U tekstu objavljenom u novom broju biltena Berze, Dostanić je istakla da je dolazak NIS-a na Berzu, bar za sada, događaj koji je obeležio ovu godinu, bez obzira na to da li su očekivanja javnosti u pogledu obima trgovanja bila veća.

Navodeći da je period od šest-sedam trgovačkih dana kratak za dublju analizu, ona je dodala da uprkos slaboj vrednosti prometa akcijama NIS-a od jedva 1.150.000 evra, koji na prvi pogled izgleda razočaravajuće, on ipak čini tridesetak odsto ukupnog prometa BELEX -a.

"Nije sporno da taj podatak oslikava i ukupno stanje tržišta kapitala, ali to je već stara priča", primetila je direktorka Berze, ističući da je pozitivno to što je NIS na stranu tražnje vratio domaća fizička lica, čija je aktivnost bila "prilično umrtvljena" prethodnih godina.

Ona je navela da bi, pre konstatacije da li je trgovanje NIS-ovim akcijama ispod očekivanja, trebalo uzeti u obzir i neke okolnosti privatizacije ove kompanije - a to je da je problem NIS-a zapravo obaveza iz kupoprodajnog ugovora o pokretanju ponude za preuzimanje sa definisanim krajnjim rokom (2. februar 2011), kao i najnižom cenom (4,8 evra).

Dostanić je iznela stav da obaveznost iznošenja ponude za preuzimanje akcija NIS-a od strane većinskog vlasnika "Gaspromnjefta" sigurno nije imala za cilj samo i isključivo zaštitu manjinskih, odnosno malih akcionara.

"Važno je osvrnuti se na razliku od preko 300 dinara po akciji između obračunske i kupoprodajne cene većinskog paketa (ispod koje neće biti preuzimanja), u korist ove druge", ukazala je Dostanić i dodala da investitor koji kupi akcije NIS-a najkasnije početkom februara može očekivati prinos između tržišne cene i najniže cene po kojoj će pokrenuta ponuda za preuzimanje.

"Ovi elementi akciji NIS-a menjaju karakter približavajući je, po logici investiranja, obveznici", navela je ona i naglasila da će investitori u svoju analizu uključiti i odnos knjigovodstvene (koja iznosi oko 138 dinara) i tržišne cene.

"I tako smo ponovo na crvenoj krivulji cene akcija NIS-a", primetila je Dostanić i istakla da je već prvim pogledom na tržište primetan izostanak stručne brokerske pomoći, pošto nevešti i neuki akcionari nemaju kome da se obrate za pomoć.

"Zbog toga će se tržište verovatno duže stabilizovati nego što bi to zahtevale 'redovne' okolnosti", zaključila je Dostanić.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

U avgustu je zabeležen pad vrednosti tržišne kapitalizacije na svim segmentima tržišta, osim na Prime Marketu. Ukupna kapitalizacija Prime Marketa je u prethodnom mesecu uvećana za 550,10 odsto, delom i zahvaljujući uključenju NIS-ovih akcija na taj segment trgovine na Berzi.

Na kraju prošlog meseca tržišna kapitalizacija NIS-a bila je 82,5 milijardi dinara, što je predstavljalo 8,7 odsto ukupne tržišne kapitalizacije Berze.

Najveća negativna promena vrednosti tržišne kapitalizacije na mesečnom nivou ubeležena je kod obveznica RS čija je kapitalizacija tokom avgusta smanjena za 0,46 odsto.

Po sektorima, na kraju prošlog meseca najveću tržišnu kapitalizaciju imali su proizvođači prehrambenih proizvoda, pića i duvana, od nešto više od 221 milijarde dinara (dve milijarde evra).

Sa kapitalizacijom od 204,7 milijardi dinara (1,94 milijarde evra) sledi sektor finansijskog posredovanja.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Svoje pozicije je pojačala i austrijska Unicredit banka dok se na strani prodaje nalazi luksemburški ING i domaće trgovačko preduzeće Angrokolonijal.

Poslednjih dana promet akcijama AIK banke (BSE:AIKB) je značajnije smanjen i kreće se oko milion dinara. Nešto veći promet, od preko 6 miliona dinara, zabeležen je u četvrtak. Cena akcije se nije značajnije menjala i kreće se između 2.800 i 2.900 dinara.

Niška banka je skrenula posebnu pažnju investicione javnosti u julu kada je objavljeno da njen najveći vlasnik, grčka ATE banka sa udelom od 20 odsto, nije uspela da prođe stress-testing koji je sproveden na nivou Evropske unije.

Prema ceni sa jučerašnjeg trgovanja, tržišna kapitalizacija najprofitabilnije banke na Beogradskoj berzi iznosi 23,4 milijarde dinara što je oko 222 miliona evra.
 
Izvor: www.seebiz.eu / Sinteza Invest Group
(Zatvori)

"Do kraja godine trebalo bi da budu podeljene i besplatne akcije Telekoma Srbija, a u 2011. akcije Elektroprivrede Srbije (EPS)", rekao je Majstorović u Privrednoj komori Beograda na okruglom stolu o besplatnim akcijama.

On je istakao da su procene bile da će biti više naloga za prodaju besplatnih akcija Naftne industrije Srbije (NIS), a da je do sada 10 odsto građana dalo naloge za prodaju tih vlasničkih papira. 

Besplatne akcije NIS-a dobilo je 4,8 miliona građana Srbije, a njihova prodaja je počela 30. avgusta. Na prodaju je ponuđeno oko milion akcija, a potražnja je bila za 8.000.

"Zbog male potražnje cena akcija NIS-a je sa početnih 505 dinara za jednu akciju pala za 6,5 odsto", rekao je glavni analitičar Beogradske berze Miroljub Ristić i dodao da vlasnici besplatnih akcija NIS-a dnevno daju naloge za prodaju 30.000 akcija.

Vlasnik NIS-a, kompanija Gaspromnjeft, obavezna je da u februaru iduće godine da ponudu za preuzimanje akcija od malih akcionara po ceni od 4,8 evra po akcija. Do objavljivanja te ponude, kako je ocenio Ristić, teško može da se očekuje da će biti veća tražnja za akcijama NIS-a i da će njihova cena rasti. 

Cclan Komisije za hartije od vrednosti Dušan Bajec je ocenio da će na razvoj finansijskog tržišta u Srbiji više uticati podela besplatnih akcija ostalih javnih preduzeća nego što je to bio slučaj sa akcijama NIS-a. 

On je ukazao da što hitnije treba da se donese novi Zakon o tržištu hartija od vrednosti koji će biti usklađen sa svetskim standardima u oblasti trgovanja vlasničkim papirima.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

(Zatvori)

Taj priliv deviza trebalo bi da bude ostvaren pre svega privatizacijom Telekoma, ali i od većeg obima direktnih stranih investicija.

Za sadašnji budžet evro 97 dinara Budžet za ovu godinu rađen je na bazi pretpostavki da jedan evro vredi 97 dinara. Ta procena rađena je, da podsetimo, krajem prošle godine, znatno pre nego što je dinar počeo osetnije da pada u odnosu na evro.

Ako država ostvari privatizacioni priliv od preko 1,5 milijardi evra, a koliko će, prema dosadašnjim saznanjima, pristići od prodaje većinskog paketa u nacionalnom teleoperateru i još toliko sredstava u Srbiju dođe po osnovu direktnih stranih investicija, izvesno je da će se povećati ponuda deviza, a što će, automatski, uticati i da se dinar drži stabilno, konstatuju u Vladi Srbije.

Procenu o prilivu direktnih stranih investicija od 1,5 milijardi evra u Vladi, inače, smatraju “donjom granicom” ino-ulaganja za narednu godinu.

Prema interesovanju koje je ove godine prisutno za ulaganje u Srbiju, a i prema već planiranim projektima moglo bi se reći da će priliv direktnih stranih investicija biti bar dve milijarde evra, konstatuju u Vladi Srbije i podsećaju da će ovaj priliv, osim stabilnijeg kursa, izvesno dovesti i do višeg privrednog rasta.

Kao što je poznato, projekcije Međunarodnog monetarnog fonda su da će Srbija u narednoj godini imati privredni rast od tri odsto. Međutim, ako se ostvari viši priliv ino-ulaganja, izvesno je i da će stopa rasta BDP biti oko četiri procenta BDP, dodaju u Vladi.

U ovoj godini odsustva priliva privatnog kapitala, kurs je presudno bio određen platnim bilansom, a u Vladi veruju da u narednoj godini to neće biti slučaj.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Registracijom statusne promene kod Agencije za privredne registre Privredna banka je prestala da postoji bez likvidacije, a Poštanska štedionica je od 1. septembra pravni sledbenik svih prava i obaveza pančevačke banke.

Pripajanjem su akcionari Privredne banke stekli status akcionara Poštanske štedionice i izvršena je zamena akcija Privredne banke za akcije Poštanske štedionice, objavila je Štedionica na sajtu Beogradske berze.

Vlada Srbije je krajem januara 2010. godine odobrila pripajanje Privredne banke Poštanskoj štedionici jer je država većinski vlasnik te dve banke. Država u Poštanskoj ima vlasnički udeo od 97 procenata, a u Privrednoj banci oko 96 procenata.

Raniji plan je bio da se Poštanskoj štedionici pripoji i Srpska banka iz Beograda, ali je Vlada od toga odustala.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Povećavajući stepen restriktivnosti monetarne politike, Izvršni odbor je imao u vidu realizaciju nekih od rizika vezanih za uticaj lošije poljoprivredne sezone na rast cena hrane na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i očekivanje nešto bržeg oporavka agregatne tražnje. Ocena je da će međugodišnja inflacija, merena rastom potrošačkih cena, u avgustu 2010. biti oko srednje vrednosti cilja za ovaj mesec (6,7±2%), što je iznad naših očekivanja iz avgustovskog Izveštaja o inflaciji.

Loša poljoprivredna sezona i rast svetskih cena poljoprivrednih proizvoda uticali su na znatan rast domaćih cena hrane, što je ključni faktor porasta inflacije u proteklih nekoliko meseci. U avgustu je, gotovo u potpunosti, izostalo sezonski uobičajeno pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda uz istovremeno povećanje cena prehrambenih proizvoda.

Nastavak ekonomskog oporavka, blag rast kreditne aktivnosti, kao i odluka o odmrzavanju zarada u javnom sektoru i penzija ranije od prvobitno planiranog, doprineće slabljenju, do sada naglašenog, dezinflatornog uticaja agregatne tražnje.

Uzimajući sve prethodno u obzir, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je procenio da je povećanje referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena potrebno kako bi se inflacija u srednjem roku zadržala u granicama postavljenih ciljeva (4,5±1,5% za kraj 2011. i 4±1,5% za kraj 2012. godine).

Naredna sednica Izvršnog odbora Narodne banke Srbije na kojoj će se doneti odluka o refentnoj stopi održaće se 14. oktobra 2010. godine.

Izvor: www.nbs.rs
(Zatvori)