Najprometnija hartija bila je beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) koja je zabeležila realizaciju od 20,8 miliona dinara uz rast vrednosti od 2,5 procenata. Najveći deo današnje realizacije zabeležen je na nivou od 8.400 dinara dok je prosečna cena današnjeg, neuobičajeno visokog, prometa bila 8.365 dinara.

Inače, danas je trebala da se održi redovna skupština akcionara ove bankarske ustanove ali je odložena usled nedolaska najvećih akcionara. Pretpostavlja se da je razlog bojkota skupštine planirana dokapitalizacija banke kojom je menadžment nameravao da prikupi dodatnih 50 miliona evra kapitala. Nova skupština akcionara zakazana je za 3. jun.

AIK banka (BSE:AIKB) je zabeležila realizaciju od 11,4 miliona dinara spustivši se na nivo od 2.938 dinara što je najniža vrednost ove akcije u poslednja dva meseca. Među prometnijim bankarskim akcijama bila je beogradska Privredna banka (BSE:PRBN) koja je zabeležila realizaciju od 1,3 miliona dinara uz pad vrednosti od 2,7 procenata.

 
Od likvidnih hartija iz realnog sektora najveći promet zabeležio je bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) koji je izgubio novih 3,5 procenata uz realizaciju od 2,2 miliona dinara. Solidan promet od 1,7 miliona zabeležio je pirotski Tigar (BSE:TIGR)  po nepromnjenoj ceni od 700 dinara dok je Energoprojekt (BSE:ENHL) ojačao 1,1 odsto uz promet od 1,1 milion dinara.

Solidan promet od 1,6 miliona zabeležila je Galenika fitofarmacija (BSE:FITO) koja je blago ojačala uz promet od 1,6 miliona dinara ali je okončala trgovanje ispod nivoa od 6.000 dinara.
Od akcija sa aukcijskog tržišta najprometnija je bila Kolubara Univerzal (BSE:KLUN) na ceni od 31.000 dinara zabeležena je realizacija od 14,66 miliona dinara. Inače, u toku je ponuda za preuzimanje preostalih 30 odsto akcija ove kompanije po ceni od 30.883 dinara a ne manjoj od 316,6 evra.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Našim privrednicima mnogo je isplativije i bolje da se od deviznog rizika zaštite terminskom kupovinom evra ili dolara, nego da pokušavaju da lobiraju za nerealne nivoe kursa, koristeći „stabilnost” kao paravan, kaže za naš list viceguverner Narodne banke Srbije dr Bojan Marković reagujući na veoma česte primedbe preduzetnika na račun centralne banke zbog ubrzanog klizanja kursa dinara, zbog kog, kako tvrde, imaju visoke gubitke i sasvim izokrenute bilanse poslovanja.

Do deviznog rizika zbog promene kursa dolazi, objašnjava dr Marković, kod svih firmi koje imaju valutnu neusklađenost – rade s dinarima, a plaćaju u devizama i obrnuto. Uvoznici strepe da dinar ne oslabi baš u vreme kada im dospeva izmirivanje devizne obaveze, a izvoznici, opet, da domaća valuta ne ojača toliko da ih gurne u gubitak.

Kako pomiriti te interese i izbeći rizik od mogućih gubitaka?

Jednostavno, kaže dr Marković. Prirodnim hedžingom. A to znači „zaštititi se od rizika promene deviznog kursa potpunom usklađenošću deviznih priliva i odliva preduzeća. U slučaju da nema mogućnosti za prirodni hedžing, tj. kada deo prihoda i rashoda mora da bude u različitim valutama, treba zaključiti ugovor s bankom o terminskoj kupovini deviza baš u dan kada nam dospeva obveza za plaćanje. U dinarima ili devizama. Svejedno”, kaže dr Marković i dodaje da od deviznog rizika nema apsolutne zaštite, ali zato postoji mogućnost, hedžing, zaštita da se mogući gubitak izbegne ili smanji na najmanju moguću meru.

Kurs, bez obzira na sadašnje kolebanje, uvek može da ode gore ili padne dole. To je činjenica s kojom se ne suočavaju samo naši, već i većina privrednika širom sveta. Za razliku od razvijenih tržišnih zemalja u kojima postoji pravi arsenal finansijskih instrumenata za zaštitu od svakojakih, pa i deviznih rizika, mi smo, nažalost, tek  na početku nečeg takvog, pa i hedžinga.

Koliko ta operacija košta?

Mnogo manje od rizika i naše čuvene „šac” metode i onoga „neće valjda”. Umesto da se od promena kursa zaštite i okrenu se ozbiljnom vođenju posla i onim što im stvara profit, većina naših privrednika kao da se namerno kocka s kursom. A on ume, kao što se s vremena na vreme vidi, baš kao ovih sedmica, da nekome donese, ali i odnese dobitak.

Do cene hedžinga dolazi se na osnovu razlike u kamati na dinare i evro. Ako, na primer, objašnjava dr Marković, neki privrednik treba za godinu dana da izmiri stranom partneru milion evra, baš 25. maja 2011, on će otići u najpovoljniju od 11 banaka, koje se kod nas bave zaštitom od deviznog rizika, i s njom zaključiti ugovor o hedžingu. Kamata na dinare na godinu dana je osam, a na evre jedan procentni poen. Ta se razlika doda na današnji kurs od 102,2 dinara i time dolazi do indikativnog kursa za godinu dana. Neke banke će, recimo, tražiti da im se položi depozit u dinarskoj protivvrednosti za iznos koji se ugovara. Druge, možda, neće, ali, savet je viceguvernera Markovića, da se obiđe nekoliko banaka, a posao zaključi sa najpovoljnijom.

Preduzetnik, dakle, može da eliminiše devizni rizik. Ako kurs evra skoči, neće imati veći prinos u kamati koji bi mogao da ostvari na dinare, a ako padne neće imati ekstradobit po osnovu promene kursa. Odriče je se. Ono što je najvažnije – za preduzetnika kurs ostaje nepromenjen i potpuno predvidiv, i to unosi u planove i bilanse. Šta god se dogodilo, tvrdi dr Marković i podseća da je ova vrsta valutne zaštite veoma slična „svopu”, transakcijama koje odnedavno obavlja NBS sa bankama. Razlika je u tome što svop podrazumeva privremenu prodaju ili kupovinu deviza, uz obavezu da se u predviđenom roku izvrši transakcija u suprotnom smeru. Od 6. aprila ove godine NBS je, podseća dr Marković, otpočela sa tromesečnim svopovima sa poslovnim bankama. U oba smera. Obezbeđuje im devize, ali i dinare za njihove, ali i potrebe njihovih klijenata.

Sa svop operacijama, hedžing ugovorima, nešto kasnije „opcijama” (dogovor sa bankama) i „forvardima” (terminskim ugovorima) NBS se trudi da skroman izbor finansijskih alatki obogati bar u onoj meri u kojoj je to potrebno našoj ekonomiji i bankama. Pogotovo u vreme velike finansijske krize u kojoj i mnogo jače valute, poput evra, doživljavaju iz dana u dan sve jače udarce.

Slobodan Kostić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Sve od nas zavisi

Srbija je, kaže dr Marković, godinama bila izložena visokom deviznom kolebanju pred kraj i početom svake kalendarske godine. Sada nas je to zadesilo u maju. Šta se zapravo događa? Zašto dinar gordo posrće?

Kratkoročno, upozorava naš sagovornik, dinar se našao na međuvalutnim regionalnim vetrometinama. Pošto je u maju došlo do regionalnog rasta tražnje za devizama i pada neto priliva kapitala, kurs evra je pošao gore. Dok se ponuda i tražnja, kratkoročno gledano, ne izmire – imaćemo lagano proklizavanje kursa dinara. Kratkoročno izmirivanje ponude i tražnje zavisi i od ishoda pregovora sa MMF-om.

Srednjoročno, međutim, stvari stoje sasvim drugačije. Gotovo sve od nas zavisi – da li ćemo na zadovoljavajući način obaviti strukturne reforme, a to znači osnažiti privredu i postići održiv model razvoja ili ćemo to prepustiti da urade inflacija i kurs. Stvar je našeg izbora, kaže viceguverner, ali, kako naglašava, NBS nikako neće dozvoliti da to uradi inflacija. Na državi i svima nama je da sprovedemo ono što smo se dogovorili sa MMF-om.

 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

NBS prodala i kupila po 10 miliona evra

Narodna banka Srbije organizovala je juče tromesečne svop aukcije deviza na kojima je bankama prodala i od njih kupila po 10 miliona evra.

Kako se navodi u saopštenju NBS, redovna svop aukcija organizovana je da bi se pospešili međubankarska trgovina devizama i razvoj tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika.

U svop trgovini devizama banke kupuju ili prodaju devize uz obavezu da ih u određenom roku, u ovom slučaju nakon tri meseca, po unapred određenoj ceni prodaju ili kupe.

Svop transakcije deviza, kao regularan instrument monetarne politike u Srbiji, prvi put su primenjene 6. aprila. NBS je organizovala nove tromesečne svop aukcije deviza radi obezbeđivanja dinarske i devizne likvidnosti na međubankarskom tržištu.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Zdravković je je naveo da izvoz raste po stopi od 15 odsto, a uvoz se smanjuje po stopi od pet odsto, da se trgovinski deficit smanjuje i da je sistem u ravnoteži, a da su u aprilu pojačani i poreski prihodi.

On je ocenio da je stvorena nepotrebna panika u javnosti kada su u pitanju kretanja na deviznom tržištu.

Ovaj ekonomista smatra da bi bilo loše, ukoliko bi se kurs dinara, posle nivoa koji je dostigao, naprasno u roku od dva ili tri dana vratio na nivo od 99,5 ili 100 dinara za evro.

"Postoje sajtovi na kojima se može pratiti trgovanje dinarom u inostranstvu i na primer, krajem prošlog dana vrednost evra je bila ispod 101 dinara, što ukazuje na to da su "ovo neki šokovi koji se nepotrebno događaju", izjavio je Zdravković.

On je istakao da sadašnji nivo kursa ne bi trebalo da ugrozi nivo cena. On je naglasio da nema naznaka da se kriza u Grčkoj, koja se blago prelila u Bugarsku, događa u Srbiji i da "nije strašan porast kursa dinara od dva i po odsto u roku od nedelju i po dana".

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Pravnim i fizičkim licima, koji su obveznice stekli u procesu trgovanja, sredstva na njihove namenske novčane račune preneće Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd, preko članova koji vode vlasničke račune zakonitih imalaca obveznica.

Štediše koje još uvek nisu izvršile konverziju svoje devizne štednje u obveznice, mogu to učiniti na šalterima banaka kod kojih je položena štednja, odnosno, koje servisiraju štednju banaka u likvidaciji i stečaju, navodi se u saopštenju.

NBS je obavestila štediše da u periodu od 24. do 29. maja ove godine, banke neće vršiti konverziju, radi tehničkih priprema za početak isplata obveznica koje ove godine dospevaju na naplatu

Konverzija devizne štednje i isplata dospelih obveznica štedišama Jugbanke Kosovska Mitrovica vrši se preko "Eurobank EFG" Beograd, u skladu sa Uredbom Vlade Srbije, od 6. aprila 2004. godine.

Donosioci materijalnih obveznica SRJ i kupona sa tih obveznica, mogu ih naplatiti na šalterima banaka koje su imale ''staru'' deviznu štednju, u rokovima dospeća - 1. jul i 28. decembar ili obveznice SRJ - serije B mogu zameniti u elektronske obveznice Republike Srbije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

ašto dinar pada?
- Kurs je slika svega onoga što se dešava u privredi Srbije i inostranstvu. U prvom kvartalu imamo značajan tekući platni deficit, manji priliv stranih direktnih investicija i nezavisno od toga što je NBS od januara do danas prodala 850 miliona evra, dinar pada.

Je l’ to mnogo novca?
- Jeste.
Mnogo u odnosu na šta?
- U odnosu na to koliko je prošle godine prodato i u odnosu na druge zemlje u kojima su valute čak i apresirale. I konačno, u odnosu na to da smo očekivali jačanje dinara, što se obično dešava u drugom kvartalu. Očito je priliv investicija manji od očekivanog.

Privrednici se ponovo žale zbog kursa?
- Pričali smo sa mnogim privrednicima da se obezbede od deviznog rizika, što, naravno, košta. Komentar nekih privrednika je bio da će radije lobirati protiv Narodne banke, jer im je to jeftinije. Interesantno je da niko ne traži da imamo manju javnu potrošnju, odgovorniju fiskalnu politiku, da se uspori povećanje javnog duga, ali se svi bave dinarom, koji je posledica takvog stanja.

Da li vam je to neko direktno rekao?
- Nama to prenose bankari.

Kakva je prognoza?
- Mi se isključivo bavimo prognozom kretanja inflacije, koja je osnovni cilj NBS. A kada ovo citiram iz zakona, to očito mnoge veoma iritira.

Da li banke iznose novac iz Srbije?
- Ne, banke su u toku prvog kvartala unosile novac u Srbiju baš kao i prošle godine. Novac su iznosila preduzeća koja su se razduživala prema inostranstvu.

Da li je odluka da se smanji nivo obavezne rezerve bila dobra? Banke imaju višak dinara, pa kupuju evre?
- Mi jesmo smanjili dinarski deo obavezne rezerve, ali smo uz to prodali dvostruko više hartija od vrednosti - za 10 milijardi dinara, i tako povukli taj višak likvidnosti.
 

Šta se onda desilo?
- Banke ne kupuju za sebe, nego za klijente i oni imaju pravo da odluče da li će novac držati u evrima ili u dinarima.

Imate li ingerencije da kaznite banke koje špekulišu?
- Šta je špekulacija? Banke koje se dodatno zadužuju prema centralama i povećavaju svoj dug sigurno ne špekulišu. Očito da mnogi u Srbiji u špekulantima traže izgovor za svoju neefikasnost.

Rekli ste da ste zabrinuti zbog kretanja kursa i uticaja na inflaciju. Šta to znači?
- To znači da je potpuno drugi efekat kursa na cene kada je na nivou od 102 dinara, za razliku od onog kada je bio 100 dinara za evro. Mi smo sada bliži granici kursa koja može značajnije da utiče na nivo cena. Još uvek, međutim, nije ugrožen cilj planirane stope inflacije zbog čega bismo koristili devizne rezerve za odbranu tog cilja.

Koja je to granica?
- To mnogo više zavisi od javne potrošnje, dogovora sa MMF, kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima. Ja ne mogu reći koji je to limit pošto se on konstantno menja.

Da li bi nam bilo bolje da imamo fiksni kurs?
- Srbija je mnogo puta isprobala fiksni kurs i to je bio najbolji uvod u katastrofu. To bi značilo da se fiksiramo na određenom nivou pošto je to politički vrlo popularno. Onda se samo troši, dok se sve ne potroši i šta onda?

Gde su devizne rezerve NBS?
- Jedna trećina je u gotovini, a ostatak u prvoklasnim hartijama od vrednosti. Nismo uložili u hartije od vrednosti Španije, Italije, Grčke.

Rekli ste da vam političari vrlo često govore da ste u pravu, ali kada se isključe kamere, kako to izgleda?
- Mnogo je lakše kriviti Narodnu banku za kurs, nego se pitati zašto imamo budžetski deficit preko četiri odsto BDP. I sada ima jedan veliki broj ljudi u vladajućoj koaliciji koji misle da ne treba povećati plate i penzije, ali sam siguran da neće glasati protiv. Prosto, nepopularno je da ste protiv povećanja, iako znate da nema para.

Koliko ste dobili poslovnih ponuda?
- Neformalnih razgovora ima, ali o tome ne mogu da govorim jer još ništa nisam potpisao.

Kad prelazite na novi posao?
-Ne pre septembra. U NBS ću ostati dok novi guverner ne bude izabran.

Posle svega, da li biste nešto uradili drugačije?
- Više bih pričao o kursu. Objašnjavao ljudima, iako mislim da je to bitka koju retko ko može da dobije. Građanima nije jasno čije su to u stvari nadležnosti, a političari to koriste. Svi kurs prodaju kao ko bajagi interes naroda. Omiljena tema mnogih privrednika jeste da mi drže predavanje o tome šta je državni interes, a ja im odgovaram isto što i ranije: „Za državni interes sam plaćen ja, a ne vi.“ U isto vreme za pojedine poslovne ljude naši političari se javno zalažu da dobiju više kredita, da više zarađuju i ja se pitam zašto država privatizuje imovinu, a onda brine o toj imovini, iako je u privatnim rukama. To uopšte nije razumljivo. Da smo tako brinuli o državnoj svojini kao što sada brinemo o privatnoj svojini pojedinih ljudi, naša bi državna preduzeća bila najprofitabilnija.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

MMF ne može da prihvati predlog po kome iznos na čeku ne bi smeo da padne ispod 60 odsto od prosečne zarade, jer za to nema para.

A realna mogućnost je da novom reformom penzioneri u proseku dobijaju mnogo manje nego što im je potrebno za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

"Predlog našeg pregovaračkog tima da novom reformom penzijskog sistema penzije ne bi trebalo da padnu ispod 60 odsto prosečne zarade neće, po svoj prilici, dobiti zeleno svetlo misije Međunarodnog monetarnog fonda", potvrdio je za list Politika dr Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu penzijskog sistema i predstavnik SSSS, koji se sastao Albertom Jegerom, šefom misije MMF-a.

Realno je da penzije budu i manje

Poreska reforma, prema pisanju lista, pomenuta je usput, a detaljnije će se i o tome razgovarati na leto. To znači da za sada promene PDV neće biti, bar ne do sledeće godine. Ono što je veoma verovatno jeste isplata bonusa od 5.000 dinara u oktobru i decembru, ali preostaje da se utvrdi da li na ove jednokratne isplate mogu da računaju svi zaposleni u javnom sektoru i penzioneri, ili samo najugroženiji. U drugoj varijanti, koja bi obuhvatila one građane sa nižim primanjima, a koja je vrlo moguća, potrebno je utvrditi koji je to minimalni iznos primanja.

Jeger sumnja u mogućnost da se u predlog reforme PIO sistema unese ova zaštitna klauzula kada penzionerska primanja padnu ispod 55 do 60 odsto. Skeptičan je, takođe, i u pogledu vanrednog usklađivanja kada penzije skliznu ispod ove donedavno zakonom propisane donje granice, pojašnjava Kosanović.

To bi, kako je šef misije ocenio, eventualno moglo da se nađe na dnevnom redu pregovora s MMF-om kada se ekonomska situacija u Srbiji stabilizuje. Isto važi i za primenu švajcarske formule koju su predstavnici sindikata izneli kao mogućnost novog usklađivanja penzija – pola troškovi života, pola rast zarada.

Misiji MMF-a je predočeno da u ovom času 60 odsto prosečne penzije u prosečnoj zaradi iznosi oko 180 evra, što je manje od minimalne potrošačke korpe koja vredi 220 evra. Iz toga proizlazi realna mogućnost da novom reformom penzioneri u proseku dobijaju mnogo manje nego što im je potrebno za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Problem je, pojasnio je Kosanović, taj što je odnos penzionera i zaposlenih u Srbiji i dalje nepovoljan 1,6 miliona penzionera prema 1,8 miliona zaposlenih.

Odmrzavanje penzija nije problem, već to što država nema novca


Imajući u vidu da, dakle, država ne može da obezbedi penzionerima ni 60 odsto prosečne zarade ispod koje penzije ne bi smele da padaju, Kosanović pita na osnovu čega su pojedinci u vladi davali izjave da će penzije u prosečnoj zaradi učestvovati čak s 70 odsto!

Kako stvari stoje one neće učestvovati ni s 50 odsto, jer zašto bi inače bio problem ubaciti ovakvu klauzulu u predlog nove reforme PIO sistema osim ako nije dostižna, pita sagovornik.

"Jeger nema ništa protiv da se plate i penzijeo odmrznu, ali je otvoreno i na ovom sastanku pitao odakle novac za tako nešto”, kaže Kosanović.

Srpski pregovarači su, napominje, predočili Jegeru da je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu, naizgled veliko, realno dosta nisko, ali da je problem Srbije upravo mali BDP koji bi podmirio sve potrebe.

Najviše primedaba bilo je i na nedopustivo nizak stepen naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a to je već stvar države da se bolje organizuje u prikupljanju svojih izvornih prihoda.

Poruka sastanka je, kaže Kosanović, da Srbija mora da štedi ako misli da sadašnji i budući penzioneri dočekaju kakvu-takvu pristojnu starost i da posebno mora da se povede računa o kontroli naplate doprinosa za PIO.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Novosadski nedeljnik Akter, precizirao je u današnjem tekstu da je belgijska Louis Delhaize grupa na korak od kupovine većinskog paketa akcija u Maksiju.

Belgijski "Delhauze group" na korak je od većinskog paketa akcija, odnosno 51 odsto, a nova Miškovićeva strategija biće nova ulaganja i razvoj prvenstveno „Delta agrara“ koji će svoje potencijale da usmeri ka tržištu Rusije.

Izvor lista potvrđuju da je za najveći trgovinski maloprodajni lanac u Srbiji, „Maksi“, bio zainteresovan austrijski Interspar i francuski Carefour ,ali da je najbolja ponuda ispregovarana sa belgijskom grupom koja u vlasništvu drži i poznati lanac hipermarketa Cora i lanac supermarketa "Match".

Iza „Delta holdinga“ stoji firma „Hemslejd“ , a po važećim propisima kada nerezident prodaje kapital nerezidentu, ne plaća 10 odsto poreza na kapitalnu dobit.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Država Srbija je početkom maja prodala prvu emisiju dinarskih obveznica koje dospevaju za 18 meseci i time započela s izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi pokrivanja sopstvenih dugova. Ovo predstavlja signal da je sposobna da svoje obaveze izmiruje i na duži rok. Vremenom ce, kao što čine i druge države, nuditi obveznice sa rokom dospeća od 10 godina.

Plan je da u julu ove godine budu ponuđene na prodaju dvogodišnje obveznice, početkom naredne godine trogodišnje, a petogodišnje u drugoj polovini 2011. godine. Razmišlja se i o onim na sedam, pa i više godina, kazao je direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija Branislav Tončić.

"Ukoliko uslovi budu dobri, a pod tim mislim ako bude interesovanja investitora, možemo početi i ranije", rekao je Tončić.

Interesovanje investitora je za prodaju prve i druge emisije, bilo čak pet puta veće od vrednosti emisije koja je iznosila tri milijarde dinara. Prosečna kamata u prvoj prodaji je bila oko 9,49 odsto, a u drugoj 9,74 odsto.

Pojavu dvogodišnjih obveznica na tržištu i, posebno, najavu emitovanja trogodišnjih i petogodišnjih papira mnogi su „pročitali” kao znak da, za sada, od prodaje Telekoma neće biti ništa jer se država odlučila da na drugi način nadomesti novac. Tončić, međutim, ukazuje da je plan o emitovanju dugoročnih obveznica „stariji”.

"Uz planiranu emisiju obveznica, zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, ruski kredit i uzete komercijalne kredite zatvaramo finansiranje budžeta", kazao je Tončić, dodajući da su veće promene kursa rizične jer bi smanjile interesovanje investitora.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)