Energija morskih talasa i struja mogla bi da proizvodi električnu energiju. Naučnici na Floridi kažu da su čak i spora strujanja vode, od svega tri ili četiri klometra na sat, dovoljna da okreću podvodne turbine. Energija okeana je besplatna, kažu oni, i mogla bi da doprinese smanjenoj upotrebi centrala na ugalj i mazut. Predsednik kompanije Keys Hydro Power, Daglas Bedgud, želeo bi da sagradi čitav niz turbina na Floridi.

”Prečnik od tri metra bio bi savršen,“ kaže on.

Cilj je da se iskoristi strujanje vode koje nastaje smenom plime i oseke. Turbina će biti postavljena između dva ostrva, na dubini od oko 9 metara.

”Krajem ove ili početkom iduće godine imaćemo ih nekoliko i testiraćemo njihov zajednički rad. Godinu dana kasnije biće ih na stotine,“ kaže Bedgud.

Ali prvi zadatak je uveriti vlasti da projekat neće naneti štetu biljnom i životinskom svetu. Bedgud kaže da se to neće desiti.

”Zbog morskih krava i kornjača turbine neće biti na morskom dnu, a napadne ivice elisa i svih pokretnih delova imaće sunđeraste navlake,“ kaže on.

Projekti za korišćenje alternativne energije smanjuju zagađenje ali pokreću razne nove probleme. Profesor u Rozenstil školi za okeanografiju, nedaleko od Majamija, Keni Broud, kaže da istraživanja moraju da se sprovode vrlo oprezno.

”Treba krenuti malim koracima i davati prednost reverzibilnim metodama. Sve nas privlače čiste tehnologije i njih treba razvijati i podsticati, ali na odgovoran način,“ kaže Broud.

Slična istraživanja sprovode se u Evropi i drugim delovima Amerike. Na Univerzitetu Atlantika, takođe na Floridi, naučnici pokušavaju da iskoriste poznatu Golfsku struju.

”Ona ima dovoljnu brzinu i energiju uporedivu sa na drugim strujama u svetu,“ kaže šef Centra za energotehnologiju pomenutog univerziteta, Rik Driskol, dodajući da je najteže sagraditi opremu koja bi izdržala silu tog strujanja.

”Veoma je teško sagraditi nešto za korišćenje u okeanu što bi moglo da konkuriše postojećim tehnologijama,“ kaže on.

Driskol i njegov tim planiraju da sagrade farmu turbina u matici Golfske struje, na oko 24 kilometara od obale. Ali dodaje da su investicije značajan problem.

”Potencijal je ogroman,“ kaže on, ”ali zalihe novca su ograničene.“

Driskol kaže da bi pomoć Vlade i lokalnih vlasti pomogla istraživačima da usavrše nove tehnologije od kojih bi imale koristi sve zemlje sveta.

Svemirska letelica Kasini je sa udaljenosti od 50 kilometara sakupila uzorke isparenja ledene vode koja izvire sa površine Encelad. Džon Spenser je naučnik iz programa Kasini.

«To je jedno od najznačajnijih mesta koje smo pronašli u Saturnovom sistemu zbog toga što je geološki aktivno. Iz pukotina izvire vodena para i led od kojih se stvaraju ogromni oblaci na južnom polu planete, što je drugačije od svega što smo do sada videli u sunčanom sistemu», objašnjava Spenser.

Takvi gejziri možda sadrže organske materije zarobljene ispod lunarne kore. Torens Džonson, je takođe naučnik u NASA-i.

«Spektrometar je ispitujući površinu meseca identifikovao prosta jedinjenja ugljenika i vodonika u oblasti oko tih izvora, što znači da postoje osnovni uslovi za život. Naravno ne možemo da znamo da li je život tu ikada postojao ni da li bi mogao da se održi», kaže Džonson.

Izvori se razlikuju od gejzira koji se mogu videti na Zemlji samo po jednoj stvari. 

«S obzirom da su temperature mnogo niže ne izvire voda kao iz gejzira, već čestice leda. Ali moguće je da je voda ispod površine», smatra Spenser.

Tečnost izbija kroz čvrstu površinu, a delići te tečnosti dospevaju i u Saturnove prstenove. Naučnici su locirali osam toplih tačaka na planeti, koje su ujedno izvori gejzira.

«Posebno smo intrigirani njihovim izvorima, koji se nalaze ispod pukotina, jer ako tu ima vode, onda bi to moglo da bude plodno tlo za život», zaključuje Spenser.

Jedna od teorija je, kako kažu naučnici, da se ispod ledenog omotača meseca nalazi okean. Svemirska letelica Kasini će u oktobru proći na još manjoj udaljenosti pored Encalada.