Od 34 banke koje rade na tržištu Srbije 22 su ostvarile pozitivan poslovni rezultat.

Bankari tvrde da im zarada nije velika jer je prošla godina bila loša, ali i da nema prostora da se smanje marže za kredite.

Finansijski rezultati su pokazali da banke u Srbiji posluju dobro, ali kada se postavi pitanje visine bankarskih marži, kažu da je Srbija zemlja sa visokim rizikom. To bi moglo biti tačno, ali staro ekonomsko pravilo kaže da se veliki profit ostvaruje uz veliki rizik. Tvrdnju banaka da nemaju velike zarade demantuje stvarnost, a ni jedna nije napustila tržište jer je ovde neisplativo.

"Mi imamo bankocentričnu državu gde banke dominiraju nad državom i nad stanovništvom i privredom. Kompletno sav sistem je podešen na taj način da banke budu visoko profitabilne, zato što banke svuda u istočnoj Evropi prete da se mogu povući zato što nisu profitabilne“, objašnjava ekonomski analitičar Miroslav Zdravković.

Uslove pod kojima se pozajmljuje novac uvek diktiraju oni koji ga i imaju. Međutim, i sa dobiti skoro dvostruko većom nego prošle godine bankari objašnjavaju zašto to nije zadovoljavajuće .

"To je jedna varka, 76 odsto na veoma malu bazu ne znači veliko povećanje. Prošle godine je profit bio veoma nizak. Ne treba se voditi tom cifrom u procentima, već apsolutnom cifrom i reći koliko je profit, i koliko su banke angažovale resura i kapitala“, kaže direktor sektora za rad sa stanovništvom u Volks banci Petar Grujić.

Raspoloživi kapital, prema procenama bankara, u Srbiji je oko četiri milijarde evra. A skoro trostruko više novca dato je privredi nego stanovništvu.

"Rizičnost. To je ključni problem ovde kad su banke u pitanju i njihovi krediti. Privreda već kasni 14,5 procenata, preko 15 odsto je rizičnih plasmana, uz obaveznu rezervu koju smo do nedavno imali preko 40 odsto,naravno da ovde nema jeftinih kredita niti oni mogu biti u skorije vreme nešto značajnije po nižim kamatnim stopama od postojećih“, smatra generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Bankari tvrde da ukoliko bi se četiri milijarde evra stavilo na štednju zaradilo bi se više nego što su oni zaradili u prvih šest meseci ove godine kroz kamate i druge finansijske transakcije. Kažu i da je nemoguće sniziti kamate jer Srbija ima visoku inflaciju i loš kreditni rejting. Ipak, u trouglu klijent, rizik, banka, za sada banke najbolje prolaze.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Blic je iz više različitih izvora dobio potvrdu priče o Hofmanu kao strateškom partneru Poštanske štedionice, jedne od sedam najvećih državnih firmi čija se privatizacija čeka, ali i vodeće banke za rad sa stanovništvom koja se smatra i bankom od nacionalnog značaja.

Nuđeno ozbiljno strateško partnerstvo Kako nezvanično saznaje Blic, dve velike banke su bile zainteresovane za partnerstvo s Poštanskom štedionicom. S predstavnicima jedne od njih u maju je održan sastanak, kojem su osim predstavnika banke prisustvovali ministarka finansija Diana Dragutinović, premijer Mirko Cvetković i Milorad Džambić, direktor Agencije za osiguranje depozita. Predstavnici banke su ponudili ozbiljno strateško partnerstvo, ali su naišli na hladan prijem i otišli bez ikakvog odgovora. U želji da proverimo ove navode, kontaktirali smo ministarku finansija, ali su odgovori, do zaključenja broja, izostali.

Iako u Ministarstvu finansija navode da se ne zna ko će u dokapitalizaciji kupiti 25 odsto akcija Poštanske štedionice i tako postati strateški partner, te da će sve biti poznato početkom sledeće godine, kako saznajemo, posao sa Hofmanom je već dogovoren.

"Hofman je već obavio nezvanične razgovore s najvišim predstavnicima države Srbije o partnerstvu u Poštanskoj štedionici. On je u jako dobrim odnosima s doskorašnjim slovačkim premijerom Robertom Ficom, pa je kao partner, navodno, poželjan zbog slovačkog stava oko nezavisnosti Kosova, međutim, u poslu oko Poštanske štedionice i te kako ima interesa koji s Kosovom nemaju nikakve veze", navodi izvor Blica dobro upućen u državne bankarske poslove.

Izvor dodaje i da Hofman ni po kojem osnovu ne može biti izabran za strateškog partnera, i da je dovoljno pogledati slovačku Poštansku štedionicu koju je Hofman privatizovao, a koja posluje lošije od naše.

S druge strane, realizacija ovog partnerstva građane bi mogla debelo da košta. U spajanju Poštanske štedionice i Privredne banke Pančevo, vrednost Poštanske štedionice procenjena je na samo 70 miliona evra, iako na tržištu vredi tri puta više. Izvori Blica navode da je na taj način gotovo za tri puta zacementirana i niska cena novonastale Poštanske štedionice, jer je Privredna banka procenjena na 25 miliona, ali ona posluje s gubitkom i sa sobom nosi samo troškove.

Upravo će po tako niskoj ceni Hofman kao strateški partner moći da kupi četvrtinu akcija novonastale banke. Da sve bude još gore, iako na razgovorima u Beogradu ta mogućnost nije pominjana, Hofman bi, kako naši sagovornici navode, do akcija mogao da dođe bez ijednog evra, odnosno samo na osnovu procenjene vrednosti njegovih menadžerskih sposobnosti.

Međutim, kada se Poštanska štedionica bude prodavala (još ranije su postojale najave iz Ministarstva finansija da nakon dokapitalizacije sledi prodaja) cena akcije će biti tržišna. Tada će i vrednost Hofmanovih akcije, koje će dobiti ili po izuzetno niskoj ceni ili čak besplatno, vredeti desetine miliona evra, a novac će, umesto u budžetu, završiti u njegovim i džepovima njegovih političko-poslovnih partnera.

Međutim, ni tu nije kraj. Veliki procenat novca će završiti i na računu budućeg konsultanta. "Konsultant će imati ugovor sličan Citadelovom u poslu sa Zastavom. Naime, i dalje će se tvrditi da je realna cena tri puta manja od tržišne, a konsultantu će biti ponuđena provizija za svaki evro koji pređe, navodnu, realnu cenu. Tako, kada banka bude prodata, nekoliko miliona evra će završiti i u džepovima konsultanata iza kojih, opet, stoje pojedini političari", navodi izvor Blica.

Pada u oči i da je država od svih devet banaka u kojima ima vlasnički udeo spojila samo ove dve banke, iako je mnogo više predviđeno „Strategijom o upravljanju akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009–2012. godina“.

Interesantno je i da je u poslu pripajanja kao konsultant bio angažovan Dilojt, firma poznata po dobrim vezama s državnim funkcionerima. Po rečima naših sagovornika, u čitavom poslu je ključna upravo njihova procena po kojoj 2,7 akcija Privredne banke u Pančevu vredi koliko jedna akcija Poštanske štedionice.

Samim tim ukupna vrednost Poštanske štedionice procenjena je na oko 70 miliona evra, što iznosi svega četiri godišnje neto dobiti banke. Koliko je procena dobra, možda najbolje ilustruju primeri Komercijalne i Čačanske banke koje na berzi vrede 15, odnosno 12 neto godišnjih dobiti.

Na Skupštini Poštanske štedionice, čiji audio zapis Blic poseduje, osim malih akcionara koji su Dilojtovu procenu nazvali pljačkom, primedbe je imao i spoljašnji revizor – KPMG, koji je vršio kontrolu Dilojtovog izveštaja.

Predstavnik KPMG-a je naveo da u izveštaju nedostaje argumentacija koja bi objasnila kako je Dilojt procenio Poštansku štedionicu, ali je odbio da se izjasni o pravoj vrednosti ove banke, iako je po međunarodnim standardima u obavezi da to učini. O svemu tome se ne izjašnjava ni Ministarstvo finansija. Do zaključenja broja Blic nije dobio odgovor na pitanje da li je procena Dilojta realna, odnosno da li Poštanska štedionica vredi koliko i njene četiri godišnje neto dobiti.

Buni i što su na Skupštini Poštanske štedionice za usvajanje Dilojtovog izveštaja, pored ostalih predstavnika države, glasali i predstavnici PIO fonda i PTT-a. Istina, PIO fond je i bez ovog poznat po lošem gazdovanju sopstvenom imovinom. Međutim, PTT dobar deo prihoda ostvaruje preko Poštanske štedionice koja plaća usluge na šalterima, pa nije jasno zašto je njihov predstavnik svojim glasom podržao ne tako svetlu budućnost preduzeća koje mu donosi profit.

Čime se bavi Mario Hofman?

Hofman, važi za prvog slovačkog tajkuna. Kako se navodi na sajtu britanskog parlamenta, novac je zaradio kroz sistem „privatizacijskih vaučera“ koje je Vlada izdavala svim građanima, a kojima su mogle da se kupe akcije svih društvenih preduzeća. Hofman je vaučere kupovao direktno od građana – ne birajući sredstva.

Prošle godine se našao i pod istragom britanske vlade i to zbog korupcionaškog skandala na Turksu i Kajkosu, britanskoj koloniji na Karibima. Istraga je pokazala da je Hofman za 238,72 dolara godišnje zakupio na 99 godina čak 96 hektara zemlje, čija se vrednost procenjuje na osam miliona dolara.

Britanci su zbog skandala smenili kompletnu vladu na ova dva ostrva. Komitet Britanskog ministarstva spoljnih poslova koji je istragu vodio Hofmanovu najpoznatiju kompaniju Istrokapital opisao je kao firmu s jakim vezama u podzemlju, poznatu i po tome što često angažuje bivše oficire Slovačke obaveštajne službe. Kompanija je opisana i kao paravan za pranje ruskog novca.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Dušan Belanović, portparol Agencije za privatizaciju, potvrdio je da će besplatne akcije Telekoma, Aerodroma "Nikola Tesla" i Akcionarskog fonda biti podeljene do kraja godine.

Plan je da do kraja godine bude podeljeno po 15 odsto akcija ovih firmi i fondova, dok bi naredne godine trebalo da budu podeljene akcije EPS-a. Vlada Srbije će doneti konačnu odluku o svemu, potvrđuje Belanović.

Pravo na besplatne akcije ima 4.798.615 građana Srbije. S obzirom na to da je Telekom u nekim nedavnim kalkulacijama procenjivan na oko 3,2 milijarde evra, može se zaključiti da će 15 odsto besplatnih akcija vredeti oko 480 miliona evra. To znači da bi svaki građanin trebalo samo od ove kompanije da dobije akcije u vrednosti od 100 evra.

U Ministarstvu ekonomije kažu da se još uvek ne zna koliko će tačno akcija biti podeljeno građanima. Oni napominju da će akcije Telekoma biti podeljene pre privatizacije kompanije, a slično će naredne godine biti deljene i akcije EPS-a.

Zasad niko ne može da kaže koliko će vredeti akcije koje nameravamo da podelimo, kazali su iz tog ministarstva.

Broker Sinteza Invest Groupe Miroslav Radaković smatra da će cena akcija Telekoma sigurno rasti, naročito u trenutku privatizacije.

"Iskreno verujem da će akcije „Telekoma" skočiti u trenutku privatizacije, prvenstveno zbog toga što ova firma posluje transparentno, a neki strani investitori se čak interesuju kada će akcije ove kompanije biti na berzi", kaže Radaković.

On smatra da je za pad akcija NIS-a "zaslužno" to što one nisu zanimljive za strane fondove.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U poslednjih 10 godina AIK banka (BSE:AIKB) je "lider u bankarskom sektoru Srbije" i ostvaruje visok profit, ističe Jovanović.

Grčka ATE banka, koja poseduje akcije AIK banke i koja u julu nije prošla stres test, najverovatnije će prodavati svoje akcije.

Na stres testu, na kome je proveravano "finansijsko zdravlje" 91 velike evropske banke, među sedam za koje je ustanovljeno da ne bi mogle da izdrže još jednu recesiju našla se i grčka poljoprivredna ATE banka, pored pet španskih manjih štedionica i nemačke banke Hippo Real Estate.

Jovanović navodi da od toga neće zavisiti poslovanje AIK banke.

On je rekao da AIK banci pričinjava zadovoljstvo što se u spisak akcionara upisala i kuvajtska država, simboličnom kupovinom akcija.

Izvor: www.seebiz.eu (Zatvori)

Siromaštvo je broj jedan razlog za debakl akcionarstva. To najbolje pokazuje upravo primer trgovanja akcijama NIS-a. Nekome i 2.500 dinara „igra“. I manje od toga. Zato cena i pada. Drugi razlog je strah da neće prodati. Mnogi su hrlili kod brokera da što pre prodaju to što imaju samo da oni, iz njima (ne)znanih razloga, ne bi izvisili.

A odakle potiče strah ako ne iz neznanja? Ko je uopšte građane ove zemlje probao da poduči šta da rade s akcijama? Da li je i to što je bilo po medijima dovoljno? Nije, naravno. Evo jedan primer. Koliko ljudi je najpre mislilo da je onih 1.700 dinara zapravo novac od NIS-a? Ima ih podosta.

Ministri i državni organi nisu imali vremena da se bave edukacijom. Možda nisu bili na istoj strani sa radnicima? Da, reći će, nije to naš posao. Naravno, ovde uložiti i pedalj truda više od onoga što moraš je naučna fantastika. Zato nam je takva i država.

Prazan prostor se uvek lako popuni. Zato su needukovane akcionare „podučavali“ razni likovi u odelima, naravno veoma dobro „namazani“ kako da savetuju. Sećam se primera iz svog bližeg okruženja - situacije sa prodajom akcija Srboleka. Radnici su rasprodali akcije brzinom svetlosti kada je stigla ponuda. Sada protestuju.

A šta rade bivši akcionari C marketa? I oni protestuju. Sada znaju da je 300 evra malo za akciju takve kompanije. A da li su znali kada su prodavali? Nisu jer nisu znali kako se ta cena utvrđuje. Poverovali su onom ko im je rekao da je 300 evra super cena.

Akcija NIS-a pada iako postoji garantovana cena. Kako to objasniti osim siromaštvom i neznanjem? Na tome su mnogi zgrnuli milione u ovoj zemlji i ne fali im dlaka s glave. Da li su dobro prošli i mali akcionari o kojima se toliko pisalo da su od dobijenog novca kupili stanove, automobile, frižidere... Jesu. Da li su mogli i bolje od toga? Sigurno. Samo nije bilo nikog da im objasni šta to prodaju.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najveće istočnoevropsko preduzeće prema poslovnim rezultatima za prošlu godinu je poljski petrohemijski koncern PKN Orlen sa prihodima od prodaje od 15,7 milijardi evra. Sledi mađarski MOL iz iste branše sa 11,49 milijardi evra, a treći je sa prihodom od 7,42 milijardi evra češki državni elektroenergetski gigant ČEZ.

Od srpskih preduzeća najuspešnija je Delta, na 72. mestu, sa ukupnim prihodima od 1,65 milijarde evra uz neto dobit 46,5 miliona evra. Među prvih 100 na listi je i Elektroprivreda Srbije, na 75. mestu, sa 1,64 milijardu evra i gubitkom od 85 miliona evra.

Sledi, na 101. mestu, PTT Srbije kome su telekomunikacije donele prihod od 1,3 milijardu evra. Na 109. mestu je Naftna industrija Srbije sa prihodom 1,25 milijardu evra, a na 118. mestu je Telekom Srbija sa prihodom 1,17 milijarde evra.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Ovaj rast bi bio znatno veći da smo imali mnogo veći broj kompanija koje su izvozno orijentisane i da je srpska vlada imala veći nivo podsticaja za one kompanije koje su organizovane da proizvode radi izvoza", rekao je predsednik PKS, Miloš Bugarin, učestvujući u radu regionalnog okruglog stola o "Socijalnom dijalogu u jugoistočnoj Evropi". On je naveo da je za prvih sedam meseci 2010. obim spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom povećan za 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine i dodao da nivo spoljnotrgovinske razmene u tom periodu iznosio 14,4 milijarde dolara. "Uvoz je rastao stopom od tri odsto, a izvoz stopom od 16,5 odsto, a smanjen je deficit za 9,9 odsto i nivo pokrivenosti uvoza izvozom je veći za oko sedam odsto i iznosi 57,4 procenta," istakao je Miloš Bugarin.

Naglašavajući da je u 16 privrednih oblasti ostvaren rast, a u 13 oblasti pad, on je dodao da je u prvih sedam meseci ove godine zabeleženo povećanje industrijske proizvodnje za 4,8 odsto u odnosu na isti period 2009. Bugarin je podsetio da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu 2010. iznosio 1,6 odsto, iz čega se može zaključiti da je zaustavljen trend pada privredne aktivnosti u Srbiji. Procena je da će se do kraja ove godine ostvariti projektovani rast BDP od 1,5 odsto.

Ključni izazovi sa kojima će se naša zemlja suočiti do kraja 2010. i 2011. godine su, prema njegovim rečima, strukturno prilagođavanje, povećanje investicija, reforma obrazovanja sistema, korišćenje savremenih tehnologija, kao i povećanje konkurentnosti privrede. "Nova etapa razvoja podrazumeva održiv nivo razvoja, zasnovan na proizvodnji namenjenoj izvozu, kao i razvoj ekonomije znanja, informaciono - komunikacione tehnologije i ulaganje u inovacije,"rekao je Bugarin. On je napomenuo i da je u Srbiji neophodno sprovođenje administrativne reforme i smanjenje propisa, uvođenje informacionih tehnologija radi povećanja efikasnosti, uređenje svojinskih odnosa, reforma javnog sektora, transparentan okvir za investiranje po modelu javno - privatnog partnerstava, kao i reforma poreskog sistema, koji će doprineti smanjenju obima sive ekonomije.

Miloš Bugarin je ukazao i na visok nivo tehnološke zaostalosti srpske privrede, kao i na neodgovarajuću privrednu strukturu i nizak nivo konkurentnosti srpske privrede, nepostojanje industrijske politike i na neophodnost ubrzanje reforme obrazovanja. Govoreći o 2009. godini, Bugarin je naveo da je broj zaposlenih smanjen za 60.000. Na to su najviše uticali promena strukture BDP, pad privredne aktivnosti, kao posledica krize, sporo sprovođenje strukturnih reformi uključujući reforme javnog sektora, loše sprovedena privatizacija, smanjen obim stranih direktnih investicija za vreme ekonomske krize. Predsednik PKS je dodao da su u našoj ekonomiji dominantna mala preduzeća koja imaju osam do deset zaposlenih i koja čine oko 87 odsto srpske privrede.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Zbog svega ovoga čini se da će neka vrsta monopola biti nastavljena i posle 2011. godine. Jer NIS i mali privatnici zajedno imaju skoro hiljadu pumpi, od nešto više od 1.200 koliko ih je ukupno u Srbiji!

Učešće na tržištu NIS - 480 pumpi Lukoil - 180 pumpi OMV - 60 pumpi MOL - 33 pumpi Udruženje privatnika - oko 500 pumpi Izvor: Sajtovi kompanija

Jedina vest koja može da ohrabri jeste činjenica da će ove dve strane, kada i ako zaključe pomenuti sporazum, morati da to prijave Komisiji za zaštitu konkurencije kako bi ga ona odobrila. Dijana Marković-Bajalović, predsednica komisije, kaže da sve zavisi od toga da li bi taj sporazum uticao ograničavajuće na konkurenciju.

"To bismo onda razmotrili. Ali ne bih se sada izjašnjavala jer ne znam detalje i ne znam da li oni stvarno zajedno zauzimaju 80 odsto tržišta. Ipak, komisija bi bila nadležna da takav ugovor odobri ili ne odobri", ističe Marković-Bajalović.

Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata uvedena je kako bi se NIS zaštitio od konkurencije, odnosno kako bi rafinerije u Pančevu i Novom Sadu dobile na vremenu da se modernizuju i počnu da proizvode goriva evropskih standarda. Zvanično prestaje da važi 1. januara 2011. godine. Kako će tržište da izgleda posle toga zavisi od toga kod koga će se snabdevati domaći naftaši.

U Udruženju vlasnika privatnih benzinskih stanica pregovaraju sa NIS-om o dugoročnoj saradnji i ukoliko dobiju povoljnu cenu, sklopiće ugovor da kupuju samo od njih. Iako privatnici na to imaju pravo, ovakav potez se već tumači kao odstupanje od pravila tržišne igre, pogotovu zato što privatni naftaši nemaju baš tako zanemarljiv udeo na tržištu. Kako tvrde, 38 odsto pumpi pripada njima.


Bora Takić iz ovog udruženja kaže da su razgovori sa NIS-om i Ministarstvom ekonomije već obavljeni protekle nedelje, a čeka se konkretna ponuda.

"Sa otvaranjem tržišta moguće su dve varijante. Jedna je da sa NIS-om napravimo dugogodišnji ugovor o saradnji, a druga je varijanta da idemo na saradnju sa strancima. Sada je formirana tripartitna komisija od naftaša, Vlade i NIS-a kako bismo našli rešenje i napravili saradnju od najmanje tri godine. Imali bismo i saradnju po principu franšiza. NIS bi nama dao brend, a mi njima pumpe", objašnjava Takić i dodaje da bi ishod pregovora trebalo da bude poznat što pre.

Šta donosi slobodan uvoz - niže cene - veća konkurencija - kvalitetnije gorivo - češće promene cena

U Ministarstvu energetike ističu da je razgovora bilo ranije, kao i da privatnicima niko ne može da zabrani od koga će da kupuju gorivo kada se otvori tržište.

"Oni realno zauzimaju značajan deo tržišta, a žele da kupe derivate po povoljnim cenama. Dok sa druge strane NIS želi da što bolje plasira te derivate. Ukoliko ima nekih dogovora koji loše utiču na tržište, o tome treba da odluči Komisija za zaštitu konkurencije", kažu u ministarstvu.

U NIS-u navode da su im potrošači na prvom mestu i dodaju da im je cilj da obezbede visok kvalitet goriva prema evropskim standardima.

"NIS ima tekuće ugovore za isporuku goriva sa većinom privatnih naftnih kompanija u Srbiji i veruje da će i ubuduće imati takve ugovore, pošto će svojim klijentima ponuditi optimalni odnos cene i kvaliteta goriva", navode u NIS-u i dodaju da se za liberalizaciju pripremaju kroz modernizaciju rafinerijskog kompleksa, proizvodnju naftnih derivata usklađenih s evropskim standardima, širenje proizvodnje evrodizela i razvoj maloprodajne mreže.

Ipak, ne slažu se svi sa namerom privatnih naftaša. Nebojša Atanacković iz kompanije Nafta a.d. kaže da oni mogu da se organizuju kako bi zajednički vršili nabavku derivata, ali da ne vidi razlog za to.

"To jeste u neku ruku produžavanje monopola. Tako bi privatnici eventualno mogli da postignu povoljnije cene, ali u suštini ne vidim razlog da se prave dugoročni ugovori, jer cena može često da se menja. Nećemo dozvoliti da bude kartela", ističe Atanacković.


Kako Atanacković dodaje, ako bi sve funkcionisalo po pravilima tržišta, cene bi se formirale na drugačijim osnovama od dosadašnjih, odnosno mogle bi da se menjaju dnevno.

"To znači da bi, po uzoru na evrodizel, i benzin odmah nakon otvaranja tržišta mogao da pojeftini za oko deset odsto. Ipak, videćemo kako će sve da izgleda. Manji privatnici bi mogli da imaju još jedno ograničenje u uvozu, jer nemaju odgovarajuće rezervoare koje od njih traži država, pa tu može da nastane problem", objašnjava Atanacković.

Ima i mišljenja da je ideja o ujedinjenju u jedno preduzeće teško izvodljiva. Aleksandar Mileusnić iz kompanije Petrobart Avia ističe da je u ovom trenutku samo jedna stvar izvesna.

"Neizvesno je kako će izgledati tržište derivata posle 1. januara 2011. godine. Sve zavisi od ponašanja NIS-a. Ipak, gorivo će biti prodavano po onoj ceni koja bude bila u datom trenutku na svetskom tržištu uvećana za troškove transporta i odgovarajuću zaradu", navodi Mileusnić.

Ipak, tržište Srbije čine i veliki igrači, koji, čini se, sa nestrpljenjem očekuju liberalizaciju. U OMV-u, čiji je udeo kod nas 15 odsto, kažu da će ponuditi nove vrste goriva. "Kada je cena u pitanju, ona se sastoji od više komponenti kao što su proizvođačka cena, akcize, dažbine, porezi, troškovi transporta i ostali troškovi", kažu u OMV-u.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)