Na prodaju su ponuđeni zapisi u vrednosti 3 milijarde dinara, što znači da je prodato 25,6% ukupne emisije tih kratkoročnih hartija od vrednosti koje za naplatu dospevaju 16. juna.

Uprava za trezor je najavila da će ubuduće emitovatu državne zapise svake nedelje. U ovoj godini su aukcije zapisa održavane svake dve nedelje i do sada je bilo pet aukcija.

Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 24. mart.

www.ekapija.com

On je na konferenciji za novinare kazao da je u vanrednoj kontroli izdavanja fiskalnih računa u Beogradu, koja je sprovedena prethodnog vikenda, od kontrolisana 234 obveznika utvrđeno da 76 ne izdaje fiskalne račune.

- Neizdavanjem fiskalnih računa, poreski obveznici kojima je to obaveza čine prekršaj i društveno opasno delo, jer novac koji je predviđen da od određene usluge ili prodaje robe ide u budžet Srbije, završava u privatnim džepovima - kazao je Radosavljević.

On je najavio da će se izdavanje fiskalnih računa ubuduće kontrolisati svakodnevno u svim gradovima Srbije i svi poreski obveznici biće obuhvaćeni bez izuzetaka.

Prema rečima Radosavljevića, cilj akcije je da svi poreski obveznici poštuju zakone koji regulišu poresku materiju, ali i da se podigne svest kod građana da traže fiskalne račune, jer je to njihovo pravo.

www.ekapija.com

Na to povećanje deviznih rezervi NBS najviše je uticala prodaja 51% akcija Naftne industrije Srbije (NIS) za 400 mil EUR, navedeno je u saopštenju.

Otkupom stranog novca u februaru je ostvaren priliv od 12,6 mil EUR, što je, kako je navedeno, za 11 mil EUR manje nego u prethodnom mesecu.

U toku februara NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 175,1 mil EUR.

Izraženo u dolarima devizne rezerve NBS su na kraju februara iznosile 10,48 milijardi, što, kako se ističe, obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 340%.

Ukupne devizne rezerve Srbije su dostigle 8,99 milijardi EUR, uz devizne rezerve banaka koje su poslednjeg dana februara bile 755,2 mil EUR, navedeno je u saopštenju NBS.

www.ekapija.com

Biće moguća zamena traktora starijih od 10 godina, a trenutno se sa IMT-om pregovara o tome da novi traktori imaju ekološke motore, kao i o mogućoj količini. On predviđa da će se proizvesti oko 2.000 traktora u ovoj godini, a Vlada bi odluku o subvencionisanju trebalo da donese u sledeće dve nedelje.

Dinkić je istakao da se radi o važnoj meri, jer je poljoprivreda jedina oblast u kojoj Srbija beleži suficit u razmeni sa svetom.

www.ekapija.com

Dinkić je za B92 rekao da neće biti oduzimana stečena prava, ali da plate neće biti povećavane.

On je rekao da će prva u nizu mera štednje, koje država priprema, biti zabrana zapošljavanja novih ljudi u javnom sektoru bez saglasnosti Vlade, kao i da na mesta onih koji su otišli u penziju neće biti primani novi ljudi.

Dinkić je kazao da će neke od mera, koje se planiraju, početi da se primenjuju "odmah", a da će se neke primenjivati od aprila, kada će biti urađen rebalans budžeta.

www.ekapija.com

Ova novosadska kompanija počela je saradnju sa holandskom kućom VDL, jednom od najvećih proizvođača autobusa u Evropi.

Ugovorom, vrednim 25 mil EUR, predviđena je proizvodnja 150 vozila godišnje, isključivo za tržište EU. Prvi prototipovi, ovih dana, trebalo bi da izađu iz fabrike.

Posao je, kako objašnjava direktor "Neobusa", Radenko Kostić, sklopljen još krajem prošle godine. Holanđani su se na ovaj poslovni potez odlučili, jer je "Neobus" jedina fabrika autobusa na Balkanu koja ima neophodne licence za proizvodnju autobusa za tržište EU.

Holandska kompanija, kako objašnjava Kostić, tražila je partnera koji će proizvoditi novi tip međugradskog autobusa, predstavljen 2005. godine. "Neobus" je zadovoljio sve uslove.

www.ekapija.com

Prva licitacija za prodaju nekada najvećeg proizvođača nakita u SFRJ oglašena je neuspešnom, jer nije bilo zainteresovanih kupaca koji su bili spremni da "izbroje" 6,5 mil EUR, kola je bila prva cena za ovu firmu.

"Zlatara Majdanpek", koja je deo Industrije za preradu metala "Majdanpek", zapošljava 344 radnika. Osim pogona nakita, kovnice, ukrasnih proizvoda, hemije i metalurgije, upravne zgrade, centralnog magacina i predstavništva u Beogradu, imovinu ove fabrike čini i 10 lokala u više gradova Srbije i u Podgorici.

"Zlatara Majdanpek" je, kao najveći proizvođač nakita u SFRJ, do uvođenja sankcija proizvodila više od 2,4 tone nakita godišnje, od čega se polovina izvozila, najviše na tržište SAD.

www.ekapija.com