Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 zabeležio je i četvrti dan zaredom rast vrednosti zabeleživši skok od 0,43 procenta. Tokom ove nedelje, Belex 15 ojačao je 2,8 procenata ali je od početka godine i dalje u minusu od 3,6 procenata.

Najprometnija hartija bio je vranjski Alfa plam (BSE:ALFA) koji je zabeležio realizaciju od 23 miliona dinara, ponovo na nivoima oko 9.000 dinara. Trend velikih realizacija ove hartije nastavljen je i ove sedmice u kojoj je isprometovano 3,9 odsto akcija a veliki broj manjinskih akcionara je u potpunosti likvidirao svoju vlasničku poziciju. Tako je za samo par sedmica broj akcionara ove kompanije drastično smanjen usled očitog straha za likvidnost akcije nakon što dominantni akcionar stekne i prostu većinu glasova.

Nakon jučerašnje velike trgovine, akcije Energoprojekta (BSE:ENHL) su nastavile rast vrednosti ali sa skromnom realizacijom od 0,7 miliona dinara. Akcije ovog građevinara okončale su sedmicu na nivou od 872 dinara uz rast od 2,7 procenata.

Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) skočio je dodatnih 1,6 procenata na nivo od 975 dinara i uz promet od nepunih milion dinara. U ponedeljak je ex-dividend dan ove hartije te od tog datuma svi kupci akcija ove kompanije neće imati pravo na dividendu od 29,1 odsto akcija koju bi skupština akcionara trebala da usvoji. Solidan promet od 2,1 milion dinara zabeležila je zemunska Coca-Cola (BSE:CCHS) koja je porasla preko 7 procenata na nivo od 4.300 dinara. Većinski vlasnik ove kompanije, grčka Coca-Cola, početkom nedelje objavila je nameru za preuzimanje preostalih akcija ali još uvek nije poznato po kojoj ceni će biti upućena ponuda. 

Od bankarskih akcija ponovo je bio najprometniji AIK (BSE:AIKB) koji je ostvario realizaciju od 18,3 miliona dinara uz rast vrednosti od 1,5 procenata. Posle dužeg vremena, ove akcije su beležile jaku tražnju na nivou od 2.850 dinara a najveći deo današnje realizacije upravo je ostvaren na tom nivou.

Nakon ovonedeljne velike transakcije, akcije Univerzal banke (BSE:UNBN) su dobile na likvidnosti. Danas je ova banka zabeležila promet od 2,6 miliona dinara na nivou od 6.100 dinara uz pad vrednosti od 1,6 odsto. Novosadska Metals banka (BSE:MTBN) je pala skoro 3,5 procenata na nivo od 4.213 dinara dok je Komercijalna banka (BSE:KMBN) registrovala slab promet na nivou od 26.000 dinara. Agrobanka (BSE:AGBN) je zabeležila najnižu realizaciju od februara tekuće godine sa prometom od svega 2 komada.
 
Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skroman promet od nepunih 30 hiljada evra sa blagim rastom

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije u 2009. godini je 3.105.700, uz stepen digitalizacije od 96,95 odsto. Ukupan prihod od usluga fiksne telefonije bio je 33,9 milijardi dinara.

Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije u protekloj godini bio je 9.912.339, a ukupan prihod od ovih usluga iznosio je 77,8 milijardi dinara.

Broj registrovanih internet provajdera je 199, a broj pretplatnika 1.705.716. Ukupan prihod od pružanja usluga interneta dostigao je 11,108 milijardi dinara. Usluge kablovske distribucije radio i televizijskog programa u Srbiji trenutno pruža 78 provajdera, od kojih 75 to obavlja putem kablovske distributivne mreže (uključujući i dva koji pružaju IPTV usluge), a tri putem satelitske distributivne mreže (DTH).

Pretplatnici
- 3.105.700 u fiksnoj telefoniji
- 9.912.339 u mobilnoj telefoniji
- 1.705.716 internet usluga

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

„Zemlje sa fiksnim deviznim kursom imale su tokom krize veći pad BDP-a i veći rast nezaposlenosti od zemalja sa fleksibilnim deviznim kursom“, rekao je Marković.

On je na Vivaldi forumu na Mokroj Gori istakao da se monetarnom politikom ne može povećati zaposlenost, a da to ne izazove hiper inflaciju.

„Ako fiskalna politika bude ekspanzivna, monetarna će morati da bude više restriktivna i da tako deo tereta sa javnog prebaci na privatni sektor. Ako, pak, fiskalna politika bude restriktivna, monetarna će moći dodatno da se popusti“, istakao je Marković.

Viceguverner NBS je poručio da centralna banka neće dozvoliti da se strukturno prilagođavanje sprovede kroz inflaciju.

„Zbog toga, ako izostanu strukturne promene, prilagođavanje će u većoj meri da se izvrši preko deviznog kursa“, objasnio je Marković.

On je istakao da je posle martovske odluke o smanjenju stope obaveznih rezervi oslobođeno 31,4 milijarde dinara, dok je efektivna stopa na devize smanjena sa 40 odsto u martu na 34,5 odsto u junu, a do kraja godine biće smanjena na 25 odsto.

Marković je ocenio da će inflacija i krajem juna na godišnjem nivou biti manja od četiri odsto, te da će do kraja godine ostati u zacrtanom okviru od šest odsto, plus-minus dva procenta.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banke A.D. (AIKB) sa obimom od 57,05 miliona dinara. Akcije Alfa plama A.D. (ALFA) i Komercijalne banke A.D. (KMBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 13,94, odnosno 10,97 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL), gde je cena na zatvaranju iznosila 862 dinara, što predstavlja rast od 4,23%. Cena akcija Razvojne banke Vojvodine A.D. (MTBN) danas je iznosila 4.344 dinara, što je povećanje od 3,43%, dok su akcije Sojaproteina A.D. (SJPT) uvećale svoju cenu za 1,91%, odnosno na 959 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Novi fond i društvo za upravljanje poslovaće pod imenom DDOR Garant a cilj spajanja je jačanje pozicije na tržištu, navodi se u saopštenjima fondova.

DDOR Garant će imati nešto više od 57.000 članova i po tom kriterijumu biće drugi po veličini na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji.

Sa neto imovinom od oko 1,73 milijardi dinara, fond DDOR Garant startovaće sa tržišnim učešćem od 21 odsto.

"Cilj spajanja je jačanje pozicije u industriji dobrovoljnih penzijskih fondova i snažniji nastup na tržištu. Članovima bi sinergija trebalo da omogući što bolje uslove za štednju za starost i obezbedi što veći prinos", navodi se u saopštenju.

Nakon formalnog spajanja, koje se očekuje u septembru, sa novim društvom i fondom DDOR Garant na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji poslovaće osam fondova i sedam društava za upravljanje.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Prilikom usvajanja finansijskog izveštaja za 2009. godinu akcionarima je prezentovan izveštaj o poslovnim aktivnostima u prošloj godinu, u kojoj je kompanija, i pored globalne krize, nastavila započeti investicioni ciklus.

Predsednik kompanije Dragan Nikolić rekao je da su i u prošloj godini brojni timovi u kompaniji bili angažovani na ostvarenju ciljeva kompanije koji se odnose na stvaranje vrednosti, kako za zaposlene, tako i za vlasnike.

"Prioritet menadžment tima je i dalje razvoj sistema koji je održiv na dugi rok. Tokom prethodne godine, a slobodno mogu reći i u prvoj polovini 2010. napravili smo krupan korak u tom pravcu", rekao je Nikolić.

Akcija Tigra, sa A Listinga Beogradske berze, trenutno vredi 748 dinara prema maksimalnih 1.058 dinara iz septembra i minimalnih 586 dinara iz decembra 2009. godine. Tržišna kapitalizacija pirotskog proizvođača gumene obuće, tehničke gume i hemijskih proizvoda, dostiže 1,23 milijarde dinara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najavili ste da su u ovoj godini vaša strateška opredeljenja tržišta Kine i Srbije. Zašto ste se opredelili baš za Srbiju?
- Srpsko tržište je tržište koje je nama jako blizu. Pripada jadranskoj i balkanskoj regiji, gde mi želimo da sarađujemo ne samo na polju ekonomije već i na institucionalnom i kulturnom nivou. Regija Marke ima 1,7 miliona stanovnika, a imamo 170.000 preduzeća. To praktično znači da imamo jedno aktivno preduzeće na svakih deset stanovnika. Ali to je ekonomija koju karakterišu ne samo velike kompanije već i manufaktura, kao i mala preduzeća koja imaju potrebu da svoje aktivnosti razviju van naše regije i van Italije. Pošto je jadranska oblast toliko blizu ovoj regiji, ona im otvara veliki prostor da naprave korak ka širenju i internacionalizaciji. Za obe zemlje ovo će biti uspešan odnos, koji ćemo lako ostvariti. Razumemo se i cenimo jedni druge.
 

Da li očekujete da će otvaranje kancelarije za privrednu saradnju olakšati poslovanje?
- Da, kancelarija je suštinski već počela da radi. Ona treba da bude servis za kompanije i da im pruži prvu pomoć u dolasku na srpsko tržište. Mi takođe sarađujemo i sa Ambasadom Italije, Centrom za ekonomsku saradnju i želimo da budemo polazna tačka za italijanske firme koje će nam se obratiti.

Da li već ima zainteresovanih firmi iz Srbije za saradnju?
- Još u maju je kod nas u poseti bilo 50 preduzeća iz Srbije, koje je predvodio ministar Dinkić i tada su ostvareni prvi direktni kontakti i ugovoreni neki poslovi. Danas smo dopratili oko 50 naših preduzetnika i već postoje najave konkretnih ugovora. Na primer, postoji jedna velika italijanska građevinska firma koja želi da napravi neku vrstu velikog tržnog centra u kome će biti smeštene samo italijanske radnje iz regije Marke.

O kolikoj je investiciji reč?
- Biće to projekat vredan oko 10 miliona evra.
Koliko bi italijanske firme mogle u narednih godinu dana da ulože u Srbiji?
- Naš zadatak je da pomažemo italijanskim firmama da uspostave i ostvare saradnju sa srpskim partnerima. U kojoj meri i obimu će se ta saradnja konkretizovati, zavisi isključivo od poslovnih partnera.

Kakva su iskustva italijanskih preduzeća koja već rade u Srbiji? Investitori se uglavnom žale na komplikovanu administraciju?
- Dosadašnja saradnja je zaista dobra, u Srbiji uspešno rade mnoge velike italijanske kompanije. Da se malo našalim, i italijanska administracija je jako komplikovana, pa smo na to navikli.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), Fond za razvoj ekonomske nauke i USAID zajednički rade na izradi strateškog plana za ekonomski razvoj Srbije od 2011. do 2020. godine. Kreatori ovog dokumenta juče su se, iza očiju javnosti, sastali u zgradi Narodne banke Srbije na okruglom stolu pod nazivom „Postkrizni razvojni model Srbije do 2020. godine”.

Interesantno je da se ova strategija, i kada je reč o autorima, ali i vremenskoj oročenosti, u potpunosti poklapa sa planom dugoročnog oporavka koji je još pre nekoliko meseci najavio predsednik Boris Tadić. A zašto je taj oporavak „strogo poverljiv” nedavno je, nezvanično, objašnjavao jedan od autora.

– Moguće je da u tom desetogodišnjem periodu ekonomski rast bude pet do šest odsto godišnje. Međutim, to je nemoguće sa starom razvojnom strategijom. Radeći na postkriznom razvojnom modelu procenili smo da je moguće da se Srbija vrati starim stopama rasta. Ali ono što sreću kvari jesu nepopularni i politički bolni uslovi koji su neophodni da bi se to ostvarilo. Siguran sam da drugačije ne može i da će politička elita morati da napravi „salto mortale” – kazao je nedavno jedan od autora strategije.

I ekonomska struka i vlast i opozicija saglasni su u jednom: stari model razvoja se istrošio i sada moramo više da investiramo, a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturisanje privrede i okrenemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a javne investicije veće.

Prema informacijama do kojih je došla „Politika” sastanak u zgradi Narodne banke Srbije bio je prvi radni Okrugli sto, a neki od učesnika tvrde da rad na antikriznom dokumentu nema nikakve veze sa planom dugoročnog oporavka predsednika Tadića.

Ovaj dokument, kako tvrde autori, biće predstavljen u septembru i naišao je na veoma pozitivnu reakciju premijera Mirka Cvetkovića. Antikrizni program nudi predloge po sektorima privrede, a u delu poreske reforme u potpunosti prati ideju ministarke finansija Diane Dragutinović da se porezima optereti tražnja, a rasterete zarade.

O ovom planu nedavno je za „Politiku” govorio i Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, komentarišući antikrizne predloge koje su izvršnoj vlasti uputili Savez ekonomista Srbije, klub „Privrednik” i Udruženje korporativnih direktora.

– Važno je da se vodi socijalni dijalog oko budućeg razvojnog modela zemlje orijentisanog na izvoz, revitalizaciju industrije, aktivnu primenu znanja i porast konkurentnosti. Evropska unija i sve njene članice prave planove razvoja sa osnovnim ciljevima i prioritetima do 2020. godine. Srbija, pre svega, zbog sebe, ali i zbog evropske budućnosti, mora što pre da promoviše sopstveni plan, uvažavajući svoje prednosti, specifičnosti i ograničenja. Onda to više nije vladin program, već državni projekat od najvećeg značaja – kazao je tada Bajec.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)