Mudrim potezima i saradnjom vlade, NBS, banaka i privrede, možemo u razumnom roku da prebrodimo krizu i ublažimo njene posledice, kaže Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza i predsednica Upravnog odbora Udruženja banaka. Pregovori sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda upravo traju, a gospođa Đurić koja odnedavno nosi laskavu titulu (londonskog finansijskog magazina „Fajnans sentral Jurop”) najboljeg bankara u Srbiji za „Politiku” kaže:

– Ne treba posebno naglašavati koliki značaj imaju pregovori sa MMF-om o reviziji programa i dobijanje druge tranše kredita za očuvanje makroekonomske stabilnosti. Zato verujem da će vlada izaći sa konkretnim rešenjima koja će biti prihvaćena i da će uložiti maksimalne napore da ishod tih pregovora bude pozitivan. Očigledno je da je ekonomska kriza samo aktuelizovala probleme koji su postojali i ranije, a čije je trajno rešavanje odlagano jer je zahtevalo strukturne reforme i primenu nekih nepopularnih mera. Tu pre svega mislim na glomazan i neefikasan javni sektor praćen prevelikom javnom potrošnjom, neefikasna i nerestrukturisana državna preduzeća, ali i generalno nisku konkurentnost naše privrede. Sada je pravi momenat da se ubrzaju reformski procesi i sprovedu neophodna prilagođavanja. Bez tih mera ugrozićemo funkcionisanje i onog zdravog dela naše privrede koji isto tako trpi negativne posledice ekonomske krize. 

Postoji li opasnost da se problemi iz realnog sektora prevale na banke?

Bankarski sistem je bez sumnje najzdraviji deo naše ekonomije, što se najbolje pokazalo upravo u uslovima krize, kada je usled prošlogodišnjeg udara na likvidnost depozitna baza oslabljena za više od milijardu evra.

Da bi banke mogle da nastave sa svojom kreditnom aktivnošću, one paralelno moraju da jačaju svoju kapitalnu poziciju. Nažalost, tendencije koje se trenutno uočavaju još su regresivne. Nastavljeno je slabljenje depozitnog potencijala zbog pada izvoza i smanjenja štednje stanovništva, manje su dostupni inostrani izvori finansiranja i smanjena je oslonjenost banaka u stranom vlasništvu na finansiranje od strane matičnih banaka. U takvim okolnostima raspoloživi domaći izvori postaju sve traženiji, što se reflektuje na njihovu cenu. Upravo visoka cena depozita jedan je od uzroka visokih kamatnih stopa na kredite. Od ostalih činilaca u kalkulaciji cene novca, negativan uticaj ima porast kreditnog rizika usled pogoršanja u naplati potraživanja. Iako još ne na alarmantnom nivou, stepen naplate potraživanja se osetno pogoršao i to predstavlja jednu od najvećih potencijalnih opasnosti. U tom smislu zadatak NBS i države jeste da obezbede osnovne pretpostavke za normalno funkcionisanje sistema. Mnogo toga zavisi i od uspeha sporazuma koji naša država ima sa MMF-om. Mudrim potezima i saradnjom vlade, NBS, banaka i privrede, možemo u razumnom roku da prebrodimo krizu i ublažimo njene posledice.

Koliko je privreda u stanjuda uzima kredite, a koliko je problema u naplati već odobrenih kredita?

Ono što kao banka jasno možemo da uočimo jeste rastuća potreba preduzeća za obrtnim kapitalom, koja se odražava na zahtev za veće kratkoročno kreditiranje. Država je uvođenjem programa posebnih mera učinila dosta da omogući privredi povoljnije finansiranje. Sve banke su se aktivno uključile u ovaj program, a Banka Inteza je nesumnjivo lider i u ovom segmentu, doprinevši da se ublaže negativne posledice krize i poboljša likvidnost realnog sektora. Od ukupno plasiranih kredita sa subvencijom, najveći deo, gotovo 200 miliona evra, usmerili smo ka malim i srednjim preduzećima koja su dobila likvidnosnu injekciju u pravom trenutku. Vlada i centralna banka treba da nastave sa pružanjem podrške bankarskom sektoru, kako bi se i u narednom periodu održao nivo kreditne aktivnosti.

Kada je u pitanju naplata, iako se u pojedinačnim slučajevima javljaju problemi sa likvidnošću, ukupni pokazatelji su još na prihvatljivom nivou. Od ukupnih kredita privrede, oko 95 odsto se uredno servisira. U privredi najveći problem predstavlja smanjen obim poslovanja, i za određen broj klijenata otežana naplata potraživanja od kupaca. Otežana naplata potraživanja privrede i umanjenje opšte likvidnosti su dobrim delom uzrokovani i zbog nemogućnosti redovne naplate potraživanja od države i javnih preduzeća. U trenutku kada država počne da izmiruje te obaveze, stopa naplate u bankarskom sektoru će sigurno pokazati poboljšanje. Dakle, problemi sa likvidnošću su prisutni ali situacija se poboljšava.

Posle žalbe građana na banke kojesu podizale marže na već odobrene kredite,NBS je najavila obavezujuće mere od septembra. Kakav je stavUdruženja banaka o tome?

Udruženje banaka podržava svaku inicijativu radi povećanja transparentnosti i boljeg razumevanja bankarskih proizvoda. Kada je NBS dostavila nacrt Odluke na razmatranje, Udruženje banaka je posredstvom svojih stručnih odbora analiziralo efekte koje bi ova odluka mogla izazvati i uputilo svoje primedbe Narodnoj banci. Te primedbe su se mahom odnosile na one elemente Nacrta odluke kojima se ograničava samostalnost banka u poslovanju i na činjenicu da mnoge odredbe nisu sprovodljive zbog objektivne nemogućnosti banaka da predvide pojedine parametre čije će buduće vrednosti opredeljivati njihovu poslovnu politiku. NBS je delimično usvojila neke primedbe. Međutim, tako usvojena odluka može dovesti do povećanja operativnih troškova, a da se pri tom ne postigne prvobitno zamišljen cilj – pravovremena i potpuna informisanost klijenata o bankarskim proizvodima i uslugama.

Šta je uslov da se bankarske marže jošsmanje?

Kada govorimo o deviznim kreditima ili kreditima indeksiranim u stranoj valuti, monetarna politika evropske centralne banke i višemesečni pad referentnih kamatnih stopa na stranim tržištima odrazili su se i na kretanja kamatnih stopa u Srbiji. Međutim, u situaciji smanjenog dotoka inostranih depozitnih izvora, koji su i skupi i kratkoročni, te nedovoljne raspoloživosti domaćih izvora, tzv. ulazna cena novca za banke je dosta visoka. Podsećanja radi, kamatne stope na štednju u evrima su kod nas u proseku šest odsto. Istovremeno, premija na rizik je dvostruko veća nego pre godinu dana, prvenstveno zbog povećanog rizika zemlje, a i zbog rasta kreditnog rizika, pa se to sve na kraju reflektuje na visinu kamatnih stopa. Kada su u pitanju dinarski krediti, smanjenje referentne kamatne stope svakako je imalo pozitivan uticaj na cenu bankarskih proizvoda, ali on ne može biti linearan, jer su ostali činioci u jednačini imali izraženo suprotno dejstvo. Tu pre svega mislim na raspoloživost dinarske štednje, koja je još uvek mala i nedovoljno elastična na promenu referentne kamatne stope.

Suštinsko smanjenje kamatnih stopa je neodvojivo od stabilizacije ekonomskih prilika, smanjenja inflacije, uravnoteženja trgovinskog bilansa zemlje, kao i smanjenja obaveznog rezervisanja kod NBS.