On je ponovio svoje insistiranje da republikanci odustanu od pokušaja da spreče usvajanje zakona kojim će se pomoći malim preduzetnicima, kada se Kongres vrati sledeće nedelje sa letnje pauze.

Predsednik SAD je, takođe, istakao da se zalaže da i dalje ostanu na snazi smanjenja poreza iz Bušove ere, ali sa proširenjem na sve pojedince koji zaradjuju manje od 200.000 dolara godišnje.

Sva smanjenja poreza biće ukinuta do kraja godine, ukoliko Kongres ne bude reagovao. Obama je pozvao Kongres da što pre donese neophodne zakone i "ne drži više srednju klasu kao taoca". On je istovremeno ocenio da bi proširenje smanjenja poreza za bogate bilo "loša ideja".

Obama je prošle nedelje objavio svoj plan za otvaranje novih radnih mesta i pospešivanje ekonomije, koji, između ostalog, podrazumeva ulaganje 50 milijardi dolara za puteve, železničke pruge i druge infrastrukturne projekte.

Predsednik SAD je rekao da je od početka njegov cilj u domenu ekonomije, naročito kada se radilo o prošlogodišnjem stimulativnom paketu od 814 milijardi dolara za prevazilaženje posledica najgore ekonomske krize u poslednjih nekoliko decenija, da se stimuliše privredni rast, otvore nova radna mesta i ojača kompletna ekonomija.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Po njihovim procenama, tržišna vrednost akcija kompanija iz zemalja čije su privrede u naglom usponu mogla bi da poraste više od pet puta, na 80 biliona dolara.

Kapitalizacija kineskog tržišta akcija može do 2030. da dostigne 41 bilion dolara, prema sadašnjih pet biliona dolara. Time će nadmašiti vrednost tržišta akcija SAD, koja će do tada dostići 34 biliona dolara, smatraju analitičari Goldman Sachsa.

Brža ekonomska ekspanzija i rastuća tržišta kapitala mogu povećati udeo akcija privreda u usponu u svetskoj kapitalizaciji na 55 odsto do 2030, sa sadašnjih 31 odsto.

Institucionalni investitori u razvijenim zemljama će verovatno kupiti neto četiri biliona dolara vrednih akcija zemalja u usponu, čime će povećati svoje vlasništvo na 18 odsto ukupnog portfelja, sa sadašnjih šest procenata, prognozirali su stratezi Goldmana.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones ojačao je 0,27 posto, na 10.415,24 boda, S&P 500 je ojačao 0,48 posto, 1.104.19 bodova dok je Nasdaq porastao 0,32 posto, na 2.236,01 boda.

Najveći dobitnici u sastavu Dow Jonesa bili su Bank of America koja je skočila 1 posto, Johnson & Johnson je skočio 1,7 posto dok je AT&T porastao 1,5 posto. CBOE index volatilnosti pao je ispod 23 boda. Finansijske, zdravstvene i telekom akcije bile su najveći dobitnici.

Gubitnik dana bio je McDonald's koji je potonuo 2,3 posto nakon što je njegova prodaja u avgustu rasla ispod očekivanja zbog razočaravajuće prodaje u Evropi.

U finansijskom sektoru bilo je i gubitnika. Deutsche Bank je potonuo 3 posto nakon što je Bloomberg izvestio da banka planira da prikupi 9 milijardi evra prodajom akcija.

Analitičar Dick Bove predviđa kako bi se mnoge banke mogle naći na meti preuzimanja. Susquehanna je uzletela 3,3, Fifth Third je skočio 3,1 posto dok je KeyCorp ojačao 1,8 posto.

Dick Bove: Američke banke postaju mete za preuzimanje

Tehnološki sektor bio je danas pomešanog sentimenta. Apple je blago ojačao nakon što je potvrdio kako će olakšati restrikcije na to kako proizvođači softvera razvijaju aplikacije. To je posebno dobra vest za Adobe koji je na tim krilima uzleteo 12,1 posto.

Google Instant doneo je rast akcijama Googlea drugi dan uzastopno, danas su porasle 1,2 posto.

Sektor metala bio je pod pritiskom nakon  što su kineske vlasti počele da  istražuju trgovinu gumom u Šangaju. U.S. Steel potonuo je 2,5 posto dok je AK Steel srezan 1,5 posto.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Sastavio je popis od 16 većih banaka koje bi se mogle naći na meti preuzimanja, među ostalima Capital One Financial, SunTrust i Zions Bancorp.

- Povećanje dobiti podiže knjigovodstvenu vrednost pojedinih banaka. Manjak entuzijazma za izvor te dobiti spušta vrednost akcija, objašnjava Bove.

Rezultat je činjenica da se akcijama sada trguje po značajnim diskontima u odnosu na knjigovodstvenu vrednost i potencijalne su mete preuzimanja, dodaje Bove.

Rastuća vrednost takvih banaka jednostavno će biti prepoznata od strane tržišta, uverava Bove.

Boveov popis potencijalnih meta

Severoistok   
Webster Financial   
Susquehanna   
Wilmington Trust   

Jugoistok   

Capital One   
First Horizon   
SunTrust Banks   
Regions Financial  

Srednji zapad

KeyCorp   
Fifth Third   
MB Financial   
Citizens Republic   
Marshall & Ilsley  

Jugozapad   
BancorpSouth   
Whitney Holding   
Intl. Bancshares   

Zapad   

Zions   
Cathay General

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Dow Jones je ojačao 0,45 posto, na 10.387,01 bodova, S&P 500 je porastao 0,64 posto, na 1.098,87 bodova dok je najveći dobitnik bio Nasdaq rastom od 0,9 posto, na 2.228,87 bodova.

Najveći dobitnici u sastavu Dow Jonesa bili su JPMorgan koji je skočio 2,2 posto te AIG koji je ojačao 2 posto. Najviše su izgubili Hewlett-Packard koji je pao 1,1 posto te Intel koji je snižen 1,2 posto. CBOE index volatilnosti pao je ispod 24 boda.

Investitore je na oprez naterala Fedova bež knjiga koja je pokazala usporavanje rasta u američkoj ekonomiji. Tržište je trenutno u nekom stanju status-quoa jer nema podsticaja ni za rast ni za korekciju akcija. Finasijske akcije nadovezale su se na rast akcija evropskih banaka. Bank of America ojačala je 1,2 posto a Goldman Sachs 1,6 posto.

U tehnološkom sektoru pod pritiskom je bio Intel čijim je akcijama UBS spustilo preporuku na "neutralno" uz snižavanje ciljane cene s 28 na 19 dolara. Ipak, UBS je potvrdio preporuku "kupiti" za akcije Applea što je njegovim akcijama donelo rast od 2 posto. Ciljanu cenu podigao je s 340 na 350 dolara.

Akcije Googlea ojačale su 1,3 posto nakon što je predstavio novu uslugu pretraživanja interneta u realnom vremenu.

U energetskom sektoru briljirao je BP koji je uzleteo 3,2 posto nakon što je Fitch poboljšao rejting kompanije.

Gubitnik dana bio je Navistar koji je potonuo 7 posto nakon što su mu razočarali prodajni rezultati, a uz to je i servirao pogoršane prognoze za celu godinu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

FTSEurofirst 300 ojačao je oko 9 sati 0,4 posto, na 1.062,43 boda nakon što je juče pao 0,4 posto. Finansijska izdanja su pod pritiskom pa je STOXX Europe 600 indeks banaka pao 0,5 posto. Barclays, Allied Irish banks i Bank of Ireland spuštene su između 1,3 i 1,5 posto. Analitičari tvrde kako je kapitalna baza evropskih banaka zbog finansijske krize i dalje slabašna. Takvo će stanje verovatno ubrzo nestati, no u međuvremenu još uvek može naneti manju štetu akcijama banaka.

Istovremeno, vrednost obveznica je u porastu drugi dan uzastopno nakon što je Irska produžila jemstvo za kratkoročne obaveze banaka, uključujući i korporativne i bankarske depozite.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

U julu, kada je objavljen projekat novih propisa, Nemačka je bila jedina od 27 zemalja, predstavljenih u Bazelskom komitetu za nadzor banaka pri Banci za međunarodna poravnanja, koja je saopštila da se možda neće saglasiti sa pooštravanjem zahteva za nivo kapitala banaka.

Bazelski komitet će održati ključni sastanak na kojem treba da se odluči koliko će tačno bankama biti potrebno kapitala u budućnosti, u okviru projekta "Bazel 3". Po mišljenju predstavnika bankarskog sektora, minimalni prag adekvatnosti kapitala prvog nivoa biće podignut sa četiri odsto, na 6-8 odsto.

Koeficijent adekvatnosti osnovnog kapitala prvog nivoa , koji obuhvata samo najkvalitetnije aktive, verovatno će biti podignut sa dva odsto, na četiri odsto.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kako je naveo, na ovaj korak se odlučio jer je američki moralni autoritet dosta trpeo u vreme administracije prethodnog predsednika Georga Busha.

Soros, koji će taj novac dati HRV-u u narednih 10 godina, rekao je da je ukaljan ugled SAD na polju ljudskih prava umanjio njihov uticaj kao zagovornika ljudskih prava u svetu i pozvao druge države da ispune tu prazninu.

On je u intervjuu za Rojters rekao da je i njegova Fondacija za otvoreno društvo imala problema tokom Bushove administracije, zbog promene odnosa sveta prema SAD.

"SAD su, kao glavni promoter ljudskih prava, izgubile moralnu poziciju koju su zauzimale… Druge države koje u to veruju treba da se mobilišu i aktiviraju jer sada mogu da imaju veći uticaj", rekao je Soros.

Novac koji je namenio HRV-u njegova je najveća donacija nekoj nevladinoj organizaciji.

Soros se na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu nalazi na 35. mestu, sa procenjenim bogatstvom od 14 milijardi dolara. On godišnje poklanja oko 600 miliona, ali je nedavno promenio raniji plan da sve što ima pokloni pre nego što umre.

"Promenio sam mišljenje, jer sada Fondacija ima misiju koju može da ispuni bez mene… Praktično ću pokloniti polovinu svog imetka kako ga budem zaradio, a polovinu kada umrem", rekao je Soros.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)