Ova investicija rezultiraće ulaganjem oko 70 mil EUR i otvaranjem oko 500 radnih mesta, saopšteno je iz VIP Fonda.

Kako je VIP-u potvrdio direktor "Grundfos Manufacturing" Saša Ilić, nakon višegodišnjeg prisustva ove kompanije u Srbiji sa prodajom, nakon završetka fabrike čija izgradnja se očekuje tokom 2010. godine, "Grundfos" će u Inđiji imati nekoliko proizvodnih programa, uglavnom namenjenih izvozu.

"Grundfos" predstavlja jednu od najvećih "greenfield" investicija u Vojvodini i Srbiji, od izuzetnog značaja za opštinu Inđija, kao i za bolju poslovnu klimu Vojvodine, dodaje se u saopštenju.

izvor: ekapija.com

(Zatvori)

On je rekao i da će mere Vlade, uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, dati pozitivne rezultate koji će omogućiti privredni oporavak Srbije u 2010. godini.

Govoreći o smanjenu državne administracije, Krkobabić je, uz otpuštanje viška zaposlenih uz socijalne programe i zaposljavanje činovnika na drugim radnim mestima, najavio i otvaranje novih radnih mesta u privredi, od "sitnih preduzetnika, do velikih sistema".

Ilustrujući mere štednje u ministarstvima, Krkobabić je rekao da njegov kabinet ima pet ljudi, a da je on "i potpredsednik Vlade, i pisar".

"Nema reprezentacje, kafu i piće svojim gostima sam plaćam od moje plate koja iznosi 85.000 dinara, a na sednicama Vlade Srbije premijer (Mirko Cvetković) i svi ministri plaćaju kafe i kisele vode po redu - kako sedimo u sali u kojoj se održavaju sastanci", rekao je Krkobabić.

On je danas ponovio da Međunarodni monetarni fond (MMF) više ne traži smanjenje penzija u Srbiji, te se, kako je rekao, o penzijama neće raspravljati u završnim razgovorima sa misijom MMF-a u oktobru.

Krkobabić je najavio da će i u državnom budžetu Srbije za 2010. godinu biti obezbeđen novac za redovnu isplatu penzija.

"Rast penzija, kao i rast plata, zavisiće od privrednog rasta u 2010. godini, a koliki će taj rast biti, u ovom trenutku niko ne može da kaže", dodao je Krkobabić.

Odgovarajući na pitanja novinara, on je rekao da je reforma Fonda PIO u toku i da se pripremaju nova rešenja, po ugledu na penzijske fondove u Nemačkoj, Švedskoj, Austriji i Sloveniji.

Dodao je da u 2010. godini neće biti isplate zarada ukoliko nisu uplaćeni doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, te da je to način da se nadoknadi minus u tim fondovima od 150 milijardi dinara "osnovnog duga bez kamata".

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Projekat treće dunavske elektrane, kako je to ocenio ministar rudarstva, značajan je i zbog činjenice da Mađarska i Bugarska grade nuklearne centrale, a nemaju snagu da isprate vršne kapacitete.

- Projekat za izgradnju ove elektrane postoji već godinama, i od strateške je važnosti za Srbiju. Ova treća dunavska elektrana locirana je u blizini Donjeg Milanovca a "Đerdap 3" bi imao snagu četiri puta 600 megavata, koštao bi 4 - 6 mlrd EUR i doprineo opštem razvoju ovoga kraja - rekao je Škundrić.

Izgradnja HE "Đerdap 3" omogućava da se noćni viškovi pumpaju u akumulaciju, a instalisana snaga ove reverzibilne elektrane od 2.400 megavata čini čak 34% postojećih kapaciteta EPS-a. Naime, ova bi elektrana proizvodila oko 7,6 milijardi kilovat-sati električne energije godišnje i to tokom noći u vreme kada je potrošnja struje mala i kada kupaca nema. Prema tumačenju stručnjaka, ova bi se energija iskoristila i za vraćanje vode u reverzibilno jezero i njena bi se snaga ponovo koristila za proizvodnju električne energije u periodu najprofitabilnije cene.

"Đerdap 3" bi, na osnovu procena, mogao da ima 850 miliona kilovat-sati električne energije u zlatnoj rezervi, što bi omogućili Srbiji da dominira na tržištu struje u regionu i diktira cene. Optimalni odnos između utrošene malo vredne i proizvedene kvalitetne energije, neograničene količine vode za ispumpavanje i povoljni uslovi gradnje svrstavaju ovu elektranu u najatraktivnije i najrentabilnije objekte te vrste u Evropi.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

- Situacija po pitanju likvidnosti trenutno je neuporedivo bolja nego što je bila početkom godine. Početkom avgusta isplaćeno je 75% dugovanja velikih trgovinskih lanaca, koji sada gotovo da i nemaju neizmirenih obaveza - rekao je ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević.

Milosavljević je istakao da nelikvidnost više nije jedan od najvećih problema, bar kada je sektor trgovine u pitanju.

- Mala i srednja trgovinska preduzeća sporije rešavaju problem nelikvidnosti - rekao je on i precizirao da su ukupne obaveze početkom septembra bile oko dve milijarde dinara.

- Taj dug je, međutim, podeljen na više desetina hiljada malih preduzeća, tako da ne može ugroziti poslovanje dobavljača - rekao je Milosavljević.

Kako je rekao, sa asocijacijom malih trgovaca "Zdrava alijanska" i "CBA Srbija" radi se na ublažavanju tog problema, čije su članice već u značajnoj meri taj problem rešili.

- Neka preduzeća koja su mala i ne mogu da reše probleme, idu u proceduru stečaja ili bankrot, ali to je posledica krize koja je još prisutna - rekao je srpski ministar trgovine i usluga.

Slobodan Milosavljević je naveo da je trenutno najveći problem sa distributerom novina "Futura plus", koje je, kako je rekao, najnelikvidnije trgovinsko preduzeće u Srbiji.

izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Grupa je uvećala osnovni profit daljim širenjem poslovanja, upravljanjem bilansom stanja, jačanjem baze kapitala banke i unapređenjima kada su u pitanju efikasnost i mehanizmi upravljanja rizikom. U isto vreme, Eurobank EFG Grupa i dalje ulaže u oporavak grčke privrede i privrede zemalja Nove Evrope, pružajući podršku domaćinstvima i preduzećima, demonstrirajući fleksibilnost, prilagodljivost i saosećanje kada su u pitanju potrebe klijenata, kao i pomoć pri suočavanju sa privremenim teškoćama.

Osnovni pokazatelji: Neto profit dostigao 88 miliona evra; Organski profit dostigao 61m evra; Poslovni krediti Grupe porasli su za 7,1% u poređenju sa istim periodom 2008.; Hipotekarni krediti porasli za 10,3%; Ukupni depoziti porasli su za 7,3% u poređenju sa istim periodom prošle godine; Odnos kredita i depozita i dalje napreduje i dostiže 117% u odnosu na 120% iz prvog kvartala 2009.; Adekvatnost kapitala znatno poboljšana, odnos rizika i aktive porastao na 12,1% ; Operativni troškovi grupacije smanjeni su za 6,7% u poređenju sa istim periodom prošle godine

Uprkos smanjenju kreditne ekspanzije u Grčkoj i zemljama Nove Evrope koje su posledica globalne recesije, neto prihod od kamata Grupe porastao je na 590m evra, što je za 8,5% u odnosu na isti kvartal prošle godine. Neto prihod od kamata iz zemalja Nove Evrope dostigao je 196m evra i čini 33% neto prihoda od kamata Grupe. Postepeno smanjenje visokih troškova depozita očekuje se da će dalje doprineti pozitivnom razvoju neto prihoda od kamata u narednim kvartalima. Takođe, neto kamatna marža (neto kamatna stopa na ukupnu prosečnu aktivu) porasla je na 2,8% u drugom kvartalu 2009, sa 2,7% u prvom kvartalu iste godine.

Ukupan prihod od naknada i provizija zabeležio je značajan rast u poređenju sa prvim kvartalom 2009, većinom zahvaljujući oživljavanju provizija sa tržišta kapitala. Preciznije, naknade sa tržišta kapitala beleže rast od 43,2% u poređenju sa istim kvartalom prošle godine i dostižu 22m evra, dok su provizije stečene na osnovu bankarskih aktivnosti porasle za 7,8% na 102m evra. Uključujući osiguranje i provizije za nebankarske usluge, ukupan prihod od provizija dostigao je 120m evra, i tako zabeležio rast od 6,5% u poređenju sa istim kvartalom prošle godine. Ukupne naknade u Novoj Evropi dostigle su 39m evra, i čine 32% ukupnog prihoda od naknada i provizija Grupe u drugom kvartalu 2009.

Ukupan prihod Grupe porastao je na 751m evra u drugom kvartalu 2009, što je za 3,7% više u odnosu na isti kvartal prošle godine. U isto vreme, poboljšan je kvalitet dobiti, dok doprinos prihoda od kamata i provizija u ukupnom prihodu raste na 95%, sa 91% u prvom kvartalu 2009. Ukupan prihod iz Nove Evrope porastao je za 2,6% na kvartalnom nivou, dostiže 241m evra i čini 32% ukupnog operativnog prihoda Grupe. Na godišnjem nivou, ukupan prihod pao je za 7,5%, na 1,5 milijardi evra na kraju prvih šest meseci.

Pozicija kapitala Grupe značajno je poboljšana u drugom kvartalu 2009. Preciznije, ukupan Tier I racio raste na 10,2% krajem prve polovine 2009, sa 9,9% u prvom kvartalu 2009. i 8% na kraju 2008. i ostvaruje dalji napredak do 10,9% u julu, nakon uspešnog plasmana 300m evra vrednog tuđeg vlasničkog (tzv. hibridnog) Tier I kapitala. Štaviše, ukupan racio adekvatnosti kapitala porastao je na značajnih 12,1% u julu, sa 11,3% u prvom kvartalu 2009. i 10,4% krajem 2008. i jedan je od najvećih u grčkom bankarskom sektoru.

Eurobank EFG Grupa značajno je osnažila i likvidnost u drugom kvartalu 2009. Napori u sakupljanju depozita naročito su intenzivirani u Grčkoj i Novoj Evropi, sa novim depozitima koji su porasli za gotovo milijardu evra u odnosu na isti kvartal prošle godine ili 7,3% u odnosu na prošlu godinu, i dostigli su 47 milijardi evra krajem juna. Vredno je napomenuti da je jaz u finansiranju (razlika između kredita i depozita) u novoj Evropi smanjena za 1,5 milijardi evra u prvoj polovini 2009. u odnosu na kraj 2008. Snažan rast depozita Grupe doveo je do daljeg poboljšanja odnosa između kredita i depozita koji iznosi 117,3%, u odnosu na 120% u prvom kvartalu 2009. Grupa poseduje spremne rezerve likvidnosti koje premašuju 6 milijardi evra, i to bez upotrebe garancija grčke vlade. Eurobanka značajno je umanjila olakšice Evropske centralne banke, nakon što je ostvarila pristup međunarodnim tržištima kapitala da iz njih crpi likvidnost. Treba naglasiti da je Eurobank EFG bila prva grčka banka koja je ušla na međunarodna tržišta podigavši 1,5 milijardi evra u kapitalu i likvidnosti u tri emisije, i bez garancija grčke države.

Krediti Grupe u drugom kvartalu 2009, koji su ostali na gotovo istom nivou iz prvog kvartala 2009. (porast na godišnjem nivou od 4,9%), rezultat su sveukupnog smanjenja u potražnji kredita u Grčkoj i Novoj Evropi, pod uticajem globalne recesije. Uz prilagođavanja zbog kursnih razlika i otpisu dugova, krediti Grupe porasli su za 380m evra u drugom kvartalu 2009. u odnosu na prvi kvartal iste godine.

Ukupni krediti dostižu 56,4milijarde krajem juna, dok poslovni krediti rastu za 7,1% i hipotekarni za 10,3% na godišnjem niovu. U trenutno teškim uslovima, Grupa podržava kompanije i domaćinstva kroz veći broj programa i inicijativa i pokazuje fleksibilnost i prilagodljivost kada su u pitanju potrebe klijenata.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Promet iz 553 transakcije vredeo je 116,52 miliona dinara (1,24 miliona evra).

U kontinuiranoj trgovini akcijama Jubmes banka [JMBN] je poskupela 19,45 odsto, a užički Putevi [PUUE] nešto više od 11 procenata.

Cena priorotetnih akcija DIN-a [DINNPB] porasla je bezmalo 10 procenata, na novi maksimum za godinu dana, 3.299 dinara, uz samo četiri hartije u prometu, dok je Pupin telekom [PTLK] poskupeo osam odsto.

Metalac [MTLC], sa B Listinga, na vrednosti je dobio 7,5 procenata i završio na 2.988 dinara pošto je u trgovini ubeležio najvišu cenu za godinu dana, 3.000 dinara. Tim akcijama se trgovalo za 10,58 miliona dinara.

Gubitnike predvodi Politika [PLTK] s minusom od gotovo četiri odsto, Progres [PRGS] je pojeftinio tri procenta, Informatika [INFM] gotovo dva, Jedinstvo Sevojno [JESV] 1,5, a Bambi-Banat [BMBI] 0,66 odsto.

Sa AIK bankom [AIKB], kao i danima pre, ostvaren je najveći promet na kontinuiranom segmentu, 45,52 miliona dinara.

Među likvidnijima su Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga, s prometom od 8,2 miliona dinara, Agrobanka [AGBN] sa 6,98 miliona i Univerzal banka [UNBN] sa 6,27 miliona.

Najprivlačnije ulagačima u trgovini po metodu preovlađujuće cene bile su akcije beogradskog Dimničara [DMNR] i realizovan je promet od 2,15 miliona dinara po stabilnoj ceni od 12.501 dinar.

Učešće stranih investitora bilo je nešto veće od 50 odsto u ukupnoj i trgovini akcijama, koliko je bilo i u kupovini i u prodaji akcija.

Najaktivniji broker bio je novosadski M&V Investments, koji je sa udelom u broju transakcija većim od 11 odsto pokrio nešto više od 25 procenata vrednosti prometa.

Izvor. www.emportal.rs
(Zatvori)

Banke su na kraju prošlog meseca, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka, odobrile kredite u iznosu 1.299 milijardi dinara, što je za 1,2 odsto više nego krajem jula, a 5,3 odsto više nego na kraju 2008. godine.

Preduzeća su bila zadužena u iznosu od 878 milijardi dinara, odnosno 1,8 odsto više nego u julu, a 8,9 odsto više nego na kraju decembra prošle godine.

Ukupni dug preduzetnika krajem avgusta bio je 43,8 milijardi dinara i manji je za 1,5 odsto nego prethodnog meseca i za 4,6 odsto nego na početku 2009. godine.

Građani su se zadužili u vrednosti 376,9 milijardi dinara što je približno iznosu na kraju jula, a jedan odsto manje nego na kraju2008. godine.

Najveći dug građana, u iznosu od 207,8 milijardi dinara, ostvaren je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i za 0,2 odsto je veći nego na kraju jula, a za 21 odsto nego na kraju prošle godine.

Potrošački krediti su povećani za tri odsto u odnosu na juli, a za 14 odsto u poređenju sa decembrom 2008. godine i iznosili su 24,2 milijarde dinara.

Ukupan iznos gotovinskih krediti u avgustu od 99,3 milijarde dinara bio je za 1,7 odsto manji nego u julu, a za 30,2 odsto nego krajem prošle godine. Za 2,3 odsto smanjeni su i poljoprivredni krediti u odnosu na juli, ali su za 13 odsto veći nego na kraju prošle godine i iznosili su 23,1 milijardu dinara.

Preduzeća su krajem avgusta neuredno otplaćivala 9,7 odsto svojih kredita, što je za 0,4 odsto više nego krajem jula, a 3,4 odsto više nego krajem prošle godine.

Preduzetnici su u odnosu na prošlu godinu gotovo udvostručili iznos pozajamica koje ne vraćaju u predviđenom roku i njihov udeo je petodsto.

Stanovništvo kasni u otplati 2,9 odsto kredita, što je 0,1 odsto više nego krajem jula, a 1,4 odsto nego na kraju decembra 2008. godine.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić je istakao da još nije alarmantan porast udela kredita koji se otplaćuju sa zakašnjenjem, ali ako se to nastavi i u narednim mesecima može da ugrozi poslovanje banaka.

"Banke za sada zbog porasta docnje u otplati kredita nisu povećale kamate na nove kredite, ali su pooštrile uslove za njihovo odobravanje", rekao je Dugalić.

On je naveo da je Svetska banka po osnovu efikasnosti sprovođenja reformi u oblasti pristupa kreditima Srbiju rangirala na četvrto mesto na listi od 183 zemlje i da je Kreditni biro Udruženja banaka dobio najveću ocenu.

izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje. Za tu namenu biće izdvojeno 450 miliona dinara iz republičkog budžeta. Ovaj program treba da startuje 1. oktobra i biće povoljniji od starog jer se u prve tri i u poslednjih pet godina ne plaća kamata.

Iako su pojedini ministri novi program subvencionisanih kredita nazvali revolucionarnim, a građevinske firme i investitori prethodnih dana izražavali zadovoljstvo zbog njega, bankari za sada ostaju oprezni.

Vladimir Čupić iz “Hipo Alpe-Adria” banke kaže da će ta banka podržati novi program subvencionisanih kredita ukoliko budu isplativi. “Iskreno rečeno mi nećemo ulaziti u posao, ukoliko on za nas ne bude isplativ, ili ćemo se vrlo ograničeno i limitirano uključiti u celu tu aktivnost”, kaže Čipić.

“Još uvek radimo određene računice da vidimo kakav bi mogao da bude ukupan efekat jer mi se, pored samog kreditiranja stanova, bavimo i finansiranjem onih koji grade stanove. Tako da bi za nas taj model mogao da bude prihvatljiv ili dobar jedino ako ga posmatramo kao paket, inače sam za sebe nije profitabilan”, objašnjava on.

Kupac stana moraće da obezbedi najmanje pet odsto učešća za kredit. Država daje 20 odsto, a banke kreditirati preostalih 75 odsto iznosa kredita. U prve tri i u poslednjih pet godina otplate kredita građani neće plaćati kamatu, dok će u naredne 22 godine korisnik kredita plaćati godišnju kamatu koju ugovori sa bankom. Prema nekim najavama ona bi trebalo da iznosi od 4,9 do 5,9 odsto.

Iako kaže da je ideja sa novim subvencionisanim kreditima sjajna i za građevinsku industriju i za građane, Slavko Carić iz “Erste banke” kaže da predviđena kamatna stopa nije realna. “Za samu banku u ovom momentu percepcije Srbije kao rizične zemlje nije isplativo, pretpostavljam ni za jednu banku osim možda za one banke koje imaju jako jeftina sredstva evropskih institucija. Tako da tu moramo da idemo na neku dodatnu profitabilnost koja može da se dobije od klijenta na neki drugi način”, kaže Carić.

Posle usvajanja Uredbe na vladi, nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita bi trebalo sa bankama koje prihvate nove uslove da potpiše ugovor nakon čega bi počelo odobravanje kredita. Subvencija će važiti za kupovinu novih i stanova u izgradnji, kao i za izgradnju kuća.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)