Euro zona

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
23.3.	11:00	Construction output	Feb	1,30%	-2,20%	-9,10%
23.3.	11:00	Foreign trade	Feb	-10,5B	-9,0B	-0,70B
24.3.	8:00	France - PMI	Mart		35,00	34,8
24.3.	9:30	UK - CPI	Feb		2,60%	3,00%
24.3.	9:30	UK - BBA Mortage Approvals	Feb		22,30K	22,40K
24.3.	9:30	UK - Core CPI	Feb		1,30%	1,30%
25.3.	9:00	Germany - IFO Business Climate Index	Mart		82,20	82,6
26.3.	7:00	Germany - GfK Consumer Climate	April		2,60	2,6
26.3.	9:30	UK - Retail Sales	Feb		-0,30%	0,70%
26.3.	9:30	UK - Business Investment	Q4		-3,90%	-3,90%
26.3.	-	Germany - CPI	Mart		0,20%	0,60%
27.3.	9:30	UK - Current Account	Q4		-5,80B	-7,70B
27.3.	9:30	UK - GDP	Mart		-1,50%	-1,50%
27.3.	11:00	Euro area - Industrial New Orders	Feb		-28,40%	-22,30%

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

(Zatvori)

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
23.3.	15:00	Existing Home Sales	Feb	4,72M	4,45M	4,49M
25.3.	13:30	Durable Goods Orders	Feb		-2,00%	-5,20%
25.3.	13:30	Durables, Ex-Transportation	Feb		-2,00%	-2,50%
25.3.	15:00	New Home Sales	Feb		300K	309K
25.3.	15:30	Crude Inventories	20.3.		-	1.942K
26.3.	13:30	Initial Claims	21.3.		650K	646K
26.3.	13:30	Q4 GDP - Final	Q4		-6,60%	-6,20%
26.3.	13:30	GDP Price Index	Q4		0,50%	0,50%
27.3.	13:30	Personal Income	Feb		-0,10%	0,40%
27.3.	13:30	Personal Spending	Feb		0,30%	0,60%
27.3.	14:55	Mich Sentiment-Rev	Mart		56	56,6

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

(Zatvori)

On, međutim, kaže da je monetarna politika zemlje pripremljena za takvu situaciju koju bi trebalo da spreči. "Deflacija je u sadašnjim uslovima zaista realna", izjavio je on.

Deflacija predstavlja smanjenje troškova života i nivoa cena u jednoj ekonomiji. On je podsetio da je Američka centralna banka Fed već smanjila kamatne stope gotovo na nulu i upumpala stotine milijardi dolara u privredu i finansijski sistem zemlje.

S obzirom na to da su se iscrpele osnovne mogućnosti monetarne politike, Fed sada nastoji da privredu podrži takozvanim kvantitativnim labavljanjem koje počiva na tome da Fed ekonomiji daje nov novac.

Predsednik te rezervne banke je, inspirisan Japanom, koji se sa deflacijom borio 90-tih godina prošlog veka, ocenio da bi zbog deflacije privredno prigušenje u toj zemlji imalo gori tok nego da su Japanci deflaciju sprečili.

Zbog toga je važno, dodao je on, da centralne banke iskoriste mogućnosti kvantitativnog labavljenja monetarne politike. "Prebacivanje na politiku kvantitativnog labavljenja je sprovodljivo i upravo se događa", izjavio je taj bankar.

Fed je u sredu, posle dvodnevnog zasedanja monetarnog odbora, odlučio da počne da otkupljuje dugoročne državne hartije od vrednosti u obimu do 300 milijardi dolara.

Budžetski deficit 1,8 biliona dolara

SAD će u ovoj fiskalnoj godini poslovati uz najveći budžetski deficit u svojoj istoriji od 1,8 biliona dolara, što predstavlja 13,1 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje, prognoziraju eksperti.

Ukoliko se prognoza ispuni to bi, kako ističu, moglo da iskomplikuje nastojanja predsednika Baraka Obame da ubedi zakonodavce da usvoje njegov budžetski plan u obimu od 3,55 biliona (hiljada milijardi) dolara.

Eksperti budžetskog odbora predviđaju da će u 2010. godini budžetski deficit SAD opasti na 1,4 biliona dolara, što bi predstavljalo oko 9,6 procenata BDP.

Od januara, kada je Obama preuzeo predsedničku funkciju, američka administracija je za podršku oslabljenoj privredi već iskoristila milijarde dolara, pri čemu je veći deo sredstava dobio finansijski sektor koji je bio i glavni zamajac sadašnje globalne krize.

"Uprkos tome što će se stanje ekonomije još neko vreme i dalje pogoršavati mere u obimu od 787 milijardi dolara za njen oporavak i veoma smeli koraci centralne banke Fed i ministarstva finansija bi trebalo da pomognu da se recesija okonča ove jeseni", smatra budžetski odbor.

CEO je, istovremeno, objavio i prognozu o pogoršanju izgleda američke privrede i pad BDP-a u ovoj godini za tri odsto, dok bi privreda SAD u 2010. trebalo da poraste za 2,9 procenata, a u 2011. za četiri odsto.

Portparol Bele kuće Robert Gibs je izjavio da predsednik Obama i nadalje računa sa tim da će mu uspeti da budžetski deficit do kraja svog mandata smanji na polovinu.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kako su potvrdili predstavnici Dajmlera, investiciono društvo Aabar, koje je pod državnom kontrolom u emiratu Abu Dabi, sada je vlasnik 9,1 odsto akcija Dajmlera.

Sa pozicije najvećeg pojedinačnog akcionara Abu Dabi je tako potisnuo Kuvajt, čiji je udeo pao sa 7,6 na 6,9 odsto akcija. Ostale Dajmlerove akcije raspodeljene su na više hiljada vlasnika širom sveta.

Posao sa Abu Dabijem doneo je Dajmleru, koji je kao i ostali nemački auto-koncerni ozbiljno pogođen krizom, 1,95 milijardi evra.

Šef Dajmlera Diter Ceče saopštio je posle odluke nadzornog odbora, da se "raduje što je Aabar novi veliki akcionar koji ceni poslovnu strategiju Dajmlera i želi da učestvuje u sprovođenju stateških projekata".

U Nemačkoj se mesecima spekulisalo o mogućem ulasku Abu Dabija u koncern koji je prošle godine imao promet od 99,94 milijardi evra.

Dajmler, kako je najavljeno, želi tesno da sarađuje sa novim velikim akcionarom Abu Dabijem.

Zajednički bi trebalo da se radi pre svega na razvoju automobila na elektro-pogon i unapređivanju korišćenja alternativnih materija u proizvodnji automobila koje bi trebalo da zamene težak čelik i time omoguće smanjenje potrošnje goriva.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

To znači da je 73 menadžera ove nekada najveće svetske osiguravajuće kuće dobilo na svoje račune po milion i više dolara, dok su petorica za svoj posao, kojim su, uzgred rečeno, doveli tu finansijsku instituciju na rub propasti, "nagrađeni" sa po više od četiri miliona dolara.

Posle pravog talasa ogorčenja građana, označenog u medijima kao pravi "cunami besa" zbog takvih sramnim poteza rukovodstva AIG, firme koja je na ime pomoći od države u poslednjih nekoliko meseci dobila oko 200 milijardi dolara da ne bi bankrotirala, reagovao je i Kongres SAD.

Predstavnički dom američkog Kongresa je, naime, velikom većinom glasova odlučio da će ti bonusi rukovodećih ljudi AIG osiguranja biti oporezovani sa 90 procentnom poreskom stopom.

Američki predsednik Barak Obama je, takođe, oštro kritikovao isplatu tako visokih bonusa, izražavajući razočarenje u moralne vrednosti menadžera AIG. Obama je početkom protekle sedmice izjavio da je ministru finansija Timotiju Gajtneru dao nalog da blokira isplatu velikih bonusa u AIG.

Gajtner je, međutim, dospeo pod pravu paljbu stalnih kritika zbog svog neuspeha da blokira najmanje 165 miliona, a možda čak i svih 218 miliona dolara bonusa isplaćenih zaposlenima u AIG.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

Zajam sa rokom otplate od 19 godina biće izražen u evrima, a deo je šireg sporazuma o zajmu sa Svetskom bankom, potpisanog 2006. godine. Bugarska nastoji da podrži privredu u razdoblju globalne ekonomske krize.

Veliki priliev inostranih direktnih ulaganja podstakao je proteklih godina privredni rast u toj balkanskoj državi, povećavši manjak u tekućem bilansu plaćanja na 25 odsto BDP-a, zbog rasta kupovine robe iz uvoza.

Ekonomisti i analitičari ističu da bujanje tog manjka predstavlja ozbiljan rizik po privredu, a neki tvrde i da bi se Bugarska mogla pridružiti Mađarskoj, Letoniji i Rumuniji, koje su već zatražile pomoć MMF-a.

U novembru prošle godine Svetska banka je već odobrila Bugarskoj dva zajma u vrednosti 142 miliona evra. Inače, krajem januara dug Sofije prema Svetskoj banci iznosio je 577,5 miliona evra.

Izvor www.b92.net
(Zatvori)

Intesa će se prijaviti za program pomoći u okviru kojeg će italijanskoj vladi prodati konvertibilne vrednosne papire, a država će dobiti vlasnički udeo bez prava glasa u skupštini deoničara.

Time će Intesa postati treća italijanska banka koja će se poslužiti paketom pomoći.

Inače, banka je u poslednjem tromesečju 2008. zabeležila neto gubitak od 1,23 milijarde evra, dok su neto rezervacije iznosile 2,06 milijardi evra, uključujući 908 miliona eura otpisa.

Gubici u trgovanju povećani su na 354 miliona evra, sa 44 miliona u odgovarajućem razdoblju prethodne godine, dok su neto prihodi od kamata povećani za 3,3 posto, na 2,89 milijardi evra.

Intesa se suočava s "jako izazovnom" 2009. i "teškom" 2010. godinom, kazao je izvršni direktor banke Korado Pasera i dodao da ciljevi za ovu godinu više ne važe i u planu su nova kresanja troškova.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

Prebacivanje proizvodnje "klija dva" iz fabrike u Novom Mestu u Francusku otvoriće 400 radnih mesta za francuske radnike. Istovremeno, proizvodnja automobila "tvingo" biće maksimalno povećana u Revozu, čiji je većinski vlasnik Reno..

Reno je tako odgovorio na zahteve vlade da se u Francusku vrate fabrike koje su delokalizovane u istočnu Evropu, kako bi se otvorila nova radna mesta u sektoru koji je izuzetno pogođen ekonomskom krizom.

"Pokazaćemo solidarnost među fabrikama" u Francuskoj, saopštio je Reno, pozvavši radnike u fabrikama u Sanduvilu i Kleonu kojima preti otpuštanje da pređu u fabriku u Flenu, u kojoj će biti prebačena proizvodnja "klija dva".

Francuski mediji ocenili su da je ta odluka pre industrijska nego ekonomska, navodeći da fabrika u Novom Mestu "ima previše ponuda zahvaljujući uspehu modela 'tvingo'".

Rukovodilac službe za kontakte sa javnošću "Revoza", Nevenka Bašek Zildjović, rekla je da će ta fabrika maksimalno povećati proizvodnju automobila tipa "tvingo".

"S obzirom na to da je na evropskom tržištu došlo do osetnog povećanja potražnje za modelima 'tvingo' i 'klio 2', koji se proizvode u Novom Mestu, i s obzirom na to da 'Revoz' ne uspeva u celini da zadovolji te potrebe, odlučeno je da se u 'Revozu' maksimalno poveća obim proizvodnje novog 'tvinga', koji se proizvodi isključivo u našoj fabrici", rekla je Zildjovićeva za agenciju STA.

"Revoz" iz Novog Mesta, koji je najveći slovenački izvoznik, prošle godine je proizveo 198.096 automobila, od čega su dve trećine automobili modela "tvingo". Prošlog meseca, "Revoz" je saopštio da će, zbog povećane potražnje, povećati ovog meseca proizvodnju sa 750 na 880 vozila

Francuski proizvođač je od 2000. godine postepeno prebacivao proizvodnju u zemlje istočne Evrope, gde je radna snaga jeftinija, i proizvodi više u inostranstvu nego u Francuskoj.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)