Odluka o raspisivanju tendera trebalo bi da bude doneta na današnjoj sednici Vlade. Tender će biti objavljen u Fajnenšel tajmsu i predviđaće kao i kod prodaje Mobtela najpre prijavljivanje zainteresovanih kompanija i proveru tehničkih uslova, a nakon toga i licitaciju. Odluka Vlade predviđaće i podelu 15 odsto besplatnih akcija građanima, kao i 6, 4 odsto sadašnjim i bivšim zaposlenima u Telekomu Srbija.

Početna minimalna cena od 1, 4 milijarde evra niža je od prvobitnih očekivanja Vlade, koja je na osnovu preliminarnih procena privatizacionog savetnika - Siti grupe, očekivala najmanje 1,6 milijardi evra. Ipak, nakon okvirne, savetnik je ovih dana završio i konačnu procenu vrednosti Telekoma, koja kaže da nacionalni operater vredi 2,5 milijardi evra, dakle bitno manje od očekivanog. Vlada je ipak rešila da podigne „prag“ za kupce 51 odsto akcija na 1,4 milijardi evra( umesto 1,25 milijardi evra).

Budući kupac Telekoma Srbija dobija i vlasništvo nad Telekomom Srpska i crnogorskim M-telom. Prema ranijim najavama, Vlada Srbije bi trebalo da zadrži tzv. zlatnu akciju, koja će joj omogućavati mešanje(pravo veta) kod donošenja strateški važnih odluka. Među zainteresovanim kupcima, koji su do sada kontaktirali privatizacionog savetnika su Frans telekom, Telekom Austrija, Oraskom i Dojče telekom. Ukoliko neko od njih bude bio spreman da plati barem 1,4 milijardi evra mogao bi već od Nove godine da postane većinski vlasnik.

Zainteresovani
- Frans telekom
- Telekom Austrija
- Oraskom
- Dojče telekom

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Kao prednosti dinarske štednje su utvrđene više kamatne stope i oslobođenje od oporezivanja. Slabosti dinarske štednje su oličene u fluktuacijama kursa u poslednje dve godine.

I pored značajnijeg pada vrednosti dinara u poslednje dve godine u odnosu na evro, dinarska štednja se u dugim rokovima pokazala isplativijom od devizne, najviše zahvaljujući poreskim olakšicama i višim kamatnim stopama. Devizna štednja se pokazala isplativijom samo u kratkim rokovima u poslednje 3 godine, dok je dinarska štednja bila povoljniji izbor i kada su u pitanju kratki rokovi do 2008. godine.

Zaključak koji je izveden na bazi pomenutog istraživanja je da je dinarska štednja osetno isplativija od devizne, ali i da je daleko manje zastupljena u strukturi depozita stanovništva. Kao osnovni razlog tome se navodi strah građana vezan za nekadašnju propast domaće valute i visoke hiperinflacije.

NBS prognozira da će dinarska štednja i u narednom periodu biti isplativija ukoliko ne bude dolazilo do značajnih makroekonomskih poremećaja na domaćem tržištu.

Inace, kamata na štednju u evrima iznosi od 4 do 7% procenata, dok se za štedju u dinarima moze dobiti i do 15% godišnje za oročenja od dve godine.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

On je, na otvaranju poslovnog skupa „Upoznajte kupca”, naveo da Srbija postaje sve atraktivnija destinacija za ulaganja u centralnoj Evropi i da sve više kompanija, zbog smanjenja troškova, dolazi u Srbiju i gradi nove fabrike.

Uz ocenu da Srbija polako izlazi iz krize, Dinkić je rekao da očekuje da do kraja godine rast bruto domaćeg proizvoda bude oko dva odsto, što je bolje od većine zemalja u okruženju ali, prema njegovim rečima, to nije dovoljno i treba još raditi na tome.

On je naveo i da je jedan od najvećih problema - nezaposlenost, polako počela da jenjava i da je u septembru u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo najmanje nezaposlenih u poslednjih godinu i po dana.

Industrijska proizvodnja u prvih osam meseci bila je za pet odsto veća u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Dinkić.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Velika državna preduzeća u Srbiji su tokom 2009. zabeležila negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 7,34 milijarde dinara, što je u poređenju sa prethodnom godinom manje za čak 74,3 odsto.

Železnice Srbije ostvarile su najveći gubitak tokom prošle godine, podaci su iz izveštaja koji je objavila Agencija za privredne registre. Sedmo mesto na listi najvećih gubitnika u konkurenciji svih privrednih društava u Srbiji ovo preduzeće je zauzelo zahvaljujući minusu od 6,21 milijarde dinara.

Na listi 10 firmi sa najlošijim bilansom u 2009. je i TE Obilić koja radi u sklopu EPS-a, a koja je imala gubitak od 2,56 milijardi dinara, dok su Putevi Srbije poslovali sa gubitkom od 1,57 milijardi dinara.

Uz Železnice i Puteve, na listi od 50 najveći gubitnika prošle godine su i Jat Airways sa gubitkom od 0,86 milijardi dinara i GSP Beograd koji je 2009. završio sa minusom od 1,46 milijardi dinara.

Međutim, uprkos tome što je 2009. bila izuzetno teška za poslovanje veliki deo velikih državnih preduzeća je godinu završio u plusu. Među deset najuspešnijih privrednih društava prošle godine na prvom mestu je Telekom sa ostvarenom zaradom od 15,5 milijardi dinara, dok je odmah iz Apatinske pivare na trećem mestu PTT Srbija sa 3,84 milijarde dinara.

Dobitak veći od milijarde dinara zabeležio je i Aerodrom Nikola Tesla (1,7), dok su godinu sa pozitivnim rezultatom (manjim od milijarde dinara) završili Srbijagas, Gradska čistoća, Beograd put, Elektromreža Srbije i Parking servis.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Šoškić je, na četvrtom okruglom stolu sa Vladom Srbije u organizaciji Ekonomist medija grupe, podsetio da će prema dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom plate u javnom sektoru i penzije početkom 2011. godine biti povećane za šestomesečnu inflaciju.

Prema njegovim rečima, tih šest meseci uključuje mesece u kojima su se dogodili jaki poremećaji cena hrane, istakavši da će, što ta korekcija bude veća, inflacija biti dodatno stimulisana kroz rast tražnje.

Šoškić je naglasio da će mere monetarne politike u budućnosti zavisiti i od toga kakav će biti efekat odmrzavanja plata i penzija, od toga da li će neke cene rasti više ili manje i podsetio da sve mere monetarne politike imaju svoju cenu i ako se utiče na smanjenje tražnje, to će imati i efekat na manji rast bruto domaćeg proizvoda.

Što se tiče deviznog kursa, Šoškić je istakao da su njegove promene u fluktuirajućem režimu, kakav ima Srbija, normalne i da nisu male, ali nisu ni velike. On je naveo da je dinar od početka godine oslabio za oko 10 odsto, a od maja do sada slabljenje domaće valute bilo je šest do sedam odsto.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Međutim, po zakonima donetim još dok je ministar privatizacije bio Aleksandar Vlahović, država čak i kada ima svoj paket akcija, nema pravo da se bavi poslovanjem tog preduzeća.

Nikada se nije postavljalo pitanje zašto je donet zakon koji sprečava državu da donosi odluke, a još čudnija stvar koja se dogodila nedavno jeste to da je, kako otkriva “Insajder”, sadašnja Vlada Srbije odlučila da praktično prekrši zakon i preuzme upravljanje nad Energoprojektom.

Uprkos činjenici da država ima najveći pojedinačni paket akcija, po zakonu nije smela da se meša u poslovanje preduzeća svih prethodnih godina. Ministar koji je doneo takav zakon bio je Aleksandar Vlahović.

Vlahović objašnjava da je potrebno da "država ima što je moguće manji upliv u upravljanje privredom jer to nije dobro. Da je to dobro onda se ekonomska tranzicija ne bi ni dešavala”.

Vlada Srbije Mirka Cvetkovića odlučila je po svemu sudeći da prekrši ovaj zakon usvajanjem Zaključka od 17. juna 2010. do kojeg je došla ekipa emisije “Insajder”.

Kako je oko 3 miliona državnih akcija bilo u vlasništvu Akcijskog fonda i PIO fonda, ovim dvema institucijama Vlada je zaključkom preporučila da poklone akcije Republici Srbiji.

Ovo je rešenje kojim je Vlada Srbije prekršila sva pravila, i po prvi put je na ovaj način preuzela upravljanje nekim preduzećem i to zato što je zakon Akcijskom fondu branio da upravlja preduzećima, dok izričita zabrana da Vlada upravlja preduzećem, nije postojala.

“Preporučuje se Upravnom odboru Akcijskog fonda Republike Srbije da donese potrebne odluke kako bi se izvršio prenos bez naknade 22.869.777 akcija ‘Energoprojekt holdinga’... na Republiku Srbiju”, navodi se u Zaključku Vlade Srbije od 17. juna.

Ovakvim preporukama Vlada Srbije je sebi omogućila da praktično upravlja privatnom firmom. Od zaključka Vlade do potpisivanja ugovora o poklonima bez naknade prošlo je samo sedam dana. Posle toga u Upravni odbor postavljen je Dušan Nikezić, savetnik premijera, a u Nadzorni odbor Branislav Zec, zamenik direktora Agencije za privatizaciju. Dušan Nikezić poslao je pisan odgovor na pitanje zašto je Vlada prekršila zakon i preuzela upravljanje i čije interese na ovaj način brani.

U tom smislu Republika Srbija nije preuzela ‘Energoprojekt’, već je iskoristila zakonsko pravo da, kao ubedljivo najveći akcionar, učestvuje u izboru organa upravljanja”, navodi se u odgovoru.

“Vlada se uključila u upravljanje na poziv malih akcionara i zaposlenih, koji su upozorili na ozbiljne finansijske probleme i pad vrednosti akcija, izazvanih neodgovornim ponašanjem prethodnog rukovodstva”, dodaje se u izjavi Nikezića.

Energoprojekt je prema finansijskom izveštaju prošle godine ostvario 21 miliona dinara prihoda i iz godine u godinu beleži rast neto dobiti. Zbog toga se postvalja pitanje čiji sve interesi stoje iza toga da se Vlada angažuje baš oko ovog preduzeća, a ne i za sve ostale koja na primer posluju sa gubitkom a gde država takođe ima svoj paket akcija.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata koja je uvedena kako bi NIS-ove rafinerije u Pančevu i Novom Sadu dobile na vremenu da se modernizuju i počnu da proizvode goriva evropskih standarda, zvanično prestaje da važi 1. januara 2011. godine. Međutim, proteklih meseci je javnost potresala informacija o pregovorima Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica sa NIS-om o dugoročnoj saradnji i nakon ukidanja ove uredbe, a bilo je i predloga davanja pumpi po principu franšiza sa imenom NIS-a. Sve ovo, upućeni su tumačili kao produženje monopola NIS-a na mala vrata. Međutim, kako od dogovora za sada nema ništa, tržišna utakmica i zvanično može da počne. Ali prepreka još ima.

Borisav Takić iz udruženja privatnih benzinskih stanica kaže za „Blic“ da je sada mnogo izvesnija saradnja sa strancima.

- Pokušali smo sve da se dogovorimo sa NIS-om i smatrali smo da je prirodno da NIS bude naš partner. Davali smo im dosta predloga za buduću saradnju, ali nismo dobili adekvatan odgovor. Dali smo im rok do prošlog četvrtka da se izjasne, a oni su nam poslali da popunimo još neki upitnik, i odmah nakon toga smo stupili u kontakt sa drugim stranim kompanijama. Sada je izvesno da ćemo otkupljivati derivate od drugih dobavljača - kaže Takić.

Ipak, ono čime bi privatni naftaši mnogo više morali da se pozabave pred otvaranje tržišta jesu kapaciteti za skladištenje nafte i derivata, što će predstavljati problem za većinu prometnika.

Čini se da je male naftaše prethodnih dana najviše uzbunila priča da će od 1. januara morati da imaju skladišta kapaciteta 250.000 tona, a ne 2.000 tona kao do sada. Za njih bi to, kako tvrde, automatski značilo nemogućnost poslovanja, odnosno ponovo suočavanje sa kupovinom od NIS-a. Za sada se, međutim, čini da je njihova bojazan bila neopravdana jer u Ministarstvu energetike kažu da o ovolikim skladišnim kapacitetima nema ni govora. U ovom ministarstvu takođe negiraju da je takav predlog stigao od strane NIS-a.

Ipak, rezervoari će, ma koliki bili, predstavljati problem za mnoge prometnike, s obzirom na to da rezervoarski prostor za skladištenje nafte i naftnih derivata pored NIS-a ima još i „Lukoil“ i možda još poneki privatnik. Oni koji ne budu imali sopstvena skladišta moraće verovatno i naredne godine, bez obzira na liberalizaciju tržišta, da sarađuju baš sa onim kompanijama koje takve kapacitete imaju.

Kako sada stvari stoje, zbog strogih propisa o skladištenju najgore bi mogli da prođu privatnici koji u vlasništvu imaju mali broj pumpi, s obzirom na to da oni u prethodnom periodu nisu mnogo razmišljali o skladištima i rezervoarima. Ipak, propisi važe za sve, i za one koji imaju 500 i za one koji imaju jednu pumpu, pa se sve opet svodi na pitanje ko će opstati.

Izmenama i dopunama pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe, propisani su strogi uslovi za skladištenje. Skladište za naftu i naftne derivate mora biti ograđen prostor sa rezervoarima. Za skladištenje za promet na veliko mora biti obezbeđen i nesmetan istovar i utovar robe. Na rezervoarima za skladištenje mora biti vidno označena vrsta derivata. Registarski broj rezervoara čija je ispravnost potvrđena od strane nadležne kontrole mora biti sa važećom tabelom zapremine. I merne instalacije za istakanje tečnih goriva moraju imati potvrđenu ispravnost važećim žigom nadležne kontrole mera.
Borisav Takić ističe da bi, eventualno, u redu bilo da skladište treba da ima od pet do deset hiljada tona.

- Kada bude otvoreno tržište, prevoz će morati da se vrši baržama do skladišta, nafta neće moći da se uvozi kamionima ili da se pretače iz vozova. Za sada, međutim, skladišta imaju NIS, „Lukoil“ i neki privatnici. Onaj ko uopšte nema skladišta neće moći da uvozi gorivo - navodi Takić.

Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta“ a. d. ističe da bi oni koji imaju kakva-takva skladišta po otvaranju tržišta trebalo da opstanu i da te uslove ne treba menjati.

- To vodi ka većoj konkurenciji, a samim tim i ka nižoj ceni. Sada je obavezno imati skladište za 2.000 tona goriva i to je u redu - navodi Atanacković.

Ipak, ono što će za same vozače biti važno, kada se otvori tržište, jeste da će oni imati veći izbor i niže cene derivata od sadašnjih. Prema uredbi koja će biti na snazi još tri meseca, a koja je pre nekoliko meseci korigovana, cena se menja na 30 dana kada procenat promene cene nafte na svetskim berzama dostigne 3,5 odsto. Ovakva pravila uticala su na to da se cene u maloprodaji kod nas nisu menjale još od maja, dok je za to vreme cena nafte oscilirala od 70 do 80 dolara za barel. Od nove godine, međutim, vozači pored nižih cena mogu da očekuju i njihovu mnogo češću promenu, raznolikost od pumpe do pumpe, ali i bolji kvalitet derivata.
 

Učešće na tržištu NIS - 480 pumpi Lukoil - 180 pumpi OMV - 60 pumpi MOL - 33 pumpi Udruženje privatnika - oko 500 pumpi Izvor: Sajtovi kompanija

Šta donosi slobodan uvoz - niže cene - veća konkurencija - kvalitetnije gorivo - češće promene cena

 

Strogo i sa uvozom TNG-a
Kada je skladištenje tečnog naftnog gasa u pitanju, pored uslova propisanih za skladištenje zapaljivih tečnosti uvoznici moraju da obezbede i rezervoare minimalne zapremine od 1.000 kubnih metara za skladištenje i pretakanje ovog energenta.
Na rezervoarima mora da bude vidno označeno da je uskladišten tečni-naftni gas, registarski broj rezervoara, čiju je ispravnost potvrdila nadležna kontrola mera važećom tabelom zapremine.

Izvor: www.blic.rs (Zatvori)

Ako se usled prilično visoke početne cene, relativno loših poslovnih rezultata kompanije, kao i velike ponude akcija NIS i nije očekivao rast cene ove akcije, izostanak značajnije aktivnosti svakako ne deluje ohrabrujuće, kako na investitore, tako i na samu Berzu. Naime, iako se više od jedne petine septembarskog prometa na Beogradskoj berzi odnosilo na akcije NIS, ukupan promet od oko 13 miliona evra veoma je skroman, i u apsolutnom i u relativnom smislu. Već sada se čini da celokupni berzanski promet u 2010. godini ne samo da neće dostići prošlogodišnji nivo, već će biti daleko najniži u poslednjih desetak godina.

Dešavanja na svetskim berzama karakteriše visoka volatilnost. Septembarski rast indeksa je ne samo nadoknadio pad iz avgusta, već i promovisao treći kvartal kao najuspešniji u ovoj godini. Ipak, i pored rasta, ključna pitanja: da li je oporavak svetske privrede održiv i ireverzibilan, šta će se desiti kad Vlade obustave pakete pomoći, da li nam preti bauk inflacije isl, i dalje ostaju bez jasnog i nedvosmislenog odgovora i sve dok bude tako značajnije oscilacije su očekivane.

Period pred nama donosi neizvesnost na koju, sudeći po novom "zelenom" Belexsentimentu, domaći investitori gledaju sa optimizmom. Stare boljke, poput male dubine tržišta, kao i visoke oscilacije dnevnih cena, i dalje će biti sastavni deo svakodnevnice Beogradske Berze. Za suštinski oporavak i rast uz veće promete biće potreban jak komplement "NISovom berzanskom gorivu", bilo kroz pojavu novih kvalitetnih hartija (poput akcija Telekoma), bilo kroz pojavu novih investitora.

Aleksandar Štajner
Portfolio analitičar Delta Generali Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom

Napomena: Vrednost BELEXsentimenta za tekući mesec analizira portfolio menadžer koji je u prethodnom mesecu imao najprecizniju procenu kretanja tržišta Beogradske berze

Izvor: www.belex.rs

(Zatvori)