Josip Baotić zatražio je za danas sastanak sa dobavljačima i poveriocima kako bi se proces ubrzao. Ideju o virtealnim deonicama, odnosno zameni dela duga u vlasnički udep, dobavljači su trebali da prihvate još prošle sedmice, ali je zbog kratkog roka to prolongirano još sedam dana.

To je smatra se zadnji rok, jer bi samo na taj način dobaljači mogli da počnu sa opremanjem marketa kako bi spremni dočekali praznike.

Neki dobavljači su svoj pristanak za takav model navodno već dali, a neki su dali i svoja rešenja za program reprogramiranja pa su se i te ideje razmatrale.

Na konačno rešenje ne čekaju samo dobavljači nego i poverioci, ali i država, koja je blokirala 150 miliona kuna Pevecu zbog neplaćanja poreza i doprinosa.

U protivnom, ako se dogovor ne postigne, Pevec će otići u stečaj, a takvu mu sudbinu s obzirom na razna prolongiranja i nejasne strategije već duže predviđa velik broj poverioca .

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U najnovijem izveštaju Banke, kako je preneo Internet portal Business.hr, napominje se da su, usprkos nekim znakovima da je recesija dosegla dno, izgledi za rast 2010. još uvek vrlo neizvesni.

Da li će iduće godine biti postignut privredni rast znatno će zavisiti od inostrane tražnje za hrvatskim proizvodima i turističkim uslugama, ali i od priticanja stranog kapitala, procenjuju stručnjaci Svetske banke.

Stopu inflacije u Hrvatskoj u SB u ovoj godini prognoziraju na nivou nešto manjem od tri odsto, podsećajući da je stopa u prvih devet meseci iznosila 2,6 odsto u odnosu na isto razdoblje lane.

Proizvođačke cene industrijskih proizvoda istovremeno su smanjene za 0,6 odsto, što će, smatraju u SB, uticati na stabilizaciju stope inflacije u ostatku godine, čak i ako dođe do rasta globalnih cena.

U izveštaju se podseća da je, usled recesije, pogoršano stanje na tržištu rada. Pritom se navode podaci da je u septembru ove godine bilo 40 odsto više novih nezaposlenih nego u isto vreme lane, a da je stopa nezaposlenosti porasla na 14,7 odsto. Istovremeno je broj korisnika potpora za nezaposlene porastao za 25,4 odsto, dok je broj radnih mesta za koja se traže zaposlenici smanjen za više od 37 procenata.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Banka je u razdoblju od 2004. do 2007. nudila besplatne polise osiguranja klijentima koji su uzimali hipotekarne kredite, da bi ih kasnije otkazala ne obavestivši ih o tome, saopštila je bugarska Komisija za zaštitu konkurencije.

Kako se navodi u saopštenju, banka je koristila besplatne polise osiguranja samo da privuče klijente, što je naštetilo interesima klijenata kao i interesima konkurenata.

Komisija je kaznila RI kaznom u visini 5,58 miliona BUL (2,3 miliona EUR) na osnovu pritužbe jednog klijenta da mu je banka otkazala polisu osiguranja dve godine nakon uzimanja hipotekarnog kredita i nije ga o tome obavestila.

U početku su besplatne polise osiguranja nuđene za celo razdoblje trajanja hipoteke, navodi se u saopštenju.

Raiffeisen je četvrta po veličini banka po imovini među 29 banaka koje posluju u toj članici EU-a.

Guverner bugarske središnje banke Ivan Iskrov često je upozoravao banke da se ne služe obmanjujućim oglasnim porukama kako bi privukle klijente.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Među uhapšenima su bivši i sadašnji predsednik Uprave Podravke Darko Marinac i Zdravko Šestak javljaju hrvatski mediji. Oni navode da su pored njih uhapšeni i članovi Uprave Podravke Saša Romac i Josip Pavlović, kao i direktor i suvlasnik varaždinske Fima grupe Milan Horvat i direktor splitskog preduzeća SMS Srđan Mladinić.

Kako je prenela agencija Hina, nezvanično se saznaje da su četvorica vodećih ljudi "Podravke" osumnjičeni da su finansijskim transakcijama kompanijinih sredstava, preko "Fima grupe" i SMS od 2006. godine, hteli da steknu vlasništvo nad deonicama "Podravke" .

Cela priča je otkrivena kada je Podravka 65 miliona kuna uplatila kompaniji SMS čiji je račun trebalo da posluži samo kao usputna stanica do varaždinske Fime koja je za Podravkine menadžere obavljala kupovinu deonica. Plan je bio da se u nekoliko faza kupi 25 odsto deonica.

USKOK posebno problematizuje menadžerske ugovore po kojima su za uspešno rukovođenje Podravkom menadžeri nagrađivani upravo deonicama te kompanije. To je objašnjenje za projekte po kojima se Podravka trudila da kupi sopstvene dionice – da bi njima mogli da se nagrade menadžeri i to za fingiranje uspešnog poslovanja.

Podravkine akcije pod nadzorom berze

Zagrebačka berza danas je, nakon što se saznalo za hapšenje bivšeg i nekoliko sadašnjih čelnika Podravke, akcije koprivničke prehrambene kompanije stavila u poseban segment za posmatranje.

Svrha stavljanja u taj segment je da se investicionoj javnosti skrene pažnja na potrebu pojačanog praćenja okolnosti važnih za trgovinu Podravkinim hartijama, navodi se u saopštenju Berze.

Berza je ocenila da ne postoji potreba za zaustavljanjem trgovine akcijama Podravke a od te kompanije je zatražila da izveštava o najnovijim događajima.

Segment za posmatranje je mera nadzora Zagrebačke berze nad tržištem i u skladu sa pravilima Berze subjekat posmatranja može da bude finansijski instrument ili emitent koji se nadje "u posebnim okolnostima" koja traže izveštavanje investitora.

Kratkim saopštenjem na Berzi se oglasila i Podravka i zamenik predsednika uprave Miroslav Vitković naglasio je da je "što se
istrage tiče, sve u rukama policije i državnog tužilaštva sa kojima kompanija u potpunosti saradjuje".

"Ispred kompanije mogu samo reći da se nadam brzom razrešenju situacije i okončanju istrage. Pri tome naglašavam da je Podravka stabilna kompanija", istakao je Vitković.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

(Zatvori)

Na Ljubljanskoj berzi indeks SBI20 porastao je tri procenta a indeks najkvalitetnijih kompanija SBI TOP ojačao je 2,67 odsto. Ukupan nedeljni promet vredeo je nešto više od 13 miliona evra.

Gorenje je poskupelo osam procenata, Petrol pet, Nova kreditna banka Maribor i Luka Koper na vrednosti su dobile po nešto više od četiri odsto a Merkator više od tri odsto. U padu je bio Telekom Slovenije, nepun procenat na nedeljnom nivou.

Indeks Crobex na Zagrebačkoj berzi prošle nedelje je ojačao 3,67 odsto a ostvareni promet vredeo je 277,58 miliona kuna (7,3 kune za evro).

Najlikvidniji je bio Hrvatski telekom sa 72,22 miliona kuna prometa a slede Atlantska plovidba sa 22,37 miliona i Dalekovod sa 19,17 miliona. Promet veći od 10 miliona kuna napravljen je i sa akcijama Ine, Ingre i Instituta IGH.

Dobitnike predvodi Tehnika rastom nešto većim od 20 procenata, Ina je poskupela 18 a Ingra više od 14 odsto.

Među gubtinicima su Podravka sa padom većim od pet odsto, Belišće sa četiri i Tankerska plovidba sa dva i po procenta.

Na Banjalučkoj berzi indeks BIRS porastao je procenat a prošlonedeljni promet vredeo je 1,59 miliona KM (1,95 KM za evro).

Najveći promet ostvaren je sa akcijama Telekoma Srpske, od 486.450 KM, a cena im je porasla gotovo tri procenta na sedmičnom nivou.

U najvećem plusu bila je Tena iz Teslića, 25 odsto, a najveći pad zabeležio je bijeljnski Poljoprivredi zavod, gotovo 32 odsto. Veliki gubitnik bilo je i dobojsko preduzeće EN Tnno sa minusom od 15 odsto.

Indeks SASX-10 na Sarajevskoj berzi ojačao je sedam i po odsto a promet je dostigao 4,2 miliona KM.

JP Elektroprivreda BIH je poskupela bezmalo 20 odsto a u dvocifrenom rastu je bilo i Sarajevo osiguranje, više od 16 odsto. Hidrogradnja je na vrednosti dobila 8,6 odsto, BH Telekom 6,4 odsto, Energopetrol pet i po a Fabrika duvana Sarajevo gotovo pet odsto.

Od deset akcija iz sastava indeksa proteklu nedelju dve su završile u "crvenom" - Energoinvest je pojevtinio dva i po a IK Banka malo više od dva procenta.

Na crnogorskim tržištima kapitala indeks Moste Monetenegroberzeporastao je pet odsto dok je na Nex Montenegro berzi indeks NEX20 ojačao čak 22 procenta.

Ukupan promet u prethodnoj nedelji vredeo je 3,3 miliona evra i bio nešto manji nego u drugoj septembarskoj sedmici. Najlikvidnija je bila akcija Elektroprivrede sa prometom od 1,28 miliona evra.

U grupi većih dobitnika su Institut "Simo Milošević" sa rastom nešto većim od 20 odsto i KAP sa gotovo 20 odsto, Luka Bar poskupela je 16 procenata a Jadransko brodogradilište bezmalo 12.

Ulcinjska rivijera je na Nex berzi ojačala 9,3 a na Montenegroberzi 3,3 odsto dok je Željezara na Nex Montenegro berzi skočila 6,3 odsto a na Nex berzi 0,7 odsto.

Cena Crnogorskog Telekom bila je stabilna a EPCG je na Nex berzi poskupeo 1,6 odsto a na Montenegroberzi 1,4 odsto.

izvor: www.economy.rs

(Zatvori)

Sloveniju ove godine na listi predstavljaju tri društva više nego prošle godine. Na čelu slovenačkih kompanija je Petrol Grup koji je je zauzeo 41. mesto (lani 57.), dok je Grupa Mercator 46. koja je prošle godine bila najbolje kotirana sada zauzela drugo mesto.

Gorenje se nalazi na 134. poziciji, a Merkur na 143., čime su u odnosu na prošlu godinu napredovali za 23, odnosno 41 mesto. Holding Slovenačke elektrane pao je s prošlogodišnjeg 183. mjesta na 199

Na listi 500 najvećih nalazi se i 11 hrvatskih kompanija. Kako stoji u izveštaju Diloita među najboljima je plasiran Agrokor koji se nalazi na 25 mestu. Time je premašio kompaniju INA koja je prethodnih godina bila na čelu hrvatske privrede.

Prvo mesto drži poljski naftni gigant PKN Orlen, sledi ga MOL, a na lestvici je još 151 kompanija iz sektora energetike.

Na listi su se uz Agrokor pozicionirale i INA, na 27. mestu, Konzum na 106. mjestu, HEP, koji je zauzeo 119. poziciju, HT na 149. mjestu te Pliva , T-mobile, VIPnet i Podravka . U prvom kvartalu 2009. Agrokor je ostvario 739 miliona evra prihoda od prodaje dok je INA imala tek 608 miliona evra.

„Među hrvatskim kompanija tek Agrokor ima viziju regionalnog širenja, na što bi se trebale ugledati sve hrvatske kompanije“, ocenio je Ivica Krešić, direktor Odeljenja za finansijsko savetovanje u Diloitu.

U bankarskom sektoru nema značajnijih promena, pa u Hrvatskoj sektorski lider ostaje Zagrebačka banka, dok u svetu osiguranja uverljivo prednjači Croatia osiguranje sa 498 miliona evra bruto zaračunate premije.

„Hrvatske banke imaju dobru poziciju što dokazuje i pozicija na broju 12. među pedesetak banaka regije“, komentarisao je Krešić.

Srbija ima šest kompanija, koje su prihodima zauzele mesta na listi, a na najvišim pozicijama nalaze se Naftna Industrija Srbije i Elektroprivreda.

Jedina makedonska kompanija među 500 najboljih je OKTA, a Crna Gora i BIH nisu plasirale nijednu kompaniju.

„Čak je 76 odsto kompanija među top 500 zabiležilo pad prihoda od prodaje, koji su prosečno pali u prvom tromesečju za 23 procenta“, kazao je Krešić.

Najveći pad zabiležen je u sektoru proizvodnje, s prihodima manjima za 33 procenta, a loše je rezultate postigao i sektor nekretnina s padom od 22 odsto.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Reč je o akcijama sa najvećom fri-flout (free-float) kapitalizacijom, odnosno sa najvećom vrednošću akcija koje su u slobodnom prometu, kao i hartija sa velikim prometom.

Novi indeks je kreiran kao podloga za izradu investicionih proizvoda poput indeksnih fondova i strukturisanih proizvoda.

Najveću težinu u novom indeksu imaju akcije Hrvatskih telekomunikacija, 20 odsto. Slede povlašćene akcije Adris grupe sa nepunih 19 odsto, Atlantske plovidbe sa 14,8 i Ine sa bezmalo 13 odsto, navodi se u saopštenju Zagrebačke berze.

U sastavu indeksa Crobex10 su i akcije Dalekovoda, Eriksona Nikola Tesla, Instituta IGH, Ingre, Jadroplova i Končar–elektroindustrije.

Sastav novog indeksa biće revidiran na pola godine, nedelju dana posle revizije indeksa Crobex koji uključuje 24 akcije.

Vrednost indeksa Crobex10 trenutno je 1.064,17 poena, odnosno u rastu je 0,57 odsto, dok je Crobex na 2.035,12 poena, u plusu 0,45 odsto.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)