potez ATE banke mogao da bude negativna vest po tržište kapitala“, kaže Kovač.

I Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza“ kaže da su moguća dva scenarija.
„Ako ATE banka odluči da proda udeo u AIK banci, to bi svakako uticalo na naše tržište. Pozitivno, ukoliko se brzo nađe kupac za akcije Grka što je vrlo verovatno, i negativno, ukoliko nije moguće pronaći kupca na ovim, već na nižim cenama akcije“, kaže Gujaničić za „Novac“.
Na pitanje kako bi nova vlasnička struktura mogla da utiče na cenu akcije, Jovanović iz AIK banke tvrdi, međutim, da mali akcionari ne treba da brinu. „Banka je za šest meseci ove godine ostvarila dobit od 28 miliona evra, što govori da li akcije treba kupovati ili prodavati“, poručuje Jovanović.
Inače, sa informacijom da bi Grci lako mogli da prodaju udeo u AIK banci, akcija ove niške banke počela je da raste. Za tri dana, sredinom ove nedelje, njena vrednost skočila je za skoro pet odsto na 2.924 dinara. Najviša istorijska cena ove hartije od čak 15.820 dinara postignuta je pre oko tri godine, u jeku berzanskog buma na srpskom tržištu kapitala.

NLB tik iznad crte
Osim grčke ATE banke, stres test nije prošla ni nemačka banka „Hipo Real Estate“. Ova banka, nema veze sa „Hipo bankom“ u Srbiji niti sa „Hipo Alpe-Adrija grupom“ u Austriji, potvrdili su nam u našoj „Hipo banci“. Na testu je palo ukupno sedam banaka i to uglavnom španske štedionice, „Diadi“, „Kahasuru“, „Espiga“, „Unim“ i banka „Civika“.

Prema pisanju slovenačkih listova „Dnevnik“ i „Finance“, NLB banka u Sloveniji je „tesno“ prošla test, preskočivši minimalnu adekvatnost kapitala tek za 0,2 odsto. Za banku najveći kreditni rizik predstavlja izloženost građevinskom sektoru gde ima zajmove vredne 1,2 milijarde evra, a problem je i „Pivovarna Laško“ sa 450 miliona evra duga. Mediji su špekulisali da je NLB-u u ovom trenutku potrebna dokapitalizacija od najmanje sto miliona evra dok je pred Vladu Boruta Pahora predstavljeno povećanje osnovnog kapitala od 400 pa do čak 600 miliona evra. Ukoliko NLB ne uspe prikupiti svež kapital, alternativa je povlačenje s nestrateških tržišta - iz Frankfurta, Praga, Ciriha i Sofije, te povlačenje iz lizing poslova, verovatna prodaja bečke „Adria banke“, a nije isključena ni prodaja „Banke Celje“, pišu „Finance“.

Želja je bila da većina banaka prođe
Analitičari kažu da rezultati stres-testova nisu povećali poverenje ulagača i da su napravljeni tako da većina banaka „prođe“. Banka „Kredit Svis“ u svojoj je analizi navela da su evropske banke u proteklih godinu i po namakle 220 milijardi evra dodatnog kapitala. S takvim iznosom moglo se očekivati da će većina banaka zadovoljiti kriterijume testova, komentar je te analize.

Najveća zamerka je to što po pitanju bankrota država nije testirala činjenicu kolike bi banke gu­bitke zabeležile na temelju vlas­ništva državnih obveznica, nego se samo koliko bi izgubile na teme­lju trgovanja tim obveznicama.
Mi­ni­malno zahtevana adekvatnost bila je šest odsto. Najbolje rezultate postigle su španska „Banka Marč“ (adekvatnost 19 odsto), te ma­đarska OTP banka (16,2 procen­ta) i poljska PKO Polski (15,4 odsto). Austrijske i italijanske banke koje posluju i na domaćem tržištu takođe su zadovoljile uslove, ali sa nešto nižim rezultatima.

Izvor www.blic.rs

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u maju je bilo potrebno 1,13 prosečne plate od 33.463 dinara, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,72 odsto prosečne zarade.

Prosečna potrošačka korpa u maju je iznosila je 37.844 dinara i veća je za 773 dinara, u odnosu na prethodni mesec, a minimalna 24.113 dinara i veća je za 840 dinara u odnosu na april, navodi Zavoda za statistiku,

Cene na malo roba i usluga u maju su bile veće za jedan odsto u odnosu na prethodni mesec, a troškovi života za 1,3 odsto.

Najveći rast cena imale su grupe hrana i bezalkoholna pića za 2,8 odsto, transport dva odsto, rekreacija i kultura dva odsto, zdravstvo 1,6 odsto, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje jedan procenat i restorani i hoteli 0,7 odsto.

Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin i Šabac. U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Beogradu i Novom Sadu i prosečnu.

Izvor www.b92.net

Promet je, izraženo u dinarima, za 23,9 odsto manji u odnosu na isti period 2009. godine, dok pad vrednosti prometa iskazanog u evrima, za isti period, 28,3 odsto.

“Iako se trend na domaćem tržištu kapitala može okarakterisati negativnom ocenom, činjenica je da u poređenju sa drugim indeksima berzi u regionu, indeksi Beogradske berze beleže bolje performanse u prvih šest meseci ove godine", navela je direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.

"Izuzev BET indeksa bukureštanske berze, svi drugi indeksi berzi u okruženju beleže i po nekoliko puta veći procentualni pad vrednosti u odnosu na indekse Beogradske berze", predočila je ona.

Tako indeks najlikvidnijih hartija domaćeg tržišta kapitala, Belex15, u periodu od početka januara do kraja juna zabeležio pad od 4,42 odsto, dok opšti indeks, Belexline, beleži pad vrednosti od 5,63 odsto.

"Primera radi, opšti indeks, koji pokriva tržišta Istočne Evrope u razvoju - MSCI EMEE, u istom periodu beleži pad od -13,37 odsto", kazala je Dostanić.

Izvor www.b92.net

Polovina ostvarene prodaje gumene obuće, najzastupljenije u izvozu te fabrike, odnosno 470 miliona dinara, realizovana je izvozom na tržišta Evropske unije i Kanade.

Izvršni direktor za proizvodnju u Tigru Miodrag Tančić kaže da je dve godine posle početka rada fabrike obuće Tigar uspeo da svoju zaštitnu, sportsku i modnu obuću plasira na svetskom tržištu.

"Najveći kupci Tigrovih čizama su na zapadnoevropskom tržištu, gde izvoz u prvom delu godine beleži rast od 70 odsto, kao i u skandinavskima zemljama i Kanadi", kazao je Tančić i dodao da su takvi poslovni rezultati u proizvodnji i plasmanu gumene obuće ostvareni u saradnji sa velikim svetskim distributerima i trgovinskim lancima.

Prema njegovim rečima, u 2010. godini Tigrovi proizvodi ušli su i u italijanski Martinelo, danski "Ilse Jakobsen", odnosno francuski Dekatlon, u čijem je sastavu više od 400 prodajnih objekata.

"Jedan od najnovijih razvojnih projekata u Tigru je redizajniranje poznatog pirotskog opanka za tržište Japana. Englezi nose veoma popularne 'velintonke' izrađene u našoj fabrici. Lovci u Francuskoj takođe nose čizme koje su dizajnirali naši stručnjaci i tehnolozi. A u našoj fabrici izrađuju se i čizme za švedsku armiju", rekao je Tančić.

On je rekao da su u poslednje dve godine prateći zahteve kupaca proizveli 116 različitih modela obuće, od čega je dvadesetak u fazi verifikacije, dok pet čeka sertifikaciju međunarodnih akreditacionih institucija.

Izvor www.b92.net