Takođe, bankari ne žele da se izlažu riziku, jer su sve veća kašnjenja u otplati kredita, i ne znaju kako ubuduće, zbog krize, da naplate svoje usluge.

Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa, dug građana za keš kredite iznosi nepunih 100 milijardi dinara i blago raste,pre svega, zbog subvencionisanih zajmova, koji su znatno jeftiniji od komercijalnih pozajmica banaka.

Banke koje gotovinske zajmove plasiraju iz svojih sredstava vrlo su oprezne i pre svega se štite visokim kamatama.

Tako kamate za keš zajmove vezane za evro dostižu i 22 odsto godišnje,uz depozit od 30 odsto, a na dinarske pozajmice i do 26 odsto.

Ima, međutim, banaka koje su odlučile da budu fleksibilnije i da iskoriste priliku da privuku klijente i ove iste kredite nude po duplo nižim cenama odnosno od 9,90 odsto ako su indeksirani, i bez depozita, kao i već od 14,90 odsto ukoliko se klijenti odluče za dinarsku varijantu.

Kod nas posluju banke iz različitih zemalja, koje su imale različite probleme zbog krize. U skladu sa tim ponašaju se i prema klijentima. Velike probleme stvara i stalno jačanje evra i “švajcarca”, a oko 70 odsto zajmova vezano je za strane valute.

Rate kredita su sve veće, a plate stanovništva ili stagniraju ili padaju. U Srbiji, za razliku od drugih zemalja, sredstva obezbeđenja kredita su liberalnija, ali je zato cena veća.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U PTT-u je u toku centralizovanje baza podataka matičnih knjiga. Sarađuju sa MUP na izdavanju dokumenata, sa Poreskom upravom, sa Agencijom za privredne registre i Republičkim geodetskim zavodom. Najavljen je i veliki posao u vezi s trgovinom hartijamama od vrednosti, i naši šalteri moraju da budu spremni za 5.100.000 građana koji imaju prava na besplatne akcije. Pošta polako postaje neka vrsta univerzalnog administrativnog kanala za sve građane.

"Poštanske usluge razvijaćemo preko optičkih kablova kroz Internet i televiziju, a vrlo brzo ćemo postati univerzalini šalter građana na kojem će moći da plaćaju robu i usluge, trguju akcijama, podižu dokumenta", kaže Ćirić u intervjuu za Novosti.

Pošte Srbije su lane ostvarile neto dobit od 3,8 miliona dinara. I pored 17 konkurentskih operatera, ovo javno preduzeće ima viziju napretka. "Mi razvijamo nove, integrisane usluge", kaže Ćirić dodavši da Pošta već ima uspešnu saradnju sa EPS na implementaciji tzv. hibridne pošte.

U planu je i postavljanje optičkih mreža duž železničkog koridora u saradnji sa Železnicama Srbije. Cilj je povezivanje glavnih poštanskih centara i izlaz na granicu. "Ako izgradimo svoju mrežu smanjićemo troškove, proširiti poslovanje i postati važan učesnik na tržištu. Mrežu ćemo sa Železnicama koristiti pola-pola", objašnjava Ćirić.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Pozitivno je, kako je istakao, što ne raste nezaposlenost, kao i što su zarade u maju bile za tri odsto veće nego u istom mesecu prošle godine.

Cvetković, međutim, priznaje da građani još ne osećaju taj napredak. On dodaje da veruje da će ipak biti više razloga za nadu nego za strepnju. Premijer naglašava da "Vlada Srbije čini velike napore u cilju oporavka srpske privede i zaustavljanja pada standarda najsiromašnijih slojeva stanovništva".

„Oporavak nije onakav kakav bismo želeli i građani Srbije i dalje loše žive, a postoje i grupe koje su u izuzetno lošoj materijalnoj situaciji zbog toga vlada preuzima čitav niz mera kako u domenu oporavka privrede tako i u oblasti pomoći najugroženijima“, kaže Cvetković.

Predsednik Srpske asocijacije menadžera Slobodan Vučićević je kazao da su privrednici zabrinutiji nego što su bili u vreme početka ekonomske krize, pre svega zbog rasta deviznog kursa i nestabilnih uslova poslovanja.

"Od države tražimo da obezbedi stabilan kurs i uslove poslovanja", rekao je Vučićević i dodao da je "u zastoju giljotina propisa" kojom bi se administrativne procedure pojednostavile i ubrzale i smanjili troškovi poslovanja.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prema rečima Miodraga Tančića, predsednika UO “Tigar obuće”, trenutno je izvoz usmeren ka kupcima u zapadnoj Evropi, Rusiji, Severnoj Americi i Kanadi, ali i u Južnoafričkoj Republici. Ovih dana sklapa se posao i sa jednom velikom francuskom trgovačkom firmom, koja samo u Evropi ima pedesetak robnih kuća za prodaju sportske opreme, obuće za lov i ribolov. Velika stavka u izvozu ove kompanije je i sigurnosna obuća, za rad u ekstremnim uslovima.

Uz izvoz čizama za šumsku i rudarsku industriju Kanade, u toku je sertifikacija obuće koja omogućava bezbedan rad na temperaturama od minus 100 stepeni, koja istovremeno mora biti otporna na takozvane agresivne rastvarače, ali i da štiti radnika pri udaru struje od 18.000 vati.

Fabrika tehničke gume takođe je okrenuta izvozu, jer je domaće tržište premalo da bi moglo da primi svu robu iz ovdašnjih pogona.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Komercijalna Banka dobija zajam od 20 miliona evra. Zajam koji je EFSE dao Komercijalnoj banci, drugi je po redu zajam omogućen od strane EFSE-a u svrhu refinansiranja zajmova malim preduzetnicima, nakon sličnog zajma od 20 miliona evra u maju 2009. godine.

Takođe, EFSE omogućuje i drugi zajam od pet miliona evra za NLB Montenegrobanku za zajmove malim preduzetnicima. Taj zajam je trenutno četvrti zajam kojeg je banka dobila od Fonda.
Fond će omogućiti zajam od 10 miliona evra za Converse Banku, pet miliona dolara za Bank Respublika te pet i pol miliona evra za Belarussian Bank for Small Business. Banke će iskoristiti ova sredstva kako bi proširile finansijska ulaganja i radni kapital mikro i malim preduzetnicima (MSE).

Takođe, EFSE je dogovorio i zajam od 30 miliona dolara za Belgazprombank za dalje kreditiranje mikro i malih preduzetnika kao i za privatna domaćinstva u obliku kredita za poboljšanje uslova stanovanja, proširenja, nadogradnju i kupovinu stambenog prostora. Zajmovi Converse Banci, Bank Respublika, Belarusian Bank for Small Business i Belgazprombanku su prvi takvi zajmovi omogućeni od strane European Small Business Growth Facility (ENBF), posebnog programa unutar strukture EFSE-a.

Zajmovi koje omogućuje EFSE odgovor su nedostatku primerenih kredita dostupnih malim preduzetnicima Jugoistočne Evrope. Kao posledica finansijske i ekonomske krize, dostupnost naročito srednjoročnih i dugoročnih kredita preduzetnicima u regiji, znatno se smanjila, prvenstveno za mikro i male preduzetnike.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Najviše se trgovalo obveznicama (stare devizne štednje) serije A2014, za 8,3 miliona dinara (80.181 evra), a slede serije A2012 kojima se trgovalo za 7,67 miliona dinara (74.126 evra) i A2016. sa prometom od 7,53 miliona dinara (72.742 evra).

U kontinuiranom trgovanju najviše je pojeftinila akcija beogradske Komercijalne banke [KMBNPB] za 5,24 odsto, a trgovalo se prioritetnim akcijama bez prava glasa te banke.

Sledi sa padom od preko četiri odsto Univerzal banka [UNBN],a pad vrednosti akcija beleže i kompanije sa A Listinga Beogradske berze - Sojaprotein [SJPT] od 2,23 odsto, Tigar [TIGR] od 1,57 odsto i Energoprojekt [ENHL] čije hartije su pojeftinile nešto ispod procenta.

Dobitnike predvodi Fidelinka [FIDL] čije akcije su poskupele za oko osam odsto, a sledi Bambi Banat [BMBI] sa rastom od preko sedam odsto čije akcije su, inače, u utorak dobile na vrednosti pet procenata. Akcijama tog konditora trgovalo se za 1,17 miliona dinara.

Akcije niške AIK banke [AIKB] poskupele su za oko tri odsto.

Najviše se trgovalo hartijama Alfa plama [ALFA] iz Vranja, sa B Listinga, za 8,55 miliona dinara. Metalac [MTLC] iz Gornjeg Milanovca sa istog listinga imao je promet akcijama vredan 1,18 miliona dinara, a nešto veći promet (od 1,52 miliona dinara) zabeležen je hartijama Energoprojekta [ENHL].

Učešće stranih investitora bilo je oko 30 odsto u ukupnoj, i 34,47 odsto u trgovini akcijama s tim što su strani investitori bili značajno aktivniji na prodajnoj strani sa učešćem od oko 55 odsto.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Deo holdinga Energoprojekt Entel zaključio je ugovor vredan 53 miliona evra.

Ugovor se odnosi na adaptaciju bloka 2 TE Kostolac B sa rekonstrukcijom elektrofiltera a rok za realizaciju projekta je osam meseci.

U Peruu je Energoprojekt Hidroinženjering u konzorcijumu sa dve španske i jednom peruanskom kompanijom zaključio ugovor u vrednosti 10,4 miliona dolara (8,69 miliona evra). Energorpojekt će u Peruu nadzirati izgradnju brane Tronera Sur i tunela Transadino u okviru specijalnog irigacionog i hidroenergetskog projekta Alto Piura.

Hidroinženjering će kao lider konzorcijuma u tom poslu učestvovati sa 40 odsto a rok za realizaciju projekta je 50 meseci.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na konferenciji "Međunarodni biznis sektor u Srbiji 2010" u Beogradu, on je rekao da tu procenu zasniva na tome sto je rast BDP-a u aprilu i maju ubrzan i istakao da očekuje da će BDP Srbije u drugom kvartalu imati porast od tri odsto.

Navodeći da su zabeležena i druga pozitivna kretanja, Dinkić je istakao da prihod budžeta u prvih pet meseci ove godine bio za šest odsto veći nego u istom peridu prošle godine, a da je kumulativni rast izvoza u prva četiri meseca bio 18 odsto.

On je ocenio da je glavni nedostatak Srbije za privlačenje stranih investicija nedovoljno razvijena infrastruktura i komplikovana birokratija, ali da se, kako je istakao, radi na smanjivanju administriranja i suvišnih propisa koji otežavaju poslovanje. Dinkić je istakao da se ubrzano radi i na izgradnji infrastrukture.

Prednosti Srbije za privlačenje investicija su, naveo je Dinkić, geostrateški položaj, kvalitetna radna snaga i dobar poreski sistem. Kako je rekoao, trenutno 80 investitora traži lokacije za ulaganje i poslovanje u Srbiji. Dinkić nije naveo o kojim investitorima se radi, ali je dodao da je jedna južnokorejska eleltronska kompanija zainteresovana da ulaže u Srbiju.

Dinkić je još rekao da bi na jesen u Inđiji trebalo da počne izgradnja informaciono-tehnološkog parka sa partnerima iz Indije. Potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC) u Srbiji Goran Pitić je rekao da je za strane investitore bitna predvidljivost poslovanja, pored poboljšanja infrastrkure, školstva i ukidanja birokratije. Kako je istakao Pitić, u Srbiji je neophodno i reformisati poreski sistem.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)