Prinudna uprava u ovoj banci uvedena je zbog njenog tadašnjeg lošeg finansijskog stanja, prouzrokovanog krizom likvidnosti koja je eskalirala u periodu u kome se banka već nalazila pod određenim korektivnim merama NBS, saopštila je centralna banka.

"Nemogućnost rukovodstva i akcionara da samostalno poprave finansijsko stanje banke i obezbede likvidna sredstva nepohodna za prevazilaženje finansijskih poteškoća, dovela je, u skladu sa propisima, do uvođenja prinudne uprave u banci i obezbeđivanja podrške od strane NBS u vidu kredita za likvidnost", stoji u saopštenju.

Cilj uvođenja prinudne uprave bilo je pronalaženje odgovarajućih rešenja kojim bi se zaštitili interesi deponenata i drugih poverilaca, kao i očuvanje stabilnosti bankarskog sistema, finansijske i makroekonomske stabilnosti, što je ostvareno.

Zahvaljujući merama NBS Metals banci je omogućeno da prevaziđe probleme, pri čemu zbog finansijske podrške nije izgubljen nijedan dinar, pošto je Metals banka u celosti otplatila Narodnoj banci Srbije kredit za likvidnost.

Na osnovu sprovođenja odluka donetih na 35. sednici Skupštine akcionara banke, Metals banka je sredinom jula ove godine izvršila dokapitalizaciju u iznosu od 3.784 milijardi dinara.

Kupci akcija su Autonomna Pokrajina Vojvodina, koja je ovim stekla većinsko vlasništvo u banci, i DDOR koji je zadržao 10% učešća u kapitalu banke. Time je uspostavljena odgovarajuća solventnost i likvidnost banke, čime su stvoreni uslovi da, nakon imenovanja novih organa Banke, NBS i formalno okonča postupak prinudne uprave.

Izvor www.b92.net

Te banke su preuzele obaveze utvrđene takozvanim Bečkim sporazumom. NBS je, odlukomoj-fond.rsm od 5. maja, posle sastanka u Beču sa predstavnicima 10 najvećih banaka u Srbiji, propisala posebne mere podrške finansijskoj stabilnosti zemlje, koje imaju za cilj da obezbede bankama pristup dodatnim izvorima dinarske i devizne likvidnosti.

Radi korišćenja tih mera podrške, banke su bile dužne da, zajedno sa svojim većinskim akcionarima, preuzmu određene obaveze koje je utvrdila NBS i dostave potrebnu dokumentaciju kojom to dokazuju.

Obaveze banaka podrazumevaju održavanje izloženosti prema Srbiji do kraja 2010. godine, na nivou iz decembra 2008. i na održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala i pokazatelja likvidnosti banke na propisanom nivou.

Obaveze koje banke treba da preuzmu odnose se na omogućavanje dužnicima da izvrše konverziju kredita u stranoj valuti i kredita indeksiranih deviznom klauzulom u dinarske i omogućavanje dužnicima izmene uslova otplate kredita u skladu s definisanim okvirom.

Od ukupno 34 banke koje posluju u Srbiji, zainteresovanost za učešće u tom programu iskazala je 31 banka i nakon procene dostavljene dokumentacije, NBS je ocenila da je uslove ispunilo 27 banaka. NBS će bankama koje navedene uslove ispune, izmedju ostalog, ponuditi nove izvore likvidnosti - dinarske kredite s rokom dospeća do godinu dana i kratkoročne devizne svopove.

Banke koje su ispunile uslove za mere podrške su Alpha banka, Banka Intesa, Poštanska štedionica, Credy banka, Čačanska banka, Eurobanka EFG, Erste banka, Findomestic, Hypo-Alpe-Adria, KBC banka, Komercijalna banka, Marfin banka, Meridijan banka, NLB banka, Opportunity banka, OTP banka, Piraeus banka.

Ministarka finansija ocenila je da su u odnosu na prošlu godinu mesečni prihodi budžeta u 2009. godini bili nominalno manji za 3%, a da su bili čak za oko 6% niži u odnosu na plan za ovu godinu. Ona je najavila da će u septembru država početi da izdaje dugoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća od godinu dana, nominovane u dinarima.

Diana Dragutinović kaže da pad BDP-a nije tako dramatičan, ali da je zabrinjavajuća činjenica da je značajno promenjena struktura potrošnje, i da je potrošnja opala mnogo više od pada BDP-a.

- Pala je potrošnja industrijskih proizvoda, pao je uvoz, dakle sve ono što u suštini donosi najveće poreske prihode. Potrošnja je pala za 10 do 15% i to je presudno uticalo na pad poreskih prihoda - navela je Dragutinović.

Ona je podsetila da je u aprilu dostignuta najniža tačka u domaćoj ekonomiji, zbog velikog pada industrijske proizvodnje, ali je u maju pad BDP zaustavljen, zahvaljujući najviše porastu industrijske aktivnosti i to u delatnosti saobraćaja.

Govoreći o prihodima državne kase, ministarka finansija je navela da su u odnosu na prošlu godinu mesečni prihodi budžeta u 2009. godini bili nominalno manji za 3%, a da su bili čak za oko 6% niži u odnosu na plan za ovu godinu.

Plan je za ovu godinu bio da mesečni prihodi budžeta budu oko 54 milijarde, a rashodi oko 60 milijardi dinara, što bi značilo deficit od oko šest milijardi dinara, precizirala je ministarka finansija i dodala su stvarni prihodi budžeta bili oko 50 milijardi dinara, a rashodi oko 59 milijardi, uz deficit od oko devet milijardi dinara.

Ministarka finansija je priznala da nije očekivala toliki budžetski deficit, jer, kada se projektuju prihodi budžeta, bez obzira na usporavanje privredne aktivnosti, očekuje se da će pad poreskih prihoda pratiti usporavanje te aktivnosti, međutim, pad poreskih prihoda koincidirao je sa padom potrođnje, pre svega uvoza.

Izvor: www.ekapija.com

Procenjuje se da u svetu ima oko 1,6 milijardi muslimana, a samo u Rusiji oko 20 miliona, gde je tržište halal hrane vredno 21 milijardu dolara godišnje, kazao je Nestorović.

U Francuskoj, koja ima oko sedam miliona muslimana, godišnji rast potrošnje halal mesa je od sedam do deset procenata, iako ukupna potrošnja mesa u toj zemlji opada za dva do tri odsto, dodao je on.

Nestorović je naveo da su najveći izvoznici halal hrane neislamske zemlje kao što su Australija, Novi Zeland, Tajland, Brazil i Singapur, što znači da je, kako je istakao, presudna kvalitetna ponuda hrane.

Prema njegovim rečima, za uvođenje halal sertifikata treba odvojiti četiri do pet hiljada evra, ali je država pre nekoliko nedelja odlučila da refundira 40 odsto te sume svim kompanijama u Srbiji koje žele da uvedu halal sertifikat, ukoliko ga traže od Islamske zajednice Srbije.

Izvor www.b92.net

U istom periodu, za plaćanje specifičnih troškova (nabavka lekova i pomagala, lečenje, troškovi sahrane) isplaćene su  obveznice pre roka dospeća, u iznosu od 0,4 miliona evra. 

Inače, od juna 2000. godine za staru deviznu štednju ukupno je isplaćeno 1.800,2 miliona evra. Od toga, po važećim  zakonima donetim 2002. godine, na ime dospelih obveznica RS i SRJ, emitovanih po osnovu te štednje, izmirene su obaveze u ukupnom iznosu od  1.539,7 miliona evra. Pored toga, isplaćene su obveznice RS, pre roka dospeća, u ukupnom iznosu od  44,2   miliona evra.

"Očekuje se pad potrošnje na informacione tehnologije u Srbiji 2009, i 2010, a zatim ponovni rast od 2011. godine", izjavio je menadžer IDC-a za Srbiju Atila Madai. Kako se navodi u saopštenju, IDC očekuje da će vrednost tržišta informacionih tehnologija u Srbiji 2013. godine premašiti 1,54 milijarde dolara.

Građani Srbije su lani u proseku potrošili po 121 dolar na informacione tehnologije, što je oko 8,6 puta manje nego u Evropskoj uniji, 2,5 puta manje nego u Hrvatskoj i za pet dolara više nego u Rumuniji.

U Srbiji je prošle godine 72,6 odsto tržišta informacionih tehnologija činio softver, na usluge je potrošeno 16,7 odsto novca, a na softver 10,7 odsto, navodi se u saopštenju IDC.

Rast tržišta u 2008. godini ostvaren je zahvaljujući strukturnim reformama, privatizaciji i prilivu direktnih stranih investicija, a rast je mogao biti i veći da nije bilo parlamentarnih i predsedničkih izbora koji su usporili potrošnju.

"Globalna finansijska kriza će negativno uticati na IT tržište Srbije. IDC očekuje da će 1,37 milijardi dolara - iznos koji je veći od godišnje vrednosti srpskog IT tržišta - biti izgubljeno u periodu izmedju 2009. i 2012. godine zbog krize", rekao je Madai.

"Veći projekti planirani za 2009. će biti stavljeni na čekanje do druge polovine 2010 godine. Novi projekti u 2009. će se pojaviti samo ako imaju razumni povraćaj uloženih investicija u kratkom periodu", dodao je on.

Izvor www.b92.net