Kompanija je saopštila da u ovom trenutku ne može da izađe sa pouzdanom prognozom poslovanja, ali da sve procene govore da će broj prodatih vozila ove godine pasti "između 10 i 20 procenata".

Najveći svetski proizvođač skupih vozila je takođe objavio da će širiti saradnju sa rivalskim Dajmlerom na pojedinim programima, zbog toga što recesija prisiljava kompanije da smanjuju troškove. Sistem zajedničke kupovine sa Dajmlerovom filijalom Mercedes-Benc doneće uštede BMW-u od oko 15 procenata, procenio je šef prodaje Herbert Dis.

BMW je takođe preduzeo mere smanjivanja proizvodnje za oko 40 hiljada vozila u naredna dva meseca, a ukupno će ove godine biti montirano 78 hiljada automobila manje.

Prošle godine BMW je objavio da je gubitak kompanije u četvrtom tromesečju dostigao 962 miliona evra, u poređenju sa profitom od 173 miliona u godini pre. Prodaja je pala 18 odsto, na 13 milijardi evra, sa 16 milijardi evra u prethodnom periodu.

Grupa u okviru koje posluju robne marke BMW, "Mini" i "Rols-Rojs", očekuje da će prodaja njenih automobila početi da se oporavlja u 2010. godini, delom i zbog planiranog lansiranja visoko-profitabilnih modela.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Ministar je kazao da je pogrešno protumačena jučerašnja izjava premijera Donalda Tuska na samitu šefova država i vlada Evropske unije u Briselu da Varšava traži pomoć od MMF-a. "Nije reč o pomoći Poljskoj, već o poljskom ulogu u povećanje sredstava MMF-a koje je najavila EU, kazao je Rostovski.

Prema njegovimečima, sredstva MMF-a će biti povećana zahvaljujući ulogu centralnih banaka zemalja članica.

Poljski ulog bi prema najavama ministra finansija mogao da dostigne 1,5 milijardi dolara. Rostovski je naglasio da Poljskoj nije potrebna finansijska pomoć kakvu su od MMF-a dobile Mađarska, Ukrajina ili Letonija.

"Poljskoj nije potrebna pomoć. Potreban joj je neko ko će potvrditi da je dostojna poverenja. MMF bi mogao da da takvu potvrdu kredibiliteta", kazao je Rostovski.

Poljaci se manje zadužuju zbog krize

Poljaci zbog globalne ekonomske krize prestaju da uzimaju kredite, iako banke nisu zaoštrile uslove kreditiranja građana. Svega šest odsto kaže da planira da se ove godine zaduži kod banke.

Sada 25 odsto od 38 miliona Poljaka ima kredit, ali svega šest odsto razmišlja da kupuje na dug i ove krizne godine, pokazala je anketa agencije GfK za poljski dnevnik "Žečpospolita".

"Ne želimo da uzimamo nove kredite jer se plašimo da ćemo u budućnosti imati problema sa otplatom starih", kazao je listu glavni ekonomista Invest Bank Jakub Borovski.

Proračuni iz te ankete govore da će ove godine novi kredit uzeti tek svaki 17. Poljak, odnosno oko 1,8 miliona stanovnika.

Kao i u susednoj Češkoj gde je broj odobrenih hipotekarnih kredita opao za trećinu od početka godine, i u Poljskoj najbrže opada obim stambenih kredita. O kupovini stana ili kuće na kredit razmišlja ove godine svega 350.000 od 1,8 miliona koji planiraju da uzmu kredit.

Zaduženje poljskih domaćinstava je 95 milijardi evra što je oko 2.400 evra po stanovniku. Većina uredno otplaćuje obaveze bankama, a više od 60 dana sa ratom kasni 1,3 miliona Poljaka.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

Prvi vicepremijer Rusije Igor Šuvalov kaže da država, samo u izuzetnim slučajevima, može da preuzima kapital kompanija koje su se zbog globalne finansijsko-ekonomske krize našle u nezavidnom položaju, ali da se to za sada ne odnosi na Rusal.

"To je pitanje koje moraju samostalno da reše Rusal i njegovi kreditori. Stav ruske vlade po pitanju dugovanja stranim bankama je da se ceo dug mora vratiti", rekao je Šuvalov dodajući da bi spasavanje privatne kompanije izgledalo kao "vanredna mera".

Predstavnici Rusala su saopštili da kompanija nije tražila finansijsku pomoć države i da ne računa na nju. Rusal je, kao i ostale kompanije Olega Deripaske ("Bazni element", Sojuzmetalresurs, GAZ, Glavstroj), nagomilao ogromne dugove, procenjene na 14 milijardi dolara, koje ne može da refinansira u uslovima pada cena metala i finansijske krize.

Da bi spasio svoju najveću aktivu, Deripaski je potrebno 8,1 milijarda dolara, koliko je Rusal u obavezi da otplati ove godine. Početkom marta, on je dogovorio dvomesečnu odgodu otplate 7,4 milijardi dolara duga brojnim zapadnim bankama, među kojima su SMBC, ING Bank, Sitigrup, BNP Pariba, Sosijete Ženeral, UniKredit Grup, Natiksis i Meril Linč.

Ranije je Rusal u ruskoj Vnješekonombanci založio 25 odsto akcija "Rusal Bratska" i "Rusal Krasnojarska", svojih najvećih fabrika aluminijuma, a pod zalogom je i 25 odsto akcija "Noriljsk nikla". Ukoliko kompanija Deripaske ne bude vratila dugove, akcije ovih fabrika preći će u vlasništvo države.

Deripaska, koji je prošle godine bio najbogatiji Rus prema podacima časopisa Forbs, je uspeo da sačuva svega 3,5 milijardi dolara od 28 milijardi u martu prošle godine, i iz liste prvih deset najbogatijih ljudi sveta skliznuo je na 164. mesto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Zbog pada cena na svetskom tržištu i manjeg fizičkog obima, ruski izvoz će se 2009. godine smanjiti za 45 odsto. To će rezultirati smanjenjem investicija, slabim rastom trgovine i stagnacijom realnih primanja stanovništva, zbog čega će bruto domaći proizvod (BDP) biti za 2,2 odsto manji, uz trgovinski rast od 0,3 procenata i pad investicija od 13,8 odsto.

Ministarstvo za ekonomski razvoj za ovu godinu prognozira inflaciju na nivou od 13 procenata. Na inflaciju će negativno uticati sve lošiji uslovi kreditiranja i rast kreditnih kamata, što će uticati prvenstveno na pad tražnje uvozne robe i povećanje troškova proizvođača koji koriste kredite.

Ruska vlada planira da budžetski deficit pokrije finansijskim rezervama, što će vršiti dodatni pritisak na inflaciju, ali će se pozitivno odraziti na tražnju i rast ponude domaćih proizvoda, uz nagli pad konkurencije uvoza.

Prema prognozi, inflaciju će obuzdavati ograničena tražnja zbog smanjene platežne moći, kako stanovništva tako i kompanija. Na tempo inflacije pozitivno će uticati pad svetskih cena hrane i sirovina, što će pozitivno uticati na troškove proizvodjača i delimično nivelisati posledice devalvacije rublje, navodi se u preciziranoj prognozi ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj.

Pad industrijske proizvodnje i zaposlenosti

Ove godine se u Rusiji očekuje pad industrijske proizvodnje od 7,4 odsto, a najveći pad se očekuje u oblasti metalurgije, proizvodnje građevinskog materijala i proizvodnje mašina. Industrijska proizvodnja porasla je samo 2,1 odsto u 2008, u odnosu na 6,3 odsto 2007. Pad industrijske prozivodnje od 13,2 odsto na godišnjem nivou zabeležen je u februaru.

U Rusiji je krajem februara bilo 6,4 miliona nezaposlenih ili 8,5 odsto radno aktivnog stanovništva, što je porast od 4,9 odsto u poredjenju sa prethodnim mesecom i 20,6 procenata u odnosu na februar prošle godine, saopštila je Ruska služba za statistiku.

Krajem januara u Rusiji je bilo registrovano 6,1 milion nezaposlenih, a krajem februara 2008. godine 5,3 miliona. Analitičari su nezaposlenost u februaru prognozirali na nivou od 8,4 odsto radno aktivnog stanovništva.

Ukupna populacija radno aktivnog stanovništva u Rusiji je krajem februara ove godine brojala, prema proceni, 75,6 miliona ljudi, što je više od 53 odsto ukupnog stanovništva.

Krajem prošle godine, u Rusiji je bilo nezaposleno 5,8 miliona ljudi ili 7,7 odsto radno aktivnog stanovništva, preneo je Itar Tas.

Gasprom smanjio izvoz gasa za 40%

Ruski holding Gasprom je od početka godine do sredine marta izvezao oko 24 milijarde kubnih metara gasa, prema 40 milijardi u istom periodu prošle godine.

Ruski gasni koncern je u januaru smanjio proizvodnju za 13,7 procenata u odnosu na januar prošle godine i za 6,1 odsto u odnosu na decembar. U februaru je proizvodnja bila za 15, odnosno 11,2 odsto manja. Gasprom je i u martu nastavio da smanjuje proizvodnju gasa, koja je u prve dve nedelje opala za 21 odsto.

Gasprom je u još u decembru planirao da će ove godine od prodaje gasa obezbediti 2,4 biliona rubalja (69,9 milijardi dolara), s tim što je maksimalni prihod očekivan u prvom tromesečju.

Uz ovaj obim izvoza prihodi ruskog holdinga će u prvom tromesečju biti za 11-15 odsto manje od planiranog i četiri do šest odsto niže od bruto prihoda u prvom kvartalu 2008. godine.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U izveštaju, MMF navodi da razvijene ekonomije poput Britanije, Francuske i Nemačke, beleže najveći pad od Drugog svetskog rata uprkos snažnim podsticajnim merama. MMF očekuje da oporavak svetske ekonomije bude postepen tokom 2010. godine. Istovremeno, lideri Evropske unije trebalo bi danas da usvoje odluku da se udvostruče sredstva MMF-a.

Stroža finansijska i poreska kontrola, sređivanje bankrotiranog finansijskog tržišta, obnova trgovine i liberalizacija svetske trgovine, neke su od mera za ozdravljenje svetske privrede o kojima raspravljaju evropski lideri na samitu u Briselu, potvrdio je predsedavajući EU, češki premijer Mirek Topolanek.

Evropska unija planira i da u kapital MMF-a unese dodatnih 75 do 100 milijardi evra.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo veruje da će se zemljama koje se suočavaju s problemima pomoći na najbolji način ako se obezbede neophodna novčana sredstva za tu pomoć.

"O tome smo obavestili i Evropski savet. Za sada imamo na raspolaganju iznos od 25 milijardi evra za one članice Unije koje zapadnu u veće finansijske teškoće. Izneli smo mišljenje Evropskom savetu da bi bilo dobro da se taj iznos udvostruči. Takođe bismo udvostručili rezerve Međunarodnog monetarnog fonda. To je najbolji način da pokažemo spremnost EU da deluje u duhu solidarnosti“, rekao je on.

Finski premijer Mati Venhanen kaže da još nije dogovoren konačan iznos, ali da postoji „snažna volja da se pojačaju rezerve Međunarodnog monetarnog fonda".

Dodatna sredstva trebalo bi da se nađu i za pomoć nezaposlenima, čiji broj raste iz dana u dan. Mnogi lideri pozivaju na solidarnost.

"Očekujem da svetu pošaljemo jasnu poruku da je EU spremna da preuzme veliki deo tereta koji proizilazi iz ove krize. Moramo da pomognemo zemljama u razvoju da što lakše prebrode krizu", kazao je danski premijer Andres Fog Rasmusen.

Sastanak u Briselu je, između ostalog, i prilika da članice EU usvoje jedinstvenu poziciju sa kojom će izaći na samit Grupe ekonomski najrazvijenih država sveta (G20), koji se održava 2. aprila u Londonu.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U izveštaju koji je bio pripremljen sastanak Grupe 20 najrazvijenijih zemalja i privreda u usponu (G20) u Britaniji, MMF je smanjio prognozu rasta svetske privrede na minus 0,5 do minus jedan odsto, sa plus 0,5 odsto, projektovanih 28. januara, prenele su agencije.

"Globalna privredna aktivnost slabi, pri čemu razvijene ekonomije beleže najveći pad od Drugog svetskog rata, uprkos snažnim podsticajnim merama", navedeno je u izveštaju.

MMF očekuje da se svetska ekonomija postepeno "umereno oporavi" u 2010. i zabeleži rast od od 1,5 do 2,5 odsto, ali ukazuje da je rizik slabljenja i dalje značajan.

Razvijene privrede će u 2009, prema prognozi MMF, zapasti u duboku recesiju i oslabiti tri do 3,5 odsto. Pri tome će Grupa sedam velikih industrijalizovanih zemalja - Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i SAD - pretrpeti najveće slabljenje od Drugog svetskog rata, prognozirao je MMF.

SAD, najveća svetska privreda, oslabiće ove godine 2,6 odsto, a Japan, druga po veličini, za čak 5,8 procenata, dok će privreda 16-člane zone evra zabeležiti pad od 3,2 odsto. MMF je upozorio da SAD i Japan imaju "veliki rizik" od deflacije, dok je taj rizik "umeren" u nekoliko članica zone evra, uključujući Nemačku, Italiju i Francusku.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

"Stranka plavuša osnovana je za plavuše, za one koji vole plavuše i za plavuše u duši. Ja spadam u tu poslednju grupaciju", kaže Marina. Ona dodaje da je projekat veoma ozbiljan, jer je plan da do narednih predsedničkih izbora 2012. godine
stranka ima najmanje 50.000 članova. Ciloj je da se tada udje u predsedničku trku ravopravno sa novoizabranim predsednikom Medvedevim.
Ideja o osnivanju te neobične stranke krenula je s internet kluba Ljubitelja plavuša, koji se od foruma na kojem su razmenjivane šale o plavušama pretvorio u mesto za raspravlje o ozbiljnim problemima s kojima se suočavaju žene u Rusiji. Nakon toga je odlučeno da se osnuje stranka.
"Za sada je na čelu stranke muškarac, ali je to samo privremeno. Veoma brzo će neka plavuša postati predsednica. U obzir dolaze i one koje se farbaju, pod uslovom da više ne menjaju boju kose", rekla je Marina.

www.blic.co.yu
(Zatvori)

To će sigurno u ovom veku biti najpre briga za opšte dobro i blagostanje, ali će na tom putu „njegovo veličanstvo kupac“ morati još više da se brine sam o sebi.

Globalno otopljavanje i ekologija biće jedna od osnovnih preokupacija, s tim što će se životni uslovi na zemlji menjati i uz pomoć geoinženjeringa.
Žene će imati daleko drugačiju, bolje rečeno, važniju ulogu, i to ne samo u kuhinji, koja će postiti prava mala laboratorija, već i u vođenju poslova i politike. Naučnici dalje tvrde da će starih biti sve više i da će se značajno pomeriti starosna granica cele populacije. Za ovo je neophodno da se o zdravlju vodi daleko veća briga i zato ne treba da iznenadi ako vam u skorije vreme poslodavac zatraži genetske testove pre nego što dobijete posao. Uz sve ovo sport će postati još značajnija „sporedna stvar“ za ceo svet. Ali da krenemo redom.

Briga za blagostanje
U 21. veku će i američkoj dominaciji doći kraj. Težište svetske ekonomije će verovatno postati Azija. Tri vrlo smela, ali ostvarljiva cilja za SAD i ceo svet biće:
- Održivi sistemi korišćenja energije, zemljišta i resursa.
- Stabilizovanje svetskog stanovništva na osam milijardi ili manje do 2050.
- Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva do 2025.
Za postizanje ovih ciljeva biće potrebna efikasna tehnologija, jasna strategija realizacije i izvori finansiranja. Prema najboljim današnjim ekonomskim i naučnim saznanjima, svi ovi ciljevi se mogu ostvariti uz ulaganje manje od jednog procenta svetskog godišnjeg prihoda. Neophodno je, međutim, da se pre svega oslobodi zamki ideologije slobodnog trržišta i da se problemi ne smatraju nerešivim. .

Kupac koji radi sam
Pojava prve samoposluge 1916. godine bila je revolucionarni događaj, a danas, zahvaljujući mogućnostima savremene tehnologije i raspoloženju javnosti, postoji težnja da se sve više usluga prebaci na potrošače. Tako će, na primer, već do početka ovog leta biti dovršena izgradnja „aerodroma budućnosti“ u Sijetlu, koji će, umesto šaltera za prodaju karata, imate specijalne kabine - kioske na kojima će putnici sami moći da izvade i čekiraju karte.

Starost nije za otpis
Već su 70-ih godina demografski stručnjaci upozoravali svet da je planeta prenaseljena. Međutim, pošto ljudi žive sve duže i sve duže ostaju produktivni, moraćemo da redefinišemo pojam starosti. U Japanu je, na primer, više od četvrtine stanovništva starije je od 60 godina, a već 2050. taj broj će dostići 42 odsto. Pri tom svaki treći Japanac iznad 60. još uvek radi. Veoma je bitno da stari ljudi što duže rade jer ćemo, kako tvrde UN, do sredine veka imati više starih nego dece. Zato su mnoge evropske zemlje pomerile granicu odlaska u penziju ponegde za celih pet godina. Do 2050. trećina radne snage u zemljama u razvoju imaće 50 ili više godina. Treba znati da mnogi stariji ljudi imaju veliku kupovnu moć. Recimo, Britanci preko 50. kontrolišu 70 odsto bogatstva zemlje.

Obavezno zdravi
Trenutno 160 miliona zaposlenih u Americi imaju zdravstveno osiguranje koje im plaća firma. Situacija se uskoro može promeniti: poslodavac će svojim radnicima reći da se postaraju da budu zdravi ili će dobiti otkaz!
Kolektivna gojaznost, nekretanje i pušenje doveli su do epidemije dijabetesa, srčanih oboljenja i raka. A ko to plaća? Šef. A ko je kriv? Šef. Osamdeset četiri odsto Amerikanaca smatra da bismo bili zdravi da šef na tome insistira. E pa, šef sada insistira! Dve trećine firmi nude besplatne programe za mršavljenje i fitnes. Neki šefovi nisu tako blagonakloni: otpuštaju pušače, a nemojte se čuditi ako uskoro budete morali da odete na genetsko testiranje pre podnošenja prijave za posao.

Geoinženjering
Čovečanstvo možda neće moći da spreči globalno otopljavanje: već u leto 2013. Severni ledeni okean bi mogao da ostane bez leda Naučnici se sve glasnije zalažu za rashlađivanje planete putem geoinženjeringa. Suština se svodi na to da se smanji količina sunčevog zračenja koje dopire do Zemljine površine. Načini da se to postigne liče na naučnu fantastiku. Na primer: lansiranje džinovskih ogledala u orbitu da bi se radijacija vraćala u svemir, ili čak farbanje svih krovova na planeti u belo.

Žene u prvom planu
Ekonomisti odavno ističu da su najmanje produktivna ona društva u kojima se ženama uskraćuje mogućnost da rade. Da bi ubrzali privredni razvoj siromašnih zemalja, šačica prosvećenih kapitalista pokušava da što više angažuje žene. Najuspešnijim se pokazao projekat takozvanog mikrofinasiranja. Od 70-ih naovamo, na desetine hiljada žena je osnovalo vlastiti biznis. Pokazalo se da su žene pouzdani dužnici, da su novac dobro iskoristile, što je pozitivno uticalo na celo društvo i zemlju uopšte. U „Goldman Saksu“ su zaključili da obrazovane poslovne žene mogu da povećaju ekonomsku proizvodnju u svetu i da bitno utiču na privredni rast.

Globalizacija sporta
Ljudi gledaju televiziju iz dva razloga: zbog značajnih vesti iz zemlje i sveta i zbog prenosa sportskih događaja. Vesti su nepredvidljive i često mračne. Sport je, s druge strane, najbolji reklamni instrument koji danas postoji. On zauzima sate i sate televizijskog programa. Marketinški stručnjaci su odavno shvatili da je sport savršena sinteza novca i pokreta. Zato sportski radnici nastoje da privuku svetsku publiku na običnije svakodnevne sportske manifestacije. Lokalno će postati još globalnije ako lokalni klubovi i lige dobiju mogućnost da izađu na svetsku pozornicu. Kao i drugim industrijskim granama, i ovo je teren neslućenih mogućnosti a pre svega Kina i Indija. Kao i za svaki drugi proizvod, tako i za sport važi pravilo da potrošači u svim delovima sveta ne žele isto.

Kuhinja kao laboratorija
Kuvarice će uskoro shvatiti da kuvanje nije umetnost, već nauka, što Mekdonalds već odavno zna. Otpor nauci o hrani jača s pojavom lokalnih pokreta organske i takozvane spore hrane. Ali taj otpor je uzaludan i pogrešan, smatra profesor hemije s Njujorškog univerziteta Kent Kiršbaum. Danas su zapravo malobrojni ljudi koji kuvaju, jer im je jeftinije da kupe gotova jela u samoposluzi ili u objektima koji pripremaju domaću hranu „za poneti“. Oni koji se ipak upuštaju u taj poduhvat moraće da pređu na niz novotarija u svojoj kuhinji, kao u maloj laboratoriji, da bi na racionalan način spremili ručak.
Osim toga, domaćice će naučiti kako se koriste jednostavne hemijske supstance. To će značiti da će kuvanju morati da se poklanja malo veća pažnja, a posao će olakšati i novi kućni aparati, pre svega, štednjaci i pećnice.

www.blic.co.yu
(Zatvori)