Predsednik Odbora direktora Grinhaus telekomunikejšensa iz Holandije Dejvid Šoh je kazao da je ta kompanija preuzela internet operatere „Medija vorks” i „Neobi net” i da je otvorila još šest ponuda za preuzimanje.

Šoh je kazao i da je Grinhaus zainteresovan za tender za fiksnu telefoniju, koji bi trebalo da se održi ove godine, ali da planira da pored telefonskih usluga pruža i druge telekomunikacione usluge.

Generalni direktor „Medija vorksa” Slobodan Đinović je rekao da se ta kompanija prijavila za CDMA licence za pružanje telefonskih i internet usluga i dodao da očekuje da će uspeti da se izbori za jednu od dve licence.

„Medija vorks” planira da, ukoliko dobije licencu za CDMA, telefonske usluge pruža i u seoskim i u gradskim područjima i da postane konkurencija Telekomu, koji je za sada jedini operater fiksne telefonije u Srbiji, kazao je Đinović. On je rekao da njegova kompanija pruža usluge brzog interneta poslovnim korisnicima u bežičnoj fiksnoj tehnologiji vajmaks, za koju ima dozvolu do 2014. godine.

Preko vajmaksa se mogu pružati i telefonske usluge, ali je u Srbiji konkurs za licence za vajmaks za sada odložen, tako da oni koji su ranije dobili taj frekvencijski opseg na korišćenje za sada ne mogu da ga koriste za telefoniju.

Đinović je kazao da je Grinhaus, od 22,5 miliona evra koliko je prikupio za ulaganja u Srbiji, veliki deo namenio za ulaganja u vajmaks usluge i infrastrukturu i da očekuje da će konkurs biti raspisan uskoro. Grinhaus planira da na Balkanu uloži između 40 miliona i 50 miliona evra u narednih osam godina.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Centralna banka je 5. maja, u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom povodom novog kreditnog aranžmana, donela posebne mere podrške finansijske stabilnosti zemlje i propisala uslove koje banke treba da ispune da bi učestvovale u tom programu.

Mere podrške biće dostupne bankama koje, zajedno sa svojim većinskim akcionarima, preuzmu određene obaveze koje je utvrdila NBS i dostave potrebnu dokumentaciju, a uslov je da ne smanjuju plasmane u Srbiju do 2010. godine u odnosu na decembar 2008. godine i očuvaju solventnost. Cilj mera NBS jeste da se bankama koje ispune uslove omogući pristup dodatnim izvorima novca, kako bi mogle klijentima da daju povoljnije ponude.

Izvor www.ekapija.com

 

(Zatvori)

Guverner Narodne banke Radovan Jelašić kaže da će banka, u okviru mera za ublažavanje krize, dalje smanjivati restriktivnost propisa koji se odnose na kapital i izdvajanje obavezne rezerve banaka.

"Sve ove mere omogućiće da se održi stabilnost bankarskog sektora", rekao je Jelašić i kazao da će najveći izazov u narednih nekoliko meseci, u Srbiji i celom regionu, biti kako da se ubede banke da odobravaju više kredita.

Jelašić je rekao da, ukoliko su banke spremne da založe deo svoje aktive, NBS će im odobravati kratkoročne kredite sa kamatom od najmanje 15,5 odsto (referentna kamata od 14 uvećana za 1,5 odsto), i to u momentu kada je inflacija u aprilu dostigla deset odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Kada su u pitanju "svop" transakcije u iznosu od milijardu evra, Jelašić je objasnio da se radi o razmeni depozita u jednoj valuti za depozit u drugoj valuti po određenom kursu. Uz to se istovremeno utvrđuje re-otkupni kurs po kome će se depoziti ponovo razmeniti posle određenog vremenskog roka, uz viši ili niži kurs, u zavisnosti od nivoa kamatnih stopa valuta na koje depoziti glase.

Jelašić je naglasio da je bankarski sistem u Srbiji solventan i likvidan, da novca ima, ali da je skuplji nego prošle godine, ističući da će se ekonomska kriza negativnije odraziti na zemlje u tranziciji nego na razvijene zemlje i da Srbija mora proći bolan proces prilagođavanja.

Ima interesa za municipalne obveznice

Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da u Srbiji postoji tržište za obveznice lokalne samouprave, a država treba da odluči kada će odobritri njihovo izdavanje i naveo da na domaćem tržištu ima finansijskih institucija koje žele da ulažu u kvalitetne hartije od vrednosti.

Država to ne može uraditi preko noći, naglasio je on i dodao da se to može učiniti pod uslovom da je pripremljena zakonska regulativa i urađen godišnji finansijski izveštaj zainteresovane opštine ili grada, koji mora da prođe kontrolu ovlašćene revizorske kuće.

NBS je saopštila da je 31 od ukupno 34 banke, koje posluju u Srbiji, pokazalo interes da učestvuje u programu NBS, u okviru posebnih mera podrške finansijskoj stabilnosti zemlje. NBS će bankama obezbediti pristup dodatnim izvorima dinarske i devizne likvidnosti, ukoliko one, zajedno sa svojim većinskim akcionarima, preuzmu određene obaveze koje je utvrdila centralna banka i dostave potrebnu dokumentaciju.

(Zatvori)

zbog toga što ne bi mogao da menja namenu knjižare "Geca Kon" u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, saopštila je danas (12. maj 2009. godine) Agencija za privatizaciju.

Taj konzorcijum je bio prvorangirani ponuđač na tenderu za prodaju 70% kapitala "Prosvete", za koji je ponudio cenu od 5,7 mil EUR i investicije u vrednosti od 2 mil EUR u roku od dve godine.

Produženi rok za potpisivanje kupoprodajnog ugovora istekao je juče, a Agencija navodi da je prihvatila sve zahteve prvorangiranog ponuđača, čiji predstavnici u zakazanom terminu nisu došli na potpisivanje ugovora.

Obrazloženje ponuđača je bilo da je neprihvatljiva odredba ugovora po kojoj je izuzeta mogućnost raspolaganja knjižarom "Geca Kon".

Agencija ističe da nije prihvatila taj zahtev ponuđača, imajući u vidu da je zaštita te "Prosvetine" knjižare predviđena tenderom i odlukom Vlade Srbije, a sa čim su bili upoznati svi učesnici na tenderu u trenutku podnošenja ponude.

Prvorangiranom ponuđaču Agencija će naplatiti licitacionu garanciju u iznosu od 200.000 EUR, a drugorangirani ponuđač, preduzeće za izdavaštvo, trgovinu i marketing "Media II" iz Beograda će biti pozvan da potpiše ugovor o kupovini "Prosvete".

Preduzeće "Media" je za "Prosvetu" ponudilo je cenu od 3,2 mil EUR i ulaganja za godinu dana u vrednosti od 100.000 EUR.

Izvor www.ekapija.com

 

(Zatvori)

Na srpsko-slovačkom forumu na Beogradskom sajmu Molnar je kazao da rezultati trgovinske razmene nisu poražavajući, što pokazuje da je u tom periodu zabeležen porast uvoza Srbije iz Slovačke za 1,8%, na 88,7 mil EUR.

Prema njegovim rečima Srbija je iz Slovačke u 2008. godini najviše uvozila metal, telekomunikacione aparate i nemetale, a izvozila električne mašine i aparate i ostala prevozna sredstva.

Ekonomski savetnik je najavio da će 22. maja u Bratislavi biti organizovan Dan Srbije, na kome će biti predstavljena srpska privreda i mogućnosti ulaganja.

Izvor www.ekapija.com

 

(Zatvori)

Kako se navodi u saopštenju, Monetarni odbor NBS doneo je odluku da se dinarski udeo u obaveznoj deviznoj rezervi smanji za pet procentih poena da bi se poboljšala dinarska likvidnost bankarskog sektora u Srbiji.

Nova mera će se primenjivati od 18. maja, saopštila je NBS.

Izvor www.ekapija.com

 

(Zatvori)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić je, posle sastanka sa predstavnicima najvećih izvoznih preduzeća i banaka, rekao da se ove godine očekuje prihod od izvoza proizvoda namenske industrije u iznosu od 300 miliona dolara.

"U martu je zaustavljen pad izvoza robe iz Srbije", naglasio je Dinkić i dodao je u prva dva meseca ove godine pad izvoza bio 25 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, a u martu 18,5 odsto.

On je rekao da je u martu zabeležen rast izvoza prehrambenih proizvoda od 11 odsto, a poljoprivrednih od 32 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prvi put, posle dugo godina, proizvod koji se najviše traži je odeća, tako da je tekstilna industrija izbila na prvo mesto najvećih izvoznika, naveo je Dinkić i dodao da neke tekstilne fabrike iz EU premeštaju svoje pogone u Srbiju ili će to uskoro učiniti.

Na drugom mestu, po vrednosti izvoza, je proizvodnja elektro-generatora, na trećem proizvodnja valjanih limova, a na četvrtom mestu izvoz kukuruza, naveo je Dinkić.

On je istakao da je čitava aprilska i majska proizvodnja fabrike bakarnih i aluminijskih limova u Sevojnu rasprodata i da postoje nove porudžbine, dok namenska industrija očekuje izvoz od oko 300 miliona evra do kraja godine.

Kako je rekao, u martu je izvoz kapitalnih proizvoda iz Srbije bio pet odsto niži nego u istom periodu prethodne godine, dok je kod trajnih proizvoda izvoz na istom nivou.

Kako je kazao, Fond za razvoj odlučio da smanji kamatne stope na kredite na 0,5 odsto godišnje za kredite privrednicima u najmanje razvojenim područijma Srbije do 2,5 odsto za dugoročne kredite za investicije."Doneta je odluka i o odobravanju pet milijardi dinara povoljnih kredita privredi", rekao je Dinkić.

Kako je naveo, biće odobreno 1.059 kredita za početnike bez hipoteke u iznosu 1,6 milijardi dinara, čime će biti otvoreno 3.300 novih radnih mesta. Dinkić je kazao da će, osim toga, iz Fonda će biti odobreno i dodatnih 235 kredita za pravna lica i preduzetnike, vrednih 3,3 milijarde dinara i biće otvoreno 2.000 radnih mesta.

Dinkić je naveo da nelikvidnost celokupnog sektora trgovine iznosi 600 miliona evra, ali da se do sada niko nije obratio za pomoć Vladi Srbije. "Mi očekujemo da dobijemo od svih koji imaju problem sa likvidnošću zahtev za podršku, ali trenutno niko ne traži pomoć", naveo je on.

Izvor www.b92.net

 

 

(Zatvori)

a deo te sume namenjen je i investiranju u Srbiji, najavio je za eKapiju Gert Tiivas, direktor "East Capital Explorer-a", koji je osnivač fonda.

Prema njegovim rečima, fond će početi s radom u drugom kvartalu 2009, a ograničen je na četiri godine.

- Ne mogu unapred da kažem koji deo sume od 35 mil EUR će biti investiran u srpske kompanije, jer to zavisi od konkretnih ponuda i prilika na tržištu. Investiraćemo u mala i srednja preduzeća, a naš udeo u kapitalu kretaće se od 10 do 30 %. Poželjno je da su firme izlistane na berzi ili da postoji drugi način za trgovanje akcijama, a svakako dolazi u obzir i upotreba nekog od finansijskih instrumenata koji će obezbediti adekvatnu izlaznu strategiju. Ne želimo većinski paket akcija, ali želimo da imamo naše predstavnike u upravi i uticaj u donošenju važnih odluka - objasnio je Tiivas prilikom današnjeg samita "East capitala" u Beogradu.

Sagovornik eKapije rekao je da je "East Capital Special Investments Funds" zainteresovan za kompanije koje i u uslovima krize posluju bolje od konkurencije. To su, kazao je Tiivas, pre svega kompanije prehrambene industrije i sektora trgovine.

- Preduzeća u koja nameravamo da investiramo moraju imati dobre finansijske izveštaje, minimalna dugovanja i jak menadžment. Takođe, nećemo ulaziti u rizične investicije. Važno je naglasiti da mi ne tražimo kompanije u restruktuiranju, one koje loše posluju ili su već pred bankrotom.

Direktor "East Explorer-a" objasnio je da taj fond interesuju kompanije koje se nalaze u, kako kaže, posebnim situacijama.

- U današnjim uslovima imate dosta preduzeća čiji vlasnik se nalazi u nezavidnoj finansijskoj situaciji. To može biti kompanija iz bilo kog sektora. Dolazak do novca nije jednostavan. U tom slučaju, vlasnik će doći kod nas i ponuditi nam recimo 20% kompanije po njenoj trenutnoj ceni, jer mu je neophodan novac. Za recimo tri godine mi izlazimo iz vlasništa i uzimamo novac u skladu sa novom cenom akcija kompanije.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)