- Mi smo oduvek kao banka poslovali krajnje otvoreno i transparentno i želimo da tako nastavimo i u budućnosti. Zbog toga naši klijenti i treba da budu upoznati sa svim dešavanjima. Ono što mogu da im poručim jeste da su njihovi ulozi u banci sigurni. Smatramo da je u našem interesu da se što pre rasvetle svi problemi grupacije iz prošlosti, jer će to omogućiti da cela grupa posluje stabilnije i jače.
Kakva su vaša saznanja o navodnim provizijama koje su isplaćivane od prodaje nekretnina u naselju Belvil?

- Mi nemamo nikakva konkretna saznanja sa navodima u štampi da su isplaćivane nekakve provizije. Odgovorno tvrdim da „Hipo Alpe-Adrija banka” nije plaćala niti naplaćivala nikakve provizije od prodaje nekretnina, nikome. Isključivo smo odobravali stambene kredite za kupovinu stanova u Bloku 67 na Novom Beogradu. U tom kontekstu smo našim klijentima naplaćivali naknade za obradu zahteva, a što inače radi svaka poslovna banka u Srbiji. „Hipo” nije jedina banka koja je odobravala stambene kredite za kupovinu ovih nekretnina u naselju Belvil, niti smo odobrili najviše tih kredita. Sve te naknade po osnovu stambenih kredita, koje smo naplaćivali od klijenata, knjižene su kao prihodi banke, i ta evidencija je kompletno dostupna.

Kada  je Narodna banka Srbije bila u kontroli poslednji put kod vas?
- Prošli smo i stres-testove, naravno da NBS kontroliše rad banke. „Hipo” je visokosolventna i likvidna banka. Imamo više nego dovoljno kapitala, naša kapitalna adekvatnost je preko 24 odsto, što je znatno više od proseka bankarskog sektora. Štednja građana u „Hipo Alpe-Adriji” je sigurna. Država Austrija je stopostotni vlasnik „Hipo grupe” i ona je preuzimanjem banke obezbedila dodatnu i likvidnost i kapital, za celu grupaciju, a što je čini mnogo sigurnijom i stabilnijom. Grupacija ima novu upravu u Austriji, koja je posvećena programu restrukturiranja. Od suštinskog je značaja i za celu grupaciju da svi ti repovu koji se vuku iz prošlosti budu što pre raščišćeni i privedeni kraju.

Ima li nova uprava grupacije neke planove koji se odnose na banku u Srbiji?
- U toku je sprovođenje procesa restrukturiranja unutar grupe u koji smo u potpunosti uključeni. „Hipo Alpe-Adrija banka Beograd” je jedna od najuspešnijih članica grupacije i, naravno, sledimo strategiju rada naše centrale i cele grupe.
 

Sanader pod istragom zbog „Hipo banke”

Ivo Sanader, bivši hrvatski premijer, pod istragom je zbog umešanosti u afere vezane za „Hipo banku” i agenciju „Fimi medija”, tvrde mediji u Zagrebu i spekulišu da je on već pobegao u SAD.

Ivo Sanader

Inače, rezultati istrage specijalne jedinice za rasvetljavanje ove afere u Austriji „CSI Hipo” pokazuju da su bivše rukovodstvo i poslovni partneri austrijske banke „Hipo Alpe-Adrija” oštetili banku za više od 300 miliona evra. Austrijski ministar finansija Jozef Prel formirao je jedinicu „CSI Hipo”, nakon što je država bila prinuđena da preuzme banku kojoj je pretilo zatvaranje.

Gustavia predstavlja jednog od većih stranih portfeljnih ulagača na domaćem tržištu a u Srbiji imaju prilično skoncentrisan portfelj u koji osim Energoprojekta (BSE:ENHL) ulaze: Imlek (BSE:IMLK), Sojaprotein (BSE:SJPT) i Komercijalna banka (BSE:KMBN).

Energoprojekt je jučerašnje trgovanje okončao na nivou od 929 dinara što predstavlja rast od 22 procenta od početka godine dok je u istom periodu indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 zabeležio blagi pad vrednosti. Ovakvo kretanje akcija Energoprojekta posledica je pre svega očekivanja investitora da će država u najskorije vreme prodati svoj paket akcija strateškom partneru a kao najozbiljniji kandidat spominje se kanadska kompanija Lavalin.

Slobodan Stefanović, punomoćnik stotinak akcionara zaposlenih u Industriji, zavisnom preduzeću Energoprojekt Holdinga, izjavio je za novi Ekonom:east da „akcionari priželjkuju Lavalin, te da ga vide kao jedini tračak nade”.  On je dodao da očekuje da će predstojeća skupština akcionara Energoprojekta doneti kadrovske promene pre svega po pitanju menadžmenta koji je sputavao ulazak Lavalina u najveću domaću građevinsku kompaniju.

Izvor: www.seebiz.eu

Prema njegovim rečima, stepen evroizacije u Srbiji izuzetno je visok i u proseku iznosi od 70 do 80 procenata.

Marković je precizirao da je više od 70 odsto zajmova preduzeća u devizama ili sa deviznom klauzulom, dodajući da je 40 odsto depozita srpskih preduzeća u devizama.

Velikom deviznom riziku u Srbiji, kako je istakao, jedino nisu izložene poslovne banke. Marković je naveo da je jedan od strateških ciljeva NBS dinarizacija, pošto će fluktuacija deviznog kursa u Srbiji ostati u dogledno vreme i kretaće se u oba smera.

Zbog toga je, kako je istakao, potrebno naći način da se država odbrani od tog rizika.

Viceguverner NBS je rekao da postoje tri stuba strategije dinarizacije, a to su, kako je naveo, očuvanje makroekonomske stabilnosti, razvoj tržišta dinarskih obveznica i razvoj instrumenata zaštite od deviznog rizika.

Marković je rekao da u Srbiji još nema osnova po kojima bi se odredila prava cena korporativnih dinarskih obveznica, ali je ocenio da će brži razvoj tog tržišta biti alternativni način uzimanja pozajmica, mimo bankarskog sektora. „Država trenutno ima 90 odsto prihoda u dinarima, a pre krize 97,5 odsto državnih dugova bilo je u devizama. Taj odnos se menja, s obzirom na to da je država polako počela da izdaje dinarske obveznice i oko 15 odsto državnog duga sada je u dinarima, što je mnogo bolje nego pre krize i čini monetarnu politiku Srbije mnogo efikasnijom”, rekao je Marković.

Viceguverner je ocenio i da je jedan od najboljih instrumenata zaštite od deviznog rizika za preduzeća, državu i građane zaduživanje u dinarima.

Marković je pozvao sve izvoznike u Srbiji da se zaštite od deviznog rizika.

Izvor: www.politika.rs

Oko 4,8 miliona građana Srbije, i zaposlenih, koji poseduju akcije NIS-a, moći će da ih prodaju i kupuju od trenutka kada berza zakaže prvo trgovanje. Vlasnicima akcija NIS-a, koji nemaju svog brokera, ponuđena je mogućnost da ih prodaju na šalterima „Pošte Srbije“ i to bez provizije. Svaki građanin je dobio po pet akcija ukupne vrednosti 2.500 dinara.

Na Beogradskoj berzi nam je potvrđeno da su dobili dokumentaciju od NIS-a, ali da bi sada sledi provera da li je ona potpuna. Prema pravilima berze, propisano je da nakon prijema zahteva od NIS-a treba u roku od pet dana da donese rešenje o prijemu na berzu, a zatim da javno objavi u glasilima u roku od dva dana. To znači da bi trgovanje moglo da počne od narednog ponedeljka, u najboljem slučaju, i ako je NIS-ova dokumentacija potpuna.

Kako kažu poznavaoci, prvog dana trgovanja cena akcija može da poraste tri puta, najveća vrednost koju može da dostigne prvog dana jedna akcija jeste 1.500 dinara. Kako kažu podaci Centralnog registra, upisano je 163.060.400 akcija NIS-a ukupne vrednosti 81,53 milijardi dinara. Ruski „Gasprom“ vlasnik je 51 odsto akcija ili 83.160.800 deonica. U vlasništvu bivših i sadašnjih radnika NIS-a i građana koji su dobili besplatno akcije i nekih firmi nalazi se 19,1 odsto akcija. Najviše akcija NIS-a kupio je kastodi račun „Vojvođanske banke“ - oko 0,015 procenata (oko 25.000 komada), a pored njega jedini veći kupac ovih hartija bila je brokerska kuća „M end V investments“ sa 0,005 odsto akcija (oko 8.000 komada), objavljeno je na internet sajtu „Sinteza invest grupe“.