Vrednost 56 obveznica bila je 35,9 milijardi kuna (4,9 milijardi evra), za 0,6 odsto veća nego na kraju decembra, dok je vrednost 105 komercijalnih zapisa smanjena procenat i po, na 23 milijarde (3,15 milijardi), pokazuju podaci SKDD.

Tržišna vrednost svih 1.156 vrednosnih papira iz registra SKDD na kraju januara je bila 291,9 milijardi kuna (39,98 milijardi evra), bezmalo tri procenta veća nego poslednjeg dana decembra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kako će Grčka isplivati iz tekuće ekonomske krize, najteže u kojoj se našao član briselske familije od 1993. godine, i ko „sa strane” treba i može da pomogne egejskoj naciji? Glavno pitanje na upravo završenom samitu G7, u kanadskom gradu Ikvalit na Arktiku, ostalo je bar što se svetskih berzi tiče bez uverljivog odgovora.

Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše i francuska ministarka finansija Kristin Lagard zaricali su se na Arktiku da je Grčka sposobna da se izbori sa basnoslovnim spoljnim dugom od 300 milijardi evra, kao i da će „evropski članovi G7 obezbediti da Grčka skreše rekordni budžetski deficit – unutar evrozone –  od  12, 7 odsto na tri odsto do 2012”. Američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner upozorio je predstavnike EU na samitu G7 da će „svet veoma pomno pratiti razvoj ekonomske krize u Grčkoj i odnos EU prema najavljenim reformama Atine, zbog moguće opasnosti po stabilnost evrozone kao i pada poverenja stranih investitora”.  Grčki premijer Jorgos Papandreu na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu najavio je da će „ako bude potrebno, Grčka pustiti krv da se izvuče iz nasleđene ali i spolja nametnute krize”.

Zaricanja evropskih zvaničnika da će naći načina da Grčka prebrodi krizu, naišla su na sumnjičav odjek na svetskim berzama.

Javna nesloga među ekonomski najjačim članicama EU –  pre svega Nemačke i Francuske –  oko načina sanacije grčke ekonomije i odsustvo čvrstih mehanizama evrokontrole sprovođenja najavljenih egejskih privrednih reformi, nametnuli su uverenje da briselska familija nema pouzdane antikrizne metode, upozorava londonski  „Fajnenšel tajms”.

Nemački ministar finansija Volfgang Šebl ističe da Grčka  „mora da plati cenu”  za deficit, njegova francuska koleginica Kristin Lagard istovremeno najavljuje „solidarnost sa Atinom u kriznim momentima”.  Zagovornici teorije da Grčka mora da se obrati MMF-u za pomoć, jer jedino ta institucija ima mehanizme i personal za nadzor radikalnih privrednih reformi, sve su brojniji u redovima anglosaksonskog  establišmenta.

Manjak jasnog evropskog plana za Grčku, već četvrti dan zaredom, obara vrednost monete EU. Jedan evro vredeo je juče tek 1,363 američka dolara – što je najniža vrednost od maja prošle godine.

Tema ko će i kako pomoći Atini, u međuvremenu se ove sedmice seli u Brisel na samit lidera EU, prvi koji će voditi nedavno izabrani predsednik Herman van Rompej. Problemi u grčkoj privredi ali i drugih (pre svih Portugala i Španije) tema je samita u četvrtak, u diskretnoj biblioteci Solvej u Briselu, i to bez prisustva medija.

Da li će samit u Briselu iznedriti jedinstven plan za pomoć Grčkoj:  na ispitu je međunarodni kredibilitet evrounije, ali i međunarodni diplomatsko-politički profil EU, smatra Nil Ferguson, profesor na američkom univerzitetu Harvard.

„Kriza u kojoj se našla  Grčka odavno je bila na vidiku,  i ta  ’infekcija’  će se proširiti. Najednom postaje jasno da nema uverljive fiskalne ni jedinstvene monetarne politike. Biće tamo još neprilika ”, u izjavi agenciji Blumberg povodom grčke krize proriče Nil Ferguson.

(Zatvori)

Redovni promet je iznosio 120 milijuna kuna, oko 16,4 milijuna eura, što predstavlja tjedni pad od oko 10 posto. Pad cijene dionica odražava se na negativnom sentimentu na svjetskom tržištu zbog loših ekonomskih podataka i zabrinutost oko državnih duga (npr. Grcka, Španjolska, Portugal i Irska). U SAD-u broj nezaposleni koji po prvi put traže državnu financijsku pomoc (initial claims) neocekivano se povecao na 480.000, dok su analiticari ocekivali smanjenje. Dodatno, ulagaci su zabrinuti oko grckom državnog duga zbog rastuceg deficita. Kao rezultat svih tih negativnih vijesti, DAX indeks je pao za 2,1% na tjednoj razini, dok se FTSE indeks smanjio za 2,7 posto. U SAD-u, Dow Jones Indu Avg. Indeks smanjen je za 1,1%, dok je Nasdaq pao za 2,4 posto. Vecina tekucih dionica na Zagrebackoj burzi pale su na tjednoj razini. Hrvatski telekom je dominirao tržište s više od 47,8 milijuna kuna prometa, što predstavlja oko 37 posto ukupnog prometa. Cijena dionica HT-a bila je jedan od rijetkih dobitnika, plus 1,7 posto na 303,87 kuna. Gradevinska dionica IGH je znatno pala, 6,34% na 2.609 kuna s ukupnim prometom od 4,6 milijuna kuna. Ulagaci su spustili cijenu dionica niže zbog mogucnost da konzorcij Konstruktor/IGH izgubi veliki projekt vrijedan 2,77 milijardi eura za izgradnju autoceste kroz Crne Gore. Naftna tvrtka INA je pala za 1 posto na razini od 1.867 kuna s ukupnim prometom od 6,3 milijuna kuna. AD plastik je jedna od rijetkih dionica koja je zabilježila znatni rast; cijena je skocila za cak 11,1 posto na 102,21 kuna s ukupnim prometom od 1,7 milijuna kuna. Tvrtka je objavila ovaj tjedan financijske rezultate; neto dobit od 16 milijuna kuna za 2009, u odnosu na gubitak od 42 milijuna kuna u 2008. Brodarske dionice su pale na tjednoj razini, što se djelomicno odražava na pad Baltic Dry Indeks. Atlantska plovidba je pala za 3,3 posto, Jadroplov se smanjio za 4,4 posto, a Uljanik plovidba je pala za 2,1 posto.

Izvor: Ilirika vrijednosni papiri d.o.o. Zagreb
(Zatvori)

Zvanični podaci pokazuju da su 1989. godine druge bivše jugoslovenske republike u proseku dostizale 40 odsto slovenačkog BDP, a 2008. - 42 odsto.

Slovenija je, međutim, u protekle dve decnije povećavala prednost samo u odnosu na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, pokazala je studija Istraživačkog centra za postjugoslovenska društva, koji je osnovao Fakultet umetnosti u Mariboru.

Ekonomski rast Slovenije u periodu od 2000. do 2008. godine bio je 36 odsto, što je sporije u odnosu na 43 odsto prosečnog rasta u regionu, prenela je slovenačka agencija STA.

Istraživački centar, koji je osnovao mariborski fakultet, baviće se komparativnom analizom političkih entiteta koji su se pojavili na prostoru bivše Jugoslavije, a na njegovom čelu je profesor sociologije Sergej Flere.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Atlas grupa kupila je početkom novembra od Hipotekarne banke 29,02 odsto akcija Montenegroberze, kao i 21,37 odsto Neks berze. Atlas grupa nakon te trgovine sa povezanim firmama poseduje nešto više od 47 odsto vlasništva u Montenegroberzi.

Ta kompanija Duška Kneževića sa povezanim firmama od ranije kontroliše Neks berzu. Knežević je kazao da je plan da se jedinstvena crnogorska berza poveže sa regionalnim, balkanskim tržistem kapitala, a preko programa Evropske unije i sa Atinskom berzom.

"Radićemo i na dovođenju stranih investitora i vraćanju poverenja u crnogorsko tržište kapitala. Ponudićemo berzama bivše SFRJ dvojne kotacije u evrima i u njihovim nacionalnim valutama", najavio je Knežević.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prema informacijama iz Vašingtona, koje su preneli austrijski mediji, grupa fondova treba da postane operativna u naredna tri meseca. Fondovi, kojima će upravljati američko investiciono preduzeće CRG Capital, imaće kapital veći od 250 miliona dolara. Namera je da oni od ugroženih banaka otkupe loše kredite ili pomognu njihovo restrukturiranje.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Ministri finansija Evropske Unije izrazili zabrinutost da se problemi sa velikim dugovima Grčke šire. Međutim, Stros-Kan je komentarišući fiskalnu situaciju u Grčkoj, rekao da to predstavlja ozbiljan problem, ali je mišljenja "da neće dovesti do fragmentisanja evro zone.

Sve lošije finansijsko stanje Grčke je navelo agencije za procenu kreditnog rejtinga, "Fič rejtings", "Mudis" i "Standard end Purs", da prošlog meseca snize rejting te zemlje, što je podstaklo masovnu prodaju njenih obveznica.

Grčka će biti izložena dodatnom pritisku od vlada drugih članica Unije da se izbori sa krizom izazvanom budžetskim deficitom čak četiri puta većim od gornje granice EU - od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ministri finansija Unije pozvali su Grčku da uloži veći napor u rešenje problema. Holandski ministar finansija Vauter Bos je izjavio da grčki plan za smanjenje potrošnje "mora da bude konkretniji", dok je luksemburški ministar Žan-Klod Junker poručio da će morati da vide da li će mere biti dovoljne.

"Sudbina jednog je sudbina svih", izjavio je komesar EU za privredne i monetarne poslove Hoakin Almunija nakon sastanka sa evropskim ministrima finansija i upozorio da situacija u Grčkoj ima posledice po druge zemlje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je 13. januara, kako je objavljeno na Internet sajtu vlade u Berlinu, izjavila da rastući dug Grčke preti da ugrozi evro, kojem narednih godina predstoji "veoma težak period". Merkelova je dva dana kasnije pobila tu izjavu pohvalom vladi u Atini da preduzima "ogromne napore" da obuzda budžetski deficit.

Najnoviji predlog grčke vlade predviđa smanjenje potrošnje za oko deset milijardi evra i povećanje prihoda u 2010, kako bi se deficit do kraja godine smanjio sa 12,7 na 8,7 odsto BDP-a.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Dvogodišnji program, koji će sa 2,65 mil EUR finansirati EU, za cilj ima jačanje nadzora na mikro i makro planu na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, saopštila je EK.

Konkretno, ECB će sa centralnim bankama članica zone evra organizovati obuku za centralne banke i tela za nadzor iz Srbije, sa Kosova, iz Hrvatske, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Turske.

- Stabilnost bankarskih sistema u zemljama obuhvaćenim programom od najveće je važnosti za postizanje održivog ekonomskog rasta - istakao je evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn).

Ren je dodao da se pokretanjem programa jačanja nadzora takođe podržavaju napori zemalja Zapadnog Balkana i Turske usmereni na ulazak u EU u uslovima ekonomske krize.

Član uprave ECB Lorenco Bini Zmagi (Lorenzo Bini Smaghi) istakao je da će program pomoći institucijama za nadzor kandidata i potencijalnih kandidata za EU da dobiju uvid u najnovije rezultate istraživanja i preporuke međunarodnih i institucija EU.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)