Taj iznos je za 16,6 odsto manji u odnosu na isti period 2009. godine, navodi se u najnovijem Biltenu Centralne banke Crne Gore CBCG.

Razloge smanjenog neto priliva u CBCG objašnjavaju time da je u prethodnoj godini obavljena dokapitalizacija i prodaja manjinskog paketa akcija Elektroprivrede Crne Gore EPCG.

Najveći priliv SDI, posmatrano po strukturi, ostvaren je po osnovu ulaganja u domaće kompanije i banke u iznosu od 216,6 miliona evra, što je za 34,8 odsto manje nego u istom periodu 2009. godine.

"U formi interkompanijskog duga ostvaren je priliv od 106,5 miliona evra, što predstavlja povećanje za 1,7 odsto. Investicije u nekretnine u zemlji zabeležile su rast od 2,7 odsto i iznosile su 114,2 miliona evra”, kažu u CBCG.

Priliv po osnovu povlačenja novčanih sredstava koja su rezidenti investirali u inostranstvu iznosio je 10,8 miliona evra.

Ukupan odliv stranih direktnih investicija u periodu od januara do avgusta 2010. godine iznosio je 63 miliona evra i manji je za 27,4 odsto, u poređenju sa istim periodom 2009. godine.

Najveći odliv je ostvaren po osnovu interkompanijskog duga u iznosu od 43,7 miliona evra. Investicije rezidenata u banke i preduzeća u inostranstvu iznosile su 7,1 milion evra.

Odliv po osnovu nekretnina iznosio je 9,2 miliona evra, dok je odliv po osnovu povlačenja sredstava investiranih u domaće banke i preduzeća iznosio tri miliona evra.

izvor: www.b92.net

 

(Zatvori)

Krivičnu prijavu protiv NLB i predstavnika njenih ćerki-firmi priprema sarajevsko preduzeće Profin Invest, piše mariborski dnevnik Večer.

Kako navodi list, sarajevska kompanija Profin Invest je nelikvidna i za svoju sudbinu okrivljuje upravu NLB-a, priprema krivičnu prijavu protiv vodećih ljudi u NLB-u zbog sumnje da je postojala obmana i odštetnu tužbu u visini od 44,4 miliona evra.

NLB i Profin su u vreme predsednika uprave NLB Marjana Kramara potpisali niz za slovenačke bankare nepovoljnih ugovora a tim sredstvima je finansirana i pretplaćena izgradnja novog poslovnog centra na elitnoj lokaciji u Sarajevu.

U međuvremenu je došlo do niza kadrovskih promena u upravi NLB-a nakon čega je NLB naručila vanrednu reviziju posla zbog čega je došlo do poslovne štete, koja je rasla iz meseca u mesec.

Profin zbog toga optužuje NLB za obmanu i namerno izazivanje poslovnih teškoća koje su navodno imale za cilj da se uruše poslovni partneri banke, odnosno da se jeftino dođe do željenih nepokretnosti.

NLB-u preti velika poslovna šteta koja moze dostići od 14 do 17 miliona evra, piše mariborska Večer. Taj list ističe da NLB i Profin intenzivno pregovaraju o tome kako da prevazidju pomenuti problem, ali za sada nisu postigli nikakav dogovor.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Najavljeni su i pregovori o novom preventivnom finansijskom sporazumu koji bi omogućio Rumuniji da uzima nove kredite, ali sa mnogo nižom kamatom.

Na kraju šeste misije MMF i Evropske komisije, rečeno je će pad rumunske ekonomije za ovu godinu biti dva odsto, ali i da počinje ekonomski rast koji će 2011. godine iznositi 1,5 odsto.

On je pozvao vladu te zemlje da ne menja poreski sistem, pre nego što Fond odluči da li će im odobriti puštanje sledeće tranše iz više milijardi dolara vrednog zajma i dodao da je Rumuniji, potonuloj u recesiju, potrebna stabilnost, a ne izmena poreskog sistema.

Frenks je rekao da je to naročito neophodno nakon što su plate u rumunskom javnom sektoru skresane 25 odsto.

Misija MMF je navela da rumunski parlament do kraja godine treba da usvoji zakon o penzijskom sistemu i zakon o jedinstvenom sistemu plata, kao deo reforme u javnom sektoru.

Potrebno je i da se izmeni zakon o smanjenju PDV sa 24 na pet odsto na neke prehrambene proizvode, kao i zakon o neoprezivanju najnižih penzija, za koje je parlamentarna većina greškom glasala, a bili su predlog opozicije.

Ta dva zakona su suprotna vladinim merama štednje i ugrožavaju fiskalnu strukturu i ekonomske ciljeve vlade, a nalaze se trenutno kod predsednika Trajana Baseskua koji ih može vratiti parlamentu na razmatranje.

Vlada Emila Boka treba da hitno reši i pitanje velikih dugova prema privatnom sektoru, kao i pitanje neefikasnih državnih preduzeća koja proizvode ogromne budžetske gubitke.

Predstavnik Evropske komisije izjavio je da bi Rumunija mogla da raspolaže i većim sredstvima od najnovijeg zajma MMF-a, kada bi koristila bespovratne evropske fondove koje može da koristi za investiranje u razvojne prioritete.

Rumunija malo koristi evropske fondove, a analitičari ocenjuju da vlasti te fondovi izbegavaju jer ih kontroliše EU i nije moguće falsifikovati licitacije za nabavke na kojim se obrću veliki iznosi, pa zato radije pribegavaju državnim fondovima koje same kontrolišu.

Misija MMF je u Rumuniji od 20. oktobra do 1. novembra analizirala u kojoj je meri vlada ispunila aranžmane dogovorene za zajam od 20 milijardi evra od MMF, EU i Svetske banke. Sporazum ističe u aprilu naredne godine.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Evropska unija sa BDP-om od 12.500 milijardi evra čini 30,4 odsto svetske privrede i uverljivo je najjača ekonomska sila u globalnim razmerama.

Nakon EU, najjaču privredu ima SAD sa BDP-om od 9.658 milijardi evra, što je udeo od 23,4 odsto u globalnoj ekonomiji.

Evropska unija bila je ubedljivo i najveći izvoznik, prema podacima za 2009. godinu. Iz EU je lani izvezeno robe vredne 1.094 milijarde evra, što je u odnosu na 683 milijardi evra iz 1999. godine povećanje od 60,2 odsto.

Drugi najveći svetski izvoznik je Kina (860 milijardi evra), što je povećanje u 10 godina od čak 371 odsto, i SAD (760 milijardi), odnosno 16,7 odsto više u odnosu na 1999. Nakon Kine, najveći rast izvoza u poslednjih 10 godina imale su Indija (262 odsto) i Saudijska Arabija (250 procenata).

Evropska unija je sa 1.200 milijardi evra bila i najveći svetski uvoznik robe i usluga, ispred SAD-a (1.150 milijardi) i Kine (720 milijardi evra). Kineska trgovinska razmena porasla je tako gotovo pet puta, indijska četiri, a ruska više od tri puta u odnosu na 1999. U istom periodu, trgovinska razmena EU i Japana otprilike 60 procenata, a SAD-a manje od 20 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Predsednik Skupštine tog, u međuvremenu privremeno nacionalizovanog, akcionarskog društva Lajoš Tolnai kaže da su u kompaniji spremni da u narednih pet godina plaćaju po 300 miliona forinti na ime odštete žiteljima ugroženog podružja.

„Ogovornost za ekološku katastrofu bez presedana još nije moguće tačno utvrditi, ali jedini način da nekako tretiramo ljudsku tragediju jeste naknada štete", dodao je on.

U istragu o uzrocima obrušavanja zida jednog od rezervoara fabrike MAL kod Ajke, 4. oktobra, uključio se i Nacaonalni istražni biro, koji je bio uhapsio generalnog direktora Zoltana Bakonjija, ali je on posle dva dana pušten da se brani sa slobode pošto sud za to kratko vreme nije uspeo da dokaže njegovu eventualnu krivicu.

Merenje štete u tri naselja i okolnom području je u toku, a u najugroženijem Kolontaru će ovh dana biti srušeno još dvadesetak kuća, u kojima nije moguće stanovati.

Prema mišljenju stručnjaka zatrovano je svega desetak centimetara zemljišta na mestima gde je lavina prošla, što ostavlja mogućnost revitalizacije čitavog područja. Crvenkasti mulj se samo na nekoliko mesta pomešao s površinskim slojem, a tu analizu su potvrdili i eksperti Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije.

Stranci su se uključili i u nastojanje neimara da spreče dalje pucanje zida desete kasete jednog od rezervoara sa žitkom, snažno alkalnom masom. Vojni inženjeri iz Austrije, poznati po izgradnji vojnih utvrdjenja, došli su na poziv državnog sekretara za ekologiju Zoltana Ileša i već prionuli na posao.

Na severnom delu zida registrovana su četiri procepa, od kojih je najveći širok 58 centimetara i dug 25 metara. Kraj njega su iz helikoptera bacani betonski blokovi, a u planu je i izgradnja još jednog dodatnog zemljanog bedema.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Predviđa se niži obim dokapitalizacije u visini od 250 do 400 miliona evra i korišćenja svih unutrašnjih mera za oslobađanje kapitala, prodaja učešća u Banci Celje, kao i "postepeno povlačenje sa srpskog i italijanskog tržišta", navodi se u saopštenju sa sednice, na kojoj je potvrđena strategija poslovanja banke do 2015. godine.

Pitanje dokapitalizacije najveće slovenačke banke u Sloveniji je aktuelno od decembra prošle godine kada dva najveća vlasnika NLB, država i belgijska najveća grupa KBC, nisu uspela da se dogovore o načinu njenog sprovođenja u visini od 250 miliona evra. U julu ove godine su rukovodstvo i nadzornici NLB-a predvideli dokapitalizaciju u visini od 400 miliona evra, a premijer Borut Pahor je više puta naglasio da treba dobro razmisliti o učešću države u dokapitalizaciji, jer su javna sredstva ograničena. Iz Pahorovih izjava je slovenačka javnost zaključila i da se on zalaže za ulazak novog strateškog partnera, jer navodno KBC namerava da izađe iz NLB-a.

Ministar finansija Franc Krizanice, međutim, tvrdi da bi država mogla da izgubi 500 miliona evra ako ne bude učestvovala u dokapitalizaciji NLB.
Dilema o jačanju državnog učešća u NLB-u ili delomičnom izlasku do visine kontrolnog učešća s dolaskom novog partnera predmet je rasprava u stručnoj javnosti kao i u parlamentu Slovenije.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

NLB je pokrenula ekskluzivne, neobavezujuće pregovore sa mađarskom kompanijom o prodaji dela vlasništva u Merkatoru koji je prošle godine dobila zaplenom od nelikvidnih firmi, fonda Infond i konglomerata Istrabenz.

"Mid Europa Partners" je učestvovao na tenderu za prodaju 10,75 odsto udela u Merkatoru, koji je objavljen početkom ove godine, ali je NLB tada odlučila da ne prodaje udeo, jer nije bila zadovoljna ponuđenim cenama.

Mađarska kompanija, sa sedištem u Budimpešti, poseduje nekoliko preduzeća u regionu, uključujući i slovenačkog kablovskog operatera Telemah.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

On je, na otvaranju susreta privrednika Beograda i Ušaka, turske provincije u unutrašnjoj egejskoj oblasti, izneo podatak da je tokom 2010. godine došlo do značajnijeg rasta srpskog izvoza u Tursku, koji je vredeo 51 milion dolara, dok je uvoz iz Turske u istom periodu vredeo oko 200 miliona.

Stević je istakao da su turske kompanije do sada malo investirale u srpsku privredu, podsetivši da je zabeležena samo privatizacija dve srpske pivare koje je kupila turska kompanija "Efes", a kasnije svoj kapital prodala "Hajnekenu".

Od srpskih investicija u Turskoj, Stević je napomenuo da je kompanija "Bomex holding" uložila 10 miliona dolara u proizvodnju vatrostalnih opeka.

On je izrazio očekivanje da će po potpisivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom, koji je stupio na snagu 1. septembra, bilateralna ekonomska saradnja biti značajno povećana.

"To se odnosi na više oblike saradnje. Pored investicionih ulaganja, tu su i zajednički proizvodni kapaciteti i saradnja malih i srednjih preduzeća, kao i zajedničko nastupanje na trećim tržištima", naveo je Stević.

Delegacija privrednika Ušaka boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu, čiji je cilj uspostavljanje i intenziviranje poslovne saradnje, kroz susrete sa srpskim privrednicima.

Grupu od oko 60 privrednika i zvaničnika tog grada predvodi predsednik Privredne komore Ušaka Ismail Karaman, koji je naglasio da je delegacija, tokom boravka u Srbiji, već napravila krupne korake u saradnji.

On je precizirao da Srbija i ta turska provincija imaju veliki potencijal za saradnju na polju tekstilne i kožne industrije, prehrambene industrije i u proizvodnji keramike.

Karaman je kazao da Ušak u ukupnom izvozu Turske ima veliki udeo, dok se najviše robe uvozi iz Rusije, Kine i Nemačke, a Srbija se na toj listi nalazi tek na 81. mestu.

On je izrazio očekivanje da će se nakon potpisanih sporazuma o saradnji između ove dve zemlje na različitim područjima, vrednost robne razmene značajno povećati.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)