Vodeće svetske banke, kojima je očajnički bila potrebna gotovina, posegnule su za novcem mafije, pa je veći deo od neverovatnih 352 milijarde dolara profita od trgovine drogom tokom vremena uključen u globalni ekonomski sistem, a prljavi novac je na taj način opran, piše list.

Ogroman deo globalne ekonomije, po nekim proračunima čak petina, otpada na organizovani kriminal - trgovnu oružjem, drogom i ljudima, piše „Gardijan” i dodaje da je to još krajem prošle godine priznao šef agencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala.

Britanski pisac Džon le Kare, koga novinar „Gardijana” citira, ističe da nije pristalica teorija zavere, ali da, uprkos tome, smatra da se pomenuti podaci namerno ne šire u javnost i dodaje da je ta neman sada tako velika da više niko neće moći da je savlada.

Autor komentara u „Gardijanu” citira i Balzakovu misao da „iza svakog velikog bogatstva leži neki veliki zločin” i zaključuje da vlade širom sveta „moraju da pronađu političku volju da se obračunaju sa velikim zločincima a ne samo sa malim”.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Kriza na tržištu rada ugrožava predsednika Baraka Obamu i demokrate u Kongresu SAD, čija je prevlast u oba doma na predstojecihm izborima ugrožena zbog nezadovoljstva irača.

Čak i kada bi se tržište rada oporavilo, mnogi Amerikanci bi ostali van njega. Razlog je, delom, što američka privreda nastavlja zaokret sa prozvodnje kao noseće grane ka uslužnim delatnostima.

Plate u budućem sektoru usluga teže da variraju od veoma visokih do veoma niskih. U međuvremenu, broj radnih mesta sa srednjim zaradama u uslužnoj delatnosti nastaviće da pada. Takođe i u svim poslovima koji će moći da se automatizuju ili premeste u inostranstvo, kaže se u proceni vlade.

Rast uslužnog sektora uvećaće i nejednakost u primanjima, sa sve više ljudi koji će biti ili bogatiji ili finansijski ugroženi. SAD, kažu ekonomisti, ne obrazuju dovoljno ljudi za visoko zahtevne poslove uslužne deletanosti budućnosti.

Ekonomisti kažu da će posla biti, ali je veliko pitanje koliko će biti plaćeni i kakvu će vrstu života dozvoliti ljudima da vode. Najvažnije pitanje je koliko će velika biti buduća srednja klasa Amerikanaca.

Svi se slažu u jednom - od preko osam miliona radnih mesta izgubljenih u recesiji u SAD - u proizvodnji, nekretninama i finansijama - mnoga, a možda velika većina, neće biti ponovo otvorena.

Na njihovom mestu naći će se poslovi u zdravstvu, informativnim tehnologijama i statističkim analizama. Neke od novih pozicija tražiće složena znanja ili više obrazovanje. Druge to neće tražiti, ali neće mnogo ni plaćati.

Do 2018. godine, vlada predviđa stvaranje ukupno 15,3 miliona novih radnih mesta. Ako tako bude, nezaposlenost u SAD će pasti na blizu istorijskog proseka od pet procenata. Gotovo svi novi poslovi biće u sektoru usluga, kaže ministartvo rada.

Od početa recesije, iz industrijske produkcije SAD isključeno je dva miliona ljudi. U građevinarstvu je izgubljeno 1,9 milion radnih mesta a u finansijskom sektoru 651.000.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kineske kompanije su prošle godine investirale u strane aktive 56,5 milijardi dolara, što je povećanje od 1,1.

Direktne kineske investicije u strane sektore nafte povećane su lane 14,2 odsto, na 47,8 milijardi dolara, ili 84,5 odsto ukupnih investicija.

Direktne finansijske investicije dostigle su istovremeno 8,73 milijarde dolara, što je smanjenje od 37,9 odsto u odnosu na 2008, prenele su agencije.

Time je Kina napredovala sa 12. mesta u 2008, na petu poziciju na listi najvećih svetskih investitora.

Odliv kineskih investicija bi ove godine mogao porasti na 60 milijardi dolara, smatra drugi predstavnik ministarstva Lu Codzuan.

Prema podacima kineskog ministarstva trgovine, rast obima direktnih investicija Kine u inostranstvu je u poslednjih osam godina iznosio prosečno 54 odsto. Pri tome je Kina uspela da zadrži visok tempo rasta tog pokazatelja čak i u najtežem periodu svetske finansijske krize. Prošle godine su kineska kapitalna ulaganja iznosila 5,1 odsto ukupnih investicija u svetu koje su dostigle 1,1 bilion dolara.

Prema prognozi ministarstva, priliv direktnih stranih investicija u kinesku ekonomiju će ove godine, po svemu sudeći, po prvi put premašiti vrednost od 100 milijardi dolara, što je 10 milijardi dolara više nego u 2009.

Investicije u nefinansijske kineske aktive su u 2008. dostigle rekordnih 92,4 milijarde dolara, ali su prošle godine smanjene na 90 milijardi dolara usled svetske ekonomske krize.

Strani investitori s optimizmom ocenjuju ekonomske perspektive Kine, a njihovo poverenje su učvrstili napori kineske vlade za poboljšanje investicione klime u zemlji, rekao je Danjan.

Kina je u prvih sedam meseci ove godine privukla 58,35 milijardi dolara direktnih stranih investicija, što je povećanje od 20,7 odsto u odnosu na isto razdoblje lane.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Nikkei 225 uzleteo je 2,1 posto i prešao nivo od 9.200 bodova. Izvoznici su naročito osetljivi na informacije o globalnom oporavku pa su logično bili i najveći dobitnici. Kyocera je uzletela 2,8 posto dok je TDK bio i bolji skokom od 3,2 posto. Elpida Memory bio jwe dobitnik dana uzletom od 6,5 posto nakon što je Mitsubishi UFJ Morgan Stanley Securities preporučio kupovinu akcija i dodelio im najviši rejting "1".

Korejski Kospi porastao je 0,3 posto, tehnološka izdanja bila su u prvom planu. Samsung Electronics skočio je 1,7 posto na krilima informacije kako će ove godine prodati 25 miliona smart telefona, više nego se ranije predviđalo. Brokerske kuće su takođe bile na meti kupaca pa je Samsung Securities ojačao 2,7 posto dok je Woori Investment & Securities skočio 3,4 posto.

Australski S&P/ASX 200 ojačao je 0,8 posto. Dobitnik dana bio je istraživač zlata Andean Resources koji je uzleteo 12 posto nakon što je potonuo je 3,7 posto na očekivanjima da će osiguravatelja potres na Novom Zelandu koštati 5 miliona novozelandskih dolara.

Honkoški Hang Seng Index skočio je 1 posto. Esprit je ojačao 1,7 posto nakon rasprodaje akcija u prethodna dva dana zbog slabih poslovnih rezultata.

Shanghai composite Index ojačao je 1,4 posto,a rast su predvodile čeličane.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Kurs evra prema američkoj valuti porastao je prošle sedmice 1,3 posto, na 1,2894 dolara, dok je prema japanskoj valuti ostao gotovo nepromenjen, na 108,70 jena. Cena dolara pala je, pak, prema japanskoj valuti za 1,11 posto, na 84,29 jena.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, oslabio je prošle sedmice 1,04 posto, na 82,02 boda. Bolji nego što se očekivalo makroekonomski podaci iz SAD-a, Kine i evrozone podstakli su nadu da će najveće svetske ekonomije izbeći novu recesiju.

Ulagače je ponajviše ohrabrio podatak da je u avgustu u SAD-u izgubljeno samo 54.000 radnih mesta, znatno manje od 100.000, koliko su očekivali analitičari.

Najnoviji podaci evropskog statističkog ureda Eurostata pokazali su, pak, da je ekonomija evrozone u drugom tromesečju nadjačalo ono SAD-a i Japana.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones ojačao je 1,23 posto, na 10.447,93 boda, S&P 500 je porastao 1,32 posto, na 1.104,51 bod dok je najveći dobitnik bio Nasdaq skokom od 1,53 posto, na 2.233,85 bodova.

Svih 30 članica Dow Jonesa podiglo je vrednost a najveći su dobitnici bili JPMorgan koji je skočio 2,6 posto te Caterpillar i Walt Disney koji su cenu povećali po 2,3 posto. CBOE index volatilnosti spustio se više od 6 posto, na ispod 22 boda.

Investitori su danas udarili po kupovini finansijskih akcija. U tom društvu najviše je profitirao Goldman Sachs koji je uzleteo 5,4 posto. Drugi razlog kupovine je činjenica što su finansijske akcije tokom leta bile najveći gubitnici, njihov sektorski indeks je od početka maja oslabio gotovo 10 posto. Na meti kupovine bio je i AIG koji bi, potvrđeno je, korak bliže javnoj ponudi akcija svoje azijske filijale. Očekuje se da bi trebala da prikupi 15 milijardi dolara.

I sektor nekretnina bio je na meti kupaca. DR Horton i Pulte Group ojačali su po 2,1 posto. Rasli su i trgovački lanci pa je Abercombie&Fitch skočio 1,5 posto dok je Gap porastao 1,3 posto.

Tehnološke akcije predvodio je Google koji je skočio 1,6 posto na krilima informacije Reutersa kako tehnološki div planira da uđe u muzički biznis i parira Appleu čije su akcije danas skočile 2,6 posto.

Pobeda u nadmetanju za preuzimanje 3Para donela je skok Hewlett-Packardu od 1,7 posto, no poraženi Dell porastao je i više (1,9 posto). Analitičari predviđaju kako bi Dell nakon ovog neuspeha mogao da se okrene preuzimanju manjih tehnoloških kompanija, za što ima pripremljeno dve milijarde dolara.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Hansgrohe je nemačka firma koja se bavi proizvodnjom armatura. 2.000 njenih radnika može iz prve ruke posvedočiti o ovom nemačkom čudu. Uskoro bi ih moglo biti još više. Glasnogovornik firme, Carsten Tešmer izjavio je: „Imamo 60 slobodnih mesta u proizvodnji, montaži, prodaji i marketingu. Najkasnije do proleća ta mesta bi trebala biti popunjena.“
No ova firma nije jedina koja je osetila blagodati privrednog oporavka u Nemačkoj. I druge nemačke firme ponovno zapošljavaju. To potvrđuju i brojke koje su u utorak objavili Nemački zavod za zapošljavanje i Zavod za statistiku. One se naime sve više približavaju čarobnom pragu od tri miliona nezaposlenih, a vrlo brzo mogle bi biti i ispod tog praga.

Paralelni svetovi

Je li Nemačka dospela u neki paralelni svet? Još pre godinu dana situacija je bila sasvim drugačija. Minhenski Institut za ekonomska istraživanja (Ifo Institut für Wirtsćaftsforsćung e. V.) i sindikatima blizak Institut za makroekonomiju i konjunkturu (IMK) bili su se složili da bi brojka nezaposlenih u ovim kriznim godinama mogla porasti do vrtoglavih pet miliona. Stoga nije ni čudno da su stručnjaci osupnuti ovim razvojem događaja. Ova vest brzo se proširila svetom, pa sada svi pričaju o nemačkom čudu na tržištu rada i kako je došlo do toga.

Možda će biti jednostavnije situaciju objasniti na primeru pre pomenute firme Hansgrohe. Kriza je i njih teško pogodila. Narudžbe nisu stizale, a dobit se smanjila za gotovo devet posto. No preduzeće je ustrajalo na očuvanju svakog radnog mesta. Prema njihovim podacima broj zaposlenih ostao je stabilan. „Mnogo nam je pomogao veliki broj prekovremenih sati“, rekao je glasnogovornik Tešmer. Mnoge druge firme primenile su ovaj model te su uspele zadržati svoje radnike. Pravi pogodak pak bilo je uvođenje skraćenog radnog vremena. Taj dovitljiv potez spasio je na hiljade radnih mesta. U trenucima najveće krize skraćeno je radilo milion i po radnika. Sada ih je samo još 400.000. „Presudno kod ovog modela je da firme mogu zadržati zaposlene bez velikih troškova za plate“, objasnio je Thomas Straubhaar, voditelj hamburškog Svetskog instituta za ekonomska istraživanja (HWWI). Nastavlja: „Kod prošlih kriza firme su se trudile rešiti se svojih radnika, posebno starijih radnika. Ovaj put situacija je bila drugačija.“

No nije samo skraćeno radno vreme pomoglo u očuvanju radnih mesta. Demografske promene na neki su način prisilile poslodavce da zadrže svoje radnike. Prošle godine oko sto hiljada zaposlenih nestalo je iz statistika nezaposlenih – naime, otišli su u penziju. To nije nikakvo čudo, ali u bilansu Zavoda za zapošljavanje izgleda odlično. Čudnovata nije ni brojka od oko deset hiljada nezaposlenih koje su vlasti jednostavno prestale ubrajati u statistike. To se odnosi na nezaposlene koji su posao tražili preko privatnih posrednika. Sada se ti podaci uopšte ne navode. Bez tih i nekih drugim promena broj nezaposlenih trebao bi biti znatno veći.

Suzdržane reakcije u Nemačkoj

Dakle ovo navodno čudo na nemačkom tržištu rada zapravo i nije neko čudo. Demografija i statistika imale su poprilično veliki uticaj na smanjenje broja nezaposlenih. Možda su upravo zbog toga izostale reke oduševljenja u vladi i Zavodu za zapošljavanje. A možda je prisutan i strah od recidiva, povratka na stanje otpre jedne godine.

Uprkos svemu još nije jasno kako će se u narednim mesecima odvijati konjunktura. Brojna preduzeća beleže porast broja narudžbi, privredni instituti i zavodi pozitivno koriguju svoje prognoze rasta za nekoliko posto. Broj nezaposlenih čak bi mogao pasti ispod 2, 8 miliona u narednim mesecima. No niko ipak ne želi biti previše optimističan. Američko i kinesko tržište ponovo se osetno „ohladilo“. Ovakav razvoj situacije mogao bi prizemljiti Nemačku koja je uglavnom usredsređena na izvoz. „Tek će početak 2011. pokazati koliki je stvarni domet ovog privrednog procvata“, rekao je Tešmer, glasnogovornik firme Hansgrohe.

Nepoverenje se može osetiti i na tržištu rada. U proteklim mesecima došlo je do ponovnog zapošljavanja, ali pre svega porastao je broj zaposlenih na određeno radno vreme. Mnoge firme igraju na sigurno te ne žele na sebe čvrsto vezati veliki broj radnika, pa je tako broj posuđenih radnika dosegao vrhunac. Ova zbivanja karakteristična su za dugoročni trend na tržištu. Kratkoročno će biti više redovno zaposlenih i manje nezaposlenih. Straubhaar smatra da će naredne godine biti dobre godine na tržištu rada. No iako je uvođenje skraćenog radnog vremena i sličnih mera zauzdalo pad konjunkture, te iste mere uzrokovati će izostanak naglog pozitivnog razvoja na tržištu rada. Malo je verovatno da će ovaj pozitivni trend u Nemačkoj zapravo biti i drugo privredno čudo.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

MSCI Emerging Markets Index je vrednovan na 14,1 puta dobiti i 1,9 puta neto imovine u poređenju s brojkama 14,9 i 1,7 za MSCI World Index, prema podacima Bloomberga. Kad su poslednji put akcije s tržišta u razvoju bile ovako visoko vrednovane (juna 2008.) indeks je u samo četiri meseca potonuo 48 posto. Ovaj put se tako nešto neće desiti, tvrde analitičari. HSBC, Deutsche Bank i Morgan Stanley tvrde kako je situacija ovaj put drugačija jer zemlje u razvoju imaju manji dug, profitabilnije kompanije i rastu dvostruko brže od razvijenih zemalja. Fond menadžeri ukucali su 35 milijardi dolara u tržišta u razvoju ove godine, a istovremeno povukli 28 milijardi iz SAD-a, Japana i Europe, pokazuju podaci Bank of Americe i JP Morgana.

- Fundamenti su se promenili. Događa se novo vrednovanje tržišta u razvoju u odnosu prema razvijenom svetu, kaže glavni makro i investicioni strateg HSBC Globala u Londonu Philip Poole.

Udeo akcija s tržišta u razvoju u svetskoj tržišnoj kapitalizaciji porastao je na rekordnih 25 posto u avgustu. Prošle godine u istom razdoblju iznosio je 22 posto. Svih deset najboljih performera među svetskim indeksima dolazi s tržišta u razvoju proteklog meseca. Najbolji je bio Colombo All-Share Index iz Šri Lanke koji je u avgustu uzleteo 9,6 posto dok je tajlandski SET Index povećao vrednost 6,7 posto.

Podaci Bank of America Merrill Lyncha pokazuju da je proteklog meseca udeo fond menadžera koji ulažu na ova tržišta porastao s 34 na 38 posto.

Kompanije uvrštene u MSCI Emerging Markets Index iduće godine povećaće dobit 29 posto dok će one uvrštene u MSCI World prosečno beležiti 1 posto manji rast. Povraćaj na kapital donosi veću razliku u korist tržišta u razvoju (14,8%) u odnosu na razvijena tržišta (10,2%), prema podacima Morgan Stanleya.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)