Ugovor o osnivanju preduzeća „Južni tok Srbija“, prvog koje je „Gasprom“ osnovao sa učesnicima izgradnje tog gasovoda, u švajcarskom gradu Cugu potpisao je sa Bajatovićem Pavel Oderov, direktor „Južnog toka“.

Kako je ranije najavljeno, „Srbijagas“ će imati 49 odsto vlasništva u zajedničkom preduzeću, a ruska državna kompanija „Gasprom“ imaće većinski udeo od 51 odsto.

Deonica „Južnog toka“ kroz Srbiju trebalo bi da bude dugačka 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a vrednost investicija u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra. Bajatović je nedavno naveo da bi prihod od tranzitne takse za gas kroz „Južni tok“ mogao da za Srbiju dostigne pola milijarde evra godišnje.

Direktor „Srbijagasa“ je naveo da će posle registracije preduzeće nastaviti sa izradom fisibiliti studije, zatim sa donošenjem konačne investicione odluke i konačno izgradnjom gasovoda.

- Inače izrada studije izvodljivosti za srpsko tržište je već približno gotova - istakao je Bajatović.

Na pitanje da li će biti potrebno da se i u Srbiji osnuje ćerka kompanija, Bajatović navodi da će to biti neophodno uraditi ukoliko na snazi ostanu postojeći zakoni. Ipak, nije mogao da precizira kada bi to moglo da se desi.

Budući magistralni gasovod „Južni tok“, zajednički projekat „Gasproma“ i italijanskog „Enija“, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara.

Projektom je predviđeno da trasa gasovoda „Južni tok“ polazi od ruske luke Novorosijsk, preko dna Crnog mora do bugarske luke Varne, odakle se preko Balkanskog poluostrva, Srbije i Mađarske nastavlja do Austrije i Italije.

Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet bi trebalo da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2011. godini, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.

Sporazum o izgradnji „Juž­nog toka“ do sada su pored Srbije, potpisale i Bugarska, Slovenija, Mađarska i Grčka.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Jedini razlog što to ne čine u većem obimu je taj što nemaju dovoljno finasijskih sredstava, navedeno je u rezultatima međunarodnog istraživanja koje je sprovela Erste banka, u saradnji sa austrijskom agencijom "Imas internešenel".

U istraživanju je utvrđeno da 69 ispitanika smatra da je štednja "važna" ili "prilično važna", a neki od proizvoda štednje u bankama koristi 22 odsto ispitanika, dok 78 odsto ne štedi, naveo je izvršni direktor agencije Imas Ansgar Lener.

Lener je rekao da od onih koji štede, više od polovine uspeva da uštedi do 50 evra mesečno, oko 18 odsto uspeva da uštedi između 51 i 100 evra mesečno, a oko deset odsto njih između 101 i 200 evra.

U proseku, građani Srbije koji koriste neki od proizvoda štednje mesečno odvajaju 82 evra, precizirao je Lener i dodao da je 22 odsto štediša u Srbiji zadovoljno iznosom koji je trenutno u mogućnosti da uštedi. Prenoseći iskustva i Austrije, Lener je naveo da svega tri odsto stanovništva ne štedi, a oni koji štede u toj zemlji odvajaju 155 evra mesečno.

Kao glavna motivacija i razlog za štednju novca u Srbiji navedena je sigurnost, odnosno finansijska podrška i štednja za starosnu penziju i negu u slučaju bolesti, a kao ograničavajući faktor vezan za štednju ispitanici su navodili strah od devalvacije i velike inflacije.

Kada su u pitanju finansijski instrumenti, poput obveznica, akcija i fondova, čak 55 odsto građana Srbije nema nikakav stav, a svega sedam odsto njih o ovoj temi misli veoma pozitivno.

U Srbiji je najviše građana koji očekuju da će i u narednih pet godina štedeti isto koliko i danas (44 odsto), a oni koji navode da će štedeti manje, kao glavni razlog ističu bojazan od posledice svetske krize, neizvesnost zbog mogućeg rasta inflacije, eventualnog gubitka radnog mesta i nesigurnu ekonomsku situaciju u zemlji.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

„Penzionersko pitanje“ zadalo je najviše glavobolje pregovaračima vlade i Međunarodnog monetarnog fonda prilikom usaglašavanja srpskog budžeta za iduću godinu i ostaće nepoznanica još izvesno vreme, dok šefovi MMF-a u Vašingtonu „ne overe“ dogovor njihove misije sa vladom u Beogradu.

Čak i ako sve bude pozitivno rešeno, penzionersko pitanje visiće nad glavom svih građana Srbije bar u dva oblika. Prvo, kao sistemska reforma penzionog sistema, na čemu insistira MMF. Drugo, kao „lični” problem mnogih građana. „Opšti ambijent i društveno ponašanje moraju da budu promenjeni kako bi se pred svako usvajanje budžeta izbegle različite vrste pritisaka i očekivanja. Svi društveni i ekonomski akteri moraju da prihvate dva principa – ličnu odgovornost za sopstvenu budućnost i međugeneracijsku solidarnost”, kaže za „Politiku” Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

– Životni vek se produžava, penzioni fondovi svuda u svetu su ugroženi. Nemačka razmišlja da produži starosnu granicu odlaska u penziju. Svi se bave time kako da se obezbedi održiv penzioni sistem. Građani ne mogu da očekuju od države da će samo ona rešiti taj problem. Dobrovoljni penzioni fondovi ili neka druga vrsta obezbeđenja sigurne budućnosti jesu nešto o čemu građani moraju da razmišljaju – kaže Ilić.

Da li ste, s mesta na kojem ste, primetili prevelika očekivanja tih „društvenih i ekonomskih aktera“?

Mi smo dugo živeli u sistemu u kojem nam je država davala posao, stan i penziju. Većina ljudi u Srbiji o penziji razmišlja dve-tri godine pred penzionisanje i buni se ako se ona smanjuje ili se menjaju parametri za njeno određivanje. Sve što se u Evropi događalo u poslednjih dvadesetak godina ukazuje da i kod nas mora doći do drugačijeg ponašanja i prihvatanja realnosti. U tom smislu je princip lične odgovornosti za sopstvenu budućnost paradigma novog načina funkcionisanja pojedinaca, kompanija i države. To znači da svaki građanin mora da razmišlja o svojoj budućnosti odmah po završetku školovanja, tako što će razmatrati razne oblike štednje. Od dobrovoljnih penzionih fondova do polise životnog osiguranja i investicionih fondova, što ljudi u drugim zemljama već uveliko rade.

Srbija je stvorila sistemski okvir, zakonsku regulativu i zaštitne mehanizme, vlasnici su napravili finansijske institucije i organizacije i sada postoji ponuda modela da ljudi planiraju vlastitu sigurnost u budućnosti. Ali, sve to se ne koristi.

Ne može se više očekivati da nam država reši budućnost i da nam je budžet prva vrata na koja dođemo kad imamo problem a da prethodno nismo iskoristili sve mogućnosti da sebi obezbedimo sigurnost. 

Mnogi kažu da to nije moguće jer su građani siromašni?

Tu zabludu demantujem. O budućnosti i ličnoj odgovornosti za sigurnu starost ne razmišljaju bogati ljudi. Oni imaju različitu aktivu i imovinu koju mogu u svakom trenutku da unovče i da od toga lepo žive.     

Svuda u svetu srednji sloj razmišlja o tome kako da zaštiti porodicu, kako da školuje decu. Infrastruktura je napravljena za srednji sloj.

Pitanje je zašto mi to nedovoljno koristimo.

Siromaštvo nije razlog da ne brinemo o svojoj budućnosti. Daću vam nekoliko argumenata. Polisa životnog osiguranja jedan je od finansijskih modela za brigu o vlastitoj budućnosti. Bruto premija životnog osiguranja u 2008. godini po stanovniku bila je u Srbiji 10 evra, u BiH 13, u Bugarskoj 18 a u Rumuniji 22 evra. Nemoguće je i netačno da je, na primer, srednji sloj u Rumuniji dva puta bogatiji od srpskog.

Evo još nekih podataka koji demantuju tvrdnje da smo mi siromašno društvo u kome pojedinci ne mogu da brinu o sopstvenoj budućnosti. Dakle, u Srbiji se prosečno godišnje za polisu osiguranja izdvaja 10 evra, za igre na sreću devet a za duvan i alkohol 66 evra. Kad pogledate ove podatke, teško me je uveriti da ne postoji potencijal za drugačiji način ponašanja.

Država ponovo poručuje građanima da je poslednji trenutak da počnu da brinu o svojoj budućnosti.

Ali, nas su navikli da ne razmišljamo o tome, o nama je brinula država.

Država i dalje brine o svojim građanima, ali kapaciteti države i potreba da ona bude što jeftinija, traže da i mi sami moramo da preuzmemo deo odgovornosti za sopstvenu budućnost. To ne znači da država to neće raditi u budućnosti.

Šta podrazumeva drugi princip međugeneracijske solidarnosti?

Podrazumeva pravilnu raspodelu sadašnjih troškova i budućih obaveza, balansa onog što će se trošiti i onoga što će se investirati u svaku vrstu infrastrukture. Samo tako bićemo u stanju da mladim generacijama, osim obaveza da vraćaju zajmove, ostavimo solidnu razvijenu i prosperitetnu privredu.

Uzimamo zajmove po svetu da bismo isplaćivali penzije. Nije li to sistem u kome penzioneri oduzimaju budućnost unucima?

Penzioneri treba da razumeju da se, ako žele dobro svojim unucima, mora uspostaviti kvalitetniji balans između tekuće potrošnje i investicija. Inače, unucima ćemo ostavljati samo dugove bez osnove da vraćaju te zajmove.

Kako preduzeća treba da brinu o svojoj budućnosti? Da li je to samo poštovanje finansijske discipline?

Opet se sve svodi na pojedinca, vlasnika ili menadžera. Ako on ne izvršava svoje obaveze, onda radnici idu pred državu.

Što bi vlasnik neke firme plaćao porez kad ministri obećavaju da će država umesto njega platiti te obaveze, na primer povezivanje radnog staža. Zar to nije loša poruka?

U svim tranzicionim zemljama morali su da se vuku takvi potezi. Ali, zabrinjava me to što bi to moglo da nam pređe u naviku, da stalno povezujemo staž, da stalno opraštamo dugove za poreze i doprinose. To u ekonomiji dovodi do moralnog hazarda i evazije poreza. Verujem da nećemo ići tim pravcem.

Ni deo države nema naviku da menja ponašanje, lokalnim samoupravama je najlakše da traže pare od centralne vlasti?

Podsetiću da su od 2001. godine lokalne uprave tražile poresku decentralizaciju. I kad je ta decentralizacija krenula, lokalnim upravama ostavljene su dve godine da se pripreme za taj posao, da od 1. januara 2008. godine naplaćuju poreze na imovinu i da to bude ozbiljan prihod opština i gradova. Nažalost, te dve godine nisu pametno iskorišćene jer se više od pola opština u Srbiji nije pripremilo za naplatu poreza. Opštine koje su se dobro pripremile lakše podnose smanjenje transfera iz centralnog budžeta.

Vi apelujete da svako počne da razmišlja preduzetnički, brinući o svojoj budućnosti?

Apsolutno, to je poruka. Bez takvog „prezupčenja u glavi“, svaki put kad se bude donosio budžet imaćemo velika očekivanja za koja nemamo pare. Ali, to ne isključuje obavezu države da uvek bude solidarna i socijalno odgovorna prema svojim građanima i preduzetnicima.

Socijalno odgovorna država štiti ambijent. Socijalno odgovorna država nije ona koja deli pare kapom i šakom svakom građaninu koji legne na prugu, svakom preduzetniku koji se žali na konkurenciju ili svakoj opštini koja je nesposobna da prikupi lokalni porez. Ona je tu samo kad nastane velika muka.

Ako uspe da pređe put od kupovine alkohola do kupovine polise, biće to kraj tranzicije u Srbiji?

Bukvalno je tako.

Miša Brkić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Predstavljajući najnoviji izveštaj Kreditnog biroa za oktobar, Dugalić je rekao da se od početka godine, za 0,1 odsto mesečno, povećava kašnjenje u otplati kredita kojima su zaduženi građani i privreda.

Stanovništvo kasni u otplati 3,1 odsto kredita, što je za 1,6 odsto više nego na kraju decembra 2008. godine. To je posledica ekonomske krize i pada standarda građana i rastuće nezaposlenosti, i još nije poprimilo zabrinjavajuće razmere, ali je upozoravajuće, ocenio je Dugalić.

O krizi svedoči i to što je u prethodna dva meseca osetno porastao broj čekova u prometu, jer je zbog siromašenja građana smanjen obim trgovanja u prodavnicama. Prema podacima Kreditnog biroa, u januaru je realizovano 514.570 čekova građana, u septembru 729.229, a u oktobru njihov broj je porastao na 746.615. U ovoj godini ukupno je izdato 6.471.989 čekova.

Ipak, ukupna kreditna zaduženost građana u prošlom mesecu je neznatno smanjena na oko 878 milijardi dinara (u septembru je iznosila oko 889 milijardi).

Istovremeno, ukupan dužnički teret pravnih lica i građana u oktobru je smanjen za 0,7 odsto u odnosu na septembar, rekao je Dugalić, navodeći da su u prvom jesenjem mesecu banke, kao poverioci, knjižile 1.311 milijardi dinara duga, dok je u oktobru smanjen na oko 1.302 milijardi. Primetno je, međutim, da su jedino krediti za refinansiranje postojećeg duga, koji su iznosili 27 milijardi dinara, povećani i to za 12 odsto u odnosu na septembar, što je, takođe, jedan od simptoma krize.

Komentarišući odluku Narodne banke Srbije da smanji dinarsku obaveznu rezervu banaka za pet odsto, generalni sekretar UBS je rekao da je cilj te mere da podstakne štednju i kreditnu aktivnost banaka u dinarima. Međutim, prema njegovom uverenju, cilj će teško biti ostvaren, imajući u vidu problem dvovalutnog sistema u odobravanju kredita (u evrima i dinarima), kao i to da je 99 odsto štednje u evrima, zbog manjeg poverenja u dinar.

Dugalić je najavio da će banke uskoro početi da odobravaju povoljne kredite za legalizaciju divlje gradnje, pri čemu će svaka od njih voditi svoju kamatnu politiku, ali u dogovoru sa nadležnim ministarstvom.

(Zatvori)

Analitičari te grčke banke navode da se u procesu oporavka nalazi većina varijabli koje predstavljaju ponudu u ekonomiji - izvoz, proizvođačke cene i industrijska proizvodnja, dok varijable koje predstavljaju tražnju u ekonomiji - krediti, potrošačke cene i plate, slede proces oporavka.

Pad bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 2009. procenjen je na 3,9 odsto, dok se predviđa da će realni pad BDP-a u ovoj godini iznositi četiri odsto. Manji pad BDP-a proizilazi iz niže kontrakcije trgovine i industrijske proizvodnje i signalizuje da će ekonomski oporavak biti postepen i spor.

Inflacija na kraju 2009. godine biće nešto iznad sedam odsto, a u sledećoj godini će umereno rasti na 7,2 odsto, ocenili su analitičari Pireus banke. Deficit tekućeg računa će pasti na 7,5 odsto BDP-a u ovoj godini, ali će blagi ekonomski oporavak koji sledi u 2010. povećati eksterni debalans na nešto više od 10 odsto BDP u narednoj godini.

Referentna kamatna stopa, koja je sada 10 odsto, menjaće se u zavisnosti od uticaja koji će fiskalna konsolidacija imati na inflaciju kao i od promene regulisanih cena, navedeno je u saopštenju.

Vrlo je bitno istaći da ciklična komponenta industrijske proizvodnje u Srbiji prati gotovo istovremeno ciklična kretanja industrijske proizvodnje u evro zoni, kao i da na osnovu ovog pokazatelja možemo predvideti da sledi ekonomski oporavak i u Srbiji, dodaje se u saopštenju Pireus banke.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prema izveštaju Berze, glavni indeks BELEX15, čiju korpu čine akcije najlikvidnijih srpskih kompanija, izgubio je 1,08 odsto vrednosti i zaključen je na 730,97 indeksnih poena, dok je opšti indeks BELEXlajn niži za 0,93 odsto i na kraju trgovanja je vredeo 1.406,43 poena.

Strani investitori su realizovali veći deo današnjeg trgovanja akcijama, 77,95 odsto, uz podjednako učešće u kupovini i u prodaji.

Subotička "Fidelinka" i "Beogradska industrija piva", postigle su najveći dnevni rast cena akcija, od 8,43, odnosno 8,33 procenta, dok su najveći pad pretrpele hartije "Pupin telekoma" iz Zemuna - 11,76 i "Politike" iz Beograda - 11,35 odsto.

Po vrednosti prometa prednjačile su akcije niške "AIK banke", sa 16.698.960 dinara i prestoničkih preduzeća "Agrobanka", sa 13.525.420, "Komercijalna banka", sa 11,83 miliona i "Energoprojekt holding", sa 11.770.070 dinara.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Ukupna bilansna aktiva za devet meseci ove godine iznosila je 53,27 milijardi dinara, 35,1 odsto više nego u istom periodu 2008. godine.

Za devet meseci 2009. godine ta banka je obradila 8,4 miliona naloga u iznosu od oko 600 milijardi dinara.

Građani su do kraja septembra oročili još 530 miliona evra, a štednja u Agrobanci je u tom periodu porasla za 80 miliona evra, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Akcije beogradske Komercijalne banke [KMBN] sa trgovine po metodu preovladjujuće cene prešle su na trgovinu po kontinuiranom metodu, saopštilo je srpsko tržište kapitala.

Istovremeno su vlasničke hartije beogradskog gradjevinskog preduzeća Planum [PLNM], zrenjaninske uljare Dijamant [DJMN] i novosadskog
poljoprivrednog preduzeća Agrokop [AGRC] sa kontinuirane prešle na trgovinu po metodu preovladjuće cene.

Berza je odluke o promeni metoda trgovine donela nakon analize likvidnosti tih akcija, broja članova Berze koji posreduju u njihovoj rrgovini i broja ispostavljenih kupovnih i prodajnih naloga.

Shodno tome, odlučeno je da je prestala potreba za organizovanjem frekventnije trgovine.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)