Prema podacima Privredne komore Srbije, uzrok pada trgovinske razmene Srbije i Francuske je svetska ekonomska kriza, a deficit Srbije u trgovini sa Francuskom opao je za 27,9 odsto na 100,7 miliona dolara.

Najveći izvoznici iz Srbije u Francusku su proizvođač guma Tigar iz Pirota, proizvođač čelika „Ju-Es stil” iz Smedereva, proizvođač automobilskih delova Streit-jucit iz Nove Pazove, livnica „Le belije” iz Kikinde i valjaonica aluminijuma Impol Seval iz Sevojna, a u Srbiju se iz Francuske najviše uvoze putnička vozila.

Ambasador Francuske u Srbiji Žan-Fransoa Teral je kazao da je cilj dolaska delegacije francuskih privrednika u Srbiju da se privrednicima Srbije i Francuske pruži prilika da razgovaraju o uspostavljanju saradnje.

On je kazao da je jačanje ekonomske saradnje značajno za najavljeni sporazum o strateškom partnerstvu između Srbije i Francuske, jer je privreda jedan od najznačajnijih segmenata saradnje.

Predsednik delegacije francuskih privrednika Šarl Paradi je kazao da udruženje francuskih preduzeća Medef već dugo gradi odnose sa Srbijom i da je obavešteno o napretku koji je Srbija tokom prethodnih godina ostvarila na političkom planu, kao i o snažnom privrednom rastu koji je beležila.

"Brinu nas predviđanja da će Srbija ove godine imati pad privrede od dva do sedam odsto", kazao je on i dodao da je delegacija došla u Srbiju da bi uspostavila kontakte i podstakla privredu Srbije.

Predstavnik srpskog udruženja velikih preduzeća Privrednik Vladimir Čupić ocenio je da postoje mogućnosti za razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Francuske, posebno u projektima javnog sektora, poput energetike, izgradnje Koridora 10 i izgradnje infrastrukture.

Dinkić pozvao Francuze da ulažu

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić je pozvao francuske kompanije da učestvuju na tenderima za izgradnju deonica na Koridoru 10 i kazao da je Srbija zainteresovana za saradnju sa francuskim kompanijama u sektorima energetike, infrastrukture, saobraćaja, elektronike i prehrambene industrije.

Dinkić je rekao da je, "uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, makroekonomska situacija u Srbiji stabilna, da je Srbija aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom obezbedila spoljnu likvidnost, a da je kroz vladin Program mera i podsticaja omogućena i unutrašnja likvidnost privrede i održavanje broja zaposlenih".

On je istakao značaj Francuske kao važnog ekonomskog partnera Srbije, koja se nalazi na šestom mestu sa do sada uloženih 430 miliona dolara investicija u Srbiju.

Franucuske kompanije su izrazile interesovanje za izgradnju infrastrukturnih projekata, hotelijerstvo, javne komunalne delatnosti, gradnju metroa i tramvajskih mreža u Srbiji, navodi se u saopštenju.

Na sastanku je istaknut značaj bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Turskom zbog mogućnosti bescarinskog izvoza francuskih kompanija na treća tržišta.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Rok za podnošenje zahteva za otkup tenderske dokumentacije je 1. jul, a za dostavljanje obavezujućih ponuda, uz bankarsku garanciju od 50 hiljada evra, 17. jul.

Pravo učešća na tenderu imaju kompanije koje se bave proizvodnjom duvanskih proizvoda ili trgovinom duvanom i duvanskom folijom čiji je prihod u 2008. godini bio veći do 15 miliona evra.

Na prethodni tender za prodaju većinskog paketa akcija DIB-a ponudu je dostavila samo kompanija "Filip Moris participations" (Philip Morris Participaticon), holandski ogranak multinacionalne kompanije "Filip Moris".

Ponuđač je obavestio Agenciju da je onemogućen da kupi DIB jer od Komisija za zaštitu konkurencije nije dobio rešenje kojim mu se bezuslovno i trajno odobrava koncentracija, što je bio tenderski uslov. Kompanija "Filip Moris" u Srbiji već poseduje Duvansku industriju Niš (DIN), koju je kupila u privatizaciji 2003. godine.

DIB zapošljava 53 radnika i ima uslove za godišnju proizvodnju dve hiljade tona duvanske folije i hiljadu tona sitnolisnog duvana sorte "jaka“, ali su proizvodni kapaciteti neiskorišćeni.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

a mi ćemo dati pravno tumačenje i podržati ih u eventualnim sudskom postupku. Sigurno je da će posle mera NBS određeni broj banaka vratiti kamatne stope na nivo pre njihovog povećavanja - poručio je juče Radovan Jelašić, guverner NBS.

Iako je bilo najavljeno da će Narodna banka Srbije juče usvojiti propise koji bi zaštitili građane zbog podizanja kamata i marži na već odobrene kredite, to nije učinjeno. Guverner Jelašić je saopštio da se na tim merama radi, da bi one trebalo uskoro da budu donete, a da će od septembra biti primenjene mere za novoodobrene kredite.
Tako će od jeseni banke biti dužne da se precizno odrede za sve vrste ugovora - valutu u kojoj je kredit, kurs obračuna, visina i vrstu kamatne stope, način obračuna kamate, rokove, uslove prevremene otplate zajma… Odgovornost u slučaju nepridržavanja ovih mera snosiće upravni odbor banke.
Posle neopravdanog povećanja marži i to od 0,75 do 2,5 odsto i velikog nezadovoljstva klijenata osam banaka, NBS je juče obelodanila koje će konkretne mere preduzeti kako bi podstakla da se banke pridržavaju dobrih poslovnih običaja. Građanima, kojima su banke povećale rate, po rečima guvernera, zbog rasta marži ne preostaje ništa drugo nego da se žale NBS. Veće šanse da vrate svoje rate na pređašni nivo imaju ukoliko se udruže. Pojedinačno, kako je obrazložio Jelašić, to bi mogao „da bude dug i frustrirajući postupak”.
- Poslaćemo mišljenje Udruženju banaka Srbije, a nakon toga očekujemo da će određen broj banaka koje su neopravdano povećale marže, kamatne stope vratiti na raniji period. Izgovor o povećanju premije rizika zemlje ne stoji - ukazao je Jelašić.
Kako „Blic” saznaje, sutra će se znati i stav Udruženja banaka Srbije, čiji bi upravni odbor trebalo da zaseda povodom ovih odluka centralne banke.
Da banke sada zarađuju više nego ranije, guverner NBS je objasnio prostom računicom - njihova ukupna cena zaduživanja u inostranstvu za osam meseci pala je u proseku sa 5,7 odsto na četiri odsto.
Inače, kako je nedavno objavila NBS, osam banaka koje su podigle marže od oktobra 2008. do aprila 2009. su „Alfa banka”, „Erste banka”, „Eurobanka EFG”, „Pireus banka”, „Prokredit banka , „Rajfajzen banka”, „Hipo Alpe-Adrija banka” i „Univerzal banka”.
Bankari redom podržavaju ovaj potez NBS. Rade Šević, PR „Hipo Alpe-Adrija banke”, kaže da ova banka kvartalno usaglašava kamatne stope za kredite u otplati sa kretanjem euribora i da su s time upoznati svi njihovi klijenti. Maržu su podigli u oktobru prošle godine, a u narednom periodu neće ih menjati, a čak klijenti sledećeg meseca treba da očekuju i sniženje kamatnih stopa zbog pada euribora.
Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke”, ističe da podržavaju ovu odluku, koja je do sada bila samo preporuka, a koje se većina držala, dok jedan broj banaka nije.
- Ovako će sva konkurencija na bankarskom tržištu biti lojalna, odnosno postupaće po istom aršinu - naglašava Carić.
I u „Alfa banci” s olakšanjem dočekuju odluke NBS, koja će po rečima Nebojše Đorđevića, člana izvršnog odbora, uvesti dodatnu transparentnost bankarskih usluga.
- Mi smo već ranije primenjivali i preporuke, koje nisu bile obavezujuće - kaže Đorđević.

U „Banci Inteza” ističu da mere, koje NBS predlaže za podsticanje dobrih poslovnih običaja umanjiće verovatnoću nesporazuma u komunikaciji sa klijentima. Jelašić je naglasio da će novim zakonom o bankama, kao i zakonom o potrošačima, koji treba da se donese biti jasno precizirane nadležnosti NBS. Odnosno, ko će i kako moći da zaštiti klijente od samovolje banke. Narodna banka će i dalje davati tumačenja o poslovnoj politici banaka i objavljivati da li i koje banke retroaktivno menjaju marže.

Bolja informisanost za nove klijente - detaljniji uslovi u reklamnom oglašavanju banke - definisani podaci koji su dostupni pre zaključenja ugovora - uslovi otplate kredita, blagovremeno uručivanje nacrta ugovora o kreditu bez naknade za postojeće klijente - podaci koji se dostavljaju u toku korišćenja kredita - obaveštenje o promeni kamate sa rokom, obrazloženjem promene i novi plan otplate, poziv na konkretnu odredbu ugovora, informacije o stanju kredita/depozita…

Šta će banka morati u ugovoru da precizira - Valutu u kojoj je kredit indeksiran i kurs po kome se obračunava odobravanje i naplata kredita - Visina i vrsta kamatne stope (fiksna ili varijabilna) - Način obračuna kamate, rokove, uslove i način izmena komponenti varijabilne kamate stope tokom korišćenja kredita - Uslove prevremene otplate i načina na koji će se obračunavati naknada za prevremenu otplatu - Definisanje standardnih uslova poslovanja koji ne mogu da se menjaju u toku korišćenja kredita bez saglasnosti druge ugovorne strane

Izvor www.blic.rs

 

(Zatvori)

To znači da je javni dug naše zemlje na kraju aprila bio 29,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) , objavljeno je na sajtu ministarstva.

Ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 8,15 milijardi evra, od čega je spoljni dug bio 4,77 milijardi evra, a unutrašnji dug 3,38 milijardi evra.
Indirektne obaveze Srbije bile su 979,4 miliona evra.

Na kraju 2008. godine ukupan javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra, što je tada bilo 25,9 odsto BDP-a.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

"Takvim propisom, koji će biti u primeni od septembra, podsticaće se dobri poslovni običaji i utvrditi šta se smatra minimumom standardnih uslova poslovanja koje banke primenjuju prema klijentima", rekao je Jelašić.

On je objasnio da će banke imati obavezu da za sve vrste kredita preciziraju valutu u kojoj je kredit indeksiran i kurs po kome se obračunava i naplaćuje, kao i iznos i vrstu kamatne stope, obračun kamata, rokove, uslove i način izmene varijabilne kamate tokom otplate kredita.

Ugovorima će morati da se definišu i uslovi prevremene otplate kredita i način obračuna naknade za tu uslugu.

Obaveza banaka biće, kako je naglasio Jelašić, da ti podaci budu dostupni klijentima pre zaključenja ugovora o kreditu, kao i da za postojeće kredite obaveštavaju klijente o izmenama koje moraju da budu u skladu sa ugovorom.

Komentarišući retroaktivno povećanje kamatnih stopa koje nije predviđeno ugovorom, o čemu u NBS stižu žalbe klijenta banaka, guverner je rekao da je to suprotno dobroj, fer i transparentnoj bankarskoj praksi, odnosno da je, zavisno od ugovora, nezakonito.

"Izgovor banaka za povećanje marže na odobrene kredite zbog povećanja premije rizika je neopravdan. Banke su dugoročne pozajamice finansirale iz kratkoročnih izvora", naglasio je Jelašić.

NBS će, kako je najavio, i dalje davati tumačenja o poslovnoj politici banaka i objavljivati da li i koje banke retroaktivno menjaju marže.

Guverner jr potvrdio da će centralna banka podržvati klijente banaka u eventualnom sudskom sporu za obeštećenje zbog nezakonitog podizanja kamata i menjanja uslova otplate kredita.

Prema računici NBS, imajući u vidu pojeftinjenje zaduživanja u inostranstvu, od kraja prosle godine bilo je jedino opravdano da banke smanje kamatne stope, tako su imale dodatnu zaradu od povećanja marži.

Izvor: www.b92.net

(Zatvori)

(Zatvori)

Prema pisanju lista Blic reč je o kreditiranju izgradnje tri deonice: Grabovica - Grdelica, Vladičin Han - Donji Neredovac i Dimitrovgrad - Granica sa Bugarskom.

Posle okončanja pregovora sva dokumenta vezana za projekat biće poslata Odboru izvršnih direktora Svetske banke na odobravanje. Očekuje se da članovi odbora odluče o projektu na svojoj sednici u prvoj polovini jula, a potom treba da ga ratifikuje Skupština Srbije.

Inače, država je planirala da do kraja godine budu izgrađeni svi projekti za izgradnju 110 kilometara autoputa i da najveći deo posla oko eksproprijacije za koji je potrebno 100 miliona evra bude završen.

Trenutno su u toku radovi na tri deonice na koridoru. Jedna od njih je na jugu Srbije, od Preševa do Levosoja, dužine 21 kilometar, koja bi trebalo da bude završena do 7. jula. U toku su radovi i na dve deonice autoputa Horgoš - Novi Sad. Radi se i na eksproprijaciji i pripremi za realizaciju severnog dela obilaznice od Dobanovaca do Batajnice, čija je vrednost oko 115 miliona dinara.

Izvor: www.b92.net

(Zatvori)

Površina robne kuće IKEA biće 35 hiljada kvadrata dok će šoping centar imati oko sto hiljada kvadrata, kaže za list Danas direktor kompanije IKEA za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju Dragan Skalušević i dodaje da je od kupovine placa do otvaranja robne kuće potrebno dve godine.

U robnoj kući ćemo prodavati samo nameštaj i sitno pokućstvo dok ćemo šoping centrom privući i druge kompanije koje bi želele da imaju korist od velikog broja posetilaca koji dolaze zbog proizvoda kompanije IKEA, rekao je Skalušević.

„Tržište Srbije spremno je za robnu kuću i proizvode IKEA, a kupci koji redovno odlaze u Budimpeštu ili Solun to bolje potvrđuju nego ja”, kaže on i navodi da u Budimpešti potrošači iz Srbije čine oko osam odsto prometa, dok u Solunu uglavnom kupuju srpski turisti koji se vraćaju s letovanja.

Direktor kompanije IKEA je za Danas rekao da je cilj te kompanije da proizvodnju u Srbiji, sa već postojećim dobavljačima poveća na 10 do 15 miliona evra. On kaže da se do prošle godine iz Srbije izvozilo između dva i 2,5 miliona evra u robne kuće IKEA širom sveta.

Skalušević dodaje i da je sporazum o bescarinskom izvozu u Rusiju interesantan kompaniji IKEA zbog ogromnog ruskog tržišta. „Imamo 11 robnih kuća u toj zemlji koje su dobro pozicionirane i beleže dobru prodaju. Zanimljivo je takođe da se iz Bosne izveze nameštaj vredan između 20 i 25 miliona evra, dok vrednost izvoza iz Srbije iznosi samo 2,5 miliona evra”, dodaje on.

Robne kuće IKEA godišnje poseti oko 565 miliona posetilaca, dok internet prezentaciju pogleda oko 450 miliona. IKEA zapošljava 127.800 radnika i najbolju prodaju ostvaruje u Nemačkoj, SAD, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Švedskoj. Najviše nameštaja nabavlja u Kini, Poljskoj, Italiji, Švedskoj i Nemačkoj. Ima 1.380 dobavljača u 54 zemlje i 41 kancelariju za nabavku u 30 zemalja. IKEA industrijsku grupaciju čini 49 Svedvud fabrika i pilana u 11 zemalja.

„Sa Simpom je nedavno sklopljen ugovor vredan 5,5 miliona evra za izvoz u Rusiju. Cilj je, dakle, da proizvodnju u Srbiji, od već postojećih dobavljača povećamo na 10-15 miliona evra do kraja sledeće godine i to je jedan od načina na koji zamišljamo naš ulazak na tržište, odnosno ne samo putem robnih kuća. Time bismo ispunili ono što smo oduvek govorili, a to je da dolaskom kompanije IKEA ne želimo da gasimo druge proizvođače”, objašnjava Skalušević.

Država najavljuje pojednostavljivanje procedura za dobijanje građevinskih dozvola i obezbeđivanje lokacija za gradnju, a Skalušević kaže da nikome nije u interesu da se veliki projekti prolongiraju. „Hrvatska vlada je, recimo, donela odluku da se za velike investicije proces dobijanja građevinske dozvole skrati na 45 dana. Voleo bih da to vidim i u Srbiji”, dodaje on, a prenosi Danas.

Dragan Skalušević, direktor kompanije IKEA za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju

On kaže i da je neopravdan strah malih proizvođača u Srbiji, koji kompaniju IKEA vide kao potencijalnu opasnost i dodaje da iz iskustva iz Poljske i Češke može da kaže „da proizvođači ne bi trebalo da strahuju od našeg dolaska. Oni koji će najviše osetiti, kroz pad prodaje, ulazak kompanije IKEA jesu trgovinski lanci koji prodaju nameštaj”.

IKEA je u Češkoj do pre par godina prodavala robu u vrednosti od oko 200 miliona evra, a u isto vreme iz Češke je izvozila nameštaj vredan između 300 i 350 miliona evra. To je očigledan dokaz da ne gušimo proizvodnju, objašnjava Skalušević.

On dodaje i da u saradnji sa kompanijom „Jasen Lukić“ u julu počinje proizvodnja nameštaja. „Reč je o grinfild investiciji u Ćupriji (IKEA je investirala oko 650.000 evra u mašine) i očekujemo izvoz vredan 4,8 miliona evra u naredne tri godine s obzirom na to da smo obezbedili siguran plasman”, navodi direktor kompanije IKEA.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)