Najveće deo u vlasništvu Republika Srbija ima u „Srpskoj banci“ (96,52 %), slede Privredna banka Pančevo (92,98 %), „Poštanska štedionica“ (63,72 %) i „Kredi banka“ (55,17 %).
Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže za „Blic“ da se vode razgovori sa Novom kreditnom bankom iz Maribora koja je zainteresovana za kupovinu „Kredi banke“ iz Kragujevca. Interesovanje Slovenaca naročito je izazvano posle partnerstva kragujevačke „Zastave“ sa italijanskim „Fijatom“.
- U planu je i da Privredna banka Pančevo bude pripojena „Poštanskoj štedionici“, dok je sudbina „Srpske“ da postane domaća razvojna banka - kaže Slobodan Ilić.
Dve banke, gde osim države vlasništvo ima i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), očekuje dokapitalizacija. To su „Komercijalna banka“ i „Čačanska banka“.
Kako „Blic“ saznaje, planirana je i dokapitalizacija „Komercijalne banke“ od 120 miliona evra, a kao investitori osim EBRD pojavili bi se i IFC, DEG i „Sved fond“. U toku su dogovori investitora i predstavnika vlasti, a realizacija dokapitalizacije se očekuje do kraja godine. Ukoliko bi se ovo obistinilo, to bi bila druga po veličini strana direktna investicija ove godine u Srbiji posle NIS-a.
Planovi za one banke gde država ima manjinski paket, međutim, su drugačiji, a prvobitne ideje je promenila ekonomska kriza.
- Namera je da država bilo na berzi ili ponudom za preuzimanje, proda svoje akcije, ali tek onda kada situacija na finansijskom tržištu bude prihvatljiva. Činjenica je da zbog ekonomske krize ne bismo mogli da dobijemo zadovoljavajuću cenu, ali i da je interesovanje za kupovinu bilo slabo - kaže Slobodan Ilić.
Na Beogradskoj berzi, inače akcije „Komercijalne“ i „Agrobanke“ spadaju među pet najtrgovanijih hartija od vrednosti, dok ostale bankarske akcije nemaju baš tako veliku likvidnost u trgovanju.
- „Komercijalna banka“ je najveća kompanija na berzi, ali se njome daleko slabije trguje nego akcijama AIK banke pre svega, jer je slobodna količina akcija za trgovanje dosta mala. U „Agrobanci“ država ima udeo od 20 odsto i verovatno će prodaja paketa ovih akcija u budućnosti opredeliti potencijalnog većinskog vlasnika. Treća bankarska akcija po likvidnosti u kojoj država ima manjinski udeo je Privredna banka Beograd, ali koja je po veličini znatno manja od „Agrobanke“, pa su i prometi skromniji - kaže Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.
Sve likvidne akcije banaka u ovoj godini su zabeležile solidan rast vrednosti zahvaljujući promeni sentimenta na globalnom tržištu kapitala, te će sudbina ovog talasa najviše uticati na dalje kretanje vrednosti ovih bankarskih hartija - zaključuje Nenad Gujaničić dodajući da će na cenu akcija banaka, uticati i poslovanje banaka ponaosob, kao i eventualno pronalaženje strateškog partnera ili većinskog vlasnika.

Druga po tržišnom učešću
Interesantno je da banke koje imaju većinsko ili manjinsko vlasništvo Republike Srbije zauzimaju značajan deo tržišnog kolača - 17,76 odsto. Od toga, prema poslednjem kvartalnom izveštaju Narodne banke Srbije, najviše pripada „Komercijalnoj banci“, koja je od 34 banke na drugom mestu sa 10,19 odsto tržišnog učešća.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

U trećem tromesečju je nastavljeno znatno usporavanje tromesečnih stopa ukupne inflacije i potrošačke cene su zabeležile pad od 0,7%. Negativna inflacija ostvarena u julu (–0,9%) i avgustu (–0,1%) posledica je nešto većeg sezonskog pada cena poljoprivrednih proizvoda, kojim je neutralisan rast cena koje se formiraju slobodno, na tržištu, i regulisanih cena. U septembru, usled sezonskog rasta cena poljoprivrednih proizvoda, inflacija je bila pozitivna (0,3%).

Sve komponente inflacije iskazale su niži rast od očekivanog, pre svega cene poljoprivrednih proizvoda. Procesu dezinflacije je doprinelo i osetno usporavanje rasta regulisanih cena, kao i niža bazna inflacija – zahvaljujući padu inflatornih očekivanja, smanjenju cena poljoprivrednih proizvoda, niskoj agregatnoj tražnji i stabilizaciji deviznog kursa.

Niska domaća tražnja i dalje je ključni dezinflatorni faktor na srednji rok. U prilog tome govori činjenica da je investiciona aktivnost privrede i države niska, kao i da su zarade u javnom sektoru i penzije, kao važni izvori lične potrošnje, zamrznute. Proizvodni jaz (kao mera tražnje) i dalje je negativan. Neznatnom smanjenju proizvodnog jaza u trećem tromesečju doprineli su blagi oporavak kreditne aktivnosti, finansiranje fiskalnog deficita na inflatorniji način, u poređenju s prethodnim tromesečjem, i izvestan oporavak svetske tražnje.

Kurs dinara je bio stabilan i pored smanjivanja referentne kamatne stope i dinarskog dela devizne obavezne rezerve. Stabilnost je postignuta zahvaljujući padu premije rizika, povećanju obaveza banaka prema inostranstvu i devizne štednje stanovništva. Takođe, redukovani ekonomski tokovi sa inostranstvom su umanjili tražnju privrede za deviznim sredstvima. Padu rizika i neizvesnosti u pogledu kretanja deviznog kursa doprinela je i uspešna druga revizija aranžmana s MMF-om i dodatna alokacija specijalnih prava vučenja (SDR) u devizne rezerve.

Ekonomska aktivnost je u toku trećeg tromesečja iskazala blagi oporavak. BDP je imao porast prvi put nakon godinu dana, a rast NDV-a je ubrzan. Industrijska proivodnja je ostvarila rast, a on se u najvećoj meri duguje privremenom obnavljanju proizvodnje u crnoj metalurgiji. Pad BDP-a u 2009. godini biće blaži nego što smo očekivali u prethodnom Izveštaju o inflaciji i iznosiće oko 2,8%.

U četvrtom tromesečju očekuje rast potrošačkih cena od oko 1,2%, pre svega po osnovu sezonskog rasta cena poljoprivrednih proizvoda. U oktobru i novembru cilj će najverovatnije biti podbačen, ali se krajem godine očekuje povratak inflacije u ciljani raspon i njeno kretanje oko srednje vrednosti – 7,5% međugodišnje (raspon 6–10%). Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, inflacija će se u prvoj polovini naredne godine kretati oko donje granice ciljanog raspona, ali nakon toga će se približiti srednjoj vrednosti ciljanog raspona. Pad tražnje, uz zamrzavanje penzija i zarada u javnom sektoru, ključni je faktor koji će uticati na stabilizaciju cena u srednjem roku.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Dinkić je u Beogradu, na sednici Mešovitog komiteta za ekonomsku i naučno tehničku saradnju Srbije i Alžira, odžanoj posle 20 godina, kazao da trgovinska razmena dve zemlje iznosi oko 10 mil USD godišnje, što govori da postoji veliki prostor za razvoj.

Saradnja Srbije i Alžira mogla bi da se unapredi u vodoprivredi, građevinarstvu, farmaciji, prenosu tehnologija, poljoprivredi, proizvodnji poljoprivrdne mehanizacije i nameštaja, turizmu, energetici, bankarstvu i odbrani, kazao je on.

Prema rečima Dinkića, saradnju otežava to što Alžir ne prihvata garancije banaka iz Srbije.

On je naglasio da je zajedno sa Selalom zaključio da bi taj problem mogao da se prevaziđe sklapanjem sporazuma centralnih banaka dve zemlje i osnivanjem zajedničkih srpsko-alžirskih firmi, koje bi realizovale projekte u Alžiru.

Dinkić je najavio da će Srbiju posetiti predsednik Alžira Abdelaziz Bouteflika, ali nije precizirao datum posete i dodao da će prilikom posete alžirskog ministra odbrane Srbija i Alžir potpisati sporazum o saradnji u odbrani.

Srpski ministar ekonomije kazao je i da su u završnoj fazi razgovori srpske državne kompanije za trgovinu naoružanjem "Jugoimport SDPR" o saradnji sa alžirskim partnerima.

Dinkić je naveo i da kompanija "Hidrotehnika-Hidroenergetika" u Alžiru radi na izgradnji brana, a da su na sastanku Komiteta prisutni i predstvnici "Energoprojekta", Puteva "Užice" i farmaceutskih kompanija koji su zainteresovani za poslove na alžirskom tržiištu.

Selal je kazao i da je u zajedničkom interesu Srbije i Alžira da rade na unpređenju pravnog okvira koji će omogućiti poboljšanje i proširenje ekonomske saradnje.

Mešoviti komitet za ekonomsku i naučno-tehničku saradnju Srbije i Alžira zasedaće danas i sutra u Beogradu, a na kraju sastanka biće potpisan protokol o zasedanju.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Obveznicama serije A2015 trgovano je za 4.561 evro, po ceni od 75,86 do 75,89 odsto, serije A2012 za 3.576 evra, po ceni od 87,83 do 88,03 odsto i serije A2013 za 2.332 evra, uz cenu od 83,75 do 83,80 odsto nominalne vrednosti.

Serijom A2010 trgovano je za 498 evra, po jedinstvenoj ceni od 97,05 odsto, a serijom A2011 za 522 evra, uz cenu od 92,63 odsto nominale.

Obveznicama serije A2014 ostvaren je promet od 651 evro, po ceni od 79,81 odsto i serijom A2016 - 365 evra, po ceni od 71,92 i 71,93 odsto nominalne vrednosti.

Republičke obveznice za izmirenje stare devizne štednje dospevaju za naplatu 31. maja, u godini koju označava serija tih vrednosnih papira.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Ovaj namet Vlada je početkom godine potpuno ukinula kako bi motivisala preplašene štediše da novac vrate u banke posle masovnog povlačenja depozita u oktobru 2008. Još tada je rečeno da je mera privremena i zvanično važi do kraja godine. Međutim, poreska stopa od 20 odsto, što znači da petinu dobijenog novca od kamate valja dati državi na ime poreza, i pre krize je tumačena kao vrlo visoka. Zbog toga treba očekivati da se oporezivanje svih kapitalnih dobitaka u šta se ubraja i štednja uskoro prepolovi. U paketu sa jednogodišnjim ukidanjem poreza na deviznu štednju, budući da se na dinarsku ovaj namet nije ni plaćao, povećana je i garancija države na depozite sa 3.000 na 50.000 evra. Država će i u godinama koje dolaze štedišama garantovati ovaj novac jer to nije bila antikrizna privremena mera, za razliku od dodatne takse na impulse u mobilnoj telefoniji od 10 odsto.

Da li će razgovori i dogodine biti skuplji još je neizvesno, pošto u Vladi i dalje nema dogovora oko eventualnog ukidanja dodatne takse. Kada je rebalansom budžeta uveden dodatni namet računato je na tri milijarde dinara, ali će konačni bilans biti manji s obzirom na to da ova mera nije ni počela da se primenjuje kada je planirano.
Na nešto manje novca odnosno između milijardu i dve milijarde dinara država je računala od privremenog smanjivanja plata u javnom sektoru, što neće važiti i dogodine. Do sada je prikupljeno oko 1,2 milijarde dinara, a potrošena je polovina i to na jednokratnu pomoć najugroženijim radnicima koji su štrajkovali od početka godine. Deo je, opet kao gaženje požara, isplaćen Romima prilikom raseljavanja ispod mosta Gazela. Još prilikom donošenja leks specijalisa kojim su plate veće od 40.000 oporezovane sa vanrednih 10 odsto, a veće od 100.000 sa 15, planirano je da se od dobijenog novca napravi poseban fond solidarnosti, zbog čega prihod nije ni planiran u budžetu. Zakonom je pored oporezivanja uvedeno i ograničavanje maksimalne mesečne plate na šest prosečnih u državi, što takođe neće važiti i 2010. godine. Međutim, zvaničnici najavljuju da će ipak biti uveden neki limit za maksimalne plate koje daje država, ali će se ova oblast naknadno urediti, kako je rečeno, nekim podzakonskim aktom.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Najveći pad u kontinuiranoj trgovini ubeležio je Progres [PRGS], od nešto više od osam odsto, na 110 dinara za akciju, uz skroman promet.

Po gotovo šest procenata na vrednosti su izgubili Metals banka [MTBN] i BIP [BIPB] a akcija pivare ubeležila je i novi dosadašnji minimum od 47 dinara ali je završila trgovinu na 48 dinara.

Cena mlekare Imlek [IMLK] smanjena je pet a Jubmes banke [JMBN] četiri i po odsto pri čemu je u trgovini akcijama banke napravljen solidan promet, od 1,72 miliona dinara.

Dobitnike predvodi Lasta [LSTA] rastom od gotovo četiri procenta dok je prioritetna akcija bez prava glasa Komercijalne banke [KMBNPB] poskupela nepuna tri.

Vital [VITL] je na vrednosti dobio procenat i po, Simpo [SMPO] procenat a Sojaprotein [SJPT], sa A Listinga, pola procenta.

Najviše se na kontinuiranom segmentu trgovalo akcijama AIK banke [AIKB], za 20 miliona dinara, a slede Univerzal banka [UNBN] sa 3,03 miliona, Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga, sa 2,37 miliona i
Agrobanka [AGBN] sa 1,02 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je ostvaren sa hartijama preduzeća "Ibar" [IBAR], milion i po dinara. Cena im je pala 12 odsto, na novi dosadašnji minimum od 863 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je oko 23 odsto u ukupnoj i trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcija bilo 34 a u prodaji 13 odsto.

Dvocifrenim udelom u vrednosti prometa izdvojile su se brokerske kuće M&V Investments sa gotovo 32 odsto i KBC Sekjuritis sa 18 procenata.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Najviši kineski funkcioneri su na proteklom forumu zemalja Azijsko - pacifičkog regiona u Singapuru stavili do znanja da neće podleći upornom nastojanju SAD da juan dodatno revalvira, a takav stav zvanični Peking je ponovio i danas, što je na deviznom tržištu bila neka vrsta incijalne kapisle za dodatno slabljenje dolarskih pozicija.

Indeks dolara prema korpi šest drugih jakih valuta je u ranoj podnevnoj trgovini na indikativnoj berzi u Londonu opao pola procenta, na 74,95 poena, što je blizu petnaestomesečnog mininuma (74,774) koji je zabeležen protekle sedmice.

Evro je napredovao prema američkom konkurentu 0,4 procenta i menjao se po kursu od 1,4975 dolara, sa izgledima da možda već do kraja poslovanja "preskoči" važnu granicu od 1,50 "amerikanaca".

U zaključnoj trgovini na deviznoj berzi u Tokiju, dolar je jutros vredeo 89,74 jena, što znači da je u odnosu na japanskog konkurenta oslabio 0,3 procenta u poredjenju sa kursom koji je važio u petak.

Devizni trgovci u Tokiju su, sudeći prema agencijskim izveštajima, "ograničeno reagovali" na najnovije, pozitivne pokazatelje o kretanjima u japanskoj privredi tokom proteklog kvartala.

Japanska privreda je, naime, u prošlom tromesečju imala najbrži kvartalni rast u razdobolju dužem od dve godine, ali se taj pokazatelj u suštini neznatno odrazio na položaj jena.

Rojters ukazuje, u izveštaju iz Londona, da je dolar poslednjih meseci stalno bio pod pritiskom i zbog raširenog uverenja medju tržišnim igračima da će američke kamatne stope ostati rekordno niske u dužem periodu, a najmanje do polovine 2010.

Niska bazna kamata u SAD, u rasponu od nula do 0,25 odsto, daje prednost valutama zemalja sa osetno višim kamatama, navodi Rojters i kao primer ističe Australiju i Norvešku koje su ove jeseni zaoštrile kamatnu politiku, što je pogodovalo rastu njihovih valuta - dolara i krune.

Slab dolar i očekivani snažniji rast globalne privrede podstakao je danas investitore da više nego obično kupuju sirovine čije se cene izražavaju u američkoj valuti i to se na berzama akcija odmah odrazilo u vidu rasta ključnih indeksa deonica u Evropi i Aziji.

Panevropski indeks FTSEurofirst 300 uvećan je 0,8 odsto i trenutno je oko najvišeg nivoa u proteklih 13 meseci, dok su akcije na tržištima takozvanih brzo rastućih ekonomija poskupele u proseku oko jedan i po procenat.
Terminske cene akcija na američkom tržištu su porasle 0,7 odsto, a talas poskupljenja je zabeležen i na većini azijskih efektnih berzi, izvestila je japanska agencija Kjodo.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

U prvih šest meseci godine ostvaren je prihod od 3,39 milijardi dinara prema planirane 5,53 milijarde, pokazuju podaci iz nekonsolidovanih rezultata.

Podaci o planovima su iz Poslovnog plana za period 2009-11. koji je Tigrov upravni odbor usvojio u decembru prošle a korigovao u martu ove godine.

Tigar je za drugo polugodišnje planirao neto dobit od 402 miliona dinara ali je i to očekivanje srezano i sada dobit projektuju na 88,37 miliona.

Za celu 2009. godinu pirotska kompanija je prvobitno planirala prihode od 11,79 milijardi dinara ali se očekuje da budu manji, 7,69 milijardi.

Ovogodišnja neto dobit je pak planirana na 592,43 miliona dinara, međutim, očekivanja su spuštena na 205 miliona.

Kompanija je u saopštenju navela da je projekcija za celu 2009. urađena na bazi ostvarenih rezultata za prvih šest meseci, kao i projekcije rezultata do kraja godine koju je upravni odbor usvojio u avgustu.

Tigar, koji ima 17 zavisnih preduzeća u kontrolnom vlasništvu, jedno zajedničko ulaganje, jednu agenciju i jedan zajednički projekat sa lokalnom samoupravom, radi na sektorima proizvodnje, trgovine i usluga.

U 2008. pirotski Tigar je ubeležio prihod od 7,66 milijardi dinara, rashode od 7,1 milijardu i neto dobit od 456,8 miliona.

Akcija Tigra, sa Prajm marketa Beogradske berze, košta 817 dinara prema maksimalnih ove godine 1.058 iz septembra i minimalnih 340 dinara iz marta.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)