U toj studiji se, međutim, ističe da su, uprkos teškoj situaciji u svetskim finansijskim institucijama, pojedini među menadžerima banaka ipak dobili povećane plate i rekordne stimulacije (bonuse).

Brejdi Dugan iz "Kredi Svis" banke i Jozef Akerman, prvi čovek "Dojče banke" dobili su lane za preko 550 procenata veći bonus u odnosu na 2008. godinu, objavio je britanski "Fajnenšel tajms" (FT).

Zarada Dugana je u 2008. bila 2,6 miliona dolara, a godinu dana kasnije 17,6 miliona dolara, što je povećanje od čak 570 procenata. Švajcarsku javnost je, međutim, najviše uznemirio plan da prvi čovek "Kredi Svisa" za ovu godinu dobije nadoknadu u iznosu od čak 68 miliona dolara.

Što se tiče Akermana, koji je svoju funkciju najvećeg nemačkog bankara u "Dojče banci" lane produžio do 2013. godine, njegova plata je u 2008. bila dva miliona dolara, a u 2009. 13,2 miliona dolara, što je rast od 553 odsto.

Kada je FT odlučio krajem 2009. godine da prati kolike su plate i bonusi šefova banaka, taj sektor je već bio meta kritika zbog visokih plata i nagrada (bonusa) bankarima koje su počeli da isplaćuju samo godinu dana posle udara svetske finansijske krize.

Dok su predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama i bivši britanski premijer Gordon Braun nastojali da prinude banke da smanje menadžerske plate i bonuse, najveće banke, poput "Goldman Saksa", "Barkliza", ili "Rojal benk ov Skotland", kojom upravlja država, pripremale su isplatu milijardi u bonusima za uspešne prodaje i profite, ukazuje FT.

Taj britanski dnevnik je tako pratio kako su neki menadžeri smanjili bonuse u nastojanju da umire uzrujanu javnost i razljućene političare.

Primer je bio šef "Goldman Saksa" Lojd Blenkfajn, koji je 2008. dobio bonus u iznosu od 41 milion dolara, a lane je, međutim, ta nagrada iznosila "samo" 863.000 dolara, odnosno, 98 odsto manje, uprkos činjenici da je ta američka investiciona banka zabeležila u isto vreme sedmostruko povećanje profita.

Stiven Hester iz "Rojal benk ov Skotland" zaradio je lane deset miliona dolara i kao šef banke koja je 84 odsto u rukama britanskih poreskih obveznika je, sa stanovišta plate u nezavidnoj situaciji, pošto i sopstveni roditelji smatraju da je preplaćen, piše FT.

Prvi čovek britanske banke HSBC Majkl Gogan je, takođe, smanjio svoja primanja, pošto je pre dve godine zaradio 16,7 miliona dolara, da bi lane taj iznos bio za 47 procenata manji, dostižući 8,8 miliona dolara.

On je, takođe, kako navodi FT, odbio da mu se ove godine poveća plata i poklonio je u humanitarne svrhe bonus od šest miliona dolara, koji je trebalo da dobije pošto je HSBC izašla iz finansijske krize u boljem stanju nego njeni konkurenti.

Alesandro Profumo iz italijanske "Uni kredit" banke u 2008. je zaradio 15,9, a u 2009. godini šest miliona dolara, što je smanjenje od 62 procenta.
Akcije te banke su lane izgubile 85 procenata prethodne vrednosti, što je njenog prvog čoveka gotovo koštalo radnog mesta. Poziciju Profuma će, međutim, ojačati dolazak akcionara iz Libije i Abu Dabija.

Šef druge najveće španske banke (prema tržišnoj kapitalizaciji) "Banko Bilbao" Fransisko Gonsales dobio je veću platu za 15 odsto u 2009. u iznosu od 8,9 miliona dolara, prema 7,8 miliona dolara godinu dana ranije.

I Korado Pasera iz italijanske banke "Inteza San Paolo" zaradio je više lane i to za 18 odsto - 5,3 miliona dolara, prema 4,5 miliona dolara u 2008.
Erik Danijels iz grupe "Lojds benking", međutim, u 2009. je dobio nadoknadu od 4,9 miliona dolara, što je 46 odsto manje u odnosu na zarađenih 9,2 miliona dolara u 2008.

 

Najbolje plaćeni bankar generalni direktor Vels Fargo
Najbolje plaćeni bankar, prema pisanju FT, je generalni direktor "Vels Fargo" banke Džon Stamf koji, istina, nije najpoznatiji u svetu finansija, ali je zato u prošloj godini zaradio više nego duplo - 18,7 miliona dolara, prema devet miliona dolara u 2008, pošto je u svojoj oblasti učinio najviše.
"Vels Fargo", sa sedištem u San Francisku je, naime, prevazišao krizu bolje od konkurenata, zahvaljujući akviziciji svog rivala "Vekovije" za 15 milijardi dolara, čime je proširio svoj udeo na američkom finansijskom tržištu.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

U situaciji kada ostale evropske države grcaju u dugovima i smanjuju broj zaposlenih i proizvodnju, neočekivano velikom povećanju društvenog bruto proizvoda Nemačke doprineo je pre svega porast izvoza od 8,2 odsto. Takođe, privatna potrošnja povećana je za 0,6 odsto. Javni izdaci porasli su za 0,4 procenta.

Značajan podsticaj rastu bio je i uspeh građevinske branše. Investicije u građevinarstvu porasle su u drugom kvartalu 2010. za 5,2 procenta a ukupne investicije nemačkih preduzeća za 4,4 odsto. Nemački institut za privredna istraživanja (DIW) danas je povećao prognozu privrednog rasta za ovu godinu na preko tri procenta sa 1,9 odsto. Kada se sumiraju godišnji, a ne kvartalni podaci, Nemačka privreda je u junu ove godine zabeležila rast izvoza od 29 odsto u odnosu na isti period lane. Zato nisu preterani hvalospevi Nemačkoj da je ponovo "ekonomski motor EU".

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Nakon što je zlato početkom leta dostiglo istorijski cenovni rekord (1261 dolar za uncu), u drugoj polovini jula i početkom avgusta zlato se spustilo ispod psihološke granice od 1200 dolara dotakavši u jednom trenutku 1157 dolara za uncu, što predstavlja pad od gotovo stotinu dolara ili nešto malo manje od deset posto.

No zlato je potom opet krenulo uzlaznom putanjom prema rekordnim vrednostima, a tržište nivo od 1200 dolara za uncu polako učvršćuje kao donju cenovnu granicu letnjeg razdoblja, što predstavlja dobru osnovicu za mogući uzlet u jesenjim mesecima, koji su tradicionalno vrlo dobri na tržištu zlata.

Podaci s berzi u svetu pokazuju kako su se investitori, nakon što je zlato ponovo u uzlaznom trendu probilo granicu od 1200 dolara za uncu, ponovo počeli vraćati ovom plemenitom metalu kao sigurnom ulagačkom utočištu. Brojke koje je objavila Američka komisija za trgovanje robama (US Commodity Futures Trading Commission) govore kako je špekulativni kapital ojačao svoje pozicije u zlatu za isporuku u budućnosti. To je jasan signal kako se na tržištu više očekuje rast cene zlata nego što se očekuje njegov pad.

Ipak, u zadnjih sedam dana zlato je blago oslabilo, najviše zbog jačanja dolara u odnosu na druge svetske valute. Obim trgovanja prilično je nizak, što je i razumljivo s obzirom na "mrtvu" letnju sezonu. Zlato za isporuku u decembru prodavalo se juče po 4 dolara nižoj ceni nego krajem prošle sedmice, odnosno, za 1228 dolara i 50 centi za uncu.

Analitičari očekuju da će se obim trgovanja i cena svakako promeniti kada pred kraj ove sedmice američki ured za statistiku objavi nove podatke o kretanju bruto društvenog proizvoda u SAD-u u prethodnom periodu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Cena zlata porasla je jutros 2,05 dolara, na 1,232 dolara za uncu, što je njen najviši nivo u zadnjih otprilike mesec dana. Bakar se u Londonu spustio i drugi dan zaredom jer su američke makro brojke podstakle strahove za slabijom potražnjom. Cena je pala 0,3 posto, na 7.286 dolara za metričku tonu. Aluminijum je istovremeno ojačao 0,8 posto, dok je cink izgubio isto toliko i pao na 2.074 dolara za tonu.

Na deviznim tržištima kurs dolara jutros stagnira nadomak najnižeg nivoa  prema jenu u zadnjih 15 godina od 84,72 jena. Trenutno se njime trguje po 85,31 jen, što je 0,5 posto više nego juče. Kako ističu analitičari, jedino strah investitora od devizne intervencije Bank of Japan drži kurs dolara iznad 85 jena.

Kurs evra prema dolaru stagnira na 1,2797 dolara, a podršku nalazeći na 100-dnevnom pomerajućem proseku, koji se kreće oko 1,2770 dolara.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Jak rast izvoza je rezultovao time da Nemačka u tromesečju zaključno sa junom ostvari privredni rast od 2,2 odsto, što je dovelo do neočekivanog ekonomskog rasta 16-člane evrozone od jedan odsto u istom periodu.

Sa druge strane, prognozu da će rast u drugoj polovini godine usporiti su potvrdili najnoviji podaci o sporijem rastu u SAD i Kini.

"Brzina rasta će se normalizovati nakon posebno dinamičnog proleća. Iako će rast izvoza usporiti, obim investicija kompanija bi trebalo da ojača, a potrošnja bi trebalo da ima koristi od oporavka tržišta rada", saopštila je Bundesbank.

Prošle godine je nemačka privreda zabeležila negativan rast od 4,7 odsto, što je verovatno najgori rezultat još od Drugog svetskog rata.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

MSCI Asia Pacific ojačao je 0,6 posto, a najveći teg bile su tajvanske akcije. Japanski Nikkei 225 ojačao je 1 posto na krilima informacije kako penzioni fondovi biraju jeftinije akcije nakon što je indeks prekjuče potonuo najniže u osam meseci. Veći je rast sprečio sve jači jen. Investitori iščekuju sastanak premijera Naoto Kana i guvernera centralne banke Masaaki Shirakawe a špekulira se kako bi Bank of Japan mogao da olabavi monetarnu politiku.

Dolar i dalje ostaje vrlo nisko u odnosu na jen, na 85,75 jena. Tehnološka izdanja bila su među najvećim dobitnicima. Tokyo Electron uzleteo je 4,7 posto dok je Hynix Semicondustor u Seulu ojačao 3,5 posto. Applied Materials saopštio je kako će dobit u tekućem kvartalu biti između 28 i 32 centa po akciji, što je iznad očekivanih 26 centa od strane analitičara Bloomberga.

Na australijskom tržištu Brambles je uzleteo 5,7 posto. Kompanija je izvestila oi godišnjoj dobiti od 448,8, miliona dolara što je iznad očekivanih 427 miliona od strane četvorice analitičara koje je anketirao Bloomberg.

I nekretninske akcije u Tokiju dobro su prošle nakon što su analitičari Citigroup prognozirali da bi u sektoru moglo da dođe do talasa preuzimanja. Mitsubishi Estate uzleteo je 3,3 posto. Najveći proizvođač industrijskih robota Fanuc skočio je 2,2 posto nakon što je Sankei izvestio da bi centralna banka mogla "da cilja" nešto slabiji jen.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Trgovina akcijama velike međunarodne rudarske kompanije BNP Biliton bila je u centru pažnje investitora, zbog odbijanja kanadske korporacije "Potaš" da po prvobitno ponuđenoj ceni prihvati ponudu za preuzimanje od BNP-a.

Panevropski indeks akcija FTSEurofrst 300 opao je, najviše zbog pada vrednosti akcija energetskih firmi, za 0,4 odsto, dok je evroopki Stoks 600 indikator za naftu i gas izgubio 1,7 odsto vrednosti, prenosi iz Londona agencija Rojters.

Pad panevropskog pokazatelja kretanja cena akcija usledio je pošto je na tržišta pristigla vest o pojeftinjenju nafte na američkom tržištu, zbog usporavanja privrednog rasta u SAD, za 55 centi, na 75,22 dolara po barelu.

Od početka avgusta naftni barel je pojeftnio oko četiri odsto, izvestila je agencija AP iz Njujorka.

Cene svetskih akcija, merene vrednošću indeksa MSCI i indikatorom kompanije Tomson Rojters, opale su tokom današnje prepodnevne trgovine minimalnih 0,1 odsto, dok je japanski Nikei indikator izgubio 0,9 procenata vrednosti.

Globalno tržište akcija sada se ne odlikuje preterano živom aktivnošću, ali ta slika bi mogla, prema rečima upućenih, da se promeni već početkom septembra, kada se tržišni mešetari vrate sa godišnih odmora.

Današnja poslovna aktivnost na većini relevantnih deviznih berzi protiče u znaku daljeg postepenog "krunjenja" tržišnih pozicija evra prema dva glavna takmaca - dolaru i jenu.

Evro je u ranoj trgovini na indikativnoj londonskoj berzi vredeo 1,2858 dolara, ili 0,2 odsto manje nego sinoć u zaključnoj trgovini, prenosi Rojters.

Blaga silazna korekcija evra bila je uočljiva i na osnovu pada vrednosti zajedničke valute 16 članica Evropske unije prema jenu, za 0,3 odsto, na nešto više od 109 "japanaca".

Vrednost evra sada potkopavaju nove sumnje u mogućnost Grčke i još nekih "perifernih" članica "evrolenda" da se izbore sa tekućim budžetskim problemima i naraslim javnim dugovima, tvrde eksperti na koje se poziva agencija AP.

Dolar je, u skladu sa kratkoročnim predviđanjima, danas neznatno "skliznuo" u odnosu na japanskog takmaca i trenutno se razmenjuje po kursu od 85,45 jena, što je sasvim blizu u toku protekle nedelje ostvarenog 15 - godišnjeg minimuma od 84,72 jena.

U Tokiju je objavljeno da će Banka Japana ili vlada te zemlje preduzeti nove korake da zaustavi dalji rast jena, koji guši domaće izvoznike, a uoči susreta, u ponedeljak, najviših japanskih i američkih zvaničnika.

Jedna od važnijih tema predstojećih razgovora japanskog premijera Naotoa Kana i predsednika SAD Baraka Obame biće i problem deviznih kurseva, jer se u Tokiju smatra da je vrednost jena sada "iznad granice izdržljivosti" japanskih eksportera.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

"Istina je da će nam biti potrebno nekoliko godina da se potpuno iščupamo iz recesije. Biće potrebno vreme da vratimo osam miliona ljudi na posao. Svako ko tvrdi drugačije, želi samo vaš glas", rekao je Obama u Sietlu, na promociji demokratske kandidatkinje za Kongres, senatorke Peti Marey.

Marey je članica rukovodstva Demokratske stranke u Senatu. Ona i republikanac Dino Rosi postali su juče zvanično kandidati svojih stranaka za izbore u novembru.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)