Na sektorima građevinarstva, infrastrukture i industrije računa se na konsolidovani prihod od 47,7 miliona evra odnosno 83 odsto plana dok se u poslovanju ostalih društava očekuje konsolidovani prihod od 3,6 miliona, osam odsto veći od planiranog.

Energoprojekt holding, odnosno matično društvo, očekuje u prvom polugodištu nekonsolidovani prihod od 15 miliona evra, 11 odsto veći od planiranog.

Ukupan konsolidovani prihod sistema Energoprojekt u zemlji i inostranstvu za celu 2010. godinu planiran je na 225,3 miliona evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na drugom mestu po prometu su hartije AIK banke (BSE:AIKB), koje su trgovanje završile na ceni od 2.800 RSD, uz realizaciju od 14 miliona dinara. Akcije Alfa Plama (BSE:ALFA) i dalje beleže solidna trgovanja – danas od gotovo 8 miliona dinara, po ceni od 9.000 RSD. Akcije Energoprojekt holdinga (BSE:ENHL) pale su danas za 1% na 827, uz promet od 2,27 miliona dinara, a kad je prodaja stala - pred kraj trgovanja su u nedostatku ponude kupovane i po 855 RSD.

Od akcija sa kontinuiranog trgovanja, nakon Univerzal banke, najviše su porasle akcije Veterinarskog zavoda Subotica (BSE:VZAS), za skoro 5% na 556 RSD, ali sa veoma malim prometom. Tigar (BSE:TIGR) je skočio 3,89% na 748 RSD. Najviše su pale akcije Velefarma (VLFR), za 4% na 1.101 RSD. Preko 3% izgubile su prioritetne akcije Komercijalne banke (BSE:KMBNPB), a 2% skliznule su hartije Simpa (BSE:SMPO).

Od 38 aktivnih akcija danas, 14 je poskupelo, 11 pojeftinilo, a 13 je dan završilo bez promene cene.

U današnjem trgovanju akcijama od 1,76 miliona EUR, ukupno učešće stranih investitora bilo je 5,70%, od toga 9,33% na strani kupovine i 2,07% na strani prodaje.

U trgovini Obveznicama Republike Srbije, ostvaren je promet od 198.229 EUR.

Strano učešće u prometu ovim hartijama iznosilo je 2,57%.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Merne stanice su postavljene krajem 2006. godine, ali je zbog nedostatka sredstava stanica u Ralji prestala da radi u novembru 2009. godine, a stanica u Radincu je radila uz povremene prekide.

Stanice će zahvaljujući tim sredstvima imati najnoviju tehnologiju u skladu sa standardima Evropske unije.

Ta kompanija je, kako je navedeno, do sada uložila više od 80 miliona dolara u ekološke projekte u Srbiji.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Osnovni cilj monetarne politike u 2010. godini je postizanje ciljane inflacije, čime će NBS doprineti održavanju stabilnosti finansijskog sistema i ostvarivanju održivog ekonomskog rasta, navedeno je u izveštaju.

Izvesno je da će se u 2010. godini ekonomska aktivnost oporaviti, ali će taj oporavak biti nedovoljan i monetarna politika će najverovatnije ostati ekspanzivna tokom cele godine, ocenjeno je u izveštaju.

Ciljana inflacija u 2010. godini utvrđena je na nivou od šest plus minus dva odsto na kraju godine. Monetarna politika u ovoj godini biće usmerena i na ostvarivanje ciljane inflacije u 2011. godini, koja za kraj godine iznosi 4,5 odsto s dozvoljenim odstupanjem od plus minus 1,5 odsto.

Snižavanje ciljanih stopa inflacije se nastavlja u 2012. godini - na četiri odsto do kraja godine s dozvoljenim odstupanjem od plus minus 1,5 odsto. To odražava opredeljenost Monetarnog odbora za postizanje srednjoročne stabilnosti cena i doprinosi stabilizaciji inflacionih očekivanja.

NBS će nastojati da cilj utvrđen za inflaciju ostvari pomoću osnovnog instrumenta monetarne politike - kamatne stope koja se primenjuje u sprovođenju osnovnih operacija monetarne politike.

Visina referentne kamatne stope će se menjati zavisno od ocene trenutne ekonomske situacije, ocene kretanja inflacije, kao i njihovih projekcija.

Referentna kamatna stopa će biti korigovana tako da projektovana inflacija bude u granicama ciljanog raspona u vremenskom periodu koji Monetarni odbor bude smatrao odgovarajućim s obzirom na prirodu poremećaja koji nastanu i opštu makroekonomsku situaciju.

Ostali instrumenti monetarnog regulisanja, uključujući stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tržištu, imaće pomoćnu ulogu.

Od 2009. godine NBS sprovodi režim ciljanja inflacije i, u saradnji s Vladom Srbije, utvrdila je srednjoročne ciljeve za ukupnu inflaciju merenu potrošačkim cenama. Cilj za kraj 2009. godine bio je osam plus minus dva odsto, a ostvarena inflacija je iznosila 6,6 odsto.

Cilj je ostvaren korišćenjem referentne kamatne stope kao osnovnog instrumenta monetarne politike.
Restriktivna monetarna politika, kao i konzervativna politika nadzora poslovanja banaka, koje su vođene u prethodnom periodu u potpunosti su potvrdile svoju opravdanost, što je Narodnoj banci omogućilo da prilagođava regulativu kako bi negativne efekte svetske ekonomske krize ublažila. Rezultat toga bila je očuvana stabilnost bankarskog i finansijskog sistema.

Zahvaljujući podršci koja je pružena bankama u prevazilaženju posledica krize, obezbeđivanju solidne pozicije likvidnosti i upravljanju povećanim kreditnim i deviznim rizikom, u Srbiji je održana stabilnost bankarskog sistema.

O poverenju u bankarski sektor svedoči činjenica da je, posle udara u vidu naglog povlačenja više od milijardu evra devizne štednje iz banaka u poslednjem tromesečju 2008. godine, ta štednja vraćena u banke i nastavila je da raste.

Devizna štednja je u 2009. godini povećana za 26 odsto, ili za više od 1,2 milijarde evra, i na kraju godine građani su na štednim ulozima u bankama držali više od šest milijardi evra.

Devizne rezerve NBS su u 2009. godini povećane za više od 2,4 milijarde evra i 31. decembra su iznosile blizu 10,6 milijardi evra, a NBS je i u uslovima svetske ekonomske krize obezbedila da devizno tržište nesmetano funkcioniše.

Visok rast deviznih rezervi rezultat je zaduživanja na osnovu aranžmana s MMF-om, ali i smanjenja tekućeg deficita platnog bilansa u uslovima realne depresijacije dinara i smanjene agregatne tražnje.

U izveštaju se navodi i da je proces restrukturiranja u NBS u 2009. godini nastavljen i na kraju godine centralna banka je imala 2.288 zaposlenih, ili 9,3 odsto manje nego u 2008, ali je njihova kvalifikaciona struktura bila znatno povoljnija.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Sa učešćem od oko 20 odsto država je najveći akcionar Privredne banke Beograd.

Akcija Privredne banke Beograd danas je hartija sa najvećim rastom cene. Iz obima od samo 14 komada deonica banke poskupela je 12,79 odsto i skočila na 688 dinara.

Po toj ceni tržišna kapitalizacija banke iznosi 1,72 milijarde dinara.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

U 2009. godini Alfa plam je ostvarila prihod od 3,23 milijarde dinara i dobit od 380,19 miliona.

Akcionarima domaćim pravnim licima biće isplaćena dividenda od 500 dinara, neto dividenda domaćim fizičkim licima biće 450 dinara, a dividenda za strana pravna i fizička lica biće minimalno 400 dinara.

Dividende će biti isplaćene u dva dela: 50 odsto sa pripadajućim porezom 30. juna, a drugi deo 26. oktobra.

Skupština akcionara takođe je na ime učešća zaposlenih u dobiti u bruto iznosu odobrila isplatu 46,5 miliona dinara u tri dela - danas, 31. avgusta i 20. decembra. Pravo na isplatu po tom osnovu imaju radnici po osnovu ukupnih sati za efektivan rad u 2009.

Preostali deo prošlogodišnje dobiti Alfa plama od 246,88 miliona dinara ostaje kao neraspoređena dobit.

Najviša cena Alfa plama u poslednjih godinu dana bila je 10.990 dinara, septembra 2009, a minimalna 5.901 dinar, jula prošle godine.

Alfa plam godišnje proizvede 160.000 štednjaka i peći i izvozi u zemlje regiona, Italiju, Rusiju i Mađarsku.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Najprometnija hartija na tržištu ponovo je bila vranjska Alfa (BSE:ALFA) koja je zabeležila realizaciju od 8,1 milion dinara uz cenu koja je blago oscilirala oko nivoa od 9.000 dinara. Već nekoliko sedmica ova hartija beleži solidne promete na istim nivoima u pokušaju dominantnih akcionara okupljenih oko Alco grupe da dodatno konsoliduju vlasništvo. U poslednja dva meseca Alfa plam je smanjio broj akcionara za par stotina dok su vlasnici kontrolnog paketa povećali vlasničko učešće na preko 40 procenata. Beogradski Energoprojekt (BSE:ENHL) danas je ojačao jedan odsto zabeleživši realizaciju od milion dinara dok je Sojaprotein (BSE:SJPT) oslabio nepuna dva procenta uz promet od 0,5 miliona dinara. Na kraju tekuće nedelje ističe krajnji rok za dan dividende u ovoj kompaniji koja namerava podeliti 29 procenata akcija iz neraspoređene dobiti. Požarevački Bambi-Banat (BSE:BMBI) danas je zabeležio znatno slabiji promet u visini od 1,4 milion dinara na ceni od 14.500 dinara dok je zemunska Coca-Cola (BSE:CCHS) registrovala maksimalni rast vrednosti od 20 procenata uz nezadovoljenu tražnju na nivou od 4.200 dinara.

Bankarske akcije nisu beležile velike promete. Niška AIK banka (BSE:AIKB) je registrovala realizaciju od 2,7 miliona dinara, uglavnom na nivou od 2.800 dinara. Agrobanka (BSE:AGBN) je oslabila dodatnih 1,3 odsto na 7.726 dinara uz skromnu realizaciju od 0,4 miliona dinara. Sa sličnim prometom, Univerzal banka (BSE:UNBN) je ojačala više od 5 procenata uz prosečnu dnevnu cenu od 5.277 dinara. Komercijalna banka (BSE:KMBN) ponovo nije zabeležila realizaciju dok je Jubmes banka (BSE:JMBN) uz skroman promet oscilirala oko nivoa od 11.500 dinara.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skroman promet od 28,8 hiljada evra dok su prinosi oscilirali oko nivoa od 3,7 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Nominalna cena jedne akcije ove kompanije sada je 500 dinara, s tim što su svi građani dobili po pet akcija. Nadležni su ranije istakli da će svako ko je ostvario pravo na deonice imati besplatno pravo da trguje akcijama preko "Pošte Srbije", koja će obavljati brokerske poslove. Kada vlasnik akcije hoće da proda akciju, on daje nalog svom brokeru koga sam izabere da mu proda onoliko akcija koliko želi.

Stručnjaci ističu da je najrealnije da se akcije NIS-a pojave na Berzi u julu, kao i da veliki gubici NIS-a nisu dobri za vrednost deonica. Oni ipak dodaju da bi njihova vrednost mogla da raste zbog tvrdnji menadžmenta da će ove godine poslovati sa dobitkom. Građanima se, međutim, i dalje savetuje da sa prodajom akcija sačekaju.

-Transformacija u otvoreno akcionarsko društvo i izlazak na berzu akcija jedne od najvećih srpskih kompanija odvija se u potpunosti u skladu sa ugovorom po kojem je "Gasprom njeft" kupio 51 odsto akcija NIS-a i predstavlja još jednu važnu etapu reformisanja nacionalne ekonomije - izjavio je predsednik Skupštine akcionara, ministar energetike Republike Srbije, Petar Škundrić.

Skupština akcionara usvojila je juče i finansijski izveštaj NIS-a za 2009. godinu, Konsolidovani finansijski izveštaj za 2009. godinu i izveštaj nezavisnog revizora – kompanije “PriceWaterHouseCoopers” o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja kompanije i Konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2009. godinu. Skupština akcionara izabrala je članove Upravnog odbora i članove Nadzornog odbora.
U Upravni odbor su izabrani Igor Antonov, Vitalij Barišnjikov, Danica Drašković, Aleksandar Dibalj, Kiril Kravčenko, Nikola Martinović, Dušan Petrović, Anatolij Černer, S. Šekšnja, Vadim Jakovljev. Izabran je i nadzorni odbor u kome su sa srpske strane izabrani Milivoje Cvetanović i Božo Stanišić.

Inače, u Rafineriji nafte Pančevo juče su počele modernizacija i izgradnja postrojenja za proizvodnju goriva, u koju će Naftna industrija Srbije uložiti 467 miliona evra. Ministar Škundrić kazao je na početku radova da će 397 miliona evra biti uloženo u kompleks za hidrokreking i hidroobradu, dok će 70 miliona evra biti uloženo u postrojenje za proizvodnju vodonika. Postrojenje bi trebalo da bude završeno u trećem tromesečju 2012. godine, kazao je on. Modernizacija pančevačke rafinerije, istakao je Škundrić, omogućiće povećanje prerade nafte u Pančevu na 4,8 miliona tona godišnje i da NIS u potpunosti pređe na proizvodnju motornih benzina i evro dizela 5 po evropskim ekološkim standardima.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)