Tim američkih naučnika sa Univerziteta „Berkli“ u Kaliforniji, predvođen profesorom Džekom Galantom, sada tvrdi da je načinio važan korak u pravcu izrade uređaja koji bi mogao da „čita“ živi mozak, odnosno, svesno iskustvo i percepciju druge osobe. Ovaj napredak je postignut zahvaljujući prodoru u izučavanju aktivnosti mozga, i to konkretno onog njegovog dela zaduženog za vizuelno opažanje. Različiti delovi centra za vid, smeštenog u zadnjem delu mozga, obrađuju različite karakteristike posmatranih prizora. Prilikom posmatranja karakteristika kao što su ivice, uglovi i krivine angažuju se niži delovi centra za vid, dok se prilikom posmatranja vrlo složenih prizora, kao što je ljudsko lice, aktiviraju njegovi viši delovi, pa se tako praćenjem moždane aktivnosti može prilično dobro ustanoviti šta ispitivani subjekt gleda. Na uzorku od 120 slika, istraživački tim sliku koju subjekt posmatra pogađa sa preciznošću od 90 posto.
Ovaj pristup dešifrovanju moždanih signala predstavlja pravi proboj u razumevanju načina na koji mozak kodira informacije. To razumevanje je omogućilo kompjutersku simulaciju ovog koda, što bi u budućnosti moglo da se iskoristi za praćenje mentalnih procesa kao što je pažnja, a možda bi čak moglo da omogući i pristup vizuelnom sadržaju snova i imaginacije.
„Trenutno nije poznato da li se procesi kao što su sanjanje i maštanje u mozgu ostvaruju na način koji funkcioniše slično spoljnom opažanju. Ako je tako, tehnike razvijene u našem ispitivanju mogle bi se direktno upotrebiti za proučavanje mašte i snova“, kaže Galant.
Uređaji za dekodiranje moždane aktivnosti mogli bi, pored očigledne - policijske, imati i brojne druge primene, recimo kao pomoć u postavljanju dijagnoze, u proceni delovanja medicinskih terapija i u izradi kompjuterizovanih srčanih i neuroloških proteza. (Zatvori)

Ovaj 77-godišnji Amerikanac uspeo je da pretekne svog dugogodišnjeg partnera za bridž i nedostižnog Bila Gejtsa, koji je tokom 13 godina vladao listom svetskih milijardera magazina „Forbs.“ Bafet, i pored bogatstva procenjenog na neverovatnih 62 milijarde dolara, važi sa skromnog i štedljivog čoveka koji je poznat kao „mudrac iz Omahe“.
Bogatstvo šefa kompanije „Berkšir hetevej“ samo je tokom protekle godine poraslo za 10 milijardi dolara, a za njim danas kaska drugi na listi najbogatijih Karlos Slim Helua, meksički tajkun u oblasti telekomunikacija, sa 60 milijardi dolara. Osnivač „Majkrosofta“ se tako „otkotrljao“ na treće mesto, sa 58 milijardi dolara.
Bafet je u junu 2006. najavio da će u dobrotvorne svrhe dati 85 odsto svoje imovine, namenivši je Fondaciji Bila i Melinde Gejts i raspodelivši je na još četiri porodične humanitarne fondacije. Gejts je, inače, član odbora direktora kompanije „Berkšir hetevej“.
Mudri biznismen je rođen 1930. u Omahi, država Nebraska. Njegov otac, koji je radio na berzi i bio član Kongresa SAD, vaspitao je Bafeta da od malih nogu sam zarađuje džeparac. Sa 16 godina je sa drugarom za 25 dolara kupio stari fliper aparat, koji je postavio u jednom frizerskom salonu. Njih dvojica su za samo nekoliko meseci posedovali tri flipera u različitim salonima. Nikada mu nije ponestajalo ideja.
Studirao je u Nebraski, a magistrirao je ekonomiju na Kolumbija univerzitetu, kod Bendžamina Grahama, tada najvećeg stručnjaka za investiranje. Upravo tada je naučio kako da „lovi“ potcenjene akcije. U rodnu Omahu se vratio 1957. i počeo da se bavi berzanskim akcijama, ulažući novac u akcije potcenjenih kompanija koje bi na dugoročnom planu trebalo da rastu, što je teži, ali ispostavilo se, bolji put. Krajem šezdesetih godina prošlog veka akcije koje je kupovao „Mudrac iz Omahe“ vredele su gotovo trideset odsto više.
Jedna od njegovih prvih investicija bio je „Ameriken ekspres“, a 1985. je kupio fabriku tekstila „Berkšir hetevej“. On je kasnije prestao sa proizvodnjom tekstila, ali je zadržao ime koje je postalo naziv njegovih investicionih fondova. „Berkšir hetevej“ je 2003. posedovao oko četrdeset kompanija u kojima je radilo 150.000 ljudi. On danas ima i akcije u „Žiletu“ i brojnim osiguravajućim društvima.
Bafet i danas živi u Omahi, u kući koju je kupio još davne 1958. za 31.500 dolara, a ona danas vredi 700.000 dolara. Živi od skromne plate svog „Berkšir heteveja“, koja je 2006. iznosila 100.000 dolara. On se 1952. oženio sa Suzan Tompson, sa kojom ima troje dece: Suzi, Havarda i Pitera. Godine 1977. par je počeo da živi odvojeno, iako su ostali u braku do 2004. Njegova kći Suzi je po ugledu na oca humanitarni radnik u Omahi.
Najbogatiji čovek na svetu se na svoj 76. rođendan oženio dugogodišnjom saputnicom Astrid Menks, koja je sa njim živela od kako se rastao od prve supruge. Interesantno je da ga je sa Astrid upoznala upravo njegova prva supruga i da su njih troje dugo godina bili bliski prijatelji.
Bafet je strastveni igrač bridža, u kojem uživa u proseku 12 sati nedeljno. Obožava da jede biftek u jednom starom restoranu u Omahi uz omiljenu „koka-kolu“, koju pije po pet limenki na dan. Do skora je vozio „linkoln“, a sada vozi „kadilak.“
Koliko je skroman, govori podatak iz 2006, kada su mediji pisali da Bafet nema mobilni telefon, kao ni kompjuter u svojoj kancelariji. On je priznao da je tek nedavno sebi kupio mobilni telefon. (Zatvori)

Tošiba je u četvrtak objavila da je njena nova fabrika nuklearne energije otvorena prošlog meseca u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i da je spremna za marketing i promociju novih nuklearnih pogona za proizvodnju tople vode. (Zatvori)