To je znatno više u odnosu na isto razdoblje prošle godine, a Boingu je potrebno još samo nekoliko narudžbina da već sada dostigne prošlogodišnju kvotu.

Ta kompanija je ukupno u razdoblju od januara od kraja jula zabeležila 319 narudžbina, ali su naručitelji odustali od proizvodnje 64 letelice. Erbas je dobio 286 narudžbina, a otkazano ih je 41.

Iako je Boing trenutno u prednosti pred svojim evropskim konkurentom, veći broj naručenih aviona ne znači nužno i veće prihode jer pregovori sa naručiteljima još uvek traju pa nisu poznati finansijski detalji ugovora.

Kod oba proizvođača prevladavaju narudžbine za avione srednje veličine, kao što su „A320“ i „737“.

Pred kraj prošlog nedelje, inače, i Erbas i Boing su ostali bez važnog posla kada je jedan od njihovih najvećih kupaca, avioprevoznik „Dubai Aerospace Enterprise“, otkazao narudžbine u ukupnoj vrednosti od osam milijardi dolara.

Ta kompanija iz Dubaija je Erbasu otkazala proizvodnju 18 aviona „A320“ i sedam letelica „A350“ čija se vrednost procenjuje na oko tri milijarde dolara, dok je Boingu otkazana narudžbina 15 aviona „787 drimlajner“ i 10 letelica „777“ koji zajedno koštaju oko pet milijardi dolara.

Izvor www.b92.net

Neto prihod Masterkarda u prvih šest meseci 2010. bio je 2,7 milijardi dolara, što predstavlja porast od 9,7 odsto u poredjenju sa istim periodom 2009.

Na osnovu fiksnog kursa, neto prihod je porastao za devet odsto.

Tom uvećanju doprineli su povećanje vrednosti prekograničnih transakcija od 13,1 odsto, zatim rast po bruto obimu transakcija u dolarima od 8,4 odsto i izmene u cenama od oko pet odsto, uključujući i uticaj popusta na prekogranične transakcije.

Ovi činioci su delimično oslabljeni dodatnim popustima i podsticajima, prvenstveno zbog novih i obnovljenih ugovora sa korisnicima, navedeno je u saopštenju.

Ukupni operativni troškovi su u toku prvih šest meseci 2010. smanjeni na 1,3 milijarde dolara, odnosno za 4,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2009. Izuzimajući fluktuacije kursa, ukupni operativni troškovi su se smanjili za 5,1 odsto u poređenju sa prvom polovinom 2009.

Ukupni ostali troškovi iznosili su devet miliona dolara za period od šest meseci, u poredjenju sa 32 miliona dolara za isti period 2009. godine. Ovo umanjenje je prevashodno posledica smanjenja rasta aktive prilikom sudskih poravnanja, saopštio je Masterkard.

Izvor www.b92.net

Ovaj paket akcija VTB na tržištu vredi više od 2,7 milijardi dolara, piše poslovni dnevnik Vedomosti.

Izvor moskovskog dnevnika je izjavio da je 3. avgusta održan sastanak predsednika VTB Andreja Kostina i ministra naftne industrije Kuvajta i člana vladajuće porodice Ahmada Abdala as Sabaha, ali bez konkretnog dogovora.

List ističe da su akcije VTB ponuđene i drugim stranim investitorima. Banka VTB , osnovana 1990. godine je druga po visini aktive finansijska organizacija Rusije.

Rusko ministarstvo finansija planira da sadašnji udeo države u toj banci od 85,5 odsto smanji za 24,5 procenata.

Ministarstvo finansija je krajem prošlog meseca objavilo nameru da realizuje trogodišnji plan privatizacije, i od prodaje dela akcija u državnim kompanijama očekuje do bilion rubalja (oko 33 milijardi dolara), koje će usmeriti u pokrivanje budžetskog deficita.

Izvor www.b92.net

Tako se barel (159 litara) američke lake nafte WTI, sa septembarskom isporukom, sinoć na berzi u Njujorku prodavao za 82,79 dolara (62,69 evra), što je 24 centi više u odnosu na zaključno trgovanje prethodnog dana.

Istovremeno je Evropska "brent" nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu umereno pojeftinila za osam centi na 82,60 dolara za barel.

Ukoliko cena nafte nastavi da raste, to bi moglo da smanji tražnju u SAD i ugrozi već ionako krhak ekonomski oporavak. "Tečno zlato" je u julu 2008. poskupelo na čak 147 dolara za barel, da bi do decembra iste godine cena pala na samo 32 dolara, usled globalne finansijske krize i recesije.

"Plaši pomisao šta će se dogoditi ako nafta poskupi na 86 dolara za barel i nastavi da raste. Američka privreda ne može opet da podnese cenu te sirovine od 100 dolara za barel", navodi se u izveštaju konsultantske firme "Sander Kapital".

Izvor www.blic.rs

Kompanija i predstavnici radnika postigli su dogovor o implementaciji ove odluke “na društveno odgovoran način”, navodi se u saopštenju.

Radnicima će biti ponuđen dobrovoljan raskid ugovora na osnovu prevremenog penzionisanja ili isteka postojećeg ugovora. Kompanija je ponudila zaposlenima da pređu na druga radna mesta, a izvršiće i obuku za druge poslove.

Na kraju fiskalne 2009. godine firma je saopštila da širom sveta u IT sektoru ima oko 35.000 zaposlenih, od čega nešto manje od 10.000 u Nemačkoj.

Simens je odlučio da u okviru programa restrukturisanja otpusti 4.200 radnika širom svijeta. Analitičari navode da je tehničko osoblje nemačkog giganta godinama biilo bolje plaćeno od kolega iz firmi poput “Aj-Bi-Ema” ili “Hjuit Pakarda”.

Simens je već potrošio oko 500 miliona evra na restrukturisanje svojih poslovnih odeljenja i otpustio oko 23.000 radnika. Kompanija je prošle godine imala 405.000 zaposlenih u čitavom svetu.

Izvor www.b92.net

To je veliki rast u poređenju sa gubitkom od 77,8 milijardi jena (904 miliona dolara) iz istog perioda lani.

Najveći proizvođač automobila na svetu kaže da ukupan prihod kompanije u drugom kvartalu porastao za 27 odsto, na 4.870 milijardi jena (57,3 milijarde dolara), zahvaljujući povećanju prodaje u Japanu, Severnoj Americi i Aziji.

Tojota je podigla procenu svog profita za ovu poslovnu godinu na 340 milijardi jena (četiri milijarde dolara). Smanjenje troškova, kaže kompanija, doprinelo je povećanju zarade i suzbilo štetu od skupog jena.

Taj japanski proizvođač automobila je povećao prognozu globalne prodaje u tekućoj finansijskoj godini (zaključno sa martom 2011.) za 90.000, na 7,38 miliona vozila, ali je, kao i druge autokompanije, upozorio da će druga polovina godine biti teška, posebno u krizom pogođenoj Evropi, gde je Tojota smanjila prognozu prodaje.

Izvor www.b92.net

One će pri tome verovatno plaćati visoke kamatne stope iako su od regulatornih organa dobile potvrdu da su u dobrom stanju.

Italijanska banka Inteza Sanpaolo ima najveći dug koji dolazi na naplatu, od 28 milijardi dolara, a sledi banka Unikredit sa 21 milijardom.

Italijanske banke moraju da refinansiraju dugove od ukupno 69 milijardi dolara ove godine i još 157 mlijardi 2011, dok španske kreditne institucije imaju dužničke obaveze od 28 milijardi, odnosno 73 milijarde dolara za otplatu ove i sledeće godine.

Banke u takozvanim perifernim evropskim zemljama, od Grčke do Irske, su uglavnom isključene sa dužničkih tržišta od aprila, što je rezultat zabrinutosti da će njihove vlade imati problema da smanje budžetski deficit.

Španski Banko Santander, treći po vrednosti dužnik u Evropskoj uniji i "Banko Bilbao Viskaja Arhentaria" (BBVA) su prošle nedelje iskoristili period opuštanja posle objavljivanja rezultata stres-testa finansijskih institucija u EU da bi prodali obveznice, iako uz kamate koje su bile čak dvostruko veće od onih koje su plaćali pre krize.

Najveća španska banka Banko Santander, koja ima obveznice vredne 14,2 milijarde evra koje dospevaju na naplatu ove godine i 25,8 milijardi evra 2011, platila je 29. jula kamatu 50 odsto veću nego kad je u februaru prodala svoj dug, dok je BBVA platila dvostruku kamatu.

Ukupno 24 kreditne organizacije iz bankarskog indeksa "Stoks 600", iz Portugala, Italije, Irske, Grčke i Španije, moraju da refinansiraju dug od ukupno 271 milijarde dolara sledeće godine i još 230 milijardi dolara 2012. godine.

Izvor www.b92.net

Ranije su rast profita objavili Nisan i Micubiši, ali analitičari ipak procenjuju da dalji oporavak japanskih proizvođača vozila nije siguran.

Snaga globalnog privrednog oporavka je još uvek u pitanju, dok visoka vrednost jena - koja smanjuje vrednost profita kompanija iz Japana na inostranim tržištima - ne pokazuje znakove popuštanja.

Pored toga, uskoro će isteći primena državnih subvencija za kupovinu automobila, a proizvodnju ugrožavaju i štrajkovi u fabrikama japanskih kompanija u Kini, gde radnici zahtevaju veće plate.

Honda je saopštila da je u tri meseca zaključno sa junom ostvarila rekordan profit od 272,4 milijarde jena (3,2 milijarde dolara), u poređenju sa samo 7,5 milijardi jena iz istog perioda lani, kad su posledice globalne finansijske krize bile najočitije. Istovremeno su prihodi Honde porasli za 17,9 odsto na 2,361 bilion jena (27,5 milijardi dolara).

U saopštenju Mazde se navodi da je u drugom kvartalu gubitak smanjen na 2,1 milijardu jena (24 miliona dolara) sa 21,5 milijardi jena (250 miliona dolara) iz istog razdoblja lani, dok su u isto vreme prihodi povećani za 35 odsto na 578 milijardi jena (6,7 milijardi dolara).

Izvor www.b92.net