Dow Jones indeks porastao je 275 bodova, ili 2,47 posto, na 11.414 bodova, dok je S&P 500 skočio 2,86 posto, na 1.198 bodova, a Nasdaq indeks 3,04 posto, na 2.548 bodova.

Ulagače je oraspoložio snažan rast cena akcija na evropskim berzama, nakon što je nemački ustavni sud odbio tužbu kojoj je bio cilj blokirati sudelovanje Nemačke u međunarodnoj financijskoj pomoći Grčkoj i drugim članicama evrozone.

U Italiji je, pak, Senat prihvatio vladin predlog proračunske štednje, što je ublažilo strahovanja da će dužnička kriza zahvatiti i tu članicu eurozone.

Londonski FTSE indeks osvojio je jučer 3,14 posto, dostigavši 5.318 bodova, dok je frankfurtski DAX skočio 4,07 posto, na 5.405 bodova, a pariški CAC 3,63 posto, na 3.073 boda.

Međutim, Kevin Caron, strateg u tvrtki Stifel, Nicolaus & Co, upozorava da će dužnička kriza u eurozoni i slabost američkog gospodarstva i dalje pritiskati tržišta.

„To je samo jedan korak na dugom putu. Doista bismo voleli videti poboljšanja u nekim makroekonomskim podacima, no toga još nema“, kaže Caron.

Doduše, jučer je Fed izvijestio da su gospodarske aktivnosti u julu i avgustu porasle u svih 12 regija koje središnja banka prati, no skromno.

Da su ulagači oprezni pokazuje mršav obujam trgovanja. Na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika je jučer zamijenilo 7 milijardi dionica, dok dnevni prosek od početka godine iznosi 7,56 milijardi.

Na oprez ukazuje i VIX indeks Čikaške berze opcija. Doduše, taj 'indeks straha' pao je jučer više od 9 posto, no i dalje se kreće iznad 30 bodova, što se smatra upozoravajućim signalom.

Najveći je dobitnik bio financijski sektor. Nakon oštrog pada tri dan zaredom, KBW indeks bankarskog sektora skočio je gotovo 6 posto. Pritom je akcija Bank of America poskupila 7 posto, nakon saopstenja da je nekoliko ključnih direktora smenjeno.

Snažno su porasle i cene akcija u energetskom sektoru. S&P indeks tog sektora skočio je 3,7 posto, zahvaljujući rastu cene nafte za 3 dolara, na 89 dolara po barelu, najviši nivo u pet nedelja.

Unatoč snažnom rastu cena, na tržištu jučer nije vladala euforija.

„Sav poticaj ovom rastu je činjenica da je tržište u području preprodanosti, nakon oštrog pada cena akcija u prethodna tri dana. Makroekonomski i tehnički pokazatelji i dalje su nejasni, pa će nesigurnost ostati na visokom nivou, što signalizira opasnost na tržištu“, kaže Larry McMillan, predsjednik kompanije McMillan Analysis.

/izvor: SEEbiz / H

Štediša koji je 1. novembra 2010. godine oročio, na primer, 100.000 dinara na devet meseci po kamatnoj stopi od 11,69 odsto koju su banke tada najčešće nudile, 1. avgusta 2011. dobio je 108.645 dinara.

Ako je u istom periodu dato na štednju 100.000 dinara u evrima, po tadašnjoj prosečnoj kamatnoj stopi na deviznu štednju od 6,25 odsto, po isteku perioda oročenja, štediša je dobio 99.551 dinar, ili 9.095 dinara manje, navela je banka.

Analiza pokazuje, kako je istaknuto u saopštenju, da je štednja u dinarima oročena na devet meseci bila isplativija od štednje u evrima čak i kada se dinarska štednja obračuna po najnižim, a devizna po najvišim kamatnim stopama ponudjenim u "Nedelji štednje".

izvor: Beta

Gacekova kaže da je kancelarija glavnog ekonomiste EBRD dala i projekciju za 2012. godinu i ona iznosi 4,1 odsto.
- Dakle, to ukazuju da Srbija možda još nije izašla iz krize, ali je sada na dobrom putu. Ono što je veoma bitno jeste da u bankarskom sektoru Srbije nije bilo problema, a zna se koliko je važno poverenje u banke.

Kolike su ukupne investicije EBRD u Srbiju?
- Do sada smo u Srbiji realizovali 161 projekat ukupne vrednosti 2,6 milijardi evra, uključujući i najnovije kredite od 80 miliona evra za „Kolubaru“ Lazarevac i 20 miliona za „Beohemiju“. Da ne bude zabune, ukupna vrednost kredita „Beohemiji“ je 68 miliona evra, ali je udeo EBRD 20 miliona.
 

U koje sektore ste dosada najviše ulagali?
- U finansijski sektor, koji podrazumeva bankarski sektor i sektor osiguranja, investirali smo čak 686 miliona evra. Još više smo uložili u infrastrukturne projekte - 921 milion evra, a najveći deo tih investicija otišao je u razvoj lokalne infrastrukture i transporta. U sufinansiranje privatnog sektora je uloženo 138 miliona evra, a u agrobiznis čak 281 milion.

Kakvi su vam dalji planovi za Srbiju za ovu godinu?
- Kada je reč o 2011. godini, planovi su da dostignemo nivo iz prošle godine kada smo u 24 projekta plasirali oko 590 miliona evra. Zaključno sa današnjim danom investirali smo 191 milion evra. O planovima za privatni sektor ne mogu da pričam, ali planiramo 200 miliona za srpsku železnicu i razmišljamo o 40 miliona evra za izgradnju malih hidroelektrana. Kada samo ta tri iznosa saberete, već dolazimo do sume od 430 miliona evra.

U Vladi Srbije često navode da su krediti EBRD povoljni. Da li je to baš tako?
- Za privatni sektor nije to baš toliko povoljno, kamatne stope su apsolutno u skladu sa tržišnim uslovima, i zavise od procene rizika i sigurnosti investicija. Za javni sektor naše pozajmice su zaista povoljne i kamata iznosi euribor plus jedan odsto. Razlog takvim kamatama je to što svi projekti koje kreditiramo moraju da dobiju odobrenje Vlade, da se uradi studija izvodljivosti ili bar preliminarna studija, a važno je da napomenem da se ti zajmovi odobravaju na duži rok, između 15 i 20 godina. Naravno, i ti projekti moraju da imaju potencijal rasta i da su komercijalno izvodljivi.

Da li ste zadovoljni realizacijom investicija koje ste vi finansirali?
- Uspešnost realizacije dosadašnjih investicija zavisi od toga da li se radi o privatnom ili javnom sektoru. Kao što sam već rekla, investicije u javni sektor se sprovode na dug rok. Logično je da pošto su to veći projekti, ponekad ima problema, ali se ne beleže kašnjenja u otplati. Mi blisko sarađujemo sa primaocem zajma jer želimo da se investicija što bolje realizuje. Privatnom sektoru je bitno da se novac što pre dobije kako bi se i investicija što pre realizovala. Sve u svemu, zadovoljni smo jer imamo veoma stabilan kreditni portfelj u Srbiji.

Koji su glavi zadaci Srbije na putu ekonomskog oporavka?
- Jedan od glavnih izazova je kako privući investicije. Kada to kažem, ne mislim samo na strane investitore već i na lokalne ulagače koji bi morali da ulažu u svoju zemlju. Dobra investiciona klima je veoma važna za ekonomski napredak. Vlada preduzima neophodne mere i možemo samo da se nadamo da će te mere doneti neophodne rezultate s tim u vezi.

Koliko bi nova svetska ekonomska kriza mogla da nas uspori u svemu tome?
- Ne znam da li će zbog dešavanja u evrozoni ili situacije u SAD izbiti nova ekonomska kriza. Da to znam, verovatno bih bila bogata! Veoma je važno da evrozona ostane stabilna jer bi u suprotnom to negativno uticalo, između ostalog, i na Srbiju.

Usvajanjem tog zakona ispunjen je još jedan od uslova na putu Srbije ka EU.

Novim zakonom se jača uloga Agencije za energetiku Srbije (AERS), povećava sigurnost snabdevanja, pojednostavljuju procedure za sprovođenje investicija, omogućava povećanje energetske efikasnosti i rast investicija u obnovljive izvore energije.

Prema odredbama zakona, od 1. oktobra 2012. godine Agencija za energetiku će određivati cene struje i gasa umesto Vlade Srbije.

Predviđeno je postepeno otvaranje tržišta električne energije i od 1. januara 2013. pravo na javno snabdevanje imaće samo potrošači priključeni na distributivnu mrežu, a od 1. januara 2015. godine snabdevača strujom biraće i domaćinsta i mali kupci.
Vesti Ekonomija Share Skupština usvojila novi zakon
Otvoreno energetsko tržište u Srbiji
Beta | 28. 07. 2011. - 12:05h | Komentara: 3

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o energetici koji bi, prema rečima predlagača, trebalo da liberalizuje sve segmente energetskog tržišta u Srbiji.

Usvajanjem tog zakona ispunjen je još jedan od uslova na putu Srbije ka EU.

Novim zakonom se jača uloga Agencije za energetiku Srbije (AERS), povećava sigurnost snabdevanja, pojednostavljuju procedure za sprovođenje investicija, omogućava povećanje energetske efikasnosti i rast investicija u obnovljive izvore energije.

Prema odredbama zakona, od 1. oktobra 2012. godine Agencija za energetiku će određivati cene struje i gasa umesto Vlade Srbije.

Predviđeno je postepeno otvaranje tržišta električne energije i od 1. januara 2013. pravo na javno snabdevanje imaće samo potrošači priključeni na distributivnu mrežu, a od 1. januara 2015. godine snabdevača strujom biraće i domaćinsta i mali kupci.

 Novim zakonom podstiču se investicije u obnovljive izvore energije, kroz pojednostavljivanje procedura za ulaganje i uvodjenje povlašćenih proizvođača energije iz biomase, vode, vetra, solarne i geotermalne energije.

Uvodi se i privremeni status povlašćenog proizvođača struje iz energije vetra i sunca u trajanju od tri godine uz mogućnost produženja od godinu dana. Uslovi za sticanje tog privremenog statusa su energetska i građevinska dozvola i bankarske garancije u iznosu od dva odsto vrednosti projekta.

Novac za otkup struje od povlašćenog proizvođača obezbeđivaće krajnji kupci plaćanjem posebne naknade za podsticaj, koja se posebno iskazuje i plaća uz račun za struju.

Prema Zakonu o energetici, u Srbiji će biti uvedeno i otvoreno tržiste električne energije, odnosno berza, kao i bilateralno tržište i balansno tržište energije.

Uvodi se i pojam energetski ugrožen kupac, koji će imati posebnu zaštitu, odnosno pravo na isporuku određene količine struje i gasa i drugačije kriterijume za isključenje, imajući u vidu njegov socijalni i zdravstveni status.

Novi zakon o energetici uvodi i garancije porekla za električnu i toplotnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, koje će proizvođačima omogućiti da izvoze "zelenu energiju". Garancije će se izdavati po jedinicama za jediničnu količinu od jedan megavat čas (MWh) i trajaće godinu dana.

U okviru harmonizacije za evropskim zakonodavstvom uvodi se i pravo pristupa gasovodima i elektromreži za zainteresovane operatere, uz izuzetke.

  Kazne za građane do 50.000 dinara

Za nepoštovanje odredbi zakona, privredne prestupe i prekršaje predviđene su kazne od 500.000 do tri miliona dinara za energetske kompanije i druga preduzeća. Kazne za odgovorne u preduzećima za privredne prestupe biće od 100.000 do 200.000 dinara.

Prekršajne kazne za preduzetnike biće od 5.000 do 500.000 dinara, a za građane od 500 do 50.000 dinara, a među prekršajima su i onemogućavanje pristupa mernim uređajima i neodržavanje instalacija.
 

Predviđeno je da se energetske dozvole izdaju sa rokom važenja od tri godine umesto dve godine kao što je do sada bilo. Energetske licence važiće 10 godina, osim za proizvođače struje i toplotne energije kojima će licence važiti 30 godina.

Zakonom se uvode elektroenergetski inspektori i inspektori opreme pod pritiskom za nadzor objekata za proizvodnju struje i proizvodnju, transport i skladištenje nafte i gasa. Inspekcija će biti pod nadzorom ministarstva koje bude zaduženo za resor energetike.

Izvor: Blic.rs

Razlog naglog skoka leži u dva goruća problema svetske privrede. Naime, investitori su i dalje zabrinuti zbog produbljivanja dužničke krize u evrozoni, zbog koje sve više likvidnih sredstava završava u plemenitim metalima.

Sa druge strane svetska zabrinutost koja ima svoj izvor u Evropi dodatno je ojačana problemima oko javnoga duga s kojima se bore i Sjedinjene Američke Države. Američki političari vode bitku oko plana za smanjenje budžetskoga deficita, kojim bi predsednik Barak Obama dobio ovlašćenje za zaustavljanje formalnog bankrota koji je prouzrokovan previsokim državnim dugom, dok bi za uzvrat bio dužan skresati državnu potrošnju za 1.500 mlrd USD. Rok za izglasavanje zakona o novom zaduživanju Amerikanaca ili novi "dan D" je 2. avgust.

Pomoć Grčkoj samo kratkoročno rešenje

Prvi problem pokušan je samo je na kratko da se sanira. Tako su se zemlje članice evrozone dogovorile na hitnom sastanku u Briselu u četvrtak (21. jul 2011. godine) uveče da udvostruče međunarodnu pomoć Grčkoj, koja je opterećena dugovima, i dale su zemlji još 109 mlrd USD da prevaziđe finansijske nedaće.

Privatni kreditori takođe će doprineti novom paketu, koji dolazi nakon paketa spašavanja u iznosu od 110 mlrd USD koji je Atina dobila od EU i MMF-a prošle godine.

Ovakav dogovor već narednog jutra ojačao je evro, podigao cene većina akcija, a neznatno je uticao i na sniženje cene zlata.

Međutim, kako za "eKapiju" kaže Predrag Pavićević, portfolio menadžer "Ilirike Gold", jedinog sektorskog fonda u Srbiji koji ulaže u akcije plemenitih metala, novo i povoljnije zaduživanje Grčke može imati samo kratkoročan efekat:

- Dogovor oko nove pomoći MMF-a Grčkoj utiče da odjednom finansijska tržišta i firme u Evropi jačaju i investitori manjim delom izlaze iz zlata, ali ne mnogo. Mnogo više će uticati dogovor u Senatu , ako SAD nastavi da se zadužuje.

Kupuje li Srbija zlato?

U poslednjih deset godina tražnja za zlatom porasla je u svetu deset puta. To se međutim nije odrazilo na povećan promet ili tražnju u srpskim zlatarama, ali su pojedinci koji su prepoznali tržišna kretanja, ipak, počeli obimnije trgovanje na međunarodnim robnim berzama.

Kada su pre nekoliko godina počele da padaju akcije na Beogradskoj berzi u svetu je zabeležen vrtoglavi rast cene zlata.

Primera radi, pre pet godina oročenih 1.000 EUR sa prosečnom kamatom od 6% danas bi bilo oko 1.500 EUR. Međutim, da je za 1.000 EUR kupljeno zlato, zarada bi bila veća za 140%, odnosno, imali bi 2.400 evra.

Koliko se trenutno isplati ulagati u zlato govori podatak da je prvi sektorski fond u Srbiji "Ilirika gold", koji posluje od oktobra prošle godine, samo u poslednjih mesec dana zabeležio rast od čak 18%.

Portfolio menažer tog fonda kaže da se sada prvi put klijenti sami javljaju kako bi ulažili svoj novac, a da je za ovakav rast zaslužno i slabljenje evra, budući da je "Ilirika Gold" uglavnom investirala u dolarima.

Kada je reč o narednom periodu, Pavićević u razgovoru za "eKapiju" kaže da veruje da će već do kraja godine cena zlata skočiti na više od 2.000 USD, budući da sa kriza sve više zahuktava i da je domino efekat evrozone neizbežan.

Sa druge strane, agencija "Standar and Poor’s", je bez obzira na odluku Kongresa rešila da snizi rejting amerike sa AAA na B+, što bi potpuno obezvredilo američke obveznice. Treba imati u vidu da mnoge evropske države , kao i Japan , Kina, svoje devizne rezerve drže upravo u američkim obveznicama.

- To me navodi na mišljenje da će investitori izlaziti iz tih obveznica i "ulaziti" u zlato. To Rusija već radi, Kina takođe, iako imaju dovoljnu pokrivenost rezervi zlatom – kaže porfolio menadžer fonda "Ilirika Gold".

Osim ulaganja u zlato, njegova preporuka je i ulaganje u akcije kompanija koje se bave tehnologijom. Pavićević objašnjava da "Ilirika" u svom portfelju ima i akcije kompanija koje se bave 3D sistemima, kao i retkim mineralima, u čemu vidi šansu za zaradu u budućem periodu.

Zlatni standard

Ne treba zaboraviti da je do 1971. godine u svetu važio zlatnovalutni standard pa je svakih 35 dolara bilo pokriveno uncom ili sa 31 gramom zlata. Danas, analitičari se slažu da je teško da će se vratiti zlatnovalutni sistem, ali je pomak napravljen čak i samo sa sve češćim pokretanjem tog predloga. Koliko god se taj predlog u ovom momentu činio nerealan, izvesno je da valuta koja ima pokriće u zlatu ima i nižu inflaciju.

Kada inflacija raste onda i cena zlata raste kao nešto što je zaštita od bilo kakvog inflatornog uticaja. Cena zlata je uvek povezana sa cenom kamata.

Narodna banka Srbije nije nadležna za trgovinu zlatom i ne saopštava kolike su srpske devizne rezerve u zlatu. Ipak, sa 300 kilograma zlata, koliko smo dobili sukcesijom SFRJ pretpostavlja se da državne rezerve u zlatu vrede oko milijardu evra.

izvor: eKapija

Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 je u padu 0,87 odsto na 731,31 poena. I opšti Belexline je u crvenom 0,67 odsto i zaključen je na 1.350,45 poena.

Najatraktivnja je bila deonica Jubmes banke [JMBN] sa prometom od zapaženih 25,43 miliona dinara ali uz pad cene od 0,76 odsto. U poslednjih mesec dana hartijom te banke trgovalo se u nezavidnom obimu.

Prodato je i preko 3.000 akcija AIK banke [AIKB], odnosno promet tom hartijom je vredeo 9,17 miliona dinara uz pad vrednosti od 0,65 odsto. Konditor Bambi Banat [BMBI] je imao promet vredan preko šest miliona a NIS [NIIS] od skromnih 3,45 miliona dinara uz pad cene od 1,64 odsto zbog čega se našao medju gubitnicima dana.

Hartijama Beogradskog aerodroma [AERO], sa A listinga, je trgovano za skromnih 1,49 miliona a cena je porasla za 0,18 odsto što je u mirnom danu na Berzi uslovilo da se našao medju dobitnicima.

Najviše je poskupela akcija beogradske pivare [BIPB] , za 16,67 odsto, na 35 dinara uz istrgovanih samo 10 komada. I ostale akcije koje su poskupele imale su promete koji nisu vredni pomena.

izvor : Beta

EU je dodelila Srbiji bespovratnu pomoć za Nacionalni program za 2011, a sredstva će biti iskorišćena za projekte koji će pomoći Srbiji da realizuje reforme neophodne za buduće članstvo u Uniji, istaknuto je prilikom potpisivanja sporazuma u Obrenovcu.

Deger je poručio da EU pruža podršku i solidarnost ulasku Srbije u EU i da želi da ubrza proces priključenja Srbije evropskoj porodici naroda i dodao da će pomoć EU Srbiji u ovoj godini iznositi 202,5 miliona evra.

EU ne postavlja samo zahteve Srbiji, kako se često u javnosti može čuti, već pruža i podršku na njenom putu evropskih integracija rekao je Deger i naveo da je EU do sada donirala Srbiji ukupno 2,2 milijarde evra.

Đelić je istakao da će iz pretpristupnih fondova EU u Srbiji u ovoj godini biti finansirana 23 projekta vredna 178,5 miliona evra i dodao da je kontinuirana pomoć EU Srbiji od neprocenjivog značaja za našu zemlju.

To je novac koji su evropski poreski obveznici odvojili za podršku Srbiji na putu evropskih integracija, rekao je Đelić i dodao da će projekti koji budu finansirani iz tih sredstva više nego ikada odgovarati potrebama srpskih građana i privrede.

On je naveo da će neki od tih projekata biti izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Termoelektrani u Obrenovcu, izgradnja oko 200 kuća za izbeglice i raseljena lica, revitalizacija Golubačke tvrđave, izgradnja pristupnih puteva za novi Žeželjev most u Novom Sadu, izgradnja železničke obilaznice oko Niša i drugi projekti.

Oko 12 miliona evra tih sredstava biće upotrebljena za jačanje vladavine prava u Srbiji, 26 miliona evra za reformu državne uprave, 18,5 miliona evra za prevazilaženje ekonomske krize i razvoj privatnog sektora, dok će 32 miliona evra biti utrošena za socijalni razvoj i pomirenje između naroda u regionu.

Za poljoprivredu će biti izdvojeno šest miliona evra, a za usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU 31,3 miliona evra.

Za transport i modernizaciju železnica biće uloženo 13,8 miliona evra, a za energetiku, zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena 38,6 miliona evra.

Od 38,6 miliona evra namenjenih tim projektima, EU donira 15 miliona evra za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Termoelektrani "Nikola Tesla" B.

Izgradnjom tog postrojenja biće unapređen kvalitet vode i tla u Obrenovcu, čime će biti pobolj[ana zaštita životne sredine i u njegovoj okolini.

Svi od ukupno 23 projekta iz sporazuma za 2011. doprineće procesu evropskih integracija Srbije, ekonomskom rastu zemlje i društvenom blagostanju, što će direktno unaprediti svakodnevni život građana Srbije.

U okviru sporazuma odobrena su 23 projekta ukupne vrednosti 178,5 miliona evra, koliko je EU iz pretpristupnih fondova (IPA) namenila Srbiji u 2011.

Potpisivanje finansijskog sporazuma za Nacionalni program za 2011. predstavlja petu tranšu sredstava od 1,4 milijarde evra koje je EU namenila Srbiji u periodu od 2007. do 2013. godine.

izvor: seebiz.eu