Rast neto imovine u drugom kvartalu najvećim delom je generisan neto uplatama članova, koje iznose 443 miliona dinara. Ukupne uplate članova, po odbitku naknade pri uplati, iznose 570 milona dinara, dok su isplate 127 milona dinara.

Pored uplata doprinosa, uticaj na porast neto imovine u odnosu na prethodni kvartal imao je i ostvareni prinos fondova. Najveći deo u ukupnoj imovini fondova imaju državne dužničke hartije od vrednosti sa 63,54%, od čega obveznice stare devizne štednje 21,20% i trezorski zapisi 42,34%, a zatim sredstva po viđenju sa 25,25%. Slede ih akcije sa 5,5% i oročeni depoziti sa 4,34%.

U nepokretnosti je uloženo tek 1% imovine fondova. U stranoj valuti, za sada samo u evrima, na kraju drugog kvartala nalazi se 2,86 milijardi dinara, odnosno 32,9% ukupne imovine. Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova posluje osam društava za upravljanje koji upravljaju imovinom devet dobrovoljnih penzijskih fondova.

Izvor: www.seebiz.eu

Radna grupa pri Vladi, koju vodi državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković, već je dobila izveštaj privatizacionog savetnika za Telekom, a u kome se navodi da ideja države da proda samo 40 odsto svog vlasništva u nacionalnom teleoperateru može dovesti do toga da se na poziv za prodaju ne jave ozbiljni igrači iz sveta telekomunikacija. Odnosno, da sa takvom ponudom Vlada ne može da ostvari realnu cenu za svoj paket akcija.

Što se viša cena dobije na aukciji za prodaju većinskog paketa Telekoma, to će i građani koji po Zakonu o besplatnim akcijama imaju pravo i na akcije nacionalnog teleoperatera za njih dobiti višu cenu.

Predloženo je da država odmah ponudi 51 odsto akcija Telekoma Srbije i to po ceni od 1,6 do 1,8 milijardi evra, kaže izvor "Novosti".

Po rečima izvora, procene privatizacionog savetnika ukazuju da je trenutna vrednost nacionalnog teleoperatera na tržištu više od tri milijarde evra. Zato i predlog Radne grupe ide u tom pravcu da se posluša savetnik i ponudi većinski paket. O tome je već postignuta načelna saglasnost, a na narednoj sednici Vlade bi se donela i zvanična odluka.

Atraktivnost Telekoma povećala bi se za grupu od pet-šest svetskih telekomunikacionih kuća, koje su izrazile svoje interesovanje za preuzimanje većinskog paketa našeg nacionalnog teleoperatera, ukoliko bi država uspela da ubedi grčki OTE da se obaveže da će u dogledno vreme prodati svoje učešće u Telekomu (sada iznosi 20 odsto) novom vlasniku većinskog paketa.

Ukoliko se sa Grcima taj dogovor ne postigne, Telekom bi mogao ostati interesantan samo Deutsche Telekomu, koji je suvlasnik, sa oko 30 odsto, u grčkom operateru OTE. To, naime, daje prostor nemačkoj kompaniji da, kao neko ko bi svakako mogao da utiče na poslovne odluke Telekoma, nudi značajno nižu cene od realne.

Pre nekoliko meseci iz nemačkog teleoperatera moglo se čuti da je za 40 odsto učešća u Telekomu dovoljno izdvojiti oko 800 miliona evra.

Izvor: www.seebiz.eu

Jubmes banka (BSE:JMBN) zabeležila je u prvih šest meseci nominalni pad prihoda od kamata u visini od 10,4 procenta na 316,6 miliona dinara, dok su prihodi od naknada i provizija bili veći 29 odsto i iznosili su 48,65 miliona dinara.

Ova banka u dominantnom državnom vlasništvu zabeležila je bruto dobitak od 101,5 miliona dinara, što je upola manje u odnosu na prvu polovinu 2009. godine. Tržišna kapitalizacija Jubmes banke po trenutnoj ceni od 13.090 dinara iznosi nešto više od 3 milijarde dinara (28,9 miliona evra).

Izvor: www.seebiz.eu /Sinteza Invest Group

Trgovanje ovim akcijama na Beogradskoj berzi počelo je u ponedeljak, kada je početna cena bila 505 dinara, a najviša dostignuta u toku dana 550, a cena sa kojom je trgovanje zaključeno bila je 506 dinara. Sutradan, u utorak cena je ostala nepromenjena, pa je jučerašnje trgovanje započeto po ovoj ceni. 

Prema njegovim rečima, bilo je očekivano da Međunarodni monetarni fond, tokom pete revizije stend-baj aranžmana, pohvali racionalno vođenje fiskalne politike u Srbiji, koja je sledila plan budžeta, a da kao negativan pokazatelj istakne rast nezaposlenosti.

Podsetivši da je zaposlenost u Srbiji pala i prošle i ove godine, Kovačević je naveo da računi pokazuju da bi se zaposlenost povećavala za oko jedan odsto godišnje, pri rastu bruto domaćeg proizvoda od četiri odsto.

"Međutim, u ovoj godini, naravno, ne možemo očekivati rast veći od dva odsto, a sledeće godine, ne znam, teško je sada reći. U svakom slučaju, ne može se predviđati rast veći od četiri odsto. Dakle, u narednoj godini bi se moglo očekivati da se zaustavi pad zaposlenosti, a onda da od 2012. godine zaposlenost polako raste", ukazao je on.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda i Vlada Srbije uspešno su završile razgovore o petoj reviziji stend-baj aranžmana, tokom kojih je dogovoreno da se plate u javnom sektoru i penzije u Srbiji odmrznu od početka sledeće godine i usaglašen Zakon o fiskalnoj odgovornosti.

Izvor: www.emg.rs