Ako centralna banka kaže da banke imaju novac, a da ne žele da kreditiraju privredu, mora i da se dogovori sa vladom kako da višak likvidnosti transferišu u preduzeća, smatra predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe Adria banke”.

On tvrdi i da je važnije pitanje da li kreditiranje privrede koči stroga regulativa monetarne politike i da li banke ne kreditiraju privredu zbog primamljivih kamata na državne hartije, nego da li su građanima podignute kamate na kredite.

Da li poslovne banke razgovaraju sa Narodnom bankom i vladom i ima li zajedničke politike između centralne banke i vlade?

Sa centralnom bankom smo razgovarali o kamatama, a sa vladom smo se poslednji put sastali pre pet meseci. U drugim zemljama, banke, centralna banka, vlada i velika preduzeća se sastaju nedeljno.

Između vlade i Narodne banke Srbije nužna je koordinacija. Ako je ključni problem nelikvidnost, onda centralna banka mora omogućiti transfer novca ka privredi. Tada bi ukupan okvir monetarne politike morao biti relaksiraniji, jer obavezna rezerva od 40 odsto koju banke polažu kod NBS utiče na finansiranje privrede. Novi krediti jesu oslobođeni obavezne rezerve, ali novih kredita nema u dovoljnoj meri.

Takođe, deo rizika plasmana u ovom trenutku snose poslovne banke, i smatram da bi bilo dobro da se u tom procesu pojavi i država sa svojim garantnim mehanizmima. Potpuno bi bilo logično da Narodna banka priznaje garancije državnog Garancijskog fonda. Likvidnost banaka je visoka, a privreda vapi za parama.

Zašto banke izbegavaju da pozajmljuju novac privredi?

Kreditiranje privrede je rizično, jer preduzeća imaju slabije performanse, manje prihode, a mnoga su zabeležila gubitak po osnovu kursnih razlika. Uz to, stroža procena rizika u odnosu na ono što zahtevaju međunarodni standardi poskupljuje kapital i motiviše banke da ne plasiraju novac privredi.

Drugo, cilj nekih od poslovnih banaka je da zadrže postojeći nivo izloženosti prema Srbiji što znači da im centrale dozvoljavaju da kupuju državne hartije, ali i da imaju smanjeni kapacitet za plasiranje privredi. Banke, takođe, kupujući državne hartije imaju relativno siguran plasman uz kamatu od 13-14 odsto. Zboga toga banke u repo hartijama NBS imaju 120 milijardi dinara, a u trezorskim zapisima 50 milijardi dinara. Ukupno, dakle, blizu dve milijarde evra.

Konačno, zbog nestabilnosti, banke moraju da održavaju rezerve likvidnosti iznad optimalnog nivoa. Setimo se samo oktobra prošle godine kad se iz banaka odlivala štednja. Treba imati u vidu i da su krediti jako skupi. Novac je skup i kad ukalkulišete poslovanje privrede, vidite da nema puno kompanija koje mogu da dobiju kredit.

To je suprotno nedavnoj izjavi premijera Cvetkovića da su bankarske marže u Srbiji i sedam puta veće nego u Evropi?

Kapital je danas svuda skup, a u Srbiji je mnogo skuplji nego u Evropi. Prvo, u ovoj godini Srbija ima rejting BB-, što znači da smo u klasi sa Albanijom i Makedonijom, i da smo percipirani kao visoko rizična zemlja.

Istina je da smo isti rejting imali i pre pola godine, a da su kamate bile niže, ali treba imati u vidu da su kamate skočile u svim zemljama. Za desetogišnji kredit naša banka u Hrvatskoj plaća centrali za dva procentna poena nižu kamatnu stopu, nego mi u Srbiji. Cena kredita u Bugarskoj niža je za svega 0,2 a u Mađarskoj za 0,7 procentnih poena nego u Srbiji. U Mađarskoj je pre dve godine cena bila niža za čak šest odsto. U Makedoniji i Crnoj Gori, pak, cena je viša nego u Srbiji za 1,3 a u Bosni i Hercegovini za 0,5 procentnih poena.

Banke ipak zarađuju dvostruko, jer se kamate na potrošačke i gotovinske kredite kreću i do 20 odsto?

Ne, ukoliko ukalkulišete sve troškove. Loših, odnosno kredita koje klijenti ne vraćaju redovno je kod privrede 13 odsto, a kod građana 6-7 procenata. Stambeni kredit, recimo, na deset godina, košta u startu 8,12 odsto, uz tromesečni euribor od 1,12. Ako dodamo troškove rizika od 0,5-1 odsto, operativne troškove i minimalni profit, ukupna kamata je već 9,5 -10 odsto.

Hipo banka je za pet meseci proknjižila 15 miliona evra rezervacija i 7,2 miliona dobiti. Prinos na kapital koji bi normalno trebalo da se kreće između 16 i 25 odsto, a u rizičnijim zemljama oko 25, u Srbiji je prošle godine bio osam odsto. Ako ovaj pokazatelj u Srbiji 2009. bude pet odsto, biće dobro. Po tim stopama, potrebno je 20 godina da vratite investiciju u Srbiji. I pored visokih kamata u 2008. mi smo po kreditnim poslovima bili na nuli ili gubitku. Postoje poslovi gde ostvarujemo dobit, ali to nisu stambeni i krediti sa subvencionisanom kamatom.

To znači da ste u grupi bankara koji kažu da se krediti sa subvencionisanim kamatama i ne isplate?

Oni su bez profita ili marginalno profitabilni. Mi ih odobravamo našim klijentima, ali ne preterano, jer troše sredstva a ne donose profit. Mislim da se sredstva za te kredite lagano iscrpljuju.

Ipak, banke napada i guverner?

Centralna banka je imala primedbe na povećanje kamata na odobrene kredite i mi ćemo do kraja trećeg kvatrala 2009. vratiti kamate na nivo pre povećenja. To smo uradili izlazeći u susret zahtevu Narodne banke, bez ulaženja u dalju diskusiju, u kojoj je centralna monetarna ustanova, što nije baš uobičajeno, pozivala klijente da tuže banke. To je diskutabilno prvenstveno sa aspekta cilja i funkcije vrhovnog regulatora monetarne politike kao što je i diskutabilna tvrdnja da neke banke imaju nezakonite ugovore.

Kamate su rasle, jer su rasli i troškovi na odobrene kredite. NBS je povećala stopu obavezne rezerve sa 18 na 45 odsto. Praktično, da bi plasirali sto miliona evra po obaveznoj rezervi od 18 odsto morali smo da povučemo 120 miliona evra. Kad je centralna banka povećala rezervu na 45 odsto, za plasman od sto miliona morali smo povući 180 miliona evra, od čega smo 60 miliona stavili u NBS, a zarađivali samo na kamati na sto miliona evra. Po stopi obavezne rezerve od 18 odsto i kamati od sedam odsto, na povučenih 120 miliona zarađivali smo milion evra. Sa povučenih 180 miliona mi smo u gubitku dva miliona evra.

Drugo, prosečna kamata na stare stambene kredite je bila oko četiri odsto, dok je na nove oko deset. Želeli smo da napravimo balans, da poskupimo malo stare a pojeftinimo nove.

Da li takvim porukama centralna banka destabilizuje tržište i stvara nepoverenje u banke?

Očekivao sam reakciju Narodne banke kao što rade i druge centralne banke, i nisam ubeđen da je pristup kroz sazivanje konferencija za medije pravi način, jer ima mnogo ozbiljnijh problema kojima centralna banka treba da se bavi. To su problemi ukupnog monetarnog sitema, makroekonomska stabilnost, problemi privrednog sistema. Nije danas pravo pitanje da li je kurs je stabilan. Mora biti stabilan kad su proizvodnja i spoljna trgovina na niskom nivou. Pitanje je da li ćemo imati pad BDP od šest ili sedam odsto, budžetski deficit koji će drastično preći projektovani nivo, te da li se budžet puni dinamikom koja je planirana.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prostor površine 2.000 m2 izgrađen je u skladu sa najvišim standardima francuskog proizvođača automobila sa ciljem da usavršavanjem i unapređenjem svojih usluga sadašnjim i budućim vozačima "Peugeot" obezbedi niz pogodnosti, olakša kupovinu i pruži vrhunski kvalitet usluge. Pored izložbenog prostora, četvrti "Blue Box" u Srbiji nudi kompletan servis i nabavku originalnih i neophodnih delova uz garanciju vrhunskog kvaliteta i originalnosti rezervnih delova.

Na spisku proizvoda koji će se naći u novom "Peugeot" "Blue Box" prodajnom salonu u Zrenjaninu su - "Peugeot" putnički i teretni program, "Peugeot" originalni rezervni delovi, "Peugeot" butik, pneumatici "Michelin" i "Sava", kao i preporučena ulja za "Peugeot" automobile - "Esso" i "Mobile". U okviru prodajnog salona, nalazi se i najsavremeniji servis za održavanje i popravku automobila kao i "Peugeot Rapid", brzi servis bez zakazivanja, koji će moći da primi osam vozila u jednom trenutku.

U sklopu servisa nalazi se i servis limarije, elektronike, perionica i magacin rezervnih delova. Svi vlasnici "Peugeot" automobila moći će redovno da servisiraju svoja vozila i klima uređaje, obave dijagnostički pregled, reglažu trapa.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Na drugom mestu izvozne liste bio je kukuruz sa izvozom od 31 mil USD, treće mesto zauzimaju maline sa 18 mil USD, a iza njih je nerazvrstana roba, uglavnom vojna, sa 14 mil USD. Izvoz valjanih proizvoda prevučenih kalajem vredeo je 13 mil USD, koliko i šećer i delove za mašine. Ploče od rafinisanog bakra izvezene su za 11 mil USD, koliki je bio i izvoz električne energije, a iza njih su hula hop čarape sa 10 mil USD.

Motorna vozila za prevoz osoba - autobusi i minibusi, sa vrednošću od 33 mil USD su na drugom mestu uvozne liste, dok je treći po značaju uvoz putničkih automobila sa 31 mil USD, a na lekove za maloprodaju otpada 28 mil USD.

Uvoz poluproizvoda od gvožđa iznosio je 25 mil USD, na uvoz prirodnog gasa utrošeno je 24 mil USD, a na zvoz plinskog ulja 20 mil USD. Putnički automobili, rastavljeni, uvezeni su za 10 mil USD, koliko otpada i na uvoz predajnika sa ugrađenim prijemnikom. Na desetom mestu su toplo valjane šipke od gvožđa sa uvozom od 9 mil USD.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Prema rečima direktora fabrike "Prolom vode" Dragoslava Ilića, najveća količina vode je plasirana na domaćem trzištu, dok se najviše izvozi u države bivše Jugoslavije.

- Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, "Planinka" je povećala proizvodnju "Prolom vode" za 5% u odnosu na prošlu godinu. Pored toga što je veoma kvalitetna kao pijaća voda, potrošači traže "Prolom vodu" i zbog lekovitih svojstava - kazao je Ilich.

On je istovremeno naglasio da u prvih šest meseci ove godine "Planinka" beleži povećan plasman "Prolom vode" na Kosovo - oko milion litara, a do kraja godine planira se plasman od više od 2,5 miliona litara.

Istovremeno, prve količine "Prolom vode" izvezene su na tržište SAD.

Izvor: www.ekapija.com (Zatvori)

Avioni tipa B737-700 nove generacije, pored smanjenja operativnih troškova, unaprediće kvalitet usluga nacionalne aviokompanije, navedeno je u saopštenju Jata. Po isteku Ugovora unajmljene letelice biće vraćene vlasnicima, dodaje se u saopštenju.

Odluka Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj "Jat ervejz" predstavlja početak četvrte faze Programa poslovnog preokreta "Jat ervejza" od 2009. do 2013. godine, za koji je dobio podršku Vlade Srbije u oktobru 2008. godine.

Do sada su realizovane tri faze programa u okviru kojeg je Jat, u skladu sa zaključkom Vlade, sproveo sveobuhvatnu poslovnu konsolidaciju, politiku smanjenja troškova, novi program saobraćaja kao i program mera dobrovoljnog odlaska viška zaposlenih, podseća se u saopštenju.

Svoju saobraćajnu mrežu srpska nacionalna aviokompanija pokriva, pored sopstvenih, i sa četiri unajmljena vazduhoplova - dva aviona tipa ATR 72-200, jednim avionom B737-300 i jednim Boingom 737-400.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Osnovni uzrok relativno malog prometa u odnosu na sezonska očekivanja jeste tržište pšenice jer vremenske prilike nisu dozvolile ubrzanje žetve, čime bi se, kako se navodi, iskristalisala inicijalna cena ovogodišnjeg roda, a cenovna razlika u odnosu na proslogodišnji rod svela u razumne granice.

I pored takve situacije, došlo je do rasta cene pšenice, kako prošlogodišnjeg tako i ovogodišnjeg roda, 7,5, odnosno dva procenta. Cena novog roda pšenice kretala se od 9,5 do 10,5 dinara bez PDV-a, a cena za prošlogodišnji rod bila je 11,83 dinara za kilogram bez PDV-a.

U trgovini kukuruzom realizovano je osam berzanskih kupoprodajnih ugovora, 525 tona. Ponderisana nedeljna cena od 11,24 dinara za kilogram bez PDV-a bila je u padu u odnosu na prethodnu nedelju 1,13 odsto.

Na Produktnoj berzi trgovalo se i sojom u zrnu proslogodišnjeg roda, u rasponu od 34 do 35 dinara za kilogram bez PDV-a, uz minimalni cenovni pad u odnosu na prethodnu nedelju od jedan odsto, stočnim brašnom po ceni od 6,5 dinara i suncokretovom sačmom po ceni od 13,50 dinara bez PDV-a.

Berzanski indeks PRODEX dostigao je 140,77 indeksnih poena.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

U poslednjih 12 meseci najveće učešće stranaca u ukupnoj trgovini zabeleženo je u aprilu ove godine, kada je bilo 67,5%, a najmanje u februaru, takođe ove godine, od tek nešto više od 15%.

Kod akcija je prošlog meseca svaki treći uccesnik u trgovini bio stranac - uccešće ulagača iz inostranstva na tom segmentu bilo je nešto više od 33% prema maksimalnih u poslednjih 12 meseci više od 79% iz aprila i minimalnih 18% iz februara 2009.

U trgovini akcijama stranci su u junu bili aktivniji u kupovini nego u prodaji i njihovo učešće na strani kupovine bilo je 41 a na strani prodaje malo više od 25%.

Kod trgovine obveznicama učešće stranih ulagača bilo je skromno - nešto više od 5%. Na tom sektoru poslovanja stranci su u poslednjih 12 meseci bili najaktivniji prošlog meseca, kada im je učešće bilo nepunih 26%.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Nakon povlačenja oko milijardu evra deviznih depozita u poslednjem tromesečju prošle godine, devizna štednja je u ovoj godini postepeno rasla a prosečan dnevni rast bio je 2 mil EUR.

U junu je, međutim, dostignut raniji prosečni mesečni rast devizne štednje od gotovo 100 mil EUR i u tom mesecu devizna štednja je dnevno rasla u proseku po 4,5 miliona, navodi se u saopštenju NBS.

Od početka godine do kraja prošlog meseca devizna štednja građana povećana je za 246 mil EUR.

U saopštenju se navodi da o jačanju poverenja u bankarski sektor govori i podatak o vodećoj poziciji štednje na godinu dana, koja sada učestvuje sa 30,3% u ukupnoj deviznoj štednji građana.

Udeo uloga po viđenju u ukupnoj deviznoj štednji smanjen je na 26,5%, učešće štednje preko godinu dana je 15%, štednje na šest meseci 14,6% a štednje na tri meseca 13,6%.

Poboljšanju ročnosti devizne štednje doprinele su i aktivnosti banaka. One su naime razvile raznovrsnu paletu proizvoda koje nude štedišama za štednju na duži rok.

Činjenica da su građani u svakom trenutku mogli da raspolažu ulogom, stabilnost dinara u dužem periodu, kao i aktivnosti banaka na privlačenju štediša, stvorili su uslove da se sve više građana opredeljuje za štednju u banci i doprineli uverenju da im je tu novac najsigurniji, zaključuje se u saopštenju NBS.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)