Pokrivenost novčane mase je 384 odsto. Uz devizne rezerve banaka, a koje su na kraju septembra bile 1,2 milijardi evra, ukupne devizne rezerve zemlje bile su 10,7 milijardi evra.

Najveći uticaj na smanjenje deviznih rezervi u septembru je, kako je naveo NBS, imalo izmirenje obaveza prema inostranim kreditorima, 63,5 miliona evra, dok su banke povukle 22,3 miliona evra izdvojenih kod NBS-a po osnovu obavezne devizne rezerve.

Međunarodni monetarni fond je 9. septembra, po osnovu povećane kvote, odobrio Srbiji 45,2 miliona, a značajniji prilivi ostvareni su od kredita Evropske investicione banke i Banke za razvoj, ukupno 14,2 miliona evra.

Devizne rezerve su u septembru po osnovu otkupa deviza većane za pet miliona evra, 700.000 evra manje nego u avgustu.

Trgovina devizama na međubankarskom deviznom tržištu u septembru je bila 496,5 miliona evra, 54,6 miliona evra veća nego u prethodnom mesecu. Od početka 2009. promet u međubankarskoj trgovini devizama bio je 5,2 milijarde evra.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Najviše su poskupeli nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje, 1,2 odsto, a obrazovanje 0,9 odsto. Cene stana, voda, električna energija, gas, odeća i obuća su više 0,6 odsto. Pojeftinile su samo usluge iz oblasti zdravstva, 0,9 odsto.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Indeks potrošačkih cena obračunava se po metodologiji usklađenoj s preporukama za obračun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

"Srpska vlada će imati rok od tri godine da takođe uplati odgovarajući kapaital i na taj nacin zadrži isti iznos akcija,odnosno učešća koje ima u Komercijalnoj banci", rekao je Dinkić na sastanku sa članicama Američke privredne komore u Srbiji (AmĆam).

Na taj način bi se, kako je dodao, "zadržala sadašnja strukturavlasništva, odnosno većinski udeo države".

Kako je pojasnio, visina kapitala koji će Srbija morati da uloži u Komercijalnu banku zavisiće od vremena u kome se izvrši uplata.

"Trenutno nemamo novca za uplatu", rekao je on i dodao da bi, ukoliko bi Srbija odmah dala novac, 90 miliona evra bilo dovoljno da se zadrži isti udeo akcija.

"Kako vreme bude išlo biće potreban veći iznos", kazao je Dinkić, ali nije precizirao o koliko novca se radi.

Prema njegovim rečima, Vlada će u zavisnosti od budžetske situacije odlučiti kada će da uplati svoj deo, pri čemu može da uplaćuje utranšama.

Dokapitalizacijom Komercijalna banka "postaje još jača banka, a trenutno je banka broj dva na srpskom tržištu", rekao je on.

Prema podacima sa Beogradske berze država ima 42,59 odsto kapitala Komercijalne banke, a posredno, preko firmi u njenom vlasništvu, država je vlasnik više od 50 procenata akcija. EBRD je vlasnik 25odsto akcija.

Govoreći o ekonomskoj budućnosti zemlje, Dinkić je istakao da je optimista po pitanju oporavka srpske privrede, ali je naveo da tajoporavak neće biti brz i lak, jer će umnogome zavisiti i od oporavka najvećih svetskih ekonomija, poput Amerike, Nemačke i Italije.

Ponovio je da će naredne godine država smanjiti broj zaposlenih u administraciji i početi reformu javnog sektora, kao i da će do kraja godine, kroz "giljotinu propisa" ukinuti oko 200 nepotrebnih i štetnih procedura, što će doprineti smanjenju administrativnih troškova poslovanja za 25 odsto.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Tokom dvodnevnog skupa, interesovanje za ulaganje u Srbiju ili nabavku proizvoda iz Srbije pokazali su italijanska kompanija za železničku signalizaciju "Ansaldo STS", brazilski proizvođač kompresora "Embraco", holandska hemijska industrija DSM i švajcarska kompanija za visoke tehnologije ABB, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su francuski proizvođač aviona "Bombardier" i jedna nemačka tekstilna kompanija najavile da će među srpskim kompanijama tražiti dobavljače.

Peti Evropski industrijski samit počeo je 12. oktobra i završava se danas, a srpsku privredu i pogodnosti koje Srbija nudi predstavila je SIEPA.

Načelnik sektora za strana ulaganja SIEPA Darko Đukić kazao je da se "u Srbiji dešavaju pozitivni pomaci" i da je "vreme za aktivnu kampanju jer mnoge svetske kompanije krizu koriste za pronalaženje povoljnijih lokacija za proizvodnju".

On je kazao da broj održanih sastanaka svedoči da postoji interensovanje investitora za Srbiju, ističe se u saopštenju SIEPA.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

U saopštenju Vlade se navodi da se ovogodišnji izveštaj koji je šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu Vensan Dežer danas uručio premijeru Srbije, može oceniti kao najpovoljniji do sada.

Dežer je rekao da je Srbija ostvarila značajan napredak na putu ka EU i da će Evropska komisija primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa strane Srbije uzeti u obzir kao dokaz njenog administrativnog kapaciteta da ispunjava obaveze iz ugovornog odnosa.

"Cvetković je istakao da je to dobra vest koja će Srbiji značajno skratiti period nužan za dobijanje statusa kandidata kada se za to steknu uslovi", navodi se u saopštenju.

Cvetković je izrazio očekivanje da će Savet EU doneti pozitivnu odluku o viznoj liberalizaciji za Srbiju budući da je Srbija ispunila sve obaveze iz "mape puta".

Sastanku s Delegacijom Evropske komisije prisustvovali su i potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Kupovinu ovih akcija nastavila je Zagrebačka banka, dok je među većim kupcima u poslednje vreme istakao i ING Luxemburg, pokazuje statistika Centralnog registra za hartije od vrednosti.

Vrednost oba indeksa beogradske berze poslednja dva trgovačka dana raste. Belex15, indeks najlikvidnijih hartija od vrednosti skočio je 0,47 odsto na 820,60 poena dok je opšti, Belexline porastao 0,43 odsto na 1.554,51 poena.

Iz 297 transakcija trgovalo se za 94,69 miliona dinara odnosno za 1,02 miliona evra što je rast prometa od nepunih 43 odsto. U akcije je uloženo 75,52 miliona, u obveznice 19,18 miliona.

Najtrgovanija hartija dana je Aik banka kojom se trgovalo za 48,96 miliona dinara iz obima od čak 16.311 komada što čini 0,2 odsto kapitala banke. Cena niške banke pala je 0,53 odsto na 3.002 dinara. Po prometu slede Agrobanka sa 6,55 miliona dinara i pojeftinjenjem od 1,17 odsto na 10.964 dinara, Komercijalna banka sa prometovanih 3,76 miliona i gubitkom 1,47 odsto na 35.505 dinara, Energoprojekt holding čijim se kacijama trgovalo za 3,27 miliona uz skok od 1,14 odsto na 1.061 dinar i Progres iz Beograda sa prometom od 2,36 miliona uz pad cene od 10,36 odsto na 173 dinara.

Najviše je poskupela deonica Laste, 18,79 odsto na 885 dinara iz obima od samo tri komada. Slede Univerzal banka sa rastom od 8,74 odsto na 9.563 dinara, Fidelinka sa skokom od 6,62 odsto na 419 dinara, Putevi Užice sa rastom od četiri odsto na 1.300 dinara i Simpo sa poskupljenjem od 3,54 odsto čime je ova deonica trgovanje završila na nivou od 556 dinara.

Akcija Progresa je danas najviše izgubila iako se njom solidno trgovalo. Slede prioritetne akcije bez prava glasa sa padom od 7,18 odsto na 2.507 dinara, Jubmes banka sa padom od 4,19 odsto na 20.360 dinara, Vital koji je pojeftinio 2,59 odsto na 1.580 dinara i Komercijalna banka.

Strani investitori uzeli su 45,14 odsto udela u ukupnom prometu, od čega su činili 49,24 odsto u trgovanju akcijama i 29,03 odsto u prometu obveznicama.

Najaktivniji brokeri su Dil broker sa 24,67 odsto udela u prometu i 3,54 odsto udela u broju transakcija, Ilirika Investmenst sa 23,96 odsto učešća u prometu i 1,01 odsto udela u broju transakcija i Hypo Alpe Adria Securities sa 6,37 odsto zastupljenosti u prometu i 6,9 odsto zastupljenosti u broju transakcija.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Zapisi su prodati po godišnjoj kamatnoj stopi od 12,4 odsto, a na naplatu dospevaju 13. oktobra 2010. godine.

Naredna aukcija dvanaestomesečnih državnih hartija od vrednosti je 21. oktobra 2009. godine.

Prodajom državnih zapisa sa rokom dospeća od tri, šest i 12 meseci država je ove godine za budžet prikupila blizu 90 milijardi dinara.

Najveća kamatna stopa po kojoj su prodavani zapisi bila je 16,5 odsto.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)