„Konkretno, višestruko veća ponuda od tražnje ukazuje da bi cena u ovom trenutku mogla da padne i do 501 dinar“, kaže broker KBC Sekjuritisa, Vaso Dulović.

„U toku trgovanja u prvih pola sata, cena je varirala na početku od 505 dinara, u jednom trenutku se spustila na 501, pa je skočila na 507. To znači da bi verovatno cena u toku trgovanja ostala na nivou 500-505 dinara", izjavio je broker.

"Trenutno je zaustavljena prodaja na 505 dinara, pa je 27.655 akcija ukupno na strani prodaje, a 66.150 realizovanih. Možemo očekivati da ne bude značajnijih prodajnih naloga u toku dana“, zaključio je Dulović.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

„Ovde je nekolicina građana koji žele da prodaju svoje akcije danas. To su, uglavnom, penzioneri. Kažu da svoje akcije žele da prodaju zato što im je potreban novac.

"Jedan penzioner kaže da je izračunao i da mu tačno toliko fali da kupi paradajiz." Za sada, građani su uglavnom spremni da prodaju svoje akcije po tako „maloj ceni“, kako kažu. Veće gužve očekuju se narednih sati.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Dostanić je, na konferenciji za novinare povodom izlaska NIS-a na Berzu, rekla da prvog dana trgovine ne treba očekivati veliki promet, jer će "Pošta Srbije" Berzi ispostaviti samo naloge koje je primila do 9.30 ujutru, a sve posle tog vremena biće ispostavljeno sutradan.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

AIK banka (BSE:AIKB) posredstvom jedne londonske investicione banke namerava da prikupi 150 miliona evra kako bi koofinansirala putne i energetske infrastrukturne projekte i omogućila nove kreditne linije velikim korporativnim klijentima u Srbiji. Ovo je u telefonskom intervjuu Bloomberg-u izjavio Đorđe Đukić, član upravnog odbora AIK banke, napomenuvši da AIK “želi da proširi obim korporativnih poslova”.

Đukić je dodao da evro obveznice ne bi trebale da budu problem po pitanju likvidnosti, već sa aspekta troškova. “Ako emitujemo hartije po varijabilnoj stopi od 800 baznih poena, plus 12-omesečni EURIBOR, inicijalni trošak bi bio 9,42 procenta a to je zaista mnogo”, dodao je Đukić.

AIK banka je u prvih šest meseci tekuće godine nastavila uspešno poslovanje uvećavši polugodišnji krajnji rezultat za više od 28 procenata u odnosu na prvih šest meseci protekle godine. Dobit pre oporezivanja koju je ostvarila ova banka iznosila je 2,8 milijardi dinara dok su prihodi od kamata iznosili 5,99 milijardi dinara (rast 13,5 odsto), a prihodi od naknada i provizija 402,1 milion dinara (rast od 6,3 odsto). Na jučerašnjoj ceni zatvaranja od 2.803 dinara, tržišna kapitalizacija AIK-a iznosi 23,4 milijarde dinara (222,2 miliona evra).

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, završio je dan sa rastom od 0,10%, dok je opšti indeks Belexline dan završio sa povećanjem vrednosti od 0,25%.

Ukupan promet iznosio je 161,38 miliona RSD. Učešće obveznica stare devizne štednje u ukupnom prometu iznosilo je 84,12%. Tražnja za obveznicama je u kontinuiranom periodu izuzetno snažna, tako da je prinos svih serija pao na 3,5%.

Rast cene beleže Pupin Telekom (BSE:PTLK) +18,13%, Progres (BSE:PRGS) +12,20%, Globos Osiguranje (BSE:GLOS) +10,00%, Razvojna Banka Vojvodine (BSE:MTBN) +5,11% i Jubmes Banka (BSE:JMBN) +2,21%. Pad cene beleže Messer Tehnogas (BSE:TGAS) -1,82%, Tigar (BSE:TIGR) -1,07%, Metalac (BSE:MTLC) -1,02% i Energoprojekt Holding (BSE:ENHL) -1,01%.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Isti izvor navodi da se u ovoj priči sada pominje i ime austrijskog biznismena Martina Šlafa kao međuigrača koji je sredinom 2005. od Bogoljuba Karića kupio Mobtel, a zatim u dogovoru sa vlastima Srbije pristao na udeo od 30 odsto koji mu je kasnije isplaćen prodajom te kompanije Telenoru.

Telekom Austrija, pored Deutsche telekoma, ima najviše interesa da kupi Telekom Srbija. Kupovinom srpskog Telekoma, Austrijanci bi objedinili poslovanje u fiksnoj i mobilnoj telefoniji u Srbiji što je bitan adut za razvoj poslovanja (Telekom i Vip).

Telekom Austrija grupa posluje u više zemalja i ima operatere u Austriji, Lihtenštajnu, Belorusiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Već godinama unazad govorimo kako bi bilo neophodno za rast i razvoj tržišta kapitala da se na Beogradskoj berzi nađu kompanije velike kapitalizacije, pri tome iz oblasti atraktivnih za investitore, poput telekomunikacija ili energetike", rekla je ona, ističući da je NIS upravo takva kompanija.

Ona je ocenila da je ponuda koju su do sada na srpskoj berzi imali potencijalni strani ulagači bila "možda niska za njihov prvi ulazak", ali da će NIS "dovesti na ovo tržište neke nove investitore, koji ovde još nisu bili prisutni, a koji su raspolaženi da ulažu u Srbiju".

Na tržište kapitala bi pozitivan uticaj imalo i uključivanje na berzu još nekog od tako velikih preduzeća i atraktivnih investitorima, rekla je Dostanićeva, ali nije želela da prognozira kada bi kompanije poput Telekoma, aerodroma "Nikola Tesla", Elektroprivrede Srbije, mogle da dospeju na berzu.

Dostanićeva je podsetila da će trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi početi 30. avgusta i da će biti uključene na prajm market, odnosno A listing berze, koji predstavlja najkvalitetniji segment tržišta berze gde se kotiraju kompanije koje ispunjavaju stroge uslove po pitanju izveštavanja (kvartalni finansijski izveštaji) i likvidnosti.

"Početna, indikativna cena za prvo trgovanje, od koje se meri nivo fluktuacije je 505 dinara. Od te cene na prvom trgovanju cena može padati za 20 procenata ili rasti do 300 odsto", rekla je ona i dodala da će se akcijama NIS-a trgovati metodom kontinuiranog trgovanja.

Kako je istakla, u tehnološkom procesu trgovanja akcijama postojaće novina, jer će se zbog velikog broja vlasnika akcija, njih oko pet miliona, u ceo proces uključiti šalteri PTT-a, "da bi mogli da opsluže tako veliki broj akcionara razuđenih po celoj Srbiji".

"Šalteri pošte radiće za Poštansku štedionicu, koja je član berze, i vršiće brokerske usluge, primajući nalog od građana, čime će biti olakšan pristup berzi", objasnila je ona.

Dostanićeva je kazala da se za prodaju akcija preko šaltera pošte neće naplaćivati provizija.

"Građani mogu i da kupe, odnosno povećaju portfelj akcije NIS-a", rekla je ona navodeći da se to može uraditi preko više od 70 brokerskih kuća, odnosno da se nalog za kupovinu ne može davati preko pošte.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Zbog toga, grčki političari povećavaju pritisak na četiri najveće tamošnje banke, Nacionalnu banku Grčke, EFG Eurobanku, Alpha banku i Pireus, koje sve posluju i u Srbiji, da se ujedine kako bi time ojačale svoju poziciju, smanjile troškove i povećale sebi pristup kapitalu. Iako konačna odluka o integraciji ovih banaka još nije doneta, činjenica je da bi se njihovo spajanje sigurno odrazilo i na poslovanje na našem tržištu.

Kao jedan od razloga za spajanje banaka u Grčkoj navode smanjenje troškova, što između ostalog znači i konsolidaciju prodajne mreže, odnosno verovatno smanjenje broja zaposlenih. Za građane Srbije to bi mogla da bude jedna od najočiglednijih posledica spajanja. Međutim, iako su u na nivou grupacija ove banke imale vrlo loš kvartal, njihovo poslovanje u Srbiji ove godine je mnogo bolje nego prethodne. Prema podacima Narodne banke, Alpha banka je u prvih šest meseci ove godine zabeležila gubitak od 540 miliona dinara, što je znatno bolje nego u istom periodu prošle godine kada je izgubila 1,8 milijardi dinara. Pireus banka je iz minusa od 376 miliona, prešla u plus od 553 miliona dinara, dok je najsnažnija grčka banka u Srbiji EFG Eurobanka povećala neto dobit sa 820 miliona na jednu milijardu dinara. Samo je Vojvođanska banka, u vlasništvu Nacionalne banke Grčke, zabeležila silazni trend, pošto joj se dobit iz prve polovine prošle godine od 520 miliona sada pretvorila u gubitak od 344 miliona dinara.

Kako poručuju u Narodnoj banci Srbije, grčke banke koje posluju na našem tržištu su potpuno bezbedne, a sigurnost štednje građana garantuje i država zbog čega njihovi klijenti ne bi trebalo da budu zabrinuti zbog događaja u Grčkoj. Formalno posmatrano, sve banke u Srbiji su zasebna pravna lica, što znači da eventualna propast banke u Grčkoj ne bi trebalo automatski da povuče i njenu propast u Srbiji. S druge strane, činjenica je da je grčkim bankama najviše stalo da opstanu na matičnom tržištu, što znači da bi u slučaju veće opasnosti po grupaciju, verovatno prvo stradali ogranci u drugim zemljama, iz kojih bi matica izvlačila kapital i smanjivala nivo kreditiranja, kako bi skupila dovoljno kapitala za odbranu „kod kuće“. Ali, čak i u ovakvom scenariju, teško je zamisliti da bi depoziti građana i privrede mogli da budu ugroženi.

Kako se pominje, jedan od razloga za ujedinjenje najsnažnijih grčkih banaka je i to što bi se time mogla preduprediti opasnost od toga da neka od njih postane plen inostranog preuzimanja, što grčka vlada sigurno ne bi želela. Grčki ministar finansija George Papakonstantinu i guverner Banke Grčke George Provopulos naročito su aktivni u pozivanju „velike četvorke“ na ujedinjenje. Spekulacije o integracijama dodatno povećane nakon što je Pireus banka prošlog meseca ponudila da kupi vladine udele u Helenic postbanci i u Poljoprivrednoj banci Grčke, jedinoj grčkoj banci koja nije položila stres-test Evropske unije.

Posle pojave informacija o mogućem spajanju, vrednost akcija najveće banke na peloponeskom poluostrvu, Nacionalne banke Grčke, povećana je 16 odsto od kraja juna. Akcije Eurobanke porasle su 44 odsto, Alpha banke 37, a Pireus banke 26 procenata, što dovoljno govori o tome da investitori povoljno gledaju na eventualnu integraciju.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)