Na prvih pet pozicija na listi, zasnovanoj na prihodima od prodaje u 2008. godini, hrvatska Agrokor grupa je najbolje plasirana, prate je INA iz Hrvatske, srpski NIS a zatim slovenački Petrol i Mercator. Pored NIS-a, najbolje rangirane srpske kompanije su EPS na 8., Delta M na 9. mestu i PTT na 12. rang poziciji. Na listi dominiraju kompanije iz sektora robe široke potrošnje i energetike.

Najveći broj kompanija na listi, njih 38, dolazi iz Slovenije, a po zastupljenosti slede hrvatske (30) i srpske kompanije (23). Najveći broj firmi, njih 34, dolazi iz sektora proizvodnje robe široke potrošnje i sektora energetike. Ukupni prihodi od prodaje kompanija iz energetskog sektora porasli su za 22 odsto na godišnjem nivou . To je znatno više od prosečne stope rasta među Adria Top 100 kompanijama, koja je iznosila 16 odsto.

„Posledice globalne finansijske krize počele su da se osećaju u ekonomijama zemalja Adrija regiona u poslednjem kvartalu 2008. godine. Trenutno se čini verovatnim da će se prosečni BDP u regionu tokom 2009. smanjiti između 3 i 6 odsto, što je ubedljivo najgori godišnji rezultat još od ranih 90-ih. Uprkos različitim strukturama ekonomija u regionu, nivo smanjenja njihovog BDP-a biće sličan. Kao posledica tog osetnog i naglog smanjenja ekonomske aktivnosti, i još bržeg širenja nelikvidnosti, upravljanje novčanim tokovima postalo je od izuzetne važnosti za sve kompanije i državne uprave u regionu,“ napominje Radoš Ilinčić, direktor u Sektoru za finansijsko savetovanja u Dilojtu.

Bankarski sektor u regionu zabeležio je rast aktive, koji je ipak uglavnom sporiji nego proteklih godina. Uprkos različitim nivoima razvoja u regionu, u svim zemljama su primetni neki svetski trendovi poput, recimo, pada kreditiranja. Na listi Top 25 banaka u regionu vodeću poziciju je zauzela NLB, dok iza nje slede četiri banke iz Hrvatske: Zagrebačka, Privredna, Erste i Raiffeisen.

Na listi je prisutno svega 5 banaka iz Srbije, od čega je najbolje rangirana Banca Intesa na 11. mestu. Kada je reč o osiguravajućim društvima, četiri od pet vodećih pozicija zauzimaju osiguravajuće kuće iz Slovenije, sa Triglavom na prvom mestu. Četiri osiguravajuće kuće iz Srbije su na listi Top 25 osiguranja, i to Dunav osiguranje na 6., DDOR Novi Sad na 7. mestu, Delta Generali na 11., i Wiener Stadtische na 18. mestu na rang listi Deloitte-a.

„Iako je udarac koji je region doživeo nesumnjivo bio značajan, ni u jednoj zemlji nije došlo do neke stvarne panike. Bankarski sektor je i dalje relativno dobro kapitalizovan pa nije zabeležen slučaj značajnijeg sloma ili navale na neku banku u regionu. Raste talas optimizma, pokrenut u letnjim mesecima 2009. godine, da će se ekonomije u regionu uskoro pribrati. To će u narednim mesecima sigurno pozitivno uticati na ponašanje potrošača – a ne zaboravimo da, po zapadnim standardima, potrošači u regionu još uvek nisu jako zaduženi. Velika većina mladih obrazovanih ljudi u Beogradu, na primer, još uvek nema ni hipoteku, iako će rasti broj onih koji će uskoro moći da je priušte“, zaključuje Ilinčić.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Izraženo u dolarima, devizne rezerve su 31. oktobra iznosile 14,4 milijardi dolara i njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 399 odsto. Devizne rezerve banaka poslednjeg dana oktobra iznosile su 1,07 milijardi evra, pa su tako ukupne devizne rezerve zemlje dostigle 10,7 milijardi evra, odnosno 16,01 milijardi dolara. Najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi NBS u toku oktobra imali su prilivi ostvareni izdvajanjem deviznih sredstava u neto iznosu od 165,5 miliona evra banaka po osnovu obavezne devizne rezerve. Pored toga, po osnovu korišćenja kredita ostvaren je priliv 22,8 miliona evra.

Iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku oktobra isplaćeno je 16,2 miliona evra na ime izmirenja obaveza prema inokreditorima. Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru, u iznosu od 477 miliona evra, bio je za 19,5 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.
U prvih deset ovogodišnjih meseci u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 5,6 milijardi evra.
 
U toku oktobra dnevne oscilacije kursa dinara bile su umerene, tako da Narodna banka Srbije nije intervenisala i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora na osnovu neposredne međubankarske trgovine. U oktobru dinar je u odnosu na evro nominalno depresirao za 0,5 osto. Na svop aukcijama, koje NBS organizuje u okviru posebnih mera podrške finansijskoj stabilnosti za banke potpisnice FSSP-a, u oktobru nije bilo ponuda banaka za svop kupovinu, odnosno svop prodaju deviza.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Akcija je pokrenuta objavom konkursa za "Nagradu za izvoznika godine", a rok za dostavu prijava je 1. decembar.

U okviru akcije će najpre u Beogradu 18. novembra biti organizovan sastanak najmanje 50 domaćih kompanija sa 15 nemačkih i austrijskih firmi koje traže dobavljače iz Srbije iz sektora metalo-prerade, plastike, mašinske obrade, elektronike i sličnih industrija.

U saradnji sa Japanskom trgovinskom organizacijom (JETRO) u Budimpešti će biti 19. novembra održan "obrnuti sajam" za mađarske i srpske izvoznike na kome će 12 japanskih kompanija, koje imaju nameru da kupuju od ovdašnjih kompanija, izlagati proizvode. Planirano je da u Mađarsku otputuje najmanje 20 dobavljača iz Srbije, navodi se u saopštenju.

"Mesec izvoza" će se završiti 7. decembra dodelom Nagrade za najboljeg izvoznika 2009. godine, a ceremonija će se održati u 11 časova u Skupštini grada Beograda.

Kao i prethodnih godina, nagrade se dodeljuju u četiri kategorije - za najboljeg izvoznika godine, za najbolji novi izvozni proizvod, za osvajanje novog tržišta, kao i za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća.

Volks banka Srbija će u vidu nagrade za Najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća dodeliti dobitniku 15.000 EUR za unapređenje izvoznih aktivnosti, kompanija "DHL International" Beograd će za dobitnika u kategoriji osvajanje novog tržišta dodeliti nagradu u visini od 15.000 EUR u svojim uslugama, dok će u kategoriji najbolji novi izvozni proizvod firma "Orange studio" dobitniku osmisliti marketinšku kampanju u vrednosti od 15.000 EUR. Kompanija "Mikroelektronika" je ove godine zvanični partner događaja.

Konkurs za Nagradu za izvoznika 2009. godine u toku, a srpske izvozne kompanije mogu dostaviti prijavu do 1. decembra. Prijava za učešće je dostupna na www.siepa.gov.rs ili se može preuzeti u agenciji u ulici Vlajkovićeva 3/5 u Beogradu.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Na sednici je odlučeno i da spoljni revizor za reviziju finansijskih izveštaja banke za 2009. godinu bude Dilojt.

Kako Radio-televizija Vojvodine saznaje odlučeno je i da nadoknada za članove Upravnog odbora bude u visini jedne neto mesečne zarade u banci, što je manje nego do sada.

Tokom dana očekuje se održavanje konstitutivne sednice Upravnog odbora kada će biti imenovani članovi i predsednik izvršnog odbora, a kako RTV saznaje, za predsednika će biti imenovan dosadašnji prinudni upravnik Srđan Petrović.

Konstituisanjem organa banke steći će se uslovi za ukidanje prinudne uprave u Metals banci koja je uvedena rešenjem Narodne banke Srbije 23. oktobra prošle godine.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Za sada nije poznato gde je nastao zastoj i zašto još nema podele deonica NIS-a. Kako navode stručnjaci, nema više nikakvih tehničkih prepreka da građani dobiju deo akcija. Kako je predviđeno, građani bi dobili 15 odsto akcija, dok zaposlenima i bivšim zaposlenima u NIS-u sleduje 4,5 odsto akcija, a Vlada bi trebalo da odluči o vremenu prenosa. Ranije je najavljeno da bi to trebalo da se desi do kraja novembra, ali u Sindikatu NIS ne veruju da će besplatne akcije biti podeljene do kraja 2009. godine.

- Naši predstavnici traže sastanak sa ministarstvima ekonomije i energetike da bismo saznali vreme podele i prenosa akcija na zaposlene i građane. Ruska strana je donela odluku o otvaranju društva, a sam prenos akcija zavisi od naše vlade. Ne verujem da će sve to stići da urade u novembru, pa podelu besplatnih akcija ne treba očekivati pre kraja godine - kaže Veljko Žunić, potpredsednik Sindikata NIS-a.

Kako navode u ovom sindikatu, organi upravljanja NIS su usvojili odluku o prelasku iz zatvorenog akcionarskog društva u otvoreno, ali se sada radi na sprovođenju tehničkih detalja. Stručnjaci ističu da će vrednost akcija NIS biti veća od nominalne vrednosti jedne akcije koja trenutno iznosi 500 dinara. Predviđeno je i da svaki građanin dobije po pet akcija ove kompanije.

Branko Pavlović, savetnik malih akcionara, kaže za „Blic“ da nema više nikakvi prepreka da se izvrši podela akcija.
- Sve sada zavisi od volje države. Međutim, zakon predviđa da bi posao prebacivanja sa zbirnog računa na individualne račune građana brokeri trebalo da obave besplatno u korist države. To je posao vredan 10 miliona evra i čisto sumnjam da će to neko hteti da radi za džabe - ističe Pavlović.

Prema odluci Vlade Srbije, građani će dobiti po pet akcija NIS-a, čija je nominalna vrednost po 500 dinara. Pravo na akcije NIS-a ima 4.798.615 građana i 21.737 zaposlenih i bivših zaposlenih u toj kompaniji. Građani će dobiti ukupno 23.993.075 akcija, a zaposleni i bivši zaposleni 6.548.892 akcije.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Vrednost prometa je 37,1 miliona dinara, 49,50 odsto više od vrednosti prometa iz prethodne nedelje.

Kako se navodi, cene žitarica su u usponu, što je izraženo i kod pšenice i kod kukuruza.

Najniža cena pšenice protekle nedelje iznosila je 9,5 dinara za kilogram (8,8 bez PDV-a), dok je najviša postignuta cena 10,8 dinara za kilogram (10 bez PDV-a), što je raspon od od 13,70 odsto.

U oba slučaja se radi o pšenici JUS-kvaliteta, pri čemu je pšenica bez energije imala nižu, a pšenica s dobrom energijom višu cenu.

Prosečna cena trgovanja pšenice iznosila je 10,54 dinara za kilogram (9,76 bez PDV-a), 7,50 odsto više nego prethodne nedelje.

Prosečna cena kukuruza bila je 10,59 dinara za kilogram (9,81 bez PDV-a), 8,97 odsto više u odnosu na prosečnu cenu iz prethodne nedelje.

Činjenica da cena kukuruza sada raste, kada bi neposredno posle berbe usled pritiska ponude trebalo blago da pada, upućuje na to da će domaći proizvodjači u ovoj godini biti nagrađeni solidnom cenom kukuruza, navodi berza.

U protekloj nedelji trgovalo se stočnim ječmom po ceni od 9,07 dinara za kilogram (8,4 bez PDV-a) i sojinim zrnom po prosečnoj ceni od 32,08 dinara za kilogram (29,7 bez PDV-a).

Cene mineralnih đubriva su u padu.

Trgovalo se mineralnim đubrivom NPK 15:15:15 po ceni 23,22 dinara za kilogram, mineralniim đubrivom NPK 16:16:16 po ceni od 26,03 dinara za kilogram.

Mineralnim đubrivom UREA trgovalo se po ceni od 23,76 dinara za kilogram i mineralnim đubrivom AN po ceni od 17,17 dinara za kilogram.

Cenovni indeks Prodex ukazuje na dinamičan rast cena jer je njegova vrednost poslednjeg dana trgovanja protekle nedelje iznosila 135,16 indeksnih poena, 10,34 indeksnih poena više od vrednosti tog pokazatelja prošlog petka.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

– Pravimo senzore za lekarske preglede i radimo na tome da svi mogu da uživaju prednosti brzog Interneta i do 100 megabita – tvrdi Masimo Miljuoulo, potpredsednik za tržišta u nastajanju u CISCO-u, koji je prošle nedelje boravio u Beogradu.

"Teleprisustvo", nova tehnologija koju razvija ova kompanija, omogućiće nam da organizujemo virtuelne poslovne sastanke.

– Znači, umesto velike konferencijske sale biće dovoljna samo jedna manja prostorija, u kojoj će sedeti jedna osoba. Ona će preko monitora moći da vidi i razgovara sa drugim strankama koje će, takođe, koristiti monitor. I obuka za doktore će moći da se obavlja uz pomoć prenosa slike. Lekari će virtuelno obučavati studente, koji neće morati da sede na licu mesta i posmatraju, recimo, obdukciju. Pacijent će moći da dobije mišljenje specijaliste koji uopšte ne mora da bude prisutan na licu mesta - kaže naš sagovornik.

Ovo će sve biti moguće, između ostalog, i zahvaljujući činjenici da je Internet sve brži. Mnogo brže ćemo dolaziti do potrebnih podataka i razmenjivati iskustva. Masimo veruje da će u narednih nekoliko godina Internet u svakom domu biti 100 megabita brzine, a ne kao sada četiri u Americi ili dva kod nas.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Prema navodima iz NBS, komplikovana procedura odobravanja sredstava iz EIB je pri kraju.

– Ugovor o kreditiranju između EIB i NBS ratifikovan je u srpskom parlamentu 31. avgusta. U skladu s procedurom iz odredaba ugovora on je stupio na snagu 8. oktobra. Posle toga je NBS poslala EIB nacrte svakog pojedinačnog ugovora između privrednika i poslovnih banaka u Srbiji. Saglasnost EIB na tekstove ugovora pribavljena je 3. novembra, čime su se stekli uslovi za potpisivanje ugovora između NBS i poslovnih banaka. Kada to bude obavljeno, zatražićemo sredstva iz kredita EIB, objasnila je za "Blic nedelje" Slađana Prijić-Sladić iz NBS.

Od kolike je važnosti za privrednike ova kreditna linija, najbolje pokazuje primer kikindskog "Baninija" koji planira da u novim pogonima uposli još 150 radnika. Rade Stanić, direktor "Baninija", kaže da je zbog spore procedure u pristizanju para od EIB bio prinuđen da uzme komercijalne kredite zbog čega je izgubljeno oko milion EUR.

Uslovi za kredite od EIB su više nego povoljni: kamata neće prelaziti 5%, grejs period od nekoliko godina, rok otplate do 12 godina, a minimalni iznos je 20.000 EUR. Poslovne banke u Srbiji koje posreduju u dodeli sredstava iz kredita EIB su: UniCredit banka, Erste banka, OTP banka, Čačanska banka, Komercijalna banka, Privredna banka Beograd, Raiffeisen banka i Euro banka EFG.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)