Ukoliko stanje i vrednost srpske privrede posmatramo prateći kretanje berzanskog indeksa najlikvidnijih akcija Belex15,situacija jeznatno lošija nego u oktobru 2005. godine, kad je startna vrednost tog berzanskog pokazatelja bila 1.000 poena. Imajući u vidu da je prošlu sedmicu taj najvažniji berzanski indeks završio sa 806,19 poena, tržišna vrednost 15 kompanija čijim se akcijama najčešće trguje za petinu je niža nego pre četiri godine, kaže jedan od najboljih domaćih poznavalaca berzanskog trgovanja Branislav Jorgić, vlasnik prve privatne brokerske kuće osnovane u Srbiji .

Često se čuje da Beogradska berza, na kojoj se stalno, ili periodično promeću akcije više od 300 od uključenih 1.800 privatizovanih kompanija, ne odražava stanje u ekonomiji Srbije. Jorgić u izjavi za „Politiku” naglašava da ukoliko je to tačno, postavlja se pitanje zašto, posle devet godina aktuelnih tranzicionih promena, još ne postoji instrument koji će na javan i tržišno utemeljen način meriti vrednost naše privrede.

–Ukoliko Berza ili indeks Belex15, kao jedinica mere, nisu relevantni, znači da zvaničnici na makro ili mikro nivou, prema svojim potrebama, mogu govoriti o uspehu svoje ekonomske politike, ili neuspehu ekonomskih mera svog protivnika, bez njihove nezavisne tržišne verifikacije – naglašava Jorgić. – Berza, čija je kriza počela godinu dana pre svetske, što svedoči da su prvobitni razlozi za to u domaćoj privredi i merama ekonomske politike, ove godine je doživela najveći sunovrat u martu kad je indeks najlikvidnijih akcija pao na 347,46 poena. Oporavak koji je usledio je skokovit i daleko je od pravog.

Po njegovom uverenju, pravi oporavak tržišta kapitala teško je očekivati dokle god se na na berzi ne pojave hartije najatraktivnijih emitenata, poput NIS-a, EPS-a, Telekoma, Galenike, JAT-a, koje bi privukle domaće, ali i strane ulagače.

To mogu da budu obećane besplatne akcije građanima, akcije iz dokapitalizacije, ili obveznice javnih preduzeća, čijom prodajom bi se obezbedilo finansiranje razvojnih projekata bez promene vlasničke strukture.

– To što se, za razliku od zemalja u okruženju, u Srbiji izbegavaju berzanski izvori finansiranja sadašnjih javnih preduzeća, na indirektan način svedoči da još ne postoji dugoročna strategija države u pogledu njihove sudbine – smatra Jorgić. – Još nije dovoljno jasno ni kako će se deliti obećane besplatne akcije građanima. Prema važećoj regulativi, akcije državnih preduzeća koje se stiču bez naknade, dobijaju se kao pojedinačne akcije. Imajući u vidu da se radi o 4,8 miliona građana, postoji određena nedoumica da li bi moglo da dođe do zagušenja u obradi tako velikog broja.Slična nedoumica je postojala 2002. godineprilikom regulisanja obaveze države po staroj deviznoj štednji.

Postoje mišljenja da bi možda bilo bolje da su akcije unete u određeni fond, a da su građani dobili udele (investicione jedinice) u tom fondu. To bi tehnički bilo jednostavnije, ali se postavlja pitanje ko bi upravljao i na koji rok tim fondom.

Ako bi tim fondom upravljala država, nameće se pitanje da li se onda privatizacija javnih preduzeća desila ili je došlo samo do „promene odela”, kaže Branislav Jorgić.

(Zatvori)

"Očekuje se da u 2010. godini imamo rast od 1,5 odsto, ali pravi oporavak sledi od 2011. godine. Vlada Srbije ozbiljno rešava ekonomske probleme kako bi poboljšala investicionu klimu u zemlji", rekao je Cvetković otvarajući danas 9. ekonomski samit Srbije u hotelu Hajat.

Premijer je rekao da se vlada ozbiljno bavi ekonomijom u smislu poboljšanja privrednog ambijenta i pozvao sve one koji se još dvoume da investiraju u Srbiju.

On je naveo da privreda Srbije poslednjih meseci pokazuje dobre signale i da se oporavlja. Premijer je podsetio prisutne da trenutno u Beogradu boravi Misija MMF i da se razgovara o trećoj temi - održiva ekonomska i fiskalna politika na srednji rok.

" Mislim da se nalazimo na dobrom putu i da te probleme razrešimo", rekao je on.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Na drugom mjestu izvozne liste bila je električna energija sa 21 milionom dolara, treći po vrednosti izvoza su toplo valjani proizvodi sa 20 miliona dolara, a slede maline sa 17 miliona dolara.
Na izvoznoj listi sledeće su hula hop čarape sa izvozom od 16 miliona dolara, koliko otpada i na nove spoljne gume za putničke automobile, a iza su toplo valjani proizvodi sa 14 miliona dolara. Izvoz kukuruza bio je vredan 13 miliona dolara, prevučeni valjani proizvodi se nalaze i na devetom mestu sa izvozom od 12 miliona dolara, koliko otpada i na ploče i limove od bakra.

Na drugom mestu uvozne liste za septembar je plinsko ulje sa 32 miliona dolara, lekovi za maloprodaju sa 29 miliona dolara su na trećem mestu, dok je uvoz putničkih automobila bio 25 miliona dolara. Na uvoz prirodnog gasa utrošeno je 24 miliona dolara, slede motorna vozila za prevoz osoba – autobusi i minibusi, sa 23 miliona dolara, dok je za uvoz metalurškog koksa potrošeno 18 miliona dolara, a za rafinisani bakar 14 miliona dolara.

Na devetom mestu je obuća sa kožnim đonom sa uvozom od 12 miliona dolara, a poslednji na ovoj listi su aparati za žične sisteme sa nosećom strujom sa 11 miliona dolara.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Zakon o zaštiti konkurencije čija je primena počela u nedelju takodje će doprineti ostvarivanju onog što Srbiji mora da bude cilj, a to je preuzimanje privrednog i ukupnog ekonomskog liderstva u regionu Zapadnog Balkana, kazao je Milosavljević.

Milosavljević je kazao da od primene tog zakona očekuje ista pravila igre "kao i u svakoj normalnoj zemlji Evrope ili sveta", odnosno da institucija koja se bavi sprovođenjem tog zakona ima operativnu moć da kažnjava prekršioce, da se brzina delovanja poveća, kao i da se obezbedi njegova ravnopravna primena prema svima.

Milosavljević je kazao i da će velikim investitorima, zahvaljujući ovom zakonu, biti stavljeno do znanja da je Srbija zemlja razvijene tržišne privrede.

Milosavljević je tom prilikom podsetio i da će za oko tri nedelje u Srbiji biti otvoren prvi novi objekat austrijskog trgovinskog lanca "Kika" koji ima program "sve za kuću" i najavio širenje njegove prodajne mreže na teritoriji Srbije u narednim godinama.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Neke dosadašnje procene pojedinih ministara u vladi bile su jednostavno pogrešne, jer su prerano interpretirani neki prethodni indikatori u kretanju industrijske proizvodnje", rekao je on za novi broj mesečnika Ekonometar, koji će izaći u utorak 3. novembra.

Prema rečima Živkovića, relativan uticaj na rast industrijske proizvodnje, prerađivačke industrije i izvoza imalo je paljenje obe visoke peći u Smederevu i opravak reciklaže, dok, kako je istakao, "sve ostalo stoji tamo gde je i bilo".

On je napomenuo da je paljenje visokih peći u železari Ju-Es stil u Smederevu učinjeno zato što se dogodila havarija u železari te kompanije u Košicama, a ne što su se stvari u svetu bitnije promenile kad je reč o tržištu čelika.

Na pitanje kako vidi srpsku ekonomiju u 2010. godini, Živković je istakao da je previše nepoznanica da bi se dala iole ozbiljnija procena", ali da bio bio zadovoljan da ne bude gora od 2009. godine.
"Ne zna se ni orijentaciono koliki će biti prihod od privatizacije, a ni priliv novih kredita. I što je još važnije, ne zna se kad će konjunktura na svetskom tržištu krenuti uzlaznom putanjom, što bi povuklo domaću proizvodnju i izvoz", rekao je on.

Živković je ocenio da bi srpski zvančnici trebalo da vode računa o tome da novo zaduživanje države ima smisla ako se novac koristi u izgradnji infrastrukture.

"Zaduživanje radi pokrivanja budžetskog deficita i davanja raznoraznih subvencija, koje se svakog dana izmišljaju, ne vidim kao dobro rešenje. Politički je korisno na kratak rok, ali je na dugi rok vrlo opasno", rekao je član Ekonomskog saveta premijera Srbije.

Prema rečima Živkovića, takvo zaduživanje bi moglo vrlo brzo da dovede učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) "prema kritičnim vrednostima, tim pre što se najavljuju novi krediti".

Javni dug Srbije još je znatno ispod kritične vrednosti jer je, kako je rekao, njegovo učešće u BDP ispod 30 odsto.
"Prema Mastrihtskom sporazumu, granica ispod koje se javni dug države tretira kao optimalni je 60 odsto. Međutim, pošto je kod nas taj nivo tolerancije niži bilo bi mudro da se kao maksimalna moguća granica postavi 40 odsto, a ne 60 odsto", rekao je Živković.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

– Podrška koju je „Simpo” dobio od kompanije „Ikea” od velikog je značaja za razvoj i unapređenje konkurentnosti domaće industrije nameštaja. Ovom linijom bićemo u prilici da primenimo neka od najboljih svetskih rešenja u proizvodnji nameštaja i izađemo u susret sve dinamičnijem tržištu nameštaja. Investicija „Ikee” posebno je važna s obzirom na planove „Simpa” o većem prisustvu na međunarodnom tržištu – kaže Disić i dodaje da su se „Simpo” i „Ikea” dogovorili o novim isporukama sofa u prodajne objekte švedske kompanije na nekoliko tržišta EU, počevši od narednog meseca.

Disić je rekao da su ova investicija i dogovor jasni pokazatelj posvećenosti švedske kompanije i njene ključne uloge u razvoju srpske industrije nameštaja.

Inače, „Ikea” i „Simpo” su ove godine potpisali ugovor o izvozu „Simpovih” sofa u prodajne objekte te švedske kompanije u Rusiji, vredan 5,5 miliona evra. U toku su pregovori o produženju ovog ugovora za narednih tri do pet godina. Takođe, dogovorena je isporuka „Simpovih” sofa na tržišta Italije, Španije i Portugala u vrednosti od 1,5 miliona evra.

– Od velike je važnosti za „Simpo” da traju pregovori o nastavku saradnje sa ovom švedskom kompanijom o proizvodnji i isporuci dečjih krevetića, dušeka, stolova i stolica – kaže direktor Disić.

A. Davinić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Brendovi, grupisani u 16 kategorija biće vrednovani na osnovu rezultata poslovanja, istraživanja stavova potrošača i poslovnih partnera i ocena članova žirija.

Biće organizovano onlajn-glasanje potrošača, čime se smanjuje mogućnost uticaja nekog člana komisije na izbor najboljih srpskih brendova, rekao je Milosavljević.

"Glasanje će ujedno biti i istraživanje javnog mnjenja o pozicioniranosti domaćih brendova, prisutnosti najvećih svetskih brendova i o potrebama potrošača", rekao je Milosavljević.

Akciju organizuje Ministarstvo za trgovinu u saradnji s dnevnikom Pregled i Privrednom komorom Srbije.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

U ekonomskoj 2008/2009. godini izvezeno je 1,460 miliona tona kukuruza, čime je postignut rekord otkako se taj posao statistički evidentira. A to je činjeno još u Kraljevini SHS. Poređenja radi, bolji izvozni rezultati s prodajom od 1,3 miliona tona ostvareni su u ekonomskoj 2005/2006. godini, a pre toga daleke 1925. godine, kada je na stranim tržištima prodato 1,030 miliona tona.

Ovim izvozom, koji se statistički prati u ekonomskoj godini, od 1. oktobra 2008. do 1. oktobra 2009. godine, zarađeno je 160 miliona evra, što žuto zlato čini najboljim agrarnim proizvodom.

– S ovim izvoznim rezultatima uključili smo se među prvih deset svetskih izvoznika. Prvi smo među zemljama CEFTA, a šesti u Evropi – kaže Vukosav Saković, direktor Fonda za žita. – Dve trećine izvezeno je preko dunavskih luka, a najviše je prodato Portugalu, Španiji, Italiji, Grčkoji Kipru. Ostatak u zemljama u okruženju.

I pored rekordnog izvoza, novi rod koji se procenjuje na 6,3–6,5 miliona tona „gura” se u ambarima s popriličnim zalihama od 1,3 miliona tona. Veliki izvoz uz velike zalihe nesumnjivo ukazuje da jednoj drugoj oblasti agrara – stočarstvu ne cvetaju ruže i da je i proizvodnja i potrošnja mala.

Direktor Fonda za žita kaže da su prilike na svetskom tržištu ove žitarice takve da je sasvim izvesno da će se ovako dobri izvozni rezultati nastaviti. „Postoji blagi optimizam da bi izvozne cene mogle i da porastu.”

Za razliku od kukuruza, izvoznici pšenice nemaju čime da se pohvale.

– Tržište pšenice je blokirano, cena je dodatno pala, a ništa nije urađeno da se situacija popravi. U žetvi pšenicu su ratari mogli da prodaju za oko devet dinara po kilogramu, a ovih dana cena joj je svega 8,4 do 8,6 dinara. Tražnja je mala, a niko od kupaca ne kupuje više nego što mu kratkoročno treba, jer znaju da će uvek tu robu moći da kupe i po nižoj ceni – objašnjava Saković.

Po njegovim rečima, cenu pšenice naviše može eventualno da pogura slaba setva, koja inače kasni, ili ukoliko cene na svetskom tržištu porastu, za šta za sada nema nagoveštaja.

J. Rabrenović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)