Evropska komisija kaže da će biti izbegnuta još jedna recesija ali da je ekonomski oporavak i dalje "krhak" i neravnomerno raspoređen po EU.

Očekuje se da će stopa inflacije u EU biti 1.8  odsto, a u evrozoni, koju čini šesnaest zemalja koje su usvojile evro, oko 1.4 odsto.

"Sada smo na solidnom terenu. Ponovo smo počeli da dajemo golove ali nema razloga za slavlje. Moramo da ostanemo budni i oprezni", izjavio je ovim povodom Evropski komesar za privredna i monetarna pitanja Oli Ren.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

On je na sastanku predstavnika centralnih banaka u Bazelu, čiji je domaćin Banka za međunarodna poravnanja, rekao da vodeći svetski bankari centralnih banaka i dalje očekuju "održiv rast u državama u usponu" i "svakako skromniji rast" u razvijenim ekonomijama, kao što su Evropska unija i SAD, prenela je agencija AP. 

"Smatramo da u narednom kratkoročnom periodu nema mesta zadovoljstvu" ni u razvijenim ekonomijama, ni u onima u usponu, rekao je Trichet, naglašavajući da "ne postoje rizici" od povratka u globalnu recesiju.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Novi standardi predviđaju da bi banke trebale imati takozvani tier 1 racio kapitala od 4,5 posto, što je porast za 2,5 posto u odnosu na dosadašnji sporazum poznat kao Basel II, prenosi agencija dpa.

Tier 1 odražava racio bankarskog temeljnog akcionarskog kapitala prema ukupnoj, rizicima opterećenoj imovini, i smatra se merilom sposobnosti banke da podnese buduće gubitke. Na primer, Tier 1 od 10 posto, značio bi da banka u svom trezoru drži 1 dinar na svakih 10 koji njeni klijenti imaju na računima.

Novi dogovor osim povećanja temeljnog kapitala predviđa i druge zaštitne mere koje bi osigurale da racio kapitala i ukupne imovine banaka ne bude niži od 7 posto.

Baselski dogovor postignut je gotovo dve godine nakon propasti američke investicione banke Lehman Brothers koja je gurnula svet u najdublju recesiju posle Drugog svetskog rata. Cilj novih mera je ojačanje banke kako se slična kriza ne bi ponovila.

Sporazum je rezultat kompromisa između američkih banaka i banaka iz Evrope, koje su uopšte manje kapitalizovane pa će one prema novim baselskim pravilima morati da prikupe više kapitala. Na primer, jedna studija pokazala je da bi najvećih deset nemačkih banaka trebalo da prikupi 105 milijardi dolara kapitala.

Smernice BCBS-a nisu obavezujuće, ali su se prethodni dogovori regulatora u Baselu široko primenjivali i prema njima su se ravnale vodeće svetske finansijske institucije.

O sprovođenju reforme će na summitu u novembru u Seulu razgovarati čelnici najvećih ekonomskih sila okupljeni u grupi G20.

Analitičari su ocenili da će nova pravila zahtevati od banaka da izdvoje ogromne svote potencijalno novog kapitala, zadrže više novca u blagajni radi zaštite od loših vremena, te da ograniče kreditiranje ako se čini da ekonomija raste prebrzo.

Cilj je stvoriti bankarski sistem otporan na krize, imun na cikluse procvata i kraha koji karakterišu razvijene svetske ekonomije, ocenjuju analitičari. No bankari istovremeno strahuju da bi novi sistem mogao da uspori ekonomski oporavak, spreči stotine milijardi dolara od potencijalnog kreditiranja i, prema nekim procenama, smanji ekonomski rast za nekoliko postotnih bodova. Stručnjaci ocenjuju da će nova pravila da poskupe kredite i otežaju njihovo dobijanje.

Novi standardi trebaće odobrenje nacionalnih vlada pre uvođenja u praksu.

Članice BCBS-a, koji deluje od 1974., su Argentina, Australija, Belgija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Hong Kong, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Južna Koreja, Južna Afrika, Luksemburg, Meksiko, Holandija, Nemačka, Rusija, Saudijska Arabija, Singapur, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Velika Britanija i SAD.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je u 7,30 sati bio u plusu oko 1,2 posto, dok su cene akcija u Šangaju, Australiji, Indiji i Hong Kongu skočile između 1 i 2 posto.

U Singapuru i Južnoj Koreji berzanski indeksi su porasli oko 0,7 posto, dok je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio u plusu 1,6 posto.

Pozitivno je na azijska tržišta uticao uspon cena akcija na Wall Streetu u petak za otprilike 0,5 posto, nakon podatka da su zalihe u veletrgovini u julu u SAD-u porasle za 1,3 posto, najviše u poslednje dve godine, što pokazuje da bi američka privreda  u trećem tromesečju mogla porasti više nego što se očekivalo.

Premda se oporavak najveće svetske privrede usporava, poslednji podaci ublažili su strahovanja od nove recesije.

Ulagače su ohrabrili i podaci iz Kine o rastu industrijske proizvodnje i novčane mase u avgustu više nego što se očekivalo, što pokazuje da privreda snažno jača, uprkos pokušajima tamošnjih vlasti da uspore kreditiranje i zauzdaju špekulacije na tržištu nekretnina.

Pozitivno je na tržište delovalo i to što su guverneri centralnih banaka i finansijski regulatori iz 27 zemalja u nedelju na sastanku u Baselu dogovorili nova, restriktivnija pravila u bankarstvu, koja bi trebala banke širom sveta učiniti otpornijim na krize.

Premda Basel III predviđa povećanje rezervi banaka i temeljnog kapitala, ulagači su odahnuli zbog toga što je bankama dozvoljeno duže razdoblje prilagođavanja nego što se očekivalo.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice ojačao 0,1 posto, na 10.462 boda, dok je S&P 500 porastao 0,5 posto, na 1.109 bodova, a Nasdaq indeks 0,4 posto, na 2.242 boda. Cene akcija na najvećoj svetskoj berzi porasle su u sedam od poslednjih osam dana.

Jedini pad u tom razdoblju dogodio se u utorak, kada se pod pritiskom našao finansijski sektor, nakon teksta u Wall Street Journalu da je evropski 'test na stres', provera kako bi eventualna kriza uticala na bilanse banaka, podcenio izloženost pojedinih banaka potencijalno rizičnim državnim dugovima.

To bi moglo da znači da sledi nova runda dokapitalizacije tih banaka kako bi poboljšale svoje bilanse. Zbog toga su oštro pale cene akcija evropskih banaka, što je negativno uticalo i na američke.

I na evropskim berzama cene akcija su porasle prošle sedmice. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,3 posto, na 5.501 bod. Za toliko je porastao i frankfurtski DAX, dostigavši 6.214 bodova, dok je pariski CAC ojačao 1,4 posto, na 3.725 bodova.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je prošle sedmice porastao 1,4 posto, na 9.239 bodova.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Informativni portal EurActiv dobio je na uvid dokumente koji pokazuju da poverenik EU-a za unutrašnje tržište Michel Barnier u okviru izrade predloga o zakonu o jedinstvenom tržištu EU-a želi da skrati popis birokratskih procedura koje mala preduzeća moraju da prođu kako bi izlistala akcije u berzanske kotacije.

Barnier namerava i blaže zahteve o podnošenju finansijskih izveštaja za mala i srednja preduzeća. Razmatra se i mogućnost da se najkasnije 2012. uspostavi "mreža efikasnih regionalnih berzi ili specifičnih regulisanih tržišta fokusiranih na mala i srednja preduzeća", prenosi EurActiv.

Broj malih preduzeća čije su akcije izlistane u kotacijama evropskih tržišta pao je zbog značajnog pada novih početnih javnih ponuda ali i odluka nekih firmi da isključe svoje akcije iz kotacije i postanu privatna preduzeća.

Velika većina novih početnih javnih ponuda proteklih godina upriličena je na azijskim berzama, signalizirajući da je problem više strukturne prirode nego puki rezultat finansijske krize.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Banke će biti primorane da poseduju više kapitala, i to sigurnijeg, kao nadoknadu za eventualno rizične pozajmice ili trgovinu hartijama od vrednosti, što bi trebalo da ih učini otpornim na finansijske šokove poput poslednjeg koji je potresao ceo svet. 

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) i predsedavajući komiteta centralnih bankara i bankarskih supervizora koji je usvojio nova pravila, Žan-Klod Triše nazvao je sporazum "fundamentalnim jačanjem standarda globalnog kapitala". 

"Njegov doprinos dugoročnoj finansijskoj stabilnosti i rastu biće suštinski", naveo je Triše u saopštenju.

Neke banke su, međutim, protestovale da bi nova pravila mogla da ugroze njihovu profitabilnost i uzrokuju da daju manje pozajmica koje podstiču ekonomski rast, što bi najverovatnije usporilo globalni ekonomski oporavak.

Predstavnici najvećih centralnih banaka, uključujući i ECB i američke Federalne rezerve, usvojili su nova pravila bankarskog sistema na sastanku u Bazelu u Švajcarskoj.

Njihov sporazum treba da bude predstavljen liderima Grupe 20 najbogatijih zemalja sveta i zemalja u razvoju na samitu u novembru, a treba da ga ratifikuju i nacionalne vlade pre nego što stupi na snagu.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Postbanka, sa sedištem u Bonu, imala je na kraju 2009. najniži koeficijent adekvatnosti kapitala od svih velikih nemačkih banaka.

Izvršni direktor Dojče banke Jozef Akerman je izjavio da je jedini razlog povećanja kapitala finansiranje akvizicija.

Prema stanju na dan 30. juna, koeficijent adekvatnosti kapitala prvog nivoa (Tier 1) Dojče banke iznosio je 11,3 odsto, odnosno, nalazio se na sredini raspona za vodeće svetske banke. Analitičari su, međutim, nedavno savetovali Dojče banci da privuče još sedam milijardi evra radi daljeg povećanja kapitala.

Konosolidovanje Postbanke omogućiće Dojče banci pristup do 14 miliona klijenata Postbanke i pomoći joj da diversifikuje svoje poslove i proširi ih van kolebljive zarade od investicionog bankarstva.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)