Podržavajući sve aktivnosti usmerene na regulisanje pitanja zaštite potrošača uopšte, a naročito pitanje zaštite korisnika finansijskih usluga, Narodna banka Srbije  je s Ministarstvom trgovine i usluga postigla dogovor da se iz Nacrta zakona o zaštiti potrošača, zbog specifičnosti kredita i drugih bankarskih usluga, izuzme deo koji se odnosi na „potrošačke kredite“. Dogovoreno je da se bankarske usluge, uključujući i kredite fizičkim licima, urede novim zakonom na celovit i sistematičan način u skladu s direktivama Evropske unije i međunarodnim principima dobre bankarske prakse.

U skladu s tim, novi zakon imaće za cilj unapređenje dobre poslovne prakse i fer odnosa prema klijentima, kao ključnih elemenata za dalje jačanje poverenja u bankarski sektor, a time i njegov razvoj.

"Minimum direktnih stranih investicija predviđen godišnje u novom modelu razvoja je oko 2,3 milijarde evra" , kaže Bajec. Pri čemu se, objašnjava on, računa i na oporavak i rast domaće štednje koja bi se u dužem periodu izjednačila sa ulogom stranih investicija.

"Jedan je zaokret od nerealne osnove u potrošnji ka investicijama i drugi zaokret je da se izvrši restrukturiranje privrede, gde je veći naglasak na takozvanim razmenljivim dobrima. Znači, više na industriji, poljoprivredi, na produktivnim servisima i sve što može da se izvozi i to je povezano sa onim drugim zaokretom, a to je veoma ozbiljan nastavak reformi i proevropskog puta", kazao je Bajec.

U Upravi za javni dug kažu da Srbija, sa oko 11 milijardi evra javnog duga, što čini oko 36 odsto bruto domaćeg proizvoda, ne spada u red visoko zaduženih zemalja.

Direktor Uprave za javni dug Branislav Tončić kaže da smo najveći poverioci sami sebi, imajući u vidu da je više od polovine poverilaca države sa domaćeg tržišta.

"Najveća pojedinačna stavka našeg duga su obveznice stare devizne štednje, koje dospevaju do 2016. godine. U ovom trenutku to je nešto oko 2,3 milijarde evra", rekao je on.

"Sa stanovišta deficita koji naravno direktno utiče na povećanje javnog duga i svake godine deficit koji planiramo u budžetu i koji ostvarimo u budžetu moramo da isfinansiramo - kako drugačije nego zaduživanjem, takođe smo u relativno dobroj situaciji", dodao je Tončić.

Naime, većinski vlasnik NIS-a „Gaspromnjeft” ima ugovornu obavezu da do februara iduće godine ponudi manjinskim akcionarima otkup akcija po ceni ne nižoj od 4,8 evra. Juče je ova deonica vredela 461 dinar ili 4,3 evra, pa jednostavna računica govori da bi se najduže za četiri meseca na svakoj akciji moglo zaraditi po pola evra. Ceo posao još je ozbiljniji, znajući da je otkupna vrednost akcije vezana za evro i da je oslobođena rizika od kursa dinara. I to u vreme kada je zbog krize na tržištu kapitala zaraditi na berzi prava umetnost.

Sudeći po podacima Centralnog registra, ovakvom matematikom najviše su se bavili ozbiljni strani i domaći ulagači. Među najvećim kupcima NIS bili su kastodi računi banaka. Iza njih se nalaze domaći i strani institucionalni investitori - banke, osiguranja, investicioni i penzioni fondovi, čija je, inače, poslovna politika - kupi, prodaj i zaradi. Kastodi račun „Unikredit banke”, iza koga su, kako saznajemo, uglavnom klijenti „Banke Austrija”, četvrti je najveći akcionar NIS. Njegov paket akcija vredi više od 31 milion dinara.

Posebno aktivan kupac je hrvatski investicioni fond „ZB invest”, koji je na Beogradsku berzu stigao pre četiri godine. Ovaj fond, u vlasništvu „Zagrebačke banke”, akcije NIS kupovao je u tranšama. Tako je u ponedeljak, 27. septembra, njegov paket deonica vredeo 14,2 miliona dinara. Dva dana posle dokupio je deonica za još desetak miliona dinara, a dan posle za dodatnih milion. Sa 0,03 odsto akcija postao je peti najveći akcionar naftne kompanije.

Na pitanje da li akcije kupuju da bi ih prodali „Gaspromnjeftu” do februara, nisu želeli da odgovore.

- Politika kompanije je da ne komentarišemo - kratko su izjavili za „Blic”.
Jedan od deset vodećih akcionara NIS-a (na devetom mestu) je Miodrag Kostić Kole, vlasnik brokerske kuće „M&V Investments”. U ovoj kompaniji, čiji paket u NIS-u vredi sedam miliona dinara, kažu da Kostić ima vlasništvo u brokerskoj kući, ali da se on operativno ne bavi njenim svakodnevnim poslovanjem.

Akcije NIS će dobiti pravu vrednost posle završetka modernizacije Rafinerije, kažu u toj kompaniji

- U akcijama NIS-a vidimo dobar potencijal za trgovanje, a cilj i jeste zarada. Trenutno je zbog velike ponude na berzi došlo do pada cene deonice. Tako se otvorila mogućnost za prinos od nekoliko procenata u momentu kada „Gaspromnjeft” bude objavio ponudu za preuzimanje po ugovorenoj ceni - objašnjava generalna direktorka „M&V Investmentsa” Jasmina Bjelić.

Nesporno je, dakle, da trgovanje akcijama Naftne industrije postaje sve interesantnije, posebno ako se investitori vode pametnom strategijom, tvrde brokeri.

- Sa malo lukavstva akciju je moguće održavati na trenutnom, atraktivnom nivou. Kada bi veliki investitor u jednom danu sunuo sav raspoloživ novac, tražnja bi podigla cenu ili zaustavila pad. Zato se u ovom slučaju više isplati trgovanje u tranšama - kaže naš sagovornik dobro upoznat sa trgovanjem na Beogradskoj berzi.

Dodaje i to da ovakvo trgovanje ne treba isključivo da znači da investitor želi da kontroliše cenu, već da je trgovina u tranšama nužna jer mu tako i pristiže novac od klijenata. U NIS-u se sastaju i sa investitorima i sa akcionarima, a zainteresovanost za deonice objašnjavaju procenom vrednosti kompanije.

- Svaka kupovina akcija je procena investitora da će ostvariti prinos na uložen novac bilo kroz rast cene akcije ili kroz isplatu dividende - kažu u NIS-u za „Blic”.
Ističu i da danas na vrednost akcija najviše utiču gubici iz prethodnih godina, ali i tekući negativni finansijski rezultati koji su posledica loših makroekonomskih uslova.

- Akcije NIS će dobiti pravu vrednost posle završetka modernizacije Rafinerije u Pančevu i širenja kompanije na tržištu. Radovi na modernizaciji prerađivačkog kompleksa teku u skladu s planom, a rok završetka je kraj 2012. - kažu u ovoj kompaniji.

Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, odbacuje mogućnost da se i država ovajdi na akcijama.

- Država se ne ponaša kao privatni investitor na berzi, a imamo i plan po kome trošimo sredstva iz budžeta - kaže Ilić za „Blic”. 

Izvor: www.blic.rs

"Zahtev sindikata da najniža penzija ne sme biti niža od 25 odsto prosečne zarade nije saglasna sa realnošću jer već sada iznosi 32 odsto proseka primanja u Srbiji", kaže ona.

Ona je podsetila da sada najniža penzija u osiguranju zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 11.088 dinara, što je oko 32 odsto prosečne zarade za juli 2010. godine.

Procenjuje se, kako je dodala Todorovićeva, da će se taj odnos najniže penzije i prosečne zarade zadržati do kraja 2010. godine.

"Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predloženo je jednokratno podizanje najnižeg iznosa penzije, koja će se nadalje uskladjivati kao i ostale penzije", istakla je Todorović.

Procenjeno je, kako je navela, da će jednokratnim podizanjem najniže penzije njeno učesće u prosečnoj zaradi u 2011. godini iznositi oko 33,5 odsto.

"S obzirom da je predloženo uskladjivanje penzija i zarada u javnom sektoru prema istoj formuli, odnos najnižeg iznosa penzija i prosečne zarade ne bi trebalo da se značajno menja u 2011. i 2012. godini", ocenila je Todorović.

Najniže penzije, kako je istakla, primaju penzionerima sa najmanjim stažom osiguranja i najnižim zaradama u toku celog radnog veka.

Sindikati u Srbiji su zatražili da Vlada Srbije povuče Predlog izmena Zakona o penizijskom i invalidskom osiguranju navodeći da će njima biti ugzožena prava sadašnjih i budućih penzionera i najniža penzija pasti ispod 25 odsto prosečne zarade.

Izvor www.b92.net

Narednih meseci sigurno će biti nastavljeni kontakti i razgovori sa ovom kompanijom, a kako list nezvanično saznaje, moguće je da bi u Srbiji proizvodili LCD televizore.

Toj kompaniji, ako odluči da proizvodi u Srbiji, biće najverovatnije ponuđen odgovarajući paket podsticaja, a u skladu sa politikom Vlade za privlačenje investicija iz oblasti elektronike i informacionih tehnologija.

Srpska delegacija, sa potpredsednikom Vlade Mlađanom Dinkićem na čelu, koja je u višednevnoj poseti Južnoj Koreji juče je posetila i centralu Samsunga.

Izvor www.b92.net

Dokapitalizacija bi mogla da se realizuje pre kraja godine, izjavio je predsednik Izvršnog odbora banke Dragan Jovanović.

"Na taj način biće povećan kreditni potencijal banke kako za građane, tako i za privredu", rekao je Jovanović.

On je naglasio da su IFC i EBRD u Čačanskoj banci videli stabilnu finansijsku instituciju na tržištu Srbije koja je u stanju da se razvija i širi svoju mrežu.

"Tom direktnom stranom investicijom Čačanska banka će dobiti nova, sveža sredstva koja će moći da plasira svojim klijentima. IFC i EBRD će doneti i dve nove kreditne linije, što će obogatiti ponudu Čačanske banke", zaključio je Jovanović.

Izvor www.b92.net