To je najnoviji korak koji vodi gašenju pomenutog Sorosevog fonda, pomoću kojeg je on 1992. uložio velika sredstva "kladeći se" protiv britanske funte, što mu je donelo zaradu veću od jedne milijarde dolara i nadimak "čoveka koji je uništio Banku Engleske", prenela je agencija AFP.

"Oštriji propisi su primorali kompaniju "Soros Fund Menagment" da vrati uložena sredstva poslednjim preostalim spoljnim ulagačima u grupu fondova "Quantum", napisala su dvojica Soroševih sinova, Jonathan i Robert, u pismu upućenom investitorima, piše The New York Times.

"Nesrećna je posledica ovih novih okolnosti što više nećemo moći da upravljamo sredstvima nijednog ulagača koji ne spada u porodicu", naveli su oni u pismu.

U Sorosov hedge fond od ukupno 25,5 milijardi dolara spoljni investitori su uložili oko 750 miliona, naveo je jedan neimenovani izvor, a očekuje se da će tih 750 miliona dolara biti vraćeno ulagačima do kraja ove godine.

Godišnji prinos fonda je od osnivanja 1969. godine u proseku bio oko 20 odsto.

Fond je prestao da prima nove spoljne klijente 2000. godine, a novac će biti vraćen dugoročnim klijentima koji su uložili pre te promene.

Hedge fondovi, slabo regulisani vidovi ulaganja, biće podvrgnuti strožem nadzoru.

Ulagači u hedge fondove su pre svega imućni pojedinci i institucije, kao što su penzioni fondovi.

Zakon koji je u američkom Kongresu usvojen 2010. godine, predviđa da hedge fondovi otvore poslovne knjige za periodičnu inspekciju, i da daju podatke o svojim operacijama, finansijama i investitorima.

izvor: seebiz.eu

(Zatvori)

Škotska banka Bank of Scotland ponudila je u sjulu godišnju kamatu od 2,5 posto na štednju. Španska banka Santander daje čak 4 posto na štednju oročenu na tri godine. A estonska Bigbank nastoji privući nemačke štediše nudeći im kamatu veću od 5 posto. U poređenju sa ovim, kamate koje nude nemačke banke prilično su skromne.

Martin Faust iz frankfurtske School of Finance smatra da je za strane banke nemačko tržište vrlo zanimljivo. Nemačka je najveća članica Europske unije, ima 80 miliona stanovnika, objašnjava Martin Faust.

"Nemački građani imaju više od hiljadu milijardi eura na računima u bankama ili štednim knjižicama. I zato je razumljivo da su strane banke zainteresirane za ovo tržište."

Finansijska kriza izazvala je promene kada je o konkurenciji među bankama riječ, pokazuje istraživanje konsultantske firme Roland Berger. Banke su se suočile s manjim stopama rasta i manjom zaradom i morale su smisliti novu strategiju. Pri tom važnu ulogu ima sporazum Basel III, kaže glavni sekretar Udruženja stranih banaka u Nemačkoj Oliver Wagner. Naime, Basel III propisuje veći vlastiti kapital banaka kako bi se garantovala stabilnost na finansijskom tržištu.

"Zbog Basela III za banke je postalo važno imati što više štediša kako bi na taj način osigurale veći kapital. Zahvaljujući tome za štediše dolaze bolja vremena", kaže Wagner.

Ni tokom finansijske krize strane banke se nisu povlačile s nemačkog tržišta. Snažan gekonomski rast koji je usledio u Nemačkoj posle krize samo je pojačao njihov angažman. "Poslednjih meseci pojavljuju se i arapske banke. Ima interesa i iz Azije. Kada je reč o klasičnom tržištu, kontinentalnoj Europi, te banke učvršćuju pozicije u sektoru poslovanja s privatnim klijentima", navodi Wagner.

Iako je za banke i dalje najunosnija trgovina hartijama od vrednosti i poslovanje sa privredom, i nemačke i strane banke sve više pažnje posvećuju privatnim ulagačima. One nastoje osigurati nezavisnost i to je pouka iz finansijske krize, kaže Martin Faust: "U vrijeme finansijske krize banke su imale problema s refinansiranjem. To znači, kada odobravaju kredit, potrebna im je odgovarajuća svota novca. Ako nemaju, moraju posuditi. Međutim, u doba finansijske krize taj mehanizam nije funkcionisao." I od tada je poslovanje sa štedišama postalo atraktivnije, pojašnjava Martin Faust: "Privatni klijenti su manje osjetljivi, što znači da su verniji banci i ne povlače novac tako brzo."

Ostaje pitanje šta strane banke rade s ulozima nemačkih štediša na koje plaćaju visoke kamate? U krajnjoj liniji, cilj im je zarada. "Taj novac se koristi za kredite. Na primer, Targo i Santander odobravaju potrošačke kredite – za automobil, televizor ili namještaj. Banka IngDiBa finansira kupovinu nekretnina, Royal Bank of Scottland novac verovatno prebacuje u Veliku Britaniju, jer ovdje nema razgranate poslove s privatnim klijentima", kaže Faust.

No, kako stoje stvari kada se radi o sigurnosti uloženog novca? Ako neka banka ima sedište u Nemačkoj, onda podleže i nemačkim zakonima o zaštiti štediša. U Europskoj uniji garantuje se za uloge do 100.000 eura. U slučaju stranih banaka koje nemaju sedište ili filijalu u Nemačkoj važe zakoni matične zemlje.

 

izvor: seebiz.eu

(Zatvori)

Dok većina bankara, ulagača i izvršnih direktora zasad još ne može zamisliti da bi političari u Washingtonu mogli biti toliko nemarni da ostave vladu bez potrebnog novca za podmirivanje obveza nakon 2. avgusta, nisu ni sigurni da ova politička igra 'skrivača' neće biti pogrešna. U petak naveče izgledi za sporazum iznenada su smanjeni kada predsednik Zastupničkog doma američkog Kongresa John Boehner prekinuo pregovore s Obamom, rekavši da su oni postali uzaludni jer predsednik zahtijeva povećanje poreza.

Kao što su kompanije morale sprovoditi skupe pripreme za slučaj da kompjuterski sistem neće prepoznati datum 1. januar 2000., sada mnogi osmišljavaju načine kako se nositi s potencijalnim paklom na finanskim tržištima ukoliko vladi najveće svetske ekonomije ponestane novca. U nekim slučajevima bankari odgađaju svoje letne praznike, korporacije osiguravaju dovoljan pristup gotovom novcu, a investitori osiguravaju svoje portfelje od rizika, pri čemu je najomiljenija imovina zlato.

 

izvor: seebiz

(Zatvori)

»Dogovorili smo se da ćemo podržati novi program za Grčku i zajedno s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i dobrovoljnim učešćem privatnog sektora u potpunosti pokriti potrebu za finansiranjem«, rekao je Van Rompuy na konferenciji za novinare po završetku samita.

Drugi paket pomoći Grčkoj, koji bi trebao zaustaviti dalje širenje dužničke krize, predviđa znatno smanjenje duga te produženje roka otplate zajmova sa sedam i po na najmanje 15 godina do najviše 30 godina te smanjenje kamata s 4,5 na 3,5 posto.

Novi program pomoći za Grčku iznosi ukupno 158 milijardi eura, od čega će 109 milijardi osigurati EU i Međunarodni monetarni fond, a 49 milijardi eura privatni sektor.

Smanjivanju grčkog duga doprineće i privatni sektor, što je od početka tražila Njemačka. Međutim, učestovanje privatnog sektora ograničeno je samo na pomoć Grčkoj, ne i za druge zemlje u poteškoćama. Privatnom sektoru, bankama, osiguravajućim društvima i investicionim fondovima, ponuđenu su tri moguće opcije njihovog delovanja u paketu pomoći. Svaka od tih opcije predviđa delomičnu nesposobnost otplate dugova, o čemu se u EU-u dosada kategorički odbijalo razmišljati.

izvor: seebiz.eu (Zatvori)

"Ne smemo dozvoliti ponovnu pojavu krize i ne smemo dozvoliti takve akcije malobrojnih u finansijskom svetu koje bi ugrozile naš prosperitet", izjavio je komesar EU za unutrašnje tržište Michel Barnie.
   
On je rekao da će, nakon najnovijih predloga, EU imati uslove da počne primenu globalnih bankarskih propisa, zvanih Basel III, koji regulišu kapital i likvidnost banaka. Te propise su dogovorile najveće svetske ekonomije, uzdrmane kolapsom američke investicione banke "Lehman Brothers" koji je označio početak globalne finansijske krize u 2008.
   
Banke i investicione firme u EU će, prema novim zahtevima, morati da imaju "veći i kvalitetniji" kapital da bi bile u stanju da same prebrode buduće finansijske šokove, umesto da se oslanjaju na vladinu pomoć za spašavanje koju finansiraju poreski obveznici, ukazala je Komisija.
   
EU će primorati svih svojih 8.200 banaka i investicionih firmi da se pridržavaju novih zahteva za nivo kapitala. Nasuprot tome, SAD, koje su obećale da će primeniti Basel III, primoraće samo 20 svojih najvećih banaka da se povinuju tim propisima.
   
Predviđeno je da članice Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) počnu da postepeno primenjuju propise Basel III o nivou kapitala banaka od 2013.
   
Propisi Basel III zahtevaju od banaka da adekvatnost osnovnog kapitala povećaju na sedam odsto vrednosti zajmova koje odobravaju klijentima, sa sadašnjih dva odsto.
   
Banke EU, koje učestvuju sa 53 odsto u imovini globalnog bankarskog sektora, moraće da utrostruče svoju adekvatnost kapitala  i pribave 460 milijardi evra (650 milijardi dolara) do 2019, što mogu učiniti i ostavljanjem po strani dela svojih profita, ukazao je Barnie.
   
On je dodao da će bankama biti dato dovoljno vremena  i da je siguran da novi propisi neće u međuvremenu umanjiti njihovu sposobnost da finansiraju ekonomiju EU.
   
Sem novih zahteva za nivo kapitala i likvidnosti, jučerašnji priedlozi takođe daju veću nadležnost bankarskim supervizorima, kao što je pravo da sprovode godišnje nacionalne stres-testove , van onih koji se sprovode na nivou cele EU i pravo da kažnjavaju banke  koje prekrše propise u visini do 10 odsto njihovog godišnjeg prihoda.

 izvor: seebiz.eu (Zatvori)

Dow Jones je ojačao 75 poena, ili 0,63 posto, na 12.124 poena, dok je S&P 500 porastao 0,74 posto, na 1289 poena, a Nasdaq 0,35 posto, na 2684 poena. Prvi rast indeksa u junu najviše se zahvaljuje podatku o rekordnom robnom izvozu SAD-a u aprilu, što je ublažilo strahovanja od slabljenja ekonomije.

S druge strane, oštro je, više od 25 posto, pao uvoz iz Japana, s obzirom da je nabavka iz te zemlje narušena nakon katastrofalnog potresa u martu.

Rekordan izvoz pokazuje, kažu analitičari, da su američki proizvodi konkurentni na svetskom tržištu i mogao bi pridoneti rastu bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju i do pola postotnog boda. To ponešto ohrabruje, s obzirom da su poslednjih nedelje brojni analitičari smanjivali procene rasta BDP-a zbog niza slabih makroekonomskih izveštaja.

Zahvaljujući rastu terminske cene nafte na berzi u New Yorku za više od jednog dolara, na 101,90 dolara po barelu, kao i cene drugih sirovina, najveći su dobitnici juče bili energetski i rudarski sektor. S&P indeks energetskog sektora porastao je 1,2, a rudarskog 1,6 posto.

Nakon višednevnog pada, oporavile su se i akcije banaka, pa je KBW indeks tog sektora ojačao 1,2 posto.

No, mnogi analitičari kažu da je tržište ranjivo te da bi S&P 500 indeks uskoro mogao skliznuti na 1250 poena, najnižu ovogodišnju vrednost, zabeleženu u martu.

"Nakon pada šest dana zaredom, tržište je tražilo razlog za skok i dobilo je. No, po usponu u jednom danu ne može se zaključiti da je tržište medveda završeno", kaže ekonomista u kompaniji ITG Steve Blitz.

Tim više što ni juče svi makroekonomski podaci nisu bili blistavi. Tržište rada još uvek se ne oporavlja, na što ukazuje podatak da je prošle nedelje broj novih zahteva za pomoć nezaposlenima porastao za hiljadu, na 427.000, dok su analitičari očekivali blagi pad.

Na oprez ulagača ukazuje i mršav obim trgovanja. Na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika su juče zamenile samo 6,3 milijarde akcije, dok prosečan dnevni obim od početka godine iznosi 7,6 milijardi.

izvor: SEEbiz.eu

(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi  Nikkei je u 7:30 bio 0.5 posto u plusu a blago su porasle i cene akcija u Australiji. No, berzanski indeksiu Singapuru, Hong Kongu, Šangaju i Južnoj Koreji oslabili su između 0,2 i 1,1 posto, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio u minusu 0,4 posto, što je sedmi dan zaredom kako slabi.

Na početku trgovanja većina azijskih indeksa bila je u plusu, pri čemu je Nikkei skočio i više od jedan posto. Ulagače je ohrabrio jučerašnji rast Wall Streeta, čime je prekinut šestodnevni negativni niz. No, entuzijazam je ubrzo splasnuo, a Nikkei izgubio dobar dio početnog dobitka.

"S obzirom na rast, premda blag, Nikkeija u prethodna tri dana, dok je Wall Street slabio, neki su se ulagači jutros odlučili na dobitonosnu prodaju", kaže strateg u firmi Monex Securities Takashi Hiroshi.

Rano jutros u plusu je bio i južnokorejski Kospi, no oštro je pao nakon što je tamošnja centralna banka povećala ključnu kamatnu stopu s tri na 3,25 posto.

Strahovi da bi i kineska centralna banka mogla zaoštriti monetarnu politiku, kako bi suzbila inflaciju, izazvali su pad cena akcija u Šangaju i Hong Kongu.

Na valutnim tržištima, euro pod pritiskom, premda je jučer predsjednik Europske središnje banke Jean-Claude Trichet signalizirao da će u julu ključne kamate u evrozoni biti povećane.

Međutim, to je, kažu analitičari, već uračunato u cenu evra, koja raste već tri nedelje. S druge strane, ulagače i dalje zabrinjava grčka dužnička kriza jer se ECB protivi restrukturiranju grčkih dugova, za što se, s druge strane, zalaže Nemačka.

Zbog toga je već juče poslepodne kurs evra prema američkoj valuti pao je ispod nivoa od 1,45 dolara.

U odnosu na japansku valutu, cijena evra pala je, pak, s jučerašnjih 117,20 na 116,15 jena.

Tečaj dolara prema japanskoj valuti stabilno se kreće oko 80,10 jena.

Cena nafte i dalje raste, nakon što je OPEC polovinom nedelje odlučio da njegova proizvodnja ostaje nepromijenjena.

Nakon što je juče skočila za više od jednog dolara, jutros je terminska cena nafte na berzi u New Yorku porasla daljnjih 10-ak centi, provirivši iznad nivoa od 102 dolara po barelu.

(Zatvori)

FTSEurofirst indeks 300 vodećih evropskih akcija je do 9:30 oslabio 0,4 posto, na 1099 poena, nakon što je juče skočio 0,9 posto. Londonski FTSE, frankfurtski Dax i pariški CAC indeks oslabili su između 0,2 i 0,5 posto.

Jučerašnji rast evropskih indeksa najviše se zahvaljuje usponu Wall Streeta, nakon šest dana padanja. No, već danas ulagači su se ohladili.

"Tržišta su i dalje u defenzivnom raspoloženju zbog niza razočaravajućih makroekonomskih podataka, posebno u SAD-u. Premda se smatra da je ovo usporavanje ekonomije privremeno i da će se rast ubrzati u drugom delu godine, na tržištu će u međuvremenu vladati nervoza i nesigurnost", kaže analiti;at u BNP Paribas Fortis Global Marketsu Philippe Gijsels.

Pod najvećim pritiskom jutros je rudarski sektor jer je cena bakra znatno pala nakon što je izveštaj o kineskoj spoljnoj trgovini pokazalo da je ta zemlja smanjila uvoz te sirovine. STOXX Europe 600 indeks rudarskog sektora oslabio je jutros 0,7 posto.

Na Tokijskoj je burzi Nikkei jutros ojačao 0,5 posto, na 9514 poena.

 

izvor: SEEbiz.eu

(Zatvori)