On je novinarima kazao da bi, prema podacima o posećenosti banja i primorskog grada Portoroža, na tim destinacijama trebalo očekivati bolje rezultate za jul nego prošle godine.

Broj noćenja bi u julu u Ljubljani trebalo da bude isti kao prošle godine.

Najznačajniji mesec turističke sezone u Sloveniji je avgust, a "jek" sezone traje do 20. avgusta.

Vršilac dužnosti direktora Turističke organizacije Portorož Jadran Furlanič kazao je da je "u Evropi prevladalo mišljenje da će biti dobro ukoliko posećenost padne do 10 odsto" i dodao da u Portorožu neće biti zabeležen "minus nego plus".

Prema podacima slovenačkog zavoda za statistiku, u prvih šest meseci ove godine je Sloveniju posetilo 1,1 milion turista i zabeleženo je 3,36 miliona noćenja, što je pet odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Sloveniju je u junu posetilo oko 243.000 turista, što je 11 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, a zabeleženo je 759.000 noćenja, odnosno četiri odsto manje nego u istom mesecu lani.

U junu je zabeležen rast posećenosti od devet odsto u banjama i četiri odsto na primorju, dok je broj posetilaca u Ljubljani opao za 13 odsto, a na planinama za 17 procenata.

Sloveniju je 2008. posetilo 2,8 miliona turista koji su ostvarili 8,4 miliona noćenja.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Slovenia

• The Sostanj thermal power plant, which generates one third of Slovenia's electricity, will launch an overhaul of one of its generators on Monday. The overhaul of generator 4, which is expected to be reconnected to the grid on 27 September, will cost some EUR 15m
  

Croatia

• According to the Croatian Bureau of Statistics, industrial production declined by 0.1% in June as compared to the previous month, while declining by 7.1% as compared to the same period last year; 

• It is expected that President Mesić will give Jadranka Kosor a mandate to form the new government following the resignation of Ivo Sanader.     

Serbia

• Majority owner of capital of Vranje-based company "Zavarivač", company "Galeb Group" in Šabac, plans to invest 2m EUR in this company in order to modernize the technology for production of steel structures; 

• Europn Union has granted 100m EUR to back the budget of Serbia and 85m EUR worth of aid for Western Balkans and Turkey to overcome effects of the economic crisis.

     

Macedonia

• National Bank of R. Macedonia (NBRM) revised its negative forecast for economy outlook in the country from -0.4 to -1.8 as optimistic and -2.5 as pessimistic scenarios. NBRM also informed that the profit of the banks in the Q1 was decreased by 85%, the capital adequacy of the banks equaled 16% and it is higher by double than the legal minimum of 8%.    

(Zatvori)

Kraš je saopštio da su na smanjenje neto dobiti najviše uticale negativne kursne razlike.

Prihod je opao 3,8 odsto, na 490,7 miliona kuna (oko 67 miliona evra).

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

To je za 2,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, dok je prihod T-HT-a, čiji većinski vlasnik je Dojče telekom, uvećan je za 0,7 odsto na oko 546 miliona evra.

Generalni direktor T-HT-a Ivica Mudrinić kaže da su to "izuzetno" dobri rezultati za trenutak ekonomske krize i dodao da je zabrinut zbog najavljenog uvodjenja poreza na prihod operatera mobilne telefonije u Hrvatskoj.

U izveštaju T-HT-a navodi se da su prihodi od fiksne telefonije nastavili da padaju, ali da je to neutralizovano rastom prihoda od mobilne telefonije i interneta, koji zajedno čine 59,2 odsto prihoda T-HT-a, dok su u istom periodu prošle godine prihodi ta dva sektora činili 54,5 odsto.

Mobilni operater T-HT-a T-Mobile u prvih šest meseci je imao prihod od oko 274 miliona evra, što je povećanje od 1,1 odsto, a dobit iz redovnog poslovanja povećala se za 5,4 odsto na 86,5 miliona evra. Broj pretplatnika uvećan je za 12,7 odsto na više od 2,8 miliona, a tržišni udeo iznosio je 50 odsto po prihodima.

Kompanija za fiksnu telefoniju i internet Ti kom (T-Com) zabeležila je pad dobiti iz redovnog poslovanja za 12,8 odsto na oko 78 miliona evra, dok je prihod smanjen za 2,2 odsto na oko 340 miliona evra.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Slovenia

• Logistic group Intereuropa will sue its former CEO Mr. Lovšin. They are accusing him for spending to much assets for Intereuropa logistic terminal in Russia; 

• Abanka Vipa announced business results for Q2 2009. Abanka Vipa net income decline 65% to 7,2 million EUR while bank balance sheet assets rose 5% to 4 billion EUR;  

• Krka Group posted Q2 business results yesterday. Krka Gropu increased its sales revenues by 2% to 478 million EUR in Q2 2009. Krka Group net income was in Q2 2009 1% lower than in the same period last year because of decreasing value of East European currencies.  

Croatia

• According to the Croatian Bureau of Statistics, industrial production declined by 0.1% in June as compared to the previous month, while declining by 7.1% as compared to the same period last year; 

• It is expected that President Mesić will give Jadranka Kosor a mandate to form the new government following the resignation of Ivo Sanader.     

Serbia

• On auction of government securities on 30.07.2009., government sold securities for 2 billion dinars, which is 100% of the total volume of the issue. Records are sold by the annual interest rate of 12.38%, and the payment due 28th January 2010; 

• Erste Bank in Serbia announced that its untaxed profit in the first six months of year 2009 had reached the amount of 173.8m RSD, which was 16.7% less than in the same period in 2008. At the end of June, the balance sum of Erste Bank amounted to 52 billion RSD, which is 5.7% more than at the end of year 2008. The bank’s capital was increased by 1.6%, at 10.71 billion RSD, while the debts grew by 6.77%, reaching 41.26 billion RSD.

     

Macedonia

• National Bank of R. Macedonia (NBRM) revised its negative forecast for economy outlook in the country from -0.4 to -1.8 as optimistic and -2.5 as pessimistic scenarios. NBRM also informed that the profit of the banks in the Q1 was decreased by 85%, the capital adequacy of the banks equaled 16% and it is higher by double than the legal minimum of 8%.    

(Zatvori)

Svi izglasani zakoni počeće da se primenjuju već od 1. avgusta, a prema najavama Ministarstva finansija, nova stopa PDV-a bi već do kraja ove godine u državni budžet trebalo da donese oko 1,5 milijardi kuna, odnosno oko 200 miliona evra.

Zakonom o naknadi za pružanje usluga u pokretnim elektronskim komunikacijskim mrežama, koji je takođe dobio podršku većine poslanika, uvodi se naknada od šest odsto od ukupnog prihoda na SMS i MMS poruke i razgovore mobilnim telefonom. Ta bi naknada već ove godine, opet prema projekcijma Ministarstva finansija, u budžet trebalo da donese oko 20 miliona evra, a naredne godine taj iznos bi trebalo da se uveća na oko 60 miliona evra.

Parlament je izglasao i Zakon o posebnim porezima na privatne automobile, ostala motorna vozila, brodove i avione, koji uvodi nove porezne kategorije vozila s većim trošarinama. Zakon ne donosi značajnije promene oporezivanja kod automobila kojima je cena do 50.000 evra, a najveće poresko opterećenje snosiće kupci automobila vrednih više od 70.000 evra, koji će od 1. avgusta plaćati porez od 63 odsto na cenu vozila.

Izglasan je i Zakon o podrškama za očuvanje radnih mesta, kojim se daje podrška poslodavcima koji su zbog krize došli u poslovne teškoće i skratili radnu nedelju sa 40 na 32 sata, odnosno uveli neradni petak. Tim poslodavcima država će pomagati plaćajući do 20 odsto doprinosa i 10 odsto neto plate, odnosno 13 odsto za radnike koji imaju decu. Za te svrhe iz budžeta je obezbeđeno oko 200 miliona kuna (oko 27 miliona evra).

Izglasani su još i zakoni koji bi trebalo da donesu rasterećenje obaveza iz državnog budžeta.

Hrvatska vlada prihvatiće amandman kojim će se oporezivati dividenda po istoj stopi kao i plate i druga primanja, ali poreza na imovinu i kamate još neće biti. Dividenda će se oporezivati isto kao i ostala primanja, što znači da se na iznose do 3.000 kuna (409 evra) ne plaća porez, na iznose od 3.000 do 6.000 kuna (818 evra) plaća se dva odsto poreza, a na iznos dividendi iznad 6.000 kuna četiri odsto poreza.

Među primanjima koja se oporezuju naći će se i povraćaji poreza, pa će svi kojima nakon 1. avgusta, kad zakon stupa na snagu, bude vraćeno više od 3.000 kuna preplaćenog poreza plaćati dva, odnosno četiri odsto poreza, u zavisnosti od njegove visine.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)

Zvaničnici u Savetu ministara EU, Evropskoj komisiji i diplomate u Briselu navode da sve članice EU smatraju da evropsku perspektivu Zapadnog Balkana treba ponovo istaći možda posebnom političkom deklaracijom ili zaključima Saveta ministara EU, a to podržavaju i SAD, ubeđene da će to doprineti stabilnosti cele Evrope.

Prema diplomatskim izvorima, bilo je ideja za organizovanje susreta ministara EU i Zapadnog Balkana, po ugledu na satanaka u Solunu koji je rezultiralo Solunskom deklaracijom, a sada se izgleda neke zemlje, najviše Italija, zalažu za sastanak zvaničnika EU i SAD na kom bi dodatno bilo potvrđeno da je ulazak Zapadnog Balkana u EU neopoziv.

Nov pristup trebalo bi da zemljama Zapadnog Balkana pokaže da ih EU ne gura u posle odluke EU da Islandu da zeleno svetlo za izgledne pregovore o članstvu.

"Treba videti i šta će Evropskoj komisiji predložiti švedsko predsedništvo EU i da li je za pridruženje Zapadnog Balkana EU potreban dodatni podsticaj", navode izvori u EU.

Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt u ponedeljak je posle sastanka izjavio kako se nada da će EU biti u stanju da idućih nekoliko meseci, ali i posle predsedništva njegove zemlje EU, unese novu snagu u proces približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Španski El pais je u jednoj analizi naveo da se u Briselu dobro zna, zato što je to kao načelo primenjeno u Srbiji na izborima 2008, da makar delimično otvaranje vrata EU urušava balkanske ekstremne nacionalističke snage.

Pored toga, predstavnik EU Havijer Solana smatra da kredibilitet EU u svetu bitno zavisi od toga koliko je Evropa u stanju da sredi najpre svoje dvorište, prvenstveno Zapadni Balkan. "EU je previše uložila u region da bi dozvolila da tamošnje zemlje odustanu od privlačne moći EU, a sve će biti i teže i skuplje kroz samo pet godina", naveo je nedavno Solana.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

"Pad BDP uzrokovan je padom obima usluga u građevinarstvu, saobraćaju, trgovini i padu industrijske proizvodnje od 20 odsto", kazao je novinarima potpredsednik Vlade Crne Gore Vujica Lazović.

On je na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade na kojoj su analizirani efekti ekonomnske politike kazao da su strane direktne investicije u Crnoj Gori u prvih šest meseci iznosile 269 miliona evra, što je za pet odsto više nego u istom periodu 2008,

Lazović je kazao da je spoljnotrgovinska robna razmeta od januara do juna 2009. smanjena za 37 odsto, na 638 miliona evra.

Inflacija je u Crnoj Gori u prvih šest meseci 2009. godine iznosila 1,2 odsto, naveo je potpredsednik Vlade i dodao da je smanjena stopa nezaposlenosti koja je krajem juna iznosila oko 10 odsto.

On je ocenio i da se "smiruje situacija" u bankarskom sektoru, "posle velikih problema u prvom polugodištu" i naveo da su depoziti krajem aprila iznosili 1,72 milijarde evra, što je 13,5 odso manje nego u decembru 2008.

Lazović je kazao da su u prvih šest meseci prilivi u budžet bili manji od planiranih za oko 20 odsto, što je bio jedan od razloga da se revidira budžet.

Potpredsednik Vlade Crne Gore je ocenio da je i pored manjih priliva "budžetski deficit održiv" i da "neće biti potrebe" za drugim rebalansom do kraja godine.

Crna Gora je na kraju juna imala oko milijardu evra državnog duga od čega je unutrasnji oko 12,7 odsto, a spoljni 18,7 procenata.

"Spoljni dug u ovoj godini je povećan za oko 60 miliona evra , ali je činjenica da i dalje spadamo u izuzetno malo zadužene zemlje", naveo je Lazović.

Potpredsednik Vlade Crne Gore je kazao da je svetska kriza u značajnoj meri uticala na crnogorsku ekonomiju, ali i ocenio da su je vladine anti-krizne mjere "značjano amortizovale".

Lazović je naveo da u Vladi Crne Gore očekuju "pozitivne trendove" i da "ima prostora za optimizam u drugoj polovini godine" i dodao da se očekuje realizacija nekih privatizacija i izgradnja autoputa.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)