Američki ulagači pokazivali su neodlučnost, pozitivne vesti došle su iz domaće ekonomije dok je na stranim tržištima preovladavao negativan sentiment. Vodeći američki indeksi pali su oko 1,5%, a pad su predvodile akcije iz naftnog sektora. Opreznost azijskih ulagača izazvali su i jučerašnji podaci o proizvođačkom sektoru u kineskoj ekonomiji i ekonomiji evro zone.

Veća volatilnost, kao i na američkim tržištima, bila je prisutna i na japanskom tržištu. Kratki rast Nikkei je zabeležio nakon objavljivanja vesti da je japanski premijer podneo ostavku, a rast indeksa je pratilo i slabljenje jena u odnosu na dolar i evro. Dobici ipak nisu potrajali pa je Nikkei zaključio padom od 1,12%. I na japanskom tržištu najveći pad su zabeležile akcije iz naftnog sektora.

Trgovanje na azijskim tržištima danas je obeležilo i odustajanje Prudential-a od kupovine AIG-ove azijske filijale osiguravajućeg društva AIA Group-a. Preuzimanje je propalo nakon što je AIG odbio da prihvati smanjenu ponudu Prudential-a. Prudential je prvotno ponudio 35,5 milijardi dolara. Shangahi Composite vratio je na kraju trgovanja gubitke i zaključio rastom od 0,12%. ASX, koji je zaključio padom od 0,74%, najviše su spustile akcije iz finansijskog i rudarskog sektora.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Medvedev je napomenuo da je, u okviru G-20, Rusija jedina zemlja koja nije članica STO. Kako je rekao, Rusija se bez članstva u STO ne može normalno razvijati u prostoru svetske ekonomije.

Ruski predsednik je kritikovao SAD i neke druge zemlje zbog toga što na ulazak Rusije u STO gledaju kao na neku vrstu nagrade za njeno dobro ponašanje.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da EU "nema sumnje u budućnost evra" i da je "evro jedna od najstabilnijih valuta u svetu".

"Evropski lideri su jasno izrazili nastojanje da će učiniti sve što je potrebno kako bi garantovali stabilnost evra, i u tome su uspeli", rekao je Barozo.

On je izjavio je da je privreda Rusije "jedna od najvažnijih u svetu" i da EU zato podržava njene napore za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Evropa ima još malo vremena da se dramatično izmenjenom svetu nakon globalne finansijske krize predstavi kao konsolidovan igrač sa razvojnom snagom, upozorio je juče predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše u govoru pripremljenom za obraćanje učesnicima međunarodne konferencije „Banke Koreje” u Seulu.

„Zemlje sa privredom u naglom usponu prebrodile su globalnu recesiju uspešnije od razvijenih zemalja i time neumitno počele da stiču sve veći značaj u globalnoj trgovini i finansijskim sistemima. Uspon globalne ekonomije u budućnosti sve više će zavisiti od zemalja koje su do juče nazivane trećim svetom, pod uslovom da one zadrže jak domaći rast, ekonomsku i finansijsku stabilnost”, smatra Triše.

Kakve su šanse da Stari kontinent održi korak sa svetom koji je uzdanica privrednog i finansijskog uspona počeo da traži i nalazi na nekim drugim meridijanima?

Po Trišeovom mišljenju, Evropi je neophodna fiskalna unija, ne samo zato da bi kontrolisala javne finansije u evrozoni (kao odgovor na rastuću krizu državnih dugova), već i da bi iz faze intenzivnog samoposmatranja i isceljivanja prešla u fazu prezentacije uverljivog novog imidža na globalnoj sceni.

Trenutno stanje evropskih finansija i ekonomije opravdava uvođenje nove vrste kontrole i nadzora javnih finansija evropskih vlada, naglasio je Triše u ovonedeljnom intervjuu pariskom „Mondu”.

„Mi smo monetarna unija. Sada nam je potreban ekvivalent fiskalne unije da bismo nadgledali kako zemlje upravljaju svojim javnim finansijama”, precizirao je Triše. Po njegovom mišljenju, Evropa mora radikalno da ojača mehanizme nadzora budžetske politike članica, strukturalnih reformi i mehanizama za jačanje ekonomske konkurentnosti na svetskom tržištu, „baš kako to predlaže Evropska komisija”.

Avaj, snažni apeli Evropske komisije i predsednika Evropske centralne banke o nužnom stvaranju snažne budžetske federacije na Starom kontinentu, ne nailazi na odobravanje mnogih uticajnih članica EU.

„Ne razumem otpor koji u pojedinim zemljama, na primer, u Francuskoj, izaziva predlog Evropske komisije po kome bi zemlje evrozone bile dužne da predloge budžeta dostavljaju na uvid ostalim članicama, pre nego što ih usvoje njihovi parlamenti”, priznao je Žan-Klod Triše.

U odsudnom trenutku kada svi regioni sveta, osim SAD i Evrope, beleže snažan privredni rast u 2010. godini – prestonice Starog kontinenta su u dilemi koji deo nacionalnog suvereniteta treba predati u ruke nekoj novoj budžetskoj federaciji.

Svetske berze u međuvremenu brutalno kažnjavaju opipljivo nepostojanje jedinstvene vizije neophodnih fiskalnih, ekonomskih ali i političkih reformi unutar EU i njenog tvrdog jezgra u evrozoni.

Od izbijanja grčke dužničke krize krajem prošle jeseni moneta evrozone postojano gubi na vrednosti. Od rekordne vrednosti od 1,5 američkih dolara sredinom 2008. godine, evro danas košta tek oko 1,21 „zelenih dolara”. Investitori širom sveta sve više uviđaju da je evropska dužnička kriza posledica suštinske konstrukcione greške u temelju monetarne unije, prenosi Rojters.

„Za razliku od SAD 1865. godine i Nemačke posle 1989. godine, kada su političke unije dovele do monetarnog ujedinjenja, lansiranje evra 1999. godine bio je samo ostao događaj u monetarnoj sferi, koji je pretpostavio političko stapanje EU država. To se još nije desilo”, naglašava agencija Blumberg.

Najrazvijenije zemlje Evrope su skoro trideset godina kovale planove o stvaranju svoje monetarne unije. Kada su je konačno stvorili 1999. godine, Evropljani nisu hteli ni da razmišljaju šta bi valjalo činiti u slučaju da „monetarnom medenom mesecu” dođe kraj.

Usledilo je 11 godina berićetnog privrednog razvoja: političke ambicije osnivača EU su porasle, pa je klupska ulaznica uručena i nizu zemalja sa mnogo slabijim ekonomskim performansama od osnivača. Prošle godine, kada je globalna finansijska kriza zakucala na vrata Istočne Evrope, Mađarska je predložila osnivanje zajedničkog fonda za pomoć novopristiglim ekonomski ugroženim članicama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i tada je – kao i kasnije u slučaju Grčke – glatko odbacila pomisao o pomoći.

Evropska unija će morati da dokaže da li je samo zajednica u vremenima blagostanja ili nudi zajedničku političku i ekonomsku sudbinu svojim članicama, upozorio je tada „Njujork tajms”.

Najnoviji paketi pomoći i basnoslovni spasilački fondovi EU skrpljeni su u iznuđenoj kriznoj situaciji i pod brutalnim pritiskom svetskih finansijskih tržišta, podseća nobelovac Pol Krugman.

Da li će Evropa uspeti da spozna sudbonosni značaj unutrašnjeg združivanja, u obliku „budžetske federacije” – u svetu koji uspehe meri aršinima tuđih integracija – sudbonosno je pitanje.

Tanja Vujić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Dow Jones je spušten 1,11 posto, na 10.024,02 boda, S&P 500 se spustio 1,72 posto, na 1.070.71 bod dok je Nasdaq oslabio 1,54 posto, na 2.222,33 bodova. CBOE indeks volatilnosti porastao je iznad 34 boda.

Jedini pravi dobitnici bile su akcije okrenute potrošačima i telekomi. Najveći dobitnik bio je Kraft rastom od 1,1 posto, na 28,90 dolara.

U sastavu Dow Jonesa najviše je izgubila Alcoa koja je snižena 3,9 posto, na 11,19 dolara. Teško je stradao BP nakon novog priznanja kako nema uspeha u raščišćavanju naftne mrlje u Meksičkom zalivu. Akcije su srušene čak 15 posto, na 36,52 dolara. Energetski je sektor bio najveći gubitnik pa je njegov indeks oslabio čak 4,3 posto. Transocean koji je operater platforme BP-a u Meksičkom zalivu potonuo je 11,9 posto dok je Andarko Petroleum bio najveći gubitnik, strmoglavivši se čak 19,6 posto.

Hewlett-Packard oslabio je 0,9 posto nakon što je potvrdio otpuštanja te dodatnih milijardu dolara ulaganja u nove usluge. Apple je skočio 1,4 posto na krilima prodaje čak dva miliona iPadova u samo dva meseca. Google je oslabio 0,8 posto nakon što je potvrdio kako će postepeno ukidati Windowse s računala svojih zaposlenih nakon hakovanja njegovih kineskih operacija.

Akcije AIG-a potonule su 3,2 posto nakon što je kompanija odbila zahtev za snižavanjem Prudentialove ponude za AIA Group tešku 35,5 milijardi dolara. Time su intenzivirane pripreme za IPO AIG-a koji će se najverovatnije dogoditi početkom jeseni.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Podaci, takođe, govore da je, nasuprot kretanjima u realnom sektoru, bankarski sistem uspeo da ostane profitabilan, dokazujući tako da je otporniji na izazove koje je kriza nametnula. Ipak, procenjuje se da će zbog izmenjenih tržišnih uslova poslovanja, banke i dalje biti zainteresovane za ulazak na nova tržišta, ali će rast kredita i depozita biti uravnoteženiji. „Preduslov za rast kreditne aktivnosti jeste oporavak tražnje i zato bi i u uslovima stroge fiskalne kontrole, trebalo pronaći mehanizme za stimulisanje tražnje. Jedan od načina da se to postigne jeste maksimalno korišćenje fondova Evropske unije, jer se tako, između ostalog, stvaraju uslovi i za povećanje nominalne vrednosti bruto domaćeg proizvoda za jedan do dva procentna poena. Dobra vest je, međutim, da se već oseća stabilizacija kad je reč o nivou rizičnih plasmana „, ističe Debora Revoltela, direktorka Strateških analiza Unikredit grupe za region CIE.

Ključno pitanje za oko 2.450 banaka koje posluju u regionu CIE, i čija aktiva premašuje 2.100 milijardi evra, jeste kako da ponovo pokrenu motor razvoja. Jedan od argumenata koji govore u prilog tome da su banke likvidne jesu i obezbeđenja kod centralnih banaka koja su znatno iznad propisima definisanih.

Zanimljivi su i rezultati istraživanja koje je u 13 zemalja (uključujući i Srbiju) Centralne i Istočne Evrope i Bliskog Istoka, sprovela marketinška kuća Sinovejt. Istraživanjem je obuhvaćeno 29 inostranih i 211 domaćih banaka koje posluju na tržištima Rusije, Češke, Slovačke, Mađarske, Srbije, Rumunije, Bugarske, Grčke, Ukrajine, Poljske, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije a rezultati pokazuju da se uticaj finansijske krize najviše osetio u Rusiji, Mađarskoj, Bugarskoj, Turskoj i Ukrajini. Na pitanje: Da li je kriza uticala na domaći bankarski sistem čak 83 odsto ispitanika u Srbiji odgovorilo je potvrdno. Činjenica je, takođe, da je u većini zemalja registrovan pad poverenja u bankarski sektor. Oko 17 odsto ispitanika izjavilo da sada manje veruje bankama nego pre godinu dana a kad je reč o Srbiji procenat nepoverenja znatno je veći i kreće se oko 43 odsto. Uprkos tome, klijenti su lojalni svojim bankama i ta lojalnost je najviše izražena u zemljama Bliskog Istoka i u Rusiji dok oko 15 odsto ispitanika razmišlja o promeni banke. Na odluku o tome da se opredele za neku od banaka najviše utiču kamatne stope i naknade a u Grčkoj, Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj stepen lojalnosti određuju tekući računi. Zanimljivo je da je u Bugarskoj od presudnog značaja ljubaznost bankarskih službenika.

Kad je reč o očekivanjima odgovori se kreću od optimističkih do pesimističkih a ispitanici u Srbiji moglo bi se svrstati u kategoriju umerenih optomista. Više od polovine ispitanika, preciznije njih 52 odsto, odgovorilo je da ne očekuje promenu sopstvene finansijske situacije, 32 odsto procenjuje da će situacija biti bolja a 16 odsto njih veruje da dolaze još teži dani. Arapi su najveći optimisti - čak 44 odsto ispitanika smatra da će se u narednom periodu njihova finansijska situacija popraviti.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com

(Zatvori)

Dve Koreje na ivici sukoba. Južna Koreja je odlučila da prekine trgovinske odnose i zatvori svoj pomorski prostor za Severnu Koreju zbog potapanja južnokorejskog vojnog broda u martu ove godine, saopštio je u ponedeljak 24. maja predsednik te zemlje Li Mjung Bak. Severna Koreja je izdala saopštenje da prekida sve odnose sa južnim susedima, a niz različitih mera „odmazde“ mogao bi da utiče na potpunu destabilizaciju. Tog dana južnokorejska valuta von zabeležila je pad od tri procenta. Reč je o najoštrijoj konfrontaciji između dve države u poslednjih šest godina, i prekidu politike „dobrosusedskih odnosa“ i približavanja koju je zagovarao Seul. Za stabilizaciju odnosa u regionu ključna je pre svega uloga Kine, koja pruža ekonomsku pomoć izolovanom režimu u Pjongjangu, i koja nije iskazala stav u odnosu na martovski pomorski incident u kojem je poginulo 46 južnokorejskih mornara.

(Zatvori)

Stručnjaci američke finansijske kompanije Morgan Stanley smatraju da u narednom periodu treba očekivati dalje slabljenje evra. Oni predviđaju da će u prvom kvartalu sledeće godine opasti do granice od 1,12 dolara, ali nakon toga prognoziraju izvesno jačanje zajedničke valute 16 članica Evropske unije.

Evro je sinoć vredeo, u zaključnom poslovanju na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu, nešto manje od 1,23 dolara, jer investitore širom Starog kontinenta i dalje brinu moguće štetne posledice grčke dužničke krize na ostatak „Evrolanda”, a posebno najugoroženije zemlje te grupacije - Portugaliju i Španiju.

Takođe je tokom proteklog dela 2010. izgubio dosta od pređašnje vrednosti u odnosu na jen, juan i neke druge respektabilne novčane jednice.

Izvozno orjentisane kompanije će postati konkurentnije zbog slabijeg evra, usled pada cena njihovih proizvoda van tržišta evrozone, što bi trebalo da podstakne dalji privredni uspon i spreči novo ponavljanje krize.

Izvoz evrozone u martu uvećan je na bezmalo 135 milijardi evra, što je blizu 25 milijardi evra ili oko 22 procenta više nego u istom periodu lane, izvestila je Statistička agencija EU.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Španski kreditni rejting je smanjen sa "AAA" na "AA+". To još uvek daje investitorima sigurnost za ulaganja u Španiju, no smanjivanje obično povećava zabrinutost.

Iz Fitcha tvrde kako su spustili rejting zbog španskih mera kojima pokušavaju da smanje dug, ali koje će u srednjem roku dovesti do usporavanja rasta španske ekonomije, piše CNN. Istakli su lošu špansku pokretljivost radnika, restrukturiranje nekoliko banaka te visoki državni dug kao najveće poteškoće u oporavku države.

Pre nekoliko sedmica bonitetne agencije su počele da smanjuju kreditne rejtinge evropskih zemalja. Prvo je Standard & Poor's smanjio grčki rejting na status "smeća" (junk). Nakon toga su usledila i smanjivanja kreditnih rejtinga Španije i Portugala.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)