"Razgovarali smo danas u Minsku o mogućnostima zajedničke proizvodnje traktora u Beogradu, na mestu Industrije mašina i trakora u Rakovici", kazao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije.

Postoji velika mogućnost, ocenio je Dinkić, da se proizvedu dobri traktori, po svim evropskim standardima u Srbiji i da se izvoze u treće zemlje.

Dinkić je početkom feburara najavio da će država tražiti strateškog partnera za zajedničko ulaganje u IMT pri čemu će fabrika sa Novog Beograda biti premeštena na novu lokaciju.

IMT, koji zapošljava 1.100 radnika, ima plac na Novom Beogradu od 35 hektara gde su smeštene proizvodne hale i poslovna zgrada. Fabrika, čiji je račun u blokadi 14 godina, sada godišnje proizvodi 1.500 traktora, a ima kapacitete za dva do tri puta veću proizvodnju.

Ponovljeni tender za prodaju 100 odsto kapitala te beogradske fabrike proglašen je neuspešnim u novebru 2008. godine pošto je i trećerangirani ponuđač, konzorcijum Agri investments, odustao od zaključenja kupoprodajnog ugovora.

U tom konzorcijumu su bile firme MPC propertis iz Beograda, čiji je vlasnik Petar Matić, i Adriano Korsi iz Italije.

Prethodno su od kupovine IMT-a odustali prvorangirani i drugorangirani ponuđači na tederu koji je raspisan u julu 2007. godine, konzorcijumi HASS-SIP i Neverfild-Polmot varfarma.

Izvor www.b92.net

To je bio drugi tender za prodaju staklare, a na prvom je jedini ponuđač, grčka kompanija "Yioula Glassworks", odustala od potpisivanja ugovora.

Staklara iz Pančeva je jedini proizvođač ravnog stakla u Srbiji, a ima i kapacitete za proizvodnju kaljenog stakla za autoindustriju, zatim specijalnog stakla i medicinske ambalaže i livenog stakla.

U vlasnisstvu fabrike, koja zapošljava oko 400 radnika, nalaze se i objekti površine od 150.000 m2. Kapital preduzeća procenjen je na oko 17 mil EUR.

Izvor www.ekapija.com

Novac koji je izdvojen iz budžeta Srbije namenjen je adaptiranju i rekonstrukciji objekata u Beogradu, ali i van prestonice, kao što su hale u Zrenjaninu, Smederevu, Inđiji i Novom Sadu.

- Ovo je veoma važan korak u organizaciji najvećeg sportskog događaja ove godine. Sredstva jesu skromna, svi smo želeli da to bude mnogo više novca, ali 100 miliona dinara koje ulažemo u sportske objekte je odlična stvar za sport u budućnosti - rekao je Božidar Đelić, predsedavajući Organizacionog komiteta Univerzijade i dodao da će svi objekti biti spremni na vreme.

Snežana Samardžić Marković, ministarka omladine i sporta, istakla je da će veoma važan biti i utisak koji će takmičari imati o izgledu sportskih objekata.

Generalni direktor preduzeća "Univerzijada 2009" Zoran Jovanović naglasio je da ugovori koji su potpisani podrazumevaju okvire za poslovnu saradnju u naredna tri meseca.

- Ugovori ne sadrže "ljudski faktor" koji je sastavni deo ovog posla, ogromno zalaganje koje svi pokazuju. Imamo veliko razumevanje ljudi koji su realni i znaju koji su materijalni okviri u kojima se krećemo i to je danas okončano potpisima - objasnio je Zoran Jovanović.

Izvor www.b92.net

Rok za podnošenje prijava ističe 14. aprila. Pravo učešća imaju domaća i strana preduzeća koja imaju hotel sa 4 zvezdice i prihod u poslednjoj poslovnoj godini od minimum 3 mil EUR.

Procenjena vrednost 70% kapitala ovih lečilišta je 841,3 miliona dinara, odnosno oko 8,89 mil EUR. Budući vlasnik moraće da investira najmanje 224,5 miliona dinara, a depozit za učešće na aukciji iznosi 67,3 miliona dinara.

Najvažniji objekti su hoteli "Termal" od 6.303 m2, "Mineral" sa 3.045 m2 i "Žiča" sa 2.181 m2.

Izvor www.ekapija.com

Sa srpske strane, sporazum je u Minsku potpisao potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić, a sa beloruske, ministar spoljnih poslova Sergej Martinov, prenosi Interfaks.

Osim toga, potpisan je i međuvladin Sporazum o privremenom zapošljavanju građana Srbije u Belorusiji. Ispred Belorusije taj dokument je potpisao ministar unutrašnjih poslova Vladimir Naumov.

Prema podacima Privredne komore Srbije, u trgovini sa Belorusijom, Srbija je 2008. godine imala deficit od 25,6 mil USD.

Izvor www.ekapija.com

U martu su cene robe na malo bile više za 0,4 odsto nego u februaru, dok su cene usluga povećane za 0,5 odsto zbog poskupljenja komunalnih usluga u nekim gradovima, navodi se u saopštenju.

Cene na malo u martu bile su za 9,9 odsto više nego u istom mesecu prošle godine.

U martu su cene poljoprivrednih proizvoda povećane za 4,1 odsto, zbog sezonskog poskupljenja povrća, voca, jaja i ribe, piće je poskupelo za 1,6 odsto, a industrijski neprehrambeni proizvodi a 0,1 procenat.

Cene industrijskih prehrambenih proizvoda i duvana ostale su na februarskom nivou.

Troškovi života u Srbiji u martu bili su za 0,4 odsto veći nego u februaru, dok je godišnji rast troškova života dostigao 9,1 odsto. Rast troškova života u prva tri meseca ove godine iznosio je 4,2 odsto.

Izvor www.b92.net

Posmatrano po sektorima, u februaru ove je u poređenju sa istim mesecom prethodne godine u sektoru prerađivačke industrije zabeležen pad od 23,7 odsto, kod vađenja rude i kamena od 10,8 odsto, a u proizvodnji i distribuciji struje, gasa i vode od 8,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama pokazuju da je u februaru u proizvodnji kapitalnih proizvoda ubeležen pad od 35,9 odsto, kod trajnih proizvoda za široku potrošnju od 34,5 odsto, intermedijarnih proizvoda osim energije od 33,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 13,4 i energije od osam odsto.

Pad na godišnjem nivou u februaru je zabeležen kod 28 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 99,9 odsto, pokazuju podaci iz saopštenja.

Februarskom padu industrijske proizvodnje najviše je doprinelo smanjenje produkcije osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala, hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnje električne energije.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za februar 2009. godine u odnosu na prosek iz 2008. za industriju ukupno pokazuje da je ostvaren pad od 12,8 odsto, a za prerađivačku industriju od 15,9 odsto.

Istovremeno desezonirani indeks industrijske proizvodnje za februar u odnosu na januar ove godine pokazuje da je za industriju ukupno ostvaren rast od 0,6 odsto, a za prerađivačku industriju rast od četiri odsto.

Kada se uključi industrijska proizvodnja malih preduzeća, u februaru ove godine je industrijska proizvodnja u poređenju sa prosekom iz 2008. kod ukupne industrijske proizvodnje manja 22,1 odsto, a kod prerađivačke industrije 28,7 odsto.

Izvor www.b92.net