Prva među njima je gotovo neprobojna administrativna barijera, koja je u startu čini odbojnom. Sledi korupcija takvog nivoa da poželiš da je zaobiđeš u širokom luku. Ako potencijalni investitor ovo prenebregne, tu je loša putna infrastruktura.

Šteta! Jer Srbija je samo na tri sata leta od najudaljenije tačke Evrope, dva sata od Londona, isto toliko od Moskve ili severa Afrike, jedan sat od Istanbula – dakle, blizina tržišta je neosporna. Njenom razvoju moglo bi da pogoduje i to što je na spoju dve panevropske mreže putnog koridora 10 i rečnog koridora 7, kroz Dunav.

Olakšice
- Do svake tačke Evrope vi i drumskim putem stižete za 24 sata. Kada se u obzir uzme tržište, Srbija je savršena proizvodna platforma za plasman robe u EU, Rusiju, druge zemlje i regione s kojima ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini. Zbirno, to su tržišta od skoro milijardu stanovnika – kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPA.

Srbija je, osim toga, stabilizovala svoju političku situaciju, harmonizuje odnose sa Evropskom unijom - a jasno se opredelila za njene standarde i zakonodavstvo, čime je i taj segment neizvesnosti za investitore otklonjen.

- Neizostavan je set poreskih i najnovijih finansijskih olakšica, kao što su subvencije po novom radnom mestu, koji Srbiju čine atraktivnom u odnosu na ostale zemlje – kaže Miloradović.

Od dve do deset hiljada evra sleduje investitoru po novom radnom mestu u zavisnosti od vrste investicije, dela zemlje u koju investira i broja radnih mesta koja otvara. Takođe, postoje kapitalni programi Vlade Srbije gde je otvorena mogućnost da država učestvuje do četvrtine investicija. Primer je „Fijat”, koji pak sa sobom povlači čitav niz dobavljača koji će se takođe baviti izvozom, a njihovi proizvodi beležiće se kao srpski.

Konkurencija
Idealno zvuči, baš kao reklamni oglas. Ali sve ove pogodnosti postaju bezvredne u zaoštrenoj konkurenciji, naročito u doba krize, kada pred investitore stavite barijere kao što je administracija, nagomilani birokratski aparat, sporo dobijanje građevinskih dozvola, nerešena svojinska pitanja, loša infrastruktura (samo koridor 10 Srbija gradi više od decenije), stara elektromreža i, ponovo - korupcija.

- Upravo to je ono na šta se investitori žale – kaže Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove BAT-a.

Odmah potom, dodaje, da ono što ipak može biti značajno za američke investitore, pored specifičnog geografskog položaja, jesu i sporazumi o slobodnoj trgovini, koje Srbija ima.

- Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja, zahvaljujući potpisanim sporazumima sa EU, Rusijom, zemljama EFTA, CEFTA, Turskom i Belorusijom, omogućava pristup tržištu od skoro milijardu stanovnika. Nesumnjiva prednost Srbije jeste i kvalitetna radna snaga – kaže on.

On je jedan od mnogih koji kao slabosti Srbije kao investicione destinacije prepoznaje u već navedenim komplikovanim procedurama, usporenoj administraciji i suvišnoj birokratiji, pogotovo na lokalnom nivou. Oblasti u kojima bi američki investitori mogli da nastupe su, prema njegovom mišljenju, infrastruktura, usluge, trgovina, kao i proizvodnja robe široke potrošnje, koja može naći tržište kako u EU tako i Rusiji i svim drugim zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

 

Šta investitorima najviše smeta u Srbiji - Administrativne procedure - Nepredvidiv poreski režim - Loša saobraćajna povezanost - Loši uslovi slobodne konkurencije na tržištu - Nedovršena privatizacija

 

Poreske stope (u procentima)
Zemlja	Porez na zarade	Porez na dobit preduzeća
Srbija	12	10
Bugarska	12-24	10
Hrvatska	15-45	20
Rumunija	16	24
Mađarska	36	16
Slovenija	41	20
*Podaci Privredne komore Srbije

 

Bojana Ristić, izvršni direktor Američke privredne komore

Smanjiti administrativne barijere

 

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je američke investitore da značajnije ulažu u Srbiju. Šta Američka privredna komora u Srbiji smatra glavnim prednostima Srbije, a šta manama za američke kompanije koje bi da investiraju u našoj zemlji?

 

- Srbija je tržište s velikim potencijalom, kao zemlja sa izuzetnim geostrateškim položajem, na stecištu istoka i zapada, i sa tendencijom države-lidera u regionu. Srbija polako postaje integrisana u veće tržište koje posluje po sličnim pravilima, što povećava i njenu privlačnost za investicije.

Šta su mane?
- Ono na čemu najviše insistiraju kompanije članice našeg poslovnog udruženja jeste smanjenje administrativnih barijera, obezbeđivanje predvidivosti regulatornog okvira, dosledna primena mera iz bitnih reformskih projekata, kao što su giljotina propisa i paketa mera Nacionalnog saveta za konkurentnost. Takođe, redovno ukazujemo na to da je potrebno poboljšati propise u oblasti radnih odnosa (eliminisanje negativnog uticaja opšteg kolektivnog ugovora na poslovni sektor i detaljne izmene Zakona o radu), kao i propise koji regulišu tržište nekretnina.

Koje su grane industrije najinteresantnije za američke investitore?
- Srbija je prethodnih godina privukla investicije iz različitih oblasti, kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, energetski sektor, sektor finansijskih usluga, građevinska industrija, industrijska proizvodnja, što je odličan signal za nove investicije te vrste.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

„Ako ste pogledali zašto su cene hrane u avgustu porasle za 1,4 odsto onda vidite da su se dogodila i povećanja cene duvana, alkoholnih i bezalkoholnih pića, a ne samo prehrambenih artikala. Moj utisak je da je taj cenovni udar zaustavljen i da su iscrpljene mogućnosti za neka dalja poskupljenja”, rekao je Bajec u izjavi Tanjugu.

On je dodao da će se tek posle objavljivanja inflacije u septembru videti da li je zaustavljen taj „cenovni udarni talas”.

Bajec je priznao da će, bez obzira na sve, ipak biti teško održati gornju granicu od osam odsto ciljane inflacije (šest plus minus dva odsto) koju je NBS planirala za ovu godinu.

Ističući da se može očekivati da će odmrzavanje plata i penzija početkom 2011. godine uticati na povećanje tražnje, on je ocenio da je moguće da će taj potez „imati potencijalno inflatorne efekte”.

On, međutim, optimistički vidi buduća kretanja u privredi i ističe da bi obezbeđenje kontinuiteta oporavka industrijske i poljoprivredne proizvodnje, ali i povećanja izvoza, anuliralo moguće inflatorne efekte.

Komentarišući ulogu države u kretanju cena u Srbiji, Bajec je istakao da su postojali pritisci da se cena struje poveća, ali da je on izneo proračun da bi se u slučaju „povećanja cene struje od deset odsto, inflacija direktno ili indirektno povećala za oko 0,7 odsto”.

Bajec je dodao da će država pokušati da „na štetu ekonomskih rezona, ove godine preskoči povećanje cene električne energije”.

Podsećajući da je država odgovorna i za funkcionisanje tržišta i obezbeđenje određenog nivoa konkurentnosti među proizvođačima i prodavcima robe, on je ocenio da naše tržište nije dovoljno otvoreno i konkurentno.

Bajec je rekao da država, u tom delu, ima na raspolaganju dva instrumenta koje treba bolje da koristi, a to su intervencije iz Robnih rezervi i uklanjanje carinskih barijera. „Država mora momentalno da ’zapljusne‘ tržište određenim proizvodom i smiri nervozu potrošača i da ide na interventni uvoz, a u tom slučaju treba preispitati da li zaštitna carina za neki proizvod mora da bude visoka”, naveo je Bajec.„Jedno je štititi primarnu poljoprivrednu proizvodnju a drugo je štititi prodavca proizvoda i dozvoliti mu da se formira cena koja je veća nego u susednoj zemlji”, naglasio je savetnik premijera.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Među vodeće akcionare domaće naftne kompanije upisao se i hrvatski investicioni fond ZB Invest koji spada u red najvećih portfeljnih igrača na domaćem tržištu akcija. Ovaj investicioni fond stigao je na domaće tržište kapitala tokom 2006. godine i zajedno sa drugim hrvatskim fondovima bio jedan od glavnih generatora rasta tržišta koje je svoj vrhunac dostiglo u maju 2007. godine.

Nakon izbijanja krize, i snažne korekcije domaćeg tržišta akcija, ZB Invest je likvidirao deo svog portfelja a široj javnosti je najviše ostala poznata prodaja udela u beogradskom Energoprojektu po ceni od 400 dinara domaćoj građevinskoj kompaniji Napred.

Akcije NIS-a (BSE:NIIS) u proteklih desetak dana zabeležile su snažan rast tražnje te je logična posledica bio skok vrednosti iznad nivoa od 470 dinara.

Izvor: www.seebiz.eu / SIG

(Zatvori)

Uz nešto sporiji rast cene nego prethodnih dana, od 0,43 odsto, akcije NIS su zaključene na 464 dinara, što je dva dinara više nego juče, a prodato je ukupno 34.016 komada akcija.

I ostale akcije na "prajm marketu" su danas ostvarile rast cene - "Energoprojekt holdinga", za 0,62 odsto, uz promet od 1,99 miliona dinara, "Soja proteina", za 0,58 odsto i promet od 6,45 miliona, a "Tigra", za 0,64 odsto i skroman promet od 15.625 dinara.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

U kontinuiranoj trgovini najprometnije su i dalje akcije Naftne industrije Srbije [NIIS] sa 15,71 miliona dinara uz rast cene od 0,43 odsto, na 464 dinara po akciji.

Akcijama AIK banke [AIKB] trgovano je za devet miliona uz rast cene od 1,74 odsto a Soja proteina [SJPT] za 6,44 miliona dinara uz rast cene hartija od 0,58 odsto.

Mlekara Imlek [IMLK] beleži promet od preko dva miliona dinara i skok cene od 3,29 odsto na 1.759 dinara dok je krajem oktobra prošle godine akcija tog preduzeća vredela 1.850 dinara.

Skok cene od 6,7 odsto beleži Informatika [INFM] čija akcija vredi 2.786 dinara. Hartije Telefonije [TLFN] skuplje su za oko tri odsto i cena na zatvaranju bila je 1.399 dinara.

Beogradska pivara [BIPB] beleži rast cene od oko osam odsto s tim što je cena akcije 35 dinara a krajem februara ove godine je vredela 94 dinara.

Čačanska banka [ČNB] skuplja je za četiri i po odsto a Alfa plam [ALFA] iz Vranja, sa B Listinga Beogradske berze, beleži pad cene od 1,71 odsto pa sada akcija tog proizvođača šporeta vredi 8.101. dinar.

Kada je reč o trgovanju po metodu preovlađujuće cene, zapažena je trgovina akcijama Mlekare [MLSU] iz Subotice, za 1,44 miliona dinara.

Realizovana je i blok trgovina akcijama Livnice [LVNL] iz Ljiga u ukupnom iznosu od 4,54 miliona dinara.

Najaktivniji broker bila je Komercijalna banka koja je pokrila 21,1 odsto vrednosti prometa, sledi KBC Sekjuritis (Securities) sa udelom od 10,37 odsto.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Kako se navodi u saopštenju, ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić, koji je počeo dvodnevnu posetu Italiji, predstavio je u Udruženju industrijalaca Breše mogućnosti za ulaganje u energetski sektor Srbije.

Energetske kompanije i privrednici iz Italije ranije su najavili da planiraju investicije u gradnju hidrocentrala na Ibru i Drini, kao i vetroparkova u Srbiji.

Škundrić u Italiji boravi na poziv italijanske vlade, a poseta je uvod u zajednički samit vlada Srbije i Italije, koji će biti održan u Beogradu 13. i 14. oktobra 2010. godine.

Najavljeno je da će glavna tema tog samita biti jačanje ekonomske saradnje Srbije i Italije.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

U julu ove godine Narodna banka Srbije je među bankama sprovela anketu o kamatnim stopama na kredite stanovništvu u periodu april–jun 2010. godine. Podaci su dobijeni od poslovnih banaka i Narodna banka Srbije ne odgovara za njihovu tačnost i ispravnost, naznačeno je u saopštenim rezultatima ankete. Isključivo su informativnog karaktera, ne predstavljaju zvaničnu ponudu poslovnih banaka i njihovo objavljivanje ni na koji način ne obavezuje NBS.

Pokazatelje Narodne banke iz ankete o kamatama u junu 2010. godine uporedili smo sa podacima iz iste ankete u junu 2009. Na prvi pogled, reklo bi se da su razlike u prosečnim kamatama i njihovim najnižim i najvišim iznosima između dva juna neznatne ili male, ali od banke do banke one su drastične.

Prosečna kamatna stopa na stambene kredite indeksirane u evrima na dan 30. jun 2010. bila je 8,58 odsto. Reč je o kamatama koje banke utvrđuju u skladu sa svojom poslovnom politikom, ili nude kredite s ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. Sosijete ženeral banka Srbija i Univerzal banka primenjuju fiksne kamatne stope. Poslednjeg dana juna 2009. kod banaka koje kamatnu stopu određuju svojom poslovnom politikom i ne vezuju je direktno za referentnu osnovu, ukupna kamatna stopa kretala se u rasponu od 6,9 do 12 odsto, pri čemu kod najvećeg broja banaka (pet) njihov raspon iznosi između 6,01 i 9,0 odsto.

Redovna kamatna stopa na tekuće račune (dozvoljene pozajmice) u junu 2010. godine kretala se od 21,95 do 38,42 procenta, a u istom mesecu 2009. od 12,8 do 27,6 odsto.

Na nedozvoljene pozajmice redovna kamatna stopa na tekuće račune u junu ove godine bile je u rasponu od 24,95 do 98 procenata, a u junu 2009. najniža kamata bila je 30, a najviša 72 odsto.

Najniža kamata za potrošačke kredite indeksirane u evrima u junu 2010. kretala se od 12,75 do najviše 22 odsto. Poređenja radi, godinu dana ranije ovaj kredit mogao je da se dobije sa kamatom od 12,8 odsto, kao najnižom, a neke banke su je zaračunavale i po stopi od 27,6 procenata.   

Kamata za potrošačke kredite u dinarima u junu ove godine kretala se od 13 do 33,6 procenata. Najniža ovogodišnja kamata na ovu vrstu kredita bila je za 3,5 procentnih poena niža od prošlogodišnje (16,4 odsto), dok su najviše bile identične (33,6 procenata). 

Kamata na gotovinske kredite indeksirane u evrima ovogodišnjeg juna, od banke do banke, kretala se od 12,96 do 20,2 procenta, a u istom mesecu prošle godine bila je od 13,2 do 24 odsto.

Najniža kamata na gotovinske kredite u dinarima u junu prošle godine od 17,5 odsto bila je gotovo dvostruko veća od najviše – 34,5 procenata, a ove godine taj odnos se nije mnogo promenio. Najniža je 14, a najviša 27,25 odsto.

I ova anketa Narodne banke je pokazala da, baš kao na pijaci, pre nego što se pazari kredit, obavezno treba uporediti cene na svim „tezgama”.

A. Mikavica

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Holding je objavio i da je do sada ove godine poslovao u granicama planiranih poslovnih ciljeva, kao i da nije bilo materijalnih dogadjaja i transakcija koje bi osetnije uticale na poslovanje.

Poslovnim planom za 2010. planiran je ukupan konsolidovani prihod sistema Energoprojekt u zemlji i inostranstvu od 225,3 miliona evra, što predstavlja 94 odsto planiranog za 2009.

Ukupna konsolidovana bruto dobit sistema Energoprojekt u zemlji i inostranstvu za 2010. godinu planirana je na 7,5 miliona evra, što je 85 odsto planiranog za 2009.

Energoprojekt je poslovni sistem koji okuplja 18 preduzeća u zemlji i više od 40 sopstvenih i mešovitih firmi u inostranstvu.

Tržišna kapitalizacija holdinga Energoprojekt, prema sadašnjoj ceni na srpskom tržištu kapitala, premašuje devet milijardi dinara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)