"Energoprojektova" firma u Gani gradiće palatu pravde u glavnom gradu Akri, površine 21.000 m2, objavljeno je na Beogradskoj berzi.

Investitor je Ministarstvo pravde Republike Gane, a rok za realizaciju projekta je tri godine.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Gledajući sveukupno srpsku privredu, na listi prvih deset najvećih srpskih kompanija koje su ostvarile dobit, polovina mesta pripada onima u kojima ima inostranog kapitala, dok na listi „gubitaša“ dominiraju apsolutno javna preduzeća. Osnove gubitaka su, međutim, potpuno drugačije. Prvi razlog zbog kojeg su strane kompanije upisale minus u finansijske izveštaje jesu velike investicije, od kojih u naredne dve godine očekuju dobit. Kao drugi razlog, strani investitori ne propuštaju da navedu kurs dinara.

Bez obzira na otežane okolnosti koje pogađaju sve srpske firme, strane kompanije dosad nisu svoje troškove smanjivale masovnim otpuštanjem radnika, niti je bilo nagoveštaja o pakovanju kofera sa ovih prostora.

U Srbiju je prošle godine ušlo oko 2,5 milijarde dolara neto stranih direktnih investicija. Najveći ulagači među multinacionalnim kompanijama koje su preuzele domaća preduzeća su holandski Heineken, novi vlasnik pivara u Zaječaru i Novom Sadu, zatim holandski ogranak kompanije PepsiCo koja je kupila beogradskog proizvođača grickalica Marbo Product, dok je američka investiciona banka Merrill Lynch kupila manjiski udeo u MPC Properties.

U sektorskoj strukturi ulaganja prošle godine i dalje preovlađuju investicije u nekretnine i trgovinu, ali je primetno rastuće učešće energetike, proizvodnje auto delova, tekstilne i hemijske industrije. Ovaj detalj je jako važan jer pokazuje da se povećava ulaganje u proizvodnju one robe koja može da se izveze.

Ulaganja i kurs

Aleksandar Šperl, predsednik Upravnog odbora Vip Mobile

Iako se na listi „profitera“ visoko kotira Telenor, listu kompanija koje su ostvarile gubitak predvodi konkurentski VIP Mobile koji je imao čak 12 milijardi dinara gubitka.

„Normalno je da poslujemo sa gubitkom, jer smo kompanija koja se još razvija i zauzima svoje mesto na tržištu. Cilj nam je da u budućnosti poslujemo profitabilno. Prvo moramo da investiramo“, kaže za Ekonomist Aleksandar Šperl, predsednik Upravnog odbora Vip Mobile. Vip, kao član Mobilkom Austria Group, sav potreban kapital za investiranje u Srbiji dobija iz centrale.

„Sa bankama sa domaćeg tržišta Vip nema nikakav kontakt“, dodaje on. Dosadašnje kapitalne investicije VIP-a u Srbiji u 2007. i 2008. bile su 192,2 miliona evra. Vraćanje investicija Šperl očekuje u narednim godinama.

Dragica Pilipović Chaffey, predsednica Upravnog odbora SBB- Srpske kablovske mreže, kaže za Ekonomist da su pre svega investicije od oko 15 miliona evra uticale na prošlogodišnji gubitak te kompanije. “Veliki deo naših troškova je u stranoj valuti. Iznajmljujemo satelit u evrima, a plaćamo i troškove TV programa i ti ugovori su većinom u dolarima. Koristimo investicione kredite u evrima”, kaže Pilipović Chaffey. Ona ističe da su kursne razlike na kraju prošle godine “kao rukom odnele” oko 20 odsto prihoda, a uz sve to RATEL kontroliše cene kablovske televizije.

Ipak, ta kompanija je u poslednje dve godine uložilla više od 40 miliona evra i očekuje da će iz minusa u plus preći za dve godine. Da ne bi zavisila toliko od kretanja dinara kompanija sve više investira u zemlje u okruženju računajući na njihovu mnogo jednostavniju zakonsku regulativu, kao i veću stabilnost valuta, dodaje ona.

Opravdanja

Na listi kompanija koje su ostvarile značajan minus nalazi se duvanska kompanija Japan Tobacco International koja je 2006. kupila Duvansku industriju Senta. Goran Pekez, direktor za korporativne poslove i komunikacije u ovoj kompaniji objašnjava da su ulaganja od čak 100 miliona dolara isključivi krivac za gubitke u bilansima.

Zbog gubitka od oko 10 miliona evra u JTI niko ne razmišlja o povlačenju iz Srbije, čak naprotiv, tvrdi Pekez. U JTI, dodaje on, veruju da je Srbija tržište koje obećava uprkos brojnim izazovima kao što su značajan pad premije za duvan i najava zabrane pušenja na javnim mestima.

Kompanije koje se bave zakupom vozila i opreme prošlogodišnji gubitak, takođe, pravdaju valutnim rizikom, jer koriste izvore finansiranja u stranoj valuti. Usled značajnog pada vrednosti dinara u odnosu na druge strane valute Raiffeisen Rent zabeležio je negativne kursne razlike što je uticalo da inače dobar poslovni rezultat kompanije bude preokrenut u gubitak od 850 miliona dinara.

Nisu odustali

Predstavnici stranih investitora kažu da nema reči o masovnom izvlačenju sa tržišta Srbije, ma kako nepovoljne okolnosti bile u zemlji. Aleksandar Radosavljević, predsednik Saveta stranih investitora tvrdi da su članice tog udruženja došle u Srbiju da ostvare dugoročno poslovanje, a ne sa idejom da na prve znake krize napuste tržište.

Darko Đukić, načelnik sektora za strana ulaganja u Agenciji za promociju izvoza i stranih ulaganja (SIEPA) kaže za Ekonomist da je od početka ove godine smanjeno interesovanje stranih kompanija za ulaganje u Srbiju, ali je jako važno da nije bilo odustajanja od već započetih investicionih projekata. SIEPA trenutno radi na oko 30 upita stranih kompanija čiji eventualni dolazak bi u periodu od dve godine mogao da rezultira prilivom od oko dve milijarde evra, kaže Đukić.

Kao argument u prilog „odanosti“ investitora Srbiji, sagovornici Ekonomista navode i činjenicu da su izostali brojni otkazi radnicima. Primera radi, članice Saveta stranih investitora su u periodu pre krize visoko podigle nivo efikasnosti, mnoge poslujući sa optimalnim brojem zaposlenih da zadovolje potrebe tržišta.

„To naravno ne znači da neke kompanije sada neće biti prinuđene da smanje broj zaposlenih“, kaže Aleksandar Radosavljević, ističući da članice Saveta neće olako ulaziti u proces otpuštanja, pre svega zato što su prethodnih godina uložile velika sredstva u podizanje nivoa obučenosti i znanja kadrova.

Iako se radi u otežanim uslovima, ni u cementari Lafarge zasad ne razmišljaju o otpuštanju radnika. Sa druge strane, Miodrag Babić, predsednik Hemofarma i potpredsednik Stada grupe navodi da je optimalizacija radnika stalni proces jer u pogonima tehnološki procesi i procedure diktiraju broj i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.

Pad prihoda

One kompanije koje su prošle godine zavidno profitirale, u 2009. zbog pada prodaje na domaćem i ino-tržištima očekuju skromnije rezultate.

Nikola Pavičić, generalni direktor bačkopalanačke kompanije Tarkett-Sintelon potvrđuje takva očekivanja objašnjavajući da je prodaja manja na svim velikim tržištima na koja izvoze. „Uspeli smo da zaustavimo dalji pad prodaje i preduzeli smo mere da i manja prodaja bude profitabilna“, ističe on dodajući da je za prvih šest meseci ove godine kompanija imala pad prihoda za oko 20 odsto u odnosu na isti period 2008.

Veliki pad građevinske aktivnosti u Srbiji, čak za više od 30 odsto, doveo je u nezavidan položaj i beočinsku cementaru Lafarge BFC. „Naši najveći kupci su radili sa znatno manjim kapacitetima. Kompletno srpsko tržište u prvih šest meseci je apsorbovalo manje od milion tona cementa“, ocenio je Kostin Borc, generalni direktor cementare Lafarge BFC.

Neki su uspeli i da spreče lošije rezultate. Miodrag Babić navodi da je farmaceutska kompanija Hemofarm slabiji promet na domaćem tržištu sa kojim se suočila u prvoj polovini ove godine nadomestila većim izvozom. „U maju smo imali prve isporuke lekova u SAD. Tokom prvih šest meseci ove godine Hemofarm je ostvario rast izvoza za čak 44,50 odsto“, naglašava Babić.

Marko Mićanović, sekretar za finansije i član Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) kaže da je bilo jasno još na kraju prošle godine kad se kriza uveliko zahuktala, da kompanije neće moći da ostvare planove. Zato je većina kompanija morala da revidira poslovne ciljeve i da se umesto novim investicijama okrene smanjenju rashoda i internom restrukturiranju, kaže Mićanović.

Što se tiče očekivanja za drugu polovinu ove godine, on smatra da će kompanije u Jugoistočnoj Evropi morati još da budu strpljive kad je reč o oporavku tržišta u ovoj godini.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Naime, bez obzira što traže da njihov izvođač gradi most, nikakve "kreditne pogodnosti" nisu dali, već je reč o čisto komercijalnoj pozajmici - Kinezi nude tri odsto kamate i 15 godina rok otplate, zajedno sa mogućim grejs periodom.

Kako prenose Novosti, delegacija kineske banke, koja je nedavno razgovarala sa predstavnicima Vlade Srbije i Beograda, nije imala ovlašćenje da pregovara o povoljnijim uslovima, na čemu je insistirala srpska strana. Dogovoreno je da se pregovori nastave u najkraćem mogućem roku.

Samo pod uslovom da Kinezi daju veoma povoljan kredit, njihov izvođač bi bio nosilac posla na mostu dugom, sa prilaznim saobraćajnicama, 21 kilometar. Naša strana insistira i da se angažuju domaći podizvođači, a ugovorom bi se definisala i količina domaćih materijala i, obavezno, naš nadzor.

Početak radova na izgradnji novog mosta očekuje se krajem 2010. godine, nakon donošenja regulacionih planova, eksproprijacije i revizije projekta. Inače, kineska građevinska firma CRBC završila je Studiju izvodljivosti za varijantu čelične kontinualne konstrukcije i investiciona vrednost posla procenjena je na 300 miliona evra.

To je cifra na koju Srbija takođe ne pristaje, pišu Novosti i navode da je osnovno pitanje da li će biti moguće potpisati sporazum na iznos do 200 miliona evra kad studija izvodljivosti predviđa 50 odsto veći iznos.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Argument više je činjenica da se većina materijala iz ovog sektora nabavlja na domaćem terenu. Zbog toga bi bilo više nego dobro da se spuste cene za naknadu građevinskog zemljišta koje na konačnu cenu stana utiču sa oko 25 odsto.

Slobodan Mihajlović, savetnik za nekretnine i ulaganja u „Komon sens” grupi, kaže da je potrebno motivisati banke da daju što više povoljnih kredita.

"U ovom trenutku banke za to nisu motivisane, jer cela zemlja ima loš kreditni status. To bi moglo rešiti problem investitorima koji već imaju izgrađene stanove a nemaju s njima šta da rade. Podržavam i ideju da se za projekte koji tek treba da počnu da se rade snizi naknada za građevinsko zemljište, zbog čega bismo automatski imali jeftinije stanove na tržištu. Imali bismo normalne marže koje zaračunavaju investitori od 20 do 25 odsto. Građani bi bili na dobitku, država, investitori i na kraju i sami proizvođači građevinskog materijala, kojima su stovarišta u ovom trenutku puna" ističe Mihajlović.

Najava da će država podržati banke, verovatno kroz subvencionisanu kamatu, da odobravaju povoljnije zajmove investitorima za nabavku materijala, podržava i Nebojša Nešovanović, konsultant firme „King sturge”, kompanije koja u ovom trenutku savetuje najveće investitore u zemlji.

"Neophodno je da država bankama omogući da one daju zajmove za projektno finansiranje, što je sada skoro potpuno zaustavljeno. Iako imaju novca, banke se ne usuđuju da daju ove kredite, jer procenjuju da tu vlada veliki rizik i da tržište neće oživeti za godinu-dve. Zato je ideja da se subvencionišu stambeni krediti, ali i krediti za investiranje više nego dobra, čak bolja od smanjenja naknada za građevinsko zemljište, što je takođe vrlo važno", navodi Nešovanović.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Reč je o stimulisanju kupovine novoizgrađenih stanova, a sa bankama će se pregovarati da omoguće povoljnije zajmove i investitorima za finansiranje novih projekata, navodi list.

Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da nije bila dobra ideja da se stopira subvencija za 2009. godinu.

"Program mera za borbu protiv krize biće dopunjen još samo merama za podršku stanogradnji i tekstilnoj industriji. Ideja izvršne vlasti jeste da se ponovo uvedu subvencionisani stambeni krediti. Obezbedićemo i povoljna sredstva za investitore da mogu da grade jeftine stanove. Ideja je da pojačamo tražnju za stanovima, ali uz uslov da cena kvadrata bude niža od one pre krize. Država će naći načina i da omogući investitorima da dođu jeftinije do građevinskog zemljišta", najavio je ministar ekonomije.

Konačnu analizu, ali i finansijski plan kako će se subvencionisati stanogradnja u Srbiji Vlada bi trebalo da donese do početka septembra.

"Osnovna prednost subvencionisanih kredita je disperzija rizika kako građanima tako i banci. Ova mera mogla bi da podstakne tržište, koje je u stagnaciji i trenutno u veoma lošoj situaciji. Interesovanje za stambene kredite je dosta smanjeno i ovakva inicijativa je više nego dobra. Mi smo do sada podržavali sve programe Vlade, podržaćemo i ovaj", kaže Rade Šević, direktor za korporativne komunikacije u „Hipo alpe-adrija” banci.

Kamatne stope na stambene zajmove u Srbiji prihvatljivima su činili upravo subvencionisani zajmovi koji su obarali i cenu komercijalnih kredita, mada su od početka krize tačnije od septembra prošle godine kamate na hipotekarne zajmove skočile oko 12 odsto.

Građani su u poslednjih nekoliko godina kupovali nekretnine mahom kroz pozajmice. Iz banke „Inteza” poručuju da bi takođe ušli u program subvencionisanih hipotekarnih zajmova, što su uostalom činili sve do 15. aprila, kada je država stopirala ovogodišnju dotaciju. Sredinom aprila, naime, rečeno je da neće biti isplate 500 miliona dinara koji su bili predviđeni za te namene, što je inače bilo sedam puta manje od 3,5 milijarde dinara, koliko se dodelilo lani.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Nakon širenja na Budimpeštu, Prag i Ljubljanu, Bečlije traže nove akvizicije, izjavio je predsednik Uprave, Hajnrih Šaler u razgovoru za Rojters.

Među berzama koje su im zanimljive u narednih tri do pet godina, Šaler je naveo hrvatsku, srpsku, rumunsku i bugarsku kao najzanimljivije.

U zagrebačkim medijima, ovim povodom podsećaju da su se krajem marta pojavile špekulacije o tome da Bečka berza planira da preuzme Zagrebačku, no iako su iz Beča potvrdili da su zainteresovani, negirali su da su započeli pregovore. Bečka berza je u međuvremenu pokrenula postupak dokapitalizacije od 100 mil EUR, kako bi prikupila novac za otplatu ranijih kupovina.

I dok na Beogradskoj berzi vlada mrtvilo u Zagrebu od 7. septembra uvode novi specijalizovani pokazatelj tržišnog trenda, indeks Crobex10. U njemu će biti deset deonica iz sastava indeksa Crobex s najvećom "free-float" tržišnom kapitalizacijom i prometom, najavljeno je sa Berze.

- U cilju unapređenja procesa informisanja investicione javnosti, kao i želje za poboljšanjem transparentnosti i uporedivosti podataka, Zagrebačka berza pristupila je izradi nove kategorije indeksa, koji će svojom kvalitetom nastaviti pozitivne trendove započete formiranjem Crobexa - navode sa Berze.

Svrha uvođenja novog indeksa je, kako se tvrdi, razvoj naprednijih alata za analiziranje i upoređivanje podataka sa tržišta. Crobex10 će biti mnogo uži indeks od standardnog Crobex indeksa, a kreiran je kao podloga za izradu investicionih proizvoda, kao što su indeksni fondovi i strukturirani proizvodi. Sastav novog indeksa biće revidiran na pola godine, nedelju dana nakon revizije Crobexa, a biće meren na osnovu "free-float" tržišne kapitalizacije. Pri tom će se težina pojedine deonice ograničiti na 20 odsto, kako bi se izbegla dominacija deonica s velikom kapitalizacijom.

Izvor www.ekapija.com

 

(Zatvori)

Istovremeno vrednost izvedenih radova iznosila je 11,6 milijardi, od čega samo na zgradama 2,5 milijardi. Pri tome su utrošeni materijal i ugrađena oprema, dopremljeni iz Srbije, u vrednosti 2,2 milijarde dinara. Na tim poslovima bilo je angažovano u proseku 1.764 radnika iz Srbije, koji su ostvarili 2, 562 miliona radnih sati.

Najviše novih poslova ugovoreno je na tržištu Evrope, u ukupnoj vrednosti od 8,6 milijardi dinara, od čega najviše u Crnoj Gori 4,9 milijardi i Rusiji 3,3 milijarde dinara. Na afričkom kontinentu lane je ugovoreno novih građevinskih radova za 3,4 milijarde i to u Ugandi za 3,2 milijarde. U Aziji su novi poslovi ugovoreni jedino u Kazahstanu za 2,2 milijarde, a u Južnoj Americi samo u Peruu, za 1,3 milijarde dinara.

Izvor www.ekapija.com

 

(Zatvori)

Obveznice stare devizne štednje imale su ukupan promet od 1,03 miliona dinara (11.154 evra), dvostruko više nego u petak, 31. jula.

Najveći rast vrednosti u kontinuiranoj trgovini ostvarile su akcije kompanije Galenika fitofarmacija [FITO] sa 6,68 odsto, a prodato je 83 akcije čija je cena na zatvaranju bila 4.267 dinara.

Kompanija koja je imala najveći pad vrednosti je Banini [BNNI] sa 12 odsto, a veći pad, od 9,74 procenat, imao je i Agrokop [AGRC].

Na čelu liste akcija sa najvećim prometom bila je AIK banka iz Niša [AIKB] sa 6,52 miliona dinara. Prodato je 3.109 akcija, a cena na zatvaranju je bila 2.099 dinara.

Po metodu preovlađujuće cene, najveći obim trgovanja imale su akcije preduzeća "6. oktobar" iz Pančeva [SOKB] sa 1,15 miliona dinara.

Učešće stranih investitora u ukupnoj trgovini poraslo je sa 32,8 na 41,51 odsto. U ukupnoj trgovini akcijama iznosilo je 43,06 odsto, od čega u kupovini akcija 41,94 odsto, a u prodaji 44,17 odsto.

Najaktivniji brokeri bili su Sinteza invest grup i Hipo-Alpe-Adrija sekjuritis, koji su sa udelom u broju transakcija nešto većim šest, odnosno 0,94 odsto, pokrili nešto više od 13, odnosno 11 procenata vrednosti prometa.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)