Kako se navodi u saopštenju MMF-a objavljenom noćas, ekonomski rezultati Srbije i dalje su veoma zadovoljavajući uprkos slabijem makroekonomskom okruženju u prvoj polovini 2010. godine.

Zamenik direktora MMF i predsedavajući sednicom Izvršnog odbora Murilio Portugal ocenio je da je značajno poboljšana pozicija Srbije u spoljnom finasiranju, nivo deviznih rezervi "udoban", a inflacija pod kontrolom.

"Uprkos tim pozitivnim rezutlatima, Srbija je i dalje ranjiva na prelivanje finansijske krize iz regiona", naveo je on.

Portugal je kazao da je strategija fiskalnog prilagođavanja srpskih vlasti usredsrednjna na srednjoročnju konsolidaciju i dodao da će biti omogućena upotreba "automatskih stabilizatora" kao kratkoročnih odgovora na manjak poreskih prihoda.

Planirani zakon o fiskalnoj odgovornosti pojačaće kredibilnost fiskalne politike Srbije.

Porutugal je rekao i da je stalno smanjenje inflacije omogućilo postepeno ublažavanje monetarne politike, ali je upozorio da je neophodan oprez zbog neusidrenih inflatornih očekivanja i mogućeg prenošenja efekata slabljenja dinara.

Finansijski sektor Srbije, istakao je, pokazao se otpornim i nivo finansiranja stranih matičnih banaka ostao je stabilan iako je novim dogovorom u okviru Bečke inicijative dozvoljeno smanjenje tog nivoa.

"Vlasti u Srbiji i dalje su snažno posvećene realizaciji plana strukturnih reformi za poboljšanje poslovnog okruženja, podsticanje privatinih investicija i jačanje izvoza, uključujući privatizaciju i unapređenje infrastrukture", naveo je Portugal.

U saopštenju MMF se navodi da će Srbija, ukoliko povuče čitavu četvrtu ratu kredita, prema trenutnoj vrednosti specijalnih prava vučenja iskoristiti 1,8 milijardi evra od ukupno 3,14 milijardi evra iz tekućeg stend-baj aranžmana sa Fondom.

Prema ranijim najavama, Narodna banka Srbije planira da povuče polovinu četvrte rate. Međunarodni monetarni fond je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman od 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja, što je trenutno 3,14 miljardi evra.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ovog meseca su se složili i oko mera koje će primenjivati, dospeju li u probleme, velike finansijske institucije i preduzeća čiji bi kolaps mogao uzdrmati tržišta. Dogovoreni su i detalji nadzora hedge fondova, a investitorima su olakšane tužbe agencija za dodelu kreditnog rejtinga.

- To će biti vrlo strog zakon, jači nego što je iko prognozirao i, iskreno, stroži nego što sam i sam mislio - izjavio je za Bloomberg Barney Frank, prvi čovek Komisije za finansijske servise, demokrata iz Massachusettsa.

Pregovarači su proveli posljednja dva tjedna usuglašavajući stavove svake frakcije. Legislativu još trebaju odobriti većine u Senatu i Kongresu. U Kongresu bi glasove trebali prikupiti ovaj tjedan, nakon čega bi ih proslijedili predsjedniku SAD-a Baracku Obami na potpis 4. srpnja. Predstavnici Kongresa izjavili su i da je prijedlog konačan te neće biti dodatnih izmjena ili amandmana prije izglasavanja.

Novi regulatorni paket popularno su nazvali Dodd-Frankovim zakonom, tvrdeći da će to podići troškove. Pod većom će kontrolom biti i Fed, centralna banka SAD-a. Rizik nameravaju zauzdati pojačanim nadzorom nad pojavama koje prete tržištima sistemom upozoravanja na finansijske rizike, a i regulatori će dobiti veća ovlašćenja kako bi na vreme sprečili da poreskii obveznici finansiraju sanacije kompanija koje se smatraju “prevelikima da bi propale”. Reformirana regulativa trebalo bi da bolje zaštiti potrošače uspostavljanjem nove agencije za njihovu zaštitu, čemu se jako protivio finansijski lobi.

Vrlo će precizno biti regulisani uslovi za likvidaciju takvih kompanija, kao i poslovanje na tržištima derivata. Jedna od ključnih promena odnosi se na “Volckerovo pravilo”, nazvano prema bivšem čelniku Fed-a Paulu Volckeru, prema kome banke više neće smeti da trguju svojom imovinom, odnosno vlasničkim vrednosnim papirima, a imaće i ograničene mogućnosti ulaganja u investicione fondove. Zanimljivo je da je, upravo od trgovine vlastitom imovinom, Goldman Sachs ostvarivao oko deset posto godišnjeg prihoda. Ipak, prethodni restriktivniji predlog Obamine administracije, koji bi još jače mogao uticati na profite banaka, nakon pritisaka iz Senata, u konačnoj verziji zakona je izostao, što se krajem prošle nedelje odrazilo na tržišta kapitala u SAD-u.

Bankama će ipak biti dopušteno da investiraju u rizične private equity i hedge fondove, ali do vrednosti od tri posto ukupnog kapitala kojim fond upravlja. Takođe, ne smeju investirati više od tri posto svoga kapitala, prema stopi adekvatnosti kapitala “Tier 1”.

Većina indeksa je na tu vest prešla iz crvenog u zeleno, no bitnija promena trenda izostala je nakon vesti o korekciji stope rasta američke ekonomije sa tri posto na 2,7 posto u prva tri meseca ove godine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones je ojačao 0,09 posto, na 10.143,81 bod, S&P 500 je ojačao 0,29 posto, na 1.076,76 bodova dok je Nasdaq povećao vrednost 0,27 posto, 2.223,48 bodova. CBOE indeks volatilnosti pao je ispod 29 bodova, ali je još uvek viši nego krajem prošle sedmice.

Banke su bile najveći dobitnici nakon što je Kongres postigao dogovor o finansijskoj reformi. Bank of America skočila je 2,7 posto, Goldman Sachs 3,5 posto dok je najveći dobitnik u tom društvu bio JP Morgan koji je uzletio 3,7 posto (na 39,44 dolara). Niz makro podataka danas nije oduševio investitore, među ostalim i revizija naniže rasta BDP-a na 2,7 posto sa ranije procenjenih 3 posto.

Gubitnik dana bio je uverljivo Research in Motion koji je potonuo 10,8 posto, na 52,24 dolara, nakon što je proizvođač BlackBerryja izneverio sopstvene prognoze rasta prodaje zbog povećane konkurencije pre svega Applea. Apple je spušten 1,1 posto, bez obzira na to što je Oppenheimer povećao ciljanu cenu akcije s 320 na 345 dolara. Jedan od najvećih dobitnika dana bio je Oracle koji je skočio 1,9 posto, na 22,64 dolara, nakon što je kompanije nadmašila vlastita očekivanja prodaje, na krilima rasta prodaje novog softvera.

Zlato je poraslo vrlo blizu 1.260 dolara za uncu a to je lansiralo proizvođače ovog plemenitog metala. Barrick Gold je skočio 3,9 posto dok je Newmont Minig Group uzleteo 4,6 posto.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Investitori očekuju kako rast juana ipak neće zadovoljiti američke apetite. Amerikanci bi, naime, želeli da vide juan 40 posto jači, no Kinezi tako nešto neće da dopuste. Apresijacija će biti postepena i upravo se to i događa, smatraju analitičari.

Reutersovo istraživanje među 33 analitičara procenjuje da će juan u narednih godinu dana ojačati 2,4 posto. Juanom se danas trgovalo na nivoima od 6,7926, iznad jučerašnje zaključne vrednosti, ali ispod srednje tačke kineske centralne banke (6,7896).

Američki predsednik Barack Obama izjavio je juče kako tek treba videti hoće li jačanje kineske valute biti dovoljno da uravnoteži svetski rast. Veruje se kako Kina neće praviti daljnje ustupke, posebno zbog toga što je kineska ekonomija snažno pogođena dužničkom krizom u evrozoni.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Zlato je najbolja klasa sredstava u proteklih deset godina koja na održivoj bazi zadržava vrednost i u inflatornim i u deflatornim okolnostima. Od 2001. godine njegova cena je porasla gotovo petostruko – posmatrano u evrima, ona je rasla za oko 13,5 odsto godišnje. Međutim, rast cene još se ne posmatra kao održiv. To što su narodne banke Indije, Saudijske Arabije i Kine kupovale zlato prvi put u 20 godina centralne banke bile su neto kupci.

Kako se poverenje u papirne valute stalno smanjuje, ponovo se manifestuje stabilna vrednost zlata, kao što je dokazano vekovima kroz istoriju. Najbolji dokaz da je sadašnji nivo cena sve samo ne zlatni mehur jeste poređenje javnog duga i zaliha zlata. Ako bi trebalo pokriti zlatom 10 odsto javnog duga SAD, cena zlata bi morala da se popne na 4.500 dolara. Na srednji rok, stručnjaci trenutno prognoziraju cenu zlata od oko 2.300 dolara, a na jednogodišnjem nivou projektuju cenu od 1.600 dolara po unci.

Tražnja investitora za zlatom nastavlja svoj trend rasta. U 2009. godini je porasla na 1.270 tona.

Očekuje se da na zlato postepeno otpada sve veći deo alokacije sredstava. I najvećim hedž fondovima je zlato sve primamljivije. Često se kaže da je zlato omiljena investicija za one koji proriču propast, pesimiste i raspirivače straha koji računaju na kolaps finansijskog sistema. Često se previđa činjenica da je zlato odlično osiguranje portfolija sa istorijom koja seže hiljadama godina unazad. Takođe, ljudi ne zaboravljaju da posedovanje zlata ne zavisi ni od kakvih obećanja koja daju države, institucije ili pojedinci.

Zlato je uvek bilo indikator stabilnosti finansijskih sistema, monetarnih sistema i inflacije. Mada je trenutno evrozona u centru pažnje, turbulencija u toj zoni ne bi trebalo da odvrati pažnju od mnogo većih problema SAD i Velike Britanije. Zlato je odličan reper za kvalitet papirnog novca. Ono nije izloženo nikakvim rizicima likvidnosti i prihvata se i njime se trguje širom sveta 24 sata dnevno. Takođe, zlato ne nosi ni kreditni rizik pošto nikada neće izgubiti svu svoju vrednost.

Dugoročno gledano, praktično sve papirne valute očigledno gube vrednost prema zlatu. U 2010. godini cena zlata se odvojila od kretanja dolara. Nedavni trendovi pokazuju da jači dolar ne mora da dovodi do povoljnije cene zlata. Zlato je zadržalo uvećan nivo cene uprkos skoku dolara i dostiglo novi istorijski maksimum. To je vredno pažnje s obzirom na njegov slab sezonski karakter, a moglo bi i da bude argument u prilog nove faze na hosističkom tržištu. Hosistička tržišta zlata karakterišu dve izuzetno snažne ljudske emocije: strah i pohlepa. Kombinacija ova dva faktora lako može da prouzrokuje da se zlato kreće paraboličnom linijom u poslednjoj fazi trenda. Kao rezultat toga, očekuje se da zlato dostigne dugoročnu ciljnu cenu od 2.300 dolara na kraju ciklusa.

Mnogim igračima na tržištu je teško da razlikuju hosističko tržište i mehur. Kao što pokazuje niz istorijskih primera, sada svakako nije u pitanju zlatni mehur. Vrednost zaliha zlata SAD trenutno iznosi oko 1,85 odsto BDP-a u SAD. U 1940. godini ta vrednost je bila iznad 20 odsto, a 1980. godine blizu sedam odsto.

Poređenje zlata sa istorijskom novčanom masom takođe sugeriše da je sadašnji nivo cene privlačan. Ako bi trebalo da se usko definisana novčana

masa (M1) pokrije zlatom 45 odsto – slično situaciji iz 1980. godine – cena zlata bi morala da poraste na oko 10.000 dolara. Da bi se pokrila šire definisana novčana masa (M2), cena zlata bi čak morala da se popne na 30.000 dolara.

Profil oportunitetnog rizika za investicije u zlato i dalje je odličan. Na osnovu fundamentalne tehničke pretpostavke da „otpornost daje podršku”, izgleda da prag od 1.000 dolara pruža čvrstu podršku. Analitičari ne veruju da će cena zlata pasti ispod ovog nivoa u godini pred nama.

autor je analitičar Erste Grupe

(Zatvori)

Jen se trguje blizu dvonedeljnog maksimuma u odnosu na evro na temelju spekulacije da summit G20 ovoga vikenda neće doneti nikakve konkretne odluke o postupanju s evropskom dužničkom krizom. MSCI Asia Pacific Index snižen je 1,6 posto, na 115,29 bodova.

Azijski izvoznici u SAD spušteni su nakon što je Dell saopštio kako bi zarada u fiskalnoj 2011. godini mogla da iznosi 60,31 milijardu dolara, znatno ispod ranijih prognoza od 61,79 milijardi. Toyota je spuštena 1,6 posto dok je najteže stradao Canon koji je potonuo 4,3 posto. Na australijskom tržištu BHP Billiton je izgubio 1,9 posto dok je u Koreji Samsung Electronics spušten 2,1 posto. Tajvanski Taiex index snižen je 1,7 posto nakon što je centralna banka iznenađujuće podigla ključnu kamatnu stopu po prvi put u dve godine. Najveća kompanija nekretnina Farglory Land Development spuštena je 5,7 posto.

Tržište metala pratilo je pad na azijskim tržištima. Tako je bakar spustio cenu u Londonu, i to 1,4 posto (na 6.600 dolara za tonu), no ipak je zabeležio treći sedmični rast u poslednjih 11 sedmica.

Juan je na putu da ostvari najbolji sedmični rast od decembra 2008. Jutros je bio na nivou od 6,79 za dolar, uz blagi rast od 0,14 posto. U nedelju dana  je dobio na vrednosti 0,53 posto.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Izveštaj banke Meril Linč o ulagačima koji imaju milion dolara ili više nalazi da je krajem prošle godine bilo po tri miliona milionera u Aziji i Evropi. Njihovo ukupno bogatstvo u Aziji procenjeno je na 9.700 milijardi dolara, a u Evropi na 9.500 milijardi dolara.

Analiza definiše milionere kao one koji imaju čisto finansijsko bogatstvo veće od milion dolara, ne računujaći stan.

Severna Amerika i dalje vodi i krajem prošle godine tamo je bilo 3,1 miliona milionera sa imoviniom od ukupnu 10.700 milijardi dolara.

Milioneri se oporavili

Posle nedaća u finansijskoj krzi tokom 2008. godine, bogatstvo svetskih milionera se oporavilo prošle godine, uporedo sa rastom berzanskih akcija. Poraslo je za 19 procenata i dostiglo 39.000milijardi dolara.

SAD, Japan i Nemčka daju polovinu svih milionera, kojih je pošle godine bilo 10 miliona. 

Kina zauzima četvrto mesto sa 477.000 individua sa milion dolara ili više na svojim računima. Indija se primiče rastom broja milionera od 50 odsto tokom 2009. godine - na 126.756.

Mada se britanska ekonomija smanjila, broj britanskih milionera se povećao na 448.100, što je 28 odsto više nego 2008. Armija ruskih milionera se takođe uvećala, na 117.700.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

"Nemačka politika je opasna za Evropu i mogla bi uništiti evropski projekt", kazao je Soros koji je 1992. zaradio milijardu dolara spekulacijama na pad vrednosti britanske funte.

Dodao je u intervjuu za nemački nedeljnik Die Zeit da "ne može isključiti mogućnost kolapsa evra".

"Trenutno Nemci povlače svoje susede u deflaciju, koja uključuje pretnju duge faze stagnacije. A to dovodi do nacionalizma, socijalnih nemira i ksenofobije. U opasnosti bi se mogla naći i sama demokratija", kazao je.

"Nemačka je globalno izolovana. Zašto ne dopuste da plate porastu? To bi pomoglo da se oporave i ekonomije drugih država EU-a".

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)