Podsetimo, tokom 2009. godine, ukupan prihod opao je 30 odsto, sa 31,55 miliona RON na 22 miliona RON.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Španci su tu svoju nameru otkrili slovenačkom premijeru Borutu Pahoru tokom njegove službene posete Madridu u novembru prošle godine, prenose slovenački poslovni sajtovi.

Slovenačka vlada je navodno naklonjena toj opciji, ali će dalji razvoj događaja u potpunosti zavisiti od KBC-a, čiji udeo u NLB-u iznosi gotovo trećinu i namerava da ga proda.

Španska banka je inače druga po veličini evropska banka po tržišnoj kapitalizaciji, a mediji podsećaju da je do sada najizgledniji kupac za belgijski udeo u NLB-u bio britanski investicioni fond "Apax".

Na poslednjoj novinarskoj konferenciji u prošloj godini Pahor je izjavio da Slovenija želi da zadrži većinski udeo u svojoj najvećoj banci uz napomenu da je NLB-u, koju će država u ovoj godini dokapitalizovati sa 250 mil EUR, ipak potreban strateški partner.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Agent i aranžer tog izdanja obveznica je Hrvatska poštanska banka, strateški partner Hrvatske pošte, prenose poslovni sajtovi.

Najnovije izdanje obveznica predstavlja povećanje već postojećeg paketa tih hartija od vrednosti od 1. jula 2009. kada je izdato prvih 21 milion evra obveznica s valutnom klauzulom. Celokupno izdanje sada iznosi 41 milion evra.

Obveznice investitorima nose prinos do dospeća od 8,5 odsto. Drugo izdanje obveznica bilo je namenjeno prvenstveno penzijskim i investicionim fondovima, bankama i osiguravajućim društvima, precizira na sajtu magazin Banka.

Pošto Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (HANFA) odobri prospekt uvrštenja, obveznice će biti uvrštene u službenu kotaciju Zagrebačke burze.

Inače, sprovođenjem Strategije razvoja Hrvatske pošte od 2008-2013. prekinuto je dugogodišnje razdoblje u kojem je Hrvatska pošta poslovala s gubitkom.

U prvih 11 meseci prošle godine Hrvatska pošta ostvarila je 143,7 miliona kuna (19,7 miliona evra) operativne dobiti. Uprkos ekonomskoj krizi, poštanski prihodi povećani su za 17, a ukupni prihodi za gotovo devet odsto, dok su rashodi smanjeni za četiri odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Prema podacima državne finansijske agencije Fine, neizmirene finansijske obaveze preduzeća u Hrvatskoj veće su nego ikad ranije i dostigle su 20,75 milijardi kuna, 2,84 milijardi evra. 

Povećan je i broj preduzeća koja ne plaćaju račune, na 26.196.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Slovenački premijer Borut Pahor naveo je da će tim ciljevima biti posvećen rad vlade u idućoj godini, prenela je agencija STA.

Sumirajući ovu godinu, Pahor je ocenio da je Slovenija "jedna od država čije su ekonomije relativno dobro odolele krizi".

"Najuspešniji smo bili u izlaženju na kraj sa nezaposlenošću, a najveće smo probleme imali u obezbedjivanju likvidnosti", ocenio je on posle završne godišnje sednice vlade.

Narednu godinu on je nazvao "godinom odluke" kada je ekonomija u pitanju, ocenivši da će "do sledećeg Božića biti mnogo jasnije koje su ekonomije iz cele situacije izašle kao pobednici, a koje kao gubitnici".

Pahor je dodao da Slovenija mora da učestvuje u tom takmičenju i da učini sve što je u njenoj moći da na kraju izadje kao pobednik.

Kao najvažnije pitanje koje treba rešavati u 2010. on je izdvojio nezaposlenost, koja treba da bude održana na ispod 7,5 odsto radne snage.

Kao drugi zadatak on je naveo bolji prodor slovenačkih kompanija na strana tržišta, uključujući pronalaženje novih. Pahor je pritom pomenuo tržišta u Aziji, severnoj Africi i Južnoj Americi kao ona sa najviše potencijala. On, medjutim, nije propustio da naglasi i da Slovenija mora da otvori
svoje tržište za strane investicije.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Neobavezujuće ponude prikupljaju se do 8. februara, a obavezujuće se očekuju krajem aprila, piše danas (22. decembar 2009. godine) slovenački "Dnevnik".

Interesovanje je pokazao i paradržavni fond Kapitalska družba (Kad) koji je navodno zainteresovan za 10% udela.

Banke su uz to zadržale pravo da se u bilo koje vreme mogu povući iz konzorcijuma, čiji rad koordinišu konsultantska kompanija "Arkas" i Nova ljubljanska banka (NLB).

Šest banaka - UniCredit, Gorenjska banka, Abanka Vipa, NKBM, Banka Koper i Hypo Alpe Adria, angažovale su u novembru "Arkas" za savetnika radi prodaje 21% "Mercatora". Konzorcijumu se pridružila i NLB, koja zastupa Banku Celje, s kojom zajedno ima 15% vlasništva kompanije.

U isto vreme mediji su objavili da su neki radnici "Mercatora"ovih dana dobili rešenja o polugodišnjem vanrednom godišnjem odmoru, sa savetom da počnu da traže novi posao.

"Mercator" je tu vest o odmoru potvrdio, s naglaskom da je reč o 68 "radnika koji su upućeni na odmor uz obećanje da će u preduzeću za to vreme pokušati da im nađu drugo radno mesto i da ih preraspodele, ali i uz savet da ipak i sami krenu u potragu za novim zaposlenjem.

U "Mercatoru" dodaju da je takva reorganizacija njihov odgovor na sve veću uključenost u međunarodno tržište i nužno potrebnu elastičnost poslovanja pa su poslovne funkcije koncerna odvojili od operativnih.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

On je u intervjuu nemačkom nedeljniku „Špigl“ ocenio da se finansijska situacija protekle nedelje ubrzano kretala u negativnom pravcu, ali da će se opet normalizovati kad Grčka pruži dokaze da su preduzete sve potrebne mere.

„Naša fiskalna situacija je vrlo ozbiljna, naši dugovi rastu opasnom brzinom. Ali, mi imamo novu vladu koja je jasno prepoznala problem. Sa programom štednje, iduće godine ćemo smanjiti deficit za 3,6 procentnih poena“, rekao je Papakonstantinu.

Jorgos Papandreu, grčki premijer, izjavio je u petak da Grčka planira da tokom sledeće četiri godine ispuni svoje dužničke obaveze i da smanji budžetski deficit ispod nivoa od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Evropska komisija je ranije ovog meseca naložila vladi u Atini da redovno dostavlja izveštaje o napretku u smanjenju budžetskog deficita, koji je dostigao 12,7 odsto BDP, dok je javni dug premašio 135 odsto BDP.

Papakonstantinu je izjavio da nema nikakvog razloga da Grčka traži pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), jer će probleme rešiti unutar Evropske unije i u skladu sa pravilima bloka. On je ocenio da bi statistička služba u Grčkoj trebalo da postane nezavisna od države, kako bi povećala poverenje u verodostojnost podataka. Nezavisna komisija bi ubuduće trebalo da redovno prati i analizira grčki budžet.

Vrednost vladinih obveznica i akcija grčkih banaka i firmi naglo je pala nakon što je Agencija za kreditne rejtinge „Fič“ prošle sedmice snizila kreditni rejting Grčke, izrazivši zabrinutost za srednjoročne izglede njenih javnih finansija, s obzirom na slab kredibilitet fiskalnih institucija i okvirne politike u Grčkoj.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Rejting je u najnovijem izveštaju snižen dvema državama - Kubi i BiH, a povećan je Turskoj. Hrvatska je zadržala isti rejting koji je svrstava u zemlje sa blagim rizikom poslovanja, prenosi sajt Business.hr.

Prema podacima agencije, 24,5 odsto plaćanja hrvatskih preduzeća stranim preduzećima kasnilo je više od 30 dana od ugovorenih rokova. Zbog kreditne krize, pritiska na kurs i dugih okolnosti, D&B predviđa da će plaćanje inostranim preduzećima i u daljem razdoblju ostati izazov.

D&B predviđa pad industrijske proizvodnje od 8,7 odsto u 2009. godini, dok u 2010. predviđa dvoprocentni rast. Rast potrošnje podići će industrijski sektor, ali visoka stopa nezaposlenosti (D&B predviđa 10,5 odsto u 2009. i 9,9 odsto u 2010. godini) kao i male plate još izazivaju veliku sumnju u oporavak tržišta.

Stanovništvo, ali i preduzeća koja zavise od bankarskog sektora biće ograničena što se tiče pozajmljivanja novog kapitala zbog stroge bankarske politike.

Preduzeća koja izvoze mogu da očekuju poboljšanje s obzirom na procene da će svetska trgovina u 2010. porasti. D&B predviđa porast izvoza od ukupno 0,8 odsto u 2010.

Optimizam uliva nastavak pregovora o pristupanju EU, prenosi sajt i podseća da je Hrvatska otvorila 28 od 35 poglavlja. Agencija D&B očekuje da će se pregovori završiti do sredine 2010. i da će Hrvatska početkom 2011. ući u EU.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)