Dinkić je kazao da je naša zemlja ove godine ostvarila rast izvoza od 20 odsto, ali je to "nedovoljno da se oseti na standardu stanovnika, jer je domaća tražnja mala zbog zamrznutih plata i penzija".

"Zbog toga sam se zalagao, u poslednjim pregovorima s Međunarodnim monetarnim fondom, da se što pre odmrznu plate i penzije i da što više penzionera dobije jednokratnu pomoć od pet hiljada dinara", rekao je Dinkić, uz napomenu da je reč o sumi od ukupno sedam milijardi dinara.

Deo tog novca će, prema rečima Dinkića, otići u potrošnju i od toga će imati koristi domaća poljoprivreda i proizvođači hrane, što znači da će se zbog jače tražnje podstaći i proizvodnja.

Kao najbolje rešenje za brži izlazak iz krize Dinkić smatra odmrzavanje plata i da se, istovremeno, pomogne onima koji su najugorženiji kroz povećanje minimalne cene rada, na čemu insistira i Samostalni sindikat Srbije.

Dinkić je rekao i da, u cilju bržeg privrednog napretka zemlje, "treba dovesti neke nove investitore kao što je torinski Fijat ili južnokorejska kompanija Jura koja je došla u Raču i za samo četiri meseca zaposlila 1.300 radnika, a do kraja ove godine vratiće sav novac koji je od države dobila na ime podsticaja za nova radna mesta“.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Ona je u intervjuu Tanjugu navela da je kroz saradnju sa domaćim proizvođačima nameštaja „Ikea“ u proteklih pet godina već uložila oko tri miliona evra.

"Investicija u robnu kuću i tržni centar iznosiće između 250 i 300 miliona evra, što će omogućiti da se otvori i 2.000 novih radnih mesta u Srbiji", istakla je Vujičićeva.

Prema njenim rečima, „Ikea“ ne traži nikakav ekskluzivitet niti posebne uslove kada je u pitanju kupovina zemljišta za izgradnju robne kuće i trgovačkog centra, već je potrebno da se ispune predviđeni standardi i norme koji odgovaraju domaćim tržišnim kretanjima.

Poznata švedska kompanija je već prisutna na tržištu Srbije kroz dugoročnu saradnju sa domaćim proizvođačima nameštaja i kroz direktna ulaganja u njihove proizvodne kapacitete.

Ističući da su „ulaganja u podsticanje i unapređivanje proizvodnih kapaciteta domaćih proizvođača nameštaja dostigla oko tri miliona evra“, ona je rekla da tome treba dodati da je vrednost ugovorenih poslova sa partnerima kao što je „Simpo“ ove godine dostigla 15 miliona evra.

Na pitanje koje okolnosti u Srbiji smatra povoljnim za dolazak i poslovanje stranih kompanija, Vujičićeva je navela veličinu i perspektivu razvoja tržišta, kao i mogućnosti za unapređenje domaće proizvodnje.

„Postoje oblasti koje se mogu dodatno unaprediti i koje su još izazovi na koje nailazimo u Srbiji. To su u prvom redu sporost u donošenju odluka, nedovoljno razvijena infrastruktura, kao i komplikovana birokratija i nedefinisane administrativne procedure“, rekla je ona.

Vujičićeva je naglasila da se uskoro može očekivati proširenje asortimana „Simpa“ za izvozne potrebe kompanije „Ikea“, najavivši da će u oktobru početi proizvodnja dečjih krevetića.

Ona je dodala da se sa predstavnicima kompanije „Simpo“ pregovara o početku proizvodnje asortimana koji obuhvata pločasti nameštaj (furnir i melaminska folija) i tekstil.

Izvor: www.blic.rs (Zatvori)

Tokom dana, akcije najveće domaće mlekare zabeležile su i vrednost od 1.750 dinara što je najviša vrednost Imlekovih akcija (BSE:IMLK) još od oktobra protekle godine.

Od početka godine Imlekove akcije beleže rast od 14,3 procenata a tokom letnjih meseci na strani kupovine aktivno je učestvovao sam emitent koji je značajno doprineo smanjivanju pritiska na strani ponude.

U poslednjih par meseci ova kompanija se nalazi u žiži interesovanja domaće javnosti kako zbog špekulacija oko mogućeg preuzimanja, tako i zbog nestašica mleka za koje su državni zvaničnici optužili menadžment ove kompanije. 

Imlek je u protekloj godini ostvario poslovne prihode od 16,4 milijarde dinara što je smanjenje od 7,3 odsto u odnosu na 2008. godinu. Neto rezultat bio je nominalno gledano na sličnom nivou i iznosio je 867,8 miliona dinara, što predstavlja pad od 3,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Poslovni dobitak Imleka bio je 1,8 milijardi dinara, ali je znatno umanjen kako zbog finansijskih rashoda tako i usled visokih ostalih rashoda. Na jučerašnjoj ceni zatvaranja, tržišna kapitaizacija ove kompanije iznosi 15,5 milijardi dinara (147,2 miliona evra).

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Direktiva o potrošačkim kreditima, odnosno finansijskim uslugama, na zahtev Narodne banke Srbije povučena je iz nacrta Zakona o zaštiti potrošača koji bi uskoro trebalo da se nađe pred članovima vlade.

To znači da će banke i dalje moći jednostrano da menjaju uslove iz ugovora i da eventualne promene kamata neće morati unapred da dogovaraju sa klijentima, kako je to donedavno bilo najavljivano iz Ministarstva trgovine i usluga.

Pomoćnik ministra trgovine za zaštitu potrošača Ljiljana Stanković je za „Politiku” to juče i potvrdila.

– Na preporuku Narodne banke Srbije mi smo iz nacrta Zakona o zaštiti potrošača povukli direktivu o potrošačkim kreditima. Da li će u tom obliku zakon i biti usvojen u Skupštini zavisi od toga da li će vraćanje direktive predložiti skupštinski odbori. Ali, nacrt sigurno ide na vladu bez dela o finansijskim uslugama – rekla je Stankovićeva.

U vodećim organizacijama za zaštitu potrošača oštro su reagovali na povlačenje ove direktive iz nacrta zakona. Jedna od najvećih novina koju je Zakon o zaštiti potrošača trebalo da donese je, kažu, upravo regulisanje potrošačkih kredita.

– U Srbiji ne postoji propis koji reguliše prava potrošača u odnosu sa bankama i finansijskim institucijama, niti mi imamo zakon o potrošačkim kreditima. To znači da će naši građani i dalje biti nezaštićeni u pogledu promena kamata ili jednostranih izmena uslova iz ugovora, a na taj način naša država zapravo omogućava bankama da kod nas rade ono što ne mogu u zemljama iz kojih dolaze – objasnio je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Papović je najavio i da će on i potpredsednik NOPS-a, Zoran Nikolić, zbog toga podneti ostavke na članstvo u ministrovom Savetu za zaštitu potrošača.

– Ako je tačno da je to urađeno na zahtev Narodne banke Srbije, onda mi pitamo tu instituciju zašto je to tražila od Ministarstva trgovine. Jer, takvim potezom direktno obespravljuje potrošače u našoj zemlji – ističe Papović.

Vest o povlačenju direktive o potrošačkim kreditima iz nacrta Zakona o zaštiti potrošača izazvala je reakcije i u drugim organizacijama za zaštitu prava kupaca. Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije, rekla je da bi sada trebalo probati preko skupštinskih odbora uticati na to da se odeljak o finansijskim uslugama vrati u predlog zakona.

– Ovo nije jedini problem u vezi sa novim Zakonom o zaštiti potrošača. Još je bitnije istaći da mi ne znamo ni kakav nacrt zakona odlazi na vladu i u skupštinu, niti šta on sadrži. To nam niko iz Ministarstva trgovine ne saopštava – poručuju iz NOPS-a.

Prema ranijim najavama Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine, Vlada Srbije bi narednih dana trebalo da usvoji Nacrt zakona o zaštiti potrošača. Na pripremi ovog propisa radi se već tri godine, a usvajanje u Skupštini očekuje se do kraja oktobra. Proces izrade zakona je sa dva miliona evra finansirala Evropska unija.

S. Despotović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Takođe pokazaće rezultate privlačenja kapitala u visini od 1,7 milijardi evra, koje je najveća grčka banka, Nacionalna banka Grčke, planirala da okonča idućeg meseca.

Uspešna aukcija tromesečnih obveznica, koja će biti obavljena danas, povećala bi poverenje investitora u pouzdanost grčkih dužničkih obaveza i takodje bi ubrzala integracije i akvizicije koje se već razmatraju, izjavio je neimenovani grčki bankar.

Grčka je prošlog utorka privukla više od milijardu evra na tržištima kapitala u svojoj prvoj emisiji obveznica za dva meseca, mada je Atina morala da plati veoma visoke kamate na šestomesečne zajmove, što govori da su problemi Grčke i evrozone još daleko od okončanja, gotovo trećina kupaca su bili međunarodni investitori.

To je pozitivan signal za tu zemlju, jer su se ranije za grčke obveznice uglavnom interesovale samo domaće banke.

Prinos na desetogodišnje grčke obligacije je na kraju prošle sedmice iznosio 11,54 odsto, posle tri uzastopna dana velikog rasta.

Radi poređenja, u septembru prošle godine prinos je iznosio oko 4,5 odsto, pre nego što su grčki zvaničnici priznali da su obmanuli Evropsku uniju u pogledu domaćih javnih finansija.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Akcije novosadske Naftne Industrije Srbije (BSE:NIIS) su dominirale današnjim trgovanjem. Isprometovalo se preko 38 miliona dinara a cena je nastavila da jača dostigavši kotu od 462 dinara što je za 1,5 odsto više u odnosu na petak. Tražnja se iz dana u dan pojačava, dok je značajnija ponuda tek na nivoima iznad 480 dinara tako da je za očekivati da će trenutna tržišna sutuacija podsticati rast cene i u narednom periodu.  Za sada investitori smatraju da je trenutni petomesečni bruto prinos od 9,5 odsto prilično zadovoljavajući. Već drugi trgovački dan zaredom Agroseme iz Kikinde (BSE:AGSK) beleži nešto jači obim realizacije tako da je danas, nakon osetnog pada cene u petak, vlasnika promenilo 3.790 akcija po ceni od 1.000 dinara. I Jedinstvo iz Sevojna (BSE:JESV) je ponovo bilo u fokusu investitora. Registrovan je promet od preko 3 miliona dinara po nepromenjenoj ceni do 5.800 dinara. Jedan od dobitnika dana iz realnog sektora svakako je bio beogradski Imlek (BSE:IMLK) koji je uz promet od 2,8 miliona dinara uspeo da dođe do svog novog godišnjeg maksimuma od 1.703 dinara. Cena bečejskog Sojaproteina (SJPT) je u jednom trenutku dostigla 694 dinara ali se do kraja dana ipak stabilizovala na 685 dinara gde je istrgovan paket od oko 3.000 akcija. Snažan pritisak ponude doprineo je da se cena najvećeg srpskog građevinskog holdinga Energoprojekt (BSE:ENHL) spusti za dodatna 2,2 odsto na 962 dinara pri nevelikom prometu. Već nekoliko dana je prisutna jaka ponuda od preko 10.000 hiljada akcija u zoni od 960-970 dinara što se negativno odražava na cenu.

Bankarski sektor je danas bio u drugom planu. Najveći skok cene od preko 12 odsto zabeležila je Privredna banka iz Beograda (BSE:PRBN) sa realizacijom od 755 hiljada dinara. Beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) je uz blagu pozitivnu korekciju popela na 7.326 dinara dok su prioritetne akcije Komercijalne banke trgovane na nivou od 8.185 dinara što je za oko 7 odsto slabije u odnosu na prethodni dan.

Na dužničkom tržištu nije bilo većih transakcija. Po prometu se istakla serija A2013 koja se trgovala pri prinosnoj stopi od 3,4 odsto.

Izvor: www.seebiz.eu / Sinteza Invest Group
(Zatvori)

"Tigar tajers", koji je u vlasništvu fabrike "Mišelin" dobiće 4.000 evra po svakom novom radnom mestu, odnosno 880.000 evra, prema ugovoru koji su potpisali ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić i generalni direktor fabirke "Tigar tajers" Vladimir Nikolić. 

Ukupna vrednost projekta proširenja proizvodnje u pirotskoj fabrici guma "Tigar tajers" za dodatnih 1,5 miliona guma godišnje iznosi 16 miliona evra.

Oko 95 odsto proizvodnje u fabrici "Tigar tajers", koja trenutno zapošljava 2.100 radnika, namenjeno je izvozu, a proizvodnja guma u ovoj godini iznosiće 6,5 miliona komada.

Kako su naveli u fabrici, planirano je da se u 2012. godini proizvodnja poveća na osam miliona guma.

Francuska kompanija "Mišelin" od decembra 2009. godine jedini je vlasnik pirotske fabrike "Tigar tajers".

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Mi ih imamo u Srbiji, regionu i na novim tržištima - kaže u intervjuu za „Blic“ Jelena Krstović, direktor korporativnih komunikacija u „Delta holdingu“. 

Upitana ko su tačno i za koji procenat ponaosob zainteresovani potencijalni strani partneri, Krstovićeva odgovara da je potpisan ugovor o tajnosti pregovora koji ne može da krši.

- Ovo je za nas jubilarna godina, 12. decembra obeležavamo deset godina od osnivanja „Maksija“, a dogodine 4. februara su dve decenije od osnivanja „Delte“. Pokazali smo trajnost u veoma turbulentnom vremenu zato što kompanijom ne upravlja jedan čovek, već sistem. Ovakva organizacija upravljanja se i u svetu pokazala kao jedina uspešna - dodaje Krstović.

Uspehe „Delte“ znamo, je li bilo neuspeha?
- Bilo je puno poslovnih i kadrovskih promašaja, ulazaka u neke poslove i prekidanja. Nisu svi poslovi za svaki trenutak.

Da li novac inkasiran prodajom dela „Maksija“ dominantno ide za vraćanje kredita ili u strateški razvoj?
- Ako dođe do prodaje, deo ide za servisiranje tekućih obaveza, ostatak u razvoj maloprodaje i agrara. Do kraja godine otvaramo hipermarket „Tempo“ u Istočnom Sarajevu, od preko 7.500 kvadrata, investirano je 6,75 miliona evra, zaposlićemo 110 radnika. A u banjalučku „Bosku“ koja se uskoro otvara investirali smo oko dva miliona evra i otvorili oko 150 radnih mesta.

U Srbiji?
- U Kragujevcu do kraja novembra otvaramo „Tempo“, ima oko 9.000 kvadratnih metara. To je početak gradnje prvog „Delta parka“, vrednog skoro 25 miliona evra. Uz „Tempo“, imaćemo hipermarkete za tehničke uređaje, kućne ljubimce i „Uradi sam“. I oko 600 zaposlenih.

Na tržištu EU prisutni ste preko Bugarske, kakvi su planovi?
- Tokom decembra u Sofiji otvaramo, u okviru EU, „Tempo“, najveći hipermarket na Balkanu vredan oko 25 miliona evra, sa oko 500 zaposlenih. Još desetak manjih supermarketa širom Bugarske trenutno gradimo. Na primorju plasiramo oko 400 proizvoda iz Srbije. Osim toga, kupili smo plac u Tirani -albansko tržište je veoma perspektivno. Prvi „Tempo“ hipermarket počinje da radi dogodine.

Poslovno težište „Delte“ je ipak u agraru.
- Može se tako reći, mada je nama svaki segment važan. U voćnjak i hladnjaču u Čelarevu investirali smo oko 20 miliona evra, a za tri godine u planu je dalja investicija od oko 30 miliona evra u voćnjak i proširivanje kapaciteta hladnjače. Sa danskim stručnjacima razvili smo farmu svinja u Staroj Pazovi, jednu od najsavremenijih u regionu. Sa holandskim uskoro počinjemo izgradnju staklenika u Bogatiću.

Šta je problem kod izvoza hrane na rusko tržište?
- Za taj posao imamo namenski osnovanu kompaniju i za ovih dve godine vidimo da ne možemo da izvezemo onoliko, koliko traži rusko tržište, jer veliki broj naših proizvoda ne ispunjava standarde koji važe u Rusiji i u EU. U proizvodnji voća i povrća Srbija mora da poštuje međunarodne standarde. Na primer, jabuka ili krastavac moraju imati propisan kvalitet, izgled, boju, čak i veličinu.

Više nego dovoljno da se Vlada preko strategije razvoja agrara pozabavi time, dakle i subvencijama za poljoprivredu.
- Poljoprivreda bi trebalo da bude primarna delatnost u Srbiji. To je tradicija, ali i jedina komparativna prednost ne samo u regionu već i u Evropi. Država mora da je opredeli kao osnovnu delatnost, da se time bavi strateški. Ostalo je malo vremena. Ovo su poslednji trenuci da se pre ulaska u EU pozicioniramo kao najkvalitetniji poljoprivredni proizvođač.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)