Osmi put za redom, novembar će na domaćem tržištu kapitala biti obeležen međunarodnom Konferencijom Beogradske berze, na kojoj se očekuje učešće preko 200 domaćih i stranih stručnjaka iz oblasti berzanskog poslovanja, brokera, menadžera fondova, bankara, analitičara i drugih stručnjaka.

Rad Konferencije biće organizovan u pet panela, a u svakom od panela plenarnoj diskusiji će prethoditi izlaganja renomiranih, mahom međunarodnih stručnjaka iz predmetnih oblasti. Pored ostalih, uvodna izlaganja na panelima imaće i predstavnik Svetske banke, FINRA-e (regulatorna institucija finansijskog tržišta u SAD), Raiffeisen Centrobanke, Reutersa, Evropske klimatske berze, USAID-a, bečke i istanbulske berze, vodećih evropskih energetskih berzi, itd. Za učesnike Konferencije čija je profesionalna orijentacija usmerena ka kreiranju i trgovanju strukturisanim proizvodima, biće organizovana i Radionica na temu: »Praktični uvid u trgovanje strukturiranim derivatima«, na kojoj će svoja znanja o ovoj oblasti preneti stručnjaci iz vodećih evropskih institucija.

U prvom panelu, pod nazivom »Makroekonomske perspektive za 2010. godinu« prevashodno će biti razmatrane promene do kojih je došlo kao posledica finansijske i globalne ekonomske krize. Biće reči o rezistentnosti finansijskih sistema na krizu, u zavisnosti od toga da li su isti zasnovani na bankama ili na tržištu kapitala, promenama u kretanju kamatnih stopa i međusobnoj povezanosti kretanja u realnom sektoru, industriji, političkom okruženju i drugim faktorima koji mogu uticati na istočno-evropska tržišta kapitala.

Dešavanja u prethodnom periodu dovela su i do promene pogleda na odnose preduzeća sa njihovim akcionarima, investitorima i svim drugim zainteresovanim interesnim grupama. U tom smislu, u centar pažnje došao je kvalitetniji »Korporativni IR – Investor relations«, tema drugog panela na Konferenciji berze. Način na koji se vrednuje direktan kontakt između menadžmenta preduzeća i investitora, nastupanje na roadshow prezentacijama kao i postavljanje internet stranica kompanije posebno namenjenih investitorima biće predstavljeni u ovom panelu sa aspekta investitora i stručnjaka koji se bave analizom odnosa sa investitorima.

Uvek aktuelna tema »Manipulacija – krivotvorenje tržišta« biće diskutovana u okviru trećeg panela Konferencije, sa posebnim osvrtom na značaj najnovijih tehničkih dostignuća u ovom polju, ali i zabeleženih primera manipulacija na razvijenim tržištima, na koja nisu imuna ni tržišta u razvoju. Očuvanje integriteta tržišta, etički standardi u odnosu prema klijentima, efikasnost lokalne jurisdikcije takođe će biti neke od tema koje će predstaviti učesnici ovog panela.

Neposredno pre trećeg panela, učesnici Konferencije imaće priliku da čuju i predavanje na temu »Klimatske promene i tržišta« - koje će se baviti odnosom između biznisa i ekologije, u kontekstu trgovanja emisijama ugljen dioksida. Nešto kasnije, u okviruu četvrtog panela, pod nazivom »Tržišta energije - mogućnosti i iskustva«, biće predstavljena dosadašnja iskustva energetskih tržišta u zapadnoj Evropi, prednosti regionalnih tržišta, uključivanja u panevropsko tržište i istovremeni osvrt na trgovački, ali i ukupni ekonomski i energetski značaj ove oblasti. Na taj način, ovogodišnja Konferencija Beogradske berze, biće proširena temama koje se ne odnose direktno i jedino na tržište kapitala već i šire, na tržišta koja su danas sve zastupljenija na svetskoj privrednoj mapi.

Finalni, peti panel govoriće o »Tehnikama unapređenja likvidnosti«, i u okviru njih o ulozi pojedinih tržišnih učesnika, kao što su market mejkeri i specijalisti, ali i značaju zajedničkog nastupa kompanija i tržišta prema investitorima, povećanju transparentnosti, značaju listiranja kvalitetnih hartija na „prime“ segmente tržišta, većem aktiviranju lokalnih penzionih i osiguravajućih kompanija i uvođenje derivata, što sve zajedno može doprineti unapređenju likvidnosti tržišta, ali i poboljšanju njegove efikasnosti.

Posebno interesantna oblast za preduzeća čijim se akcijama trguje, ali i sve one koji su zainteresovani za korporativnu odgovornost akcionarskih društava, biće predstavljena u okviru prezentacije IFC-a: »Scorecard – unapređenje prakse korporativnog upravljanja«. „Scorecard“, predstavlja svojevrsni alat za vrednovanje nivoa korporativnog upravljanja u kompanijama i omogućava da na jednostavan i ekonomičan način preduzeća sagledaju značajnija pitanja korporativnog upravlja i izvrše uporedne analize i istraživanja sopstvenih performansi. Scorecard korporativnog upravljanja u Srbiji baziran je na principima i preporukama korporativnog upravljanja inkorporiranim u nacionalno zakonodavstvo i kodekse korporativnog upravljanja Srbije. Po svojoj strukturi „scorecard“ predstavlja upitnik čija su pitanja sistematizovana u poglavljima koja odražavaju osnovne principe dobrog korporativnog upravljanja.

Više informacija o dolazećoj Konferenciji Berze možete pogledati na internet stranici: http://www.belex.rs/k08/index.htm.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Cilje ove mere je da se poboljša dinarska likvidnost banaka, saopštila je NBS i navodi da bi primenom te odluke banke trebalo da izdvoje oko 153,4 miliona evra obavezne rezerve i da zauzvrat povuku oko 14,5 milijardi dinara dodatne dinarske likvidnosti.

Izmenama Odluke o posebnim merama podrške finansijskoj stabilnosti zemlje banakama je omogućeno da 20 odsto dinarske protivvrednosti obračunate obavezne rezerve u evrima uključuju u obračunatu dinarsku obaveznu rezervu i izdvajaju je u dinarima, umesto 25 odsto, kako je propisano važećom odlukom.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić kaže da bi bilo najbolje da banke povećanu dinarsku likvidnost, na osnovu promene strukture obavezne rezerve, iskoriste za odobravanaje kredita ili kupovinu državnih zapisa.

Jelašić dodao da su tada banke imale problem devizne likvidnosti zbog povlačenja štednje usled globalne finansijske krize, pa je NBS bankama iz njihovih obaveznih rezervi vratila 600 do 700 miliona evra, a za uzvrat povukla dinare u istoj protivvrednosti.

Vraćanjem devizne štednje u banke stekli su se uslovi, prema rečima Jelašića, da se sada iz banaka povuku devize, a njima vrate dinari, čime se jačaju devizne rezerve zemlje i dinarska likvidnost banaka.

Višak dinara banke su u proteklom periodu koristile za kupovinu trezorskih zapisa, što je, kako je ocenio Jelašić, najjeftiniji način finansiranja budžeta, odnosno zaduživanja države.

Trenutno se državni zapisi prodaju po godišnjoj stopi od 11 odsto a referentna stopa po kojoj NBS prodaje svoje hartije od vrednosti je 10 odsto. Monetarni odbor je danas odlučio da ne menja referentnu kamatnu stopu, a Jelašić je rekao da je veća verovatnoća da će ona u narednom periodu biti smanjivana. On je naglasio da će odluka o promeni referentne kamatne stope najviše zavisiti od kretanja cena koje kontroliše država.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Tokom vikenda primenjuje se zvanični srednji kurs od petka od 94,4696 dinara za evro, a od danas, od osam časova, primenjivaće se nova kursna lista centralne banke. NBS je poslednji put intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu 25. februara ove godine da bi sprečila prevelike dnevne promene kursa prema evru i valutama razvijenih zemalja. Od početka godine, centralna banka je iz rezervi prodala 556,4 miliona evra na deviznom tržištu.

Dinar je ove godine bio najjači 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro, a najslabiji 28. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 96,3388 dinara.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Prvobitne planove menadžmenta „Salforda“, da ove godine za milijardu evra proda preduzeća iz sastava „Dunav hrana“ kojima upravlja, pomrsila je velika svetska ekonomska kriza. Potencijalne investitore, ali i vlasnika kompanija, naterala je na preispitivanje i odlaganje investicionih odluka za neko bolje i stabilnije vreme.

Podsetivši na to da je „Dunav hrana“, regionalni holding u čijem sastavu su „Imlek“, Subotička mlekara, „Bambi“, „Knjaz Miloš“, kao i tri mlekare u BiH i jedna u Makedoniji, direktor predstavništva „Salforda“ za Balkan Slobodan Petrović smatra da je prodaju tih kompanija realno očekivati kad kriza mine – 2011. ili 2012. godine.

– Imajući u vidu vrtoglavi pad vrednosti akcijskog kapitala na Beogradskoj berzi (50–70 odsto), ne očekujem da ćemo zaraditi velike pare na svim kompanijama ukoliko se budu prodavale ponaosob, a ne kao holding – ukazuje Petrović.

Konstatujući evidentni rast cena akcija poslednjih meseci, koji je, primera radi, ubedljiv u slučaju „Imleka“, čije akcije su 28. januara ove godine imale vrednost od 811 dinara, najnižu za godinu dana, da bi sad nadmašile 1.720 dinara, naš sagovornik smatra da je to još daleko od njihove realne vrednosti. To destimuliše prodaju, koja bi u ovom trenutku za „Salford“ bila rasprodaja.

Stoga se ni manjinskim akcionarima u mlekarama, industriji slatkiša, ali i „Knjazu“ ne preporučuje da žure s prodajom akcija. Pogotovo što im berzanska vrednost trenutno nije dovoljno atraktivna, niti realna, jer će im biti ponuđeno da pridruže svoje akcije portfelju kojim upravlja „Salford“ kako bi ih zajednički prodali investitorima – preporučuje Petrović u razgovoru za „Politiku“.

– Da je reč o atraktivnoj robi svedoči podatak da je pre krize, koja je uzela maha u septembru prošle godine, bilo čak 11 investitora zainteresovanih za kupovinu „Knjaz Miloša“, ali su se oni potom privremeno povukli. Međutim, „poslovna ćaskanja“, koja se zasad ne mogu smatrati ozbiljnim pregovorima sa potencijalnim strateškim i finansijskim investitorima, nisu prekinuta – izričit je naš sagovornik, uz opasku da je sad vreme veoma povoljno za kupce, ali ne i za prodavce firmi.

Jer, za većinskog vlasnika, Novi svetski investicioni fond (New World Value Fund) sa sedištem u Gibraltaru, dosad je u akviziciju, modernizaciju i restrukturisanje uložio oko 450 miliona evra u „Dunav hrana grupu“. Trenutna kapitalna dobit (razlika između kupovne i prodajne cene), nije dovoljno atraktivna, imajući u vidu strateški cilj ulagača da firme koje čine holding kupi što jeftinije, unapredi i tako „ugojene“ preproda po znatno višoj ceni od kupovne.

Pri tom je investiciona politika „Salforda“, odnosno Fonda čije interese zastupa, „glokalna“, što podrazumeva oslanjanje na lokalne kadrove, resurse i robne marke, s namerom da od njih stvori globalne, odnosno međunarodne brendove.

– U tome se uspelo, jer su kompanije u sastavu „Dunav hrane“ visoko kotirane ili lideri na tržištima u regionu – naglašava Petrović, koji ističe da je vrednost izvoza, uprkos destimulativnoj politici kursa koja pogoduje isključivo uvoznicima, oko 45 miliona evra.

Imajući sve to u vidu, potencijalni kupci holdinga ili pojedinačnih firmi iz njegovog sastava, postali bi vlasnici ne samo zdravih i uspešnih kompanija, njihovih tradicionalnih i prepoznatljivih brendova, već i zamašnog udela na regionalnom tržištu, ističe naš sagovornik.

Prema oceni Petrovića, Srbija nedovoljno subvencioniše domaću poljoprivredu, što otežava poslovanje proizvođača hrane.

– Da muka bude veća, Srbija je jednostranom primenom Sporazuma o pridruživanju EU faktički lišila svoju poljoprivredu i prehrambenu industriju mogućnosti da se koliko-toliko ravnopravno bori sa konkurencijom iz najrazvijenijih zemalja u kojima se agrar subvencioniše i do pet puta više nego kod nas. Ipak, uprkos tome maloprodajne cene mleka proizvođača iz sastava „Dunav hrana“ su trenutno niže nego u decembru 2007. godine, jer ne samo da nisu u međuvremenu povećane, već su krajem prošle godine smanjene za pet do osam odsto – naglašava Petrović.

Vesna Arsenić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Jelašić je otvarajući izložbu “Vek osiguranja u Srbiji – Razvoj delatnosti osiguranja 1839-1941” istakao da je Monetarni odbor NBS-a danas odlučio da od 18. novembra bankama za pet odsto, sa 25 na 20 odsto, smanji izdvajanja za obaveznu rezervu obračunatu u domaćoj valutu kako bi se poboljšala njihova dinarska likvidnost.

Guverner je objasnio da je na taj način odnos dinarskog i deviznog dela obavezne rezerve vraćen na nivo iz decembra prošle godine.

On je dodao da su tada banke imale problem devizne likvidnosti zbog povlačenja štednje usled globalne finansijske krize, pa je NBS bankama iz njihovih obaveznih rezervi vratila 600 do 700 miliona evra, a zauzvrat povukla dinare u istoj protivvrednosti.

Prema njegovim rečima, vraćanjem devizne štednje u banke stekli su se uslovi da se sada iz banaka povuku devize, a njima vrate dinari, čime se jačaju devizne rezerve zemlje i dinarska likvidnost banaka.

Višak dinara banke su u proteklom periodu koristile za kupovinu trezorskih zapisa, što je najjeftiniji način finansiranja budžeta, odnosno zaduživanja države, ocenio je Jelašić.

Guverner je dodao da se državni zapisi trenutno prodaju po godišnjoj stopi od 11 odsto, dok je referentna stopa po kojoj NBS prodaje svoje hartije od vrednosti 10 odsto.

Jelašić je istakao da NBS još nije precizirala sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da li će i kada povlačiti drugu tranšu kreditnog aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra.

On je podsetio na to da je NBS do sada povukla prvu tranšu u iznosu od 788 miliona evra kredita koji je odobren u januaru 2009. godine, i koji bi trebalo da traje do aprila 2011. godine.

Guverner je objasnio da Srbija na pozajmice MMF-a plaća godišnju kamatu od 1,2 do 1,3 odsto, plus jednokratnu naknadu od 0,5 odsto, a ukoliko bi prešla kvotu od 300 odsto, taj novac bi vraćala sa kamatom od dva odsto.

Jelašić je dodao da je iznos do sada povučenih tranši od kredita MMF-a jednak kvoti od 150 odsto.

Guverner je istakao da je za građane Srbije dobra vest da cilj kreditnog aranžmana sa MMF-om nije dodatno zaduživanje zemlje već održavanje makroekonomske stabilnosti.

On je potvrdio da će Odbor direktora MMF-a 21. decembra odlučivati o sporazumu Misije MMF-a i predstavnika Vlade Srbije i NBS-a povodom druge i treće revizije aktuelnog kreditnog aranžmana, postignutog početkom novembra.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da se štednja u bankama vratila na nivo pre početka ekonomske krize. Milijardu evra, koliko je povučeno iz banaka u periodu krize, sada je, prema rečima Dinkića, ponovo vraćeno u sistem.

“Milijarda evra koja se iz banaka u Srbiji odlila u panici kada su propadale banke u Americi, na Islandu i drugim evropskim zemljama, vratila se u sistem u potpunosti. Od početka 2009. štednja je povećanja za 830 miliona evra”, navodi Dinkić.

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić kaže da su građani prošle sedmice uložili 250 miliona evra štednje u banke, čime je štednja vraćena na nivo sa kraja septembra 2008, pre početka krize. On je dodao da je nivo štednje u Srbiji dostigao 5,6 milijardi evra.

“Vraćanju štednje u banke doprineli su dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i dobra ponuda banaka u Nedelji štednje”, kaže on.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Poslovni rashodi kompanije istovremeno su dostigli 1,83 milijarde dinara i kompanija je za devet ovogodišnjih meseci ubeležila neto dobit od 220,13 miliona.

Ranije objavljeni podaci pokazuju da je Alfa plam u prvih šest meseci ove godine registrovao prihod od 1,38 milijardi dinara, rashode od 1,28 milijardi i neto dobit od 132,55 miliona.

Za drugo ovogodišnje polugođe planirani su prihodi od 2,01 milijardu dinara, rashodi od 1,74 milijarde i dobit od 275 miliona.

U 2008. godini Alfa plam je imao prihode od 3,39 milijardi dinara, rashode od 3,03 milijarde i neto dobitak od 353,34 miliona a plan poslovanja za prošlu godinu ispunjen je 95 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kako je objavio taj proizvođač posuđa iz Gornjeg Milanovca, prihod od prodaje u posmatrana tri kvartala dostigao je 3,79 milijardi dinara od čega je prodaja na stranom tržištu donela 970,5 miliona.

Poslovni rashodi proizvođača emajliranog, inoks i tefloniziranog posuđa za devet ovogodišnjih meseci dostigli su 3,72 milijarde dinara i kompanija je imala dobitak iz redovnog poslovanja od 317,63 miliona.

Poređenja radi, na kraju prvog polugođa 2009. holding je imao prihod od 2,6 milijardi dinara, poslovne rashode u visini 2,4 milijarde i dobitak od 161,8 miliona.

U 2008. godini Metalac je zabeležio prihode od 5,08 milijardi dinara, rashode od 4,74 milijarde i neto dobitak od 570,43 miliona.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)