Sojaprotein (BSE:SJPT) će sticati sopstvene akcije na organizovanom tržištu, dok će cenu odrediti generalni direktor na osnovu javnih informacija o ostvarenom trgovanju akcijama.

Upravni odbor je u obrazloženju ove odluke ocenio da je “do pada cene akcija ove kompanije došlo iz uzroka i razloga koji ne stoje u vezi sa poslovanjem Sojaproteina” te je stoga, “u cilju zaštite interesa akcionara, obezbeđenja realizacije razvojnih planova Društva i nastupanja neposredne i veće štete” doneo odluku o kupovini sopstvenih akcija.

Upravni odbor takođe navodi da je u 2010. godini Sojaprotein u cilju eliminisanja uticaja finansijskih rashoda na poslovni rezultat nastavio sa sniženjem nivoa kreditne zaduženosti, a nastavljen je i trend povećanja izvoza, koji je u prvih 9 meseci ove godine zabeležio rast fizičkog obima od 49 odsto, dok je finansijski posmatrano, rast prodaje na stranom tržištu bio 59 procenata.

Akcije Sojaproteina okončale su današnje trgovanje na nivou od 698 dinara što predstavlja smanjenje od 32,8 procenata od početka godine, dok je realni minus (kada se isključi efekat raspodele akcija iz neraspoređene dobiti) 13,3 procenta.

Najnižu vrednost akcije Sojaproteina u proteklih godinu dana zabeležile su 13. oktobra na nivou od 642 dinara dok su godišnji maksimum dostigle 26. oktobra protekle godine na nivou od 1.150 dinara. Na ceni današnjeg zatvaranja od 698 dinara, tržišta kapitalizacija Sojaproteina iznosi 6,87 milijardi dinara (64,8 miliona evra).

Izvor: www.seebiz.eu /Sinteza Invest Group

Sektori u kojima su žene ranije zapošljavane sada su u fazi reformi, i u njima se smanjuju radna mesta ili otpuštaju radnici, rečeno je na sastanku koji su organizovale sekcije žena UGS Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije

Članica Komisije UN za ekonomski položaj žena Mirjana Dokmanović kazala je da su žene u Srbiji izložene ekonomskoj, socijalnoj nesigurnosti, kao i diskriminaciji, nasilju i siromaštvu.

Ona je navela da one u proseku za 15 odsto manje zarađuju od muškaraca, a da imaju i 20 odsto manju penziju od njih.

Stručna saradnica za ekonomska i socijalna pitanja Zlata Zec iz Nezavisnost kazala je da sindikati podržavaju reforme socijalnog sistema, ali one koje će ispuniti osnovne ciljeve i koji su navedeni kao razlog za reforme.

„Podržavamo reforme koje će doprineti boljitku, poboljšanju materijalnog i ekonomskog položaja, kao one koje doprinose konceptu humanog razvoja društva”, navela je ona.

Reforme ne bi trebalo da idu na uštrb socijalne izdržljivosti, navela je Zec i dodala da reforma socijalnog sistema treba da obezbedi samoodrživost sistema i da utiče na unapređenje životnog standarda budućih i sadašnjih korisnika prava na PIO.

Prema njenim rečima, reforma treba da podrazumeva i podizanje efikasnosti penzijske administracije, dodajući da od 2000. godine nijedan od tih ciljeva nije ispunjen i da se standard neprestano pogoršava.

Izvor www.b92.net

Iako u upućeni tvrde da je gotovo izvesno da će ovaj dogovor i biti realizovan već na početku sledeće poslovne godine, i u beogradskom sedištu „MK grupe“, kao i u predstavništvu „Karneksa“ nisu ni potvrdili ni negirali ove navode uz slično obrazloženje da „ne žele da komentarišu nezvanične informacije i spekulacije“.
Kako saznajemo iz izvora bliskih „MK grupi“, ova kompanija je pregovore sa vlasnicima „Karneksa“ započela u jeku medijske pompe da navodno hrvatski „Agrokor“ preuzima vrbaskog mesnog giganta.

Ovu informaciju potvrđuju i navodi članova Nezavisnog sindikata u „Karneksu“ koji su povodom medijskih spekulacija u julu, zahtevali razgovor sa predstavnicima rukovodstva. Na tom prilikom održanom sastanku sa Hjuom Mekrejnoldsom, generalnim direktorom fabrike, potvrđeno im je da su za „Karneks“ trenutno zainteresovana dva kupca - „Agrokor“ i „MK grupa“, ali da su pregovori daleko od konačnog dogovora. Prisutni na sastanku su zamoljeni da ova informacija, barem zasad, ostane interna.

I u vrbaskoj šećerani, koja je u većinskom vlasništvu „MK grupe“, i u „Karnkesu“ glavna tema sada su najnovija nagađanja da će Miodrag Kostić već početkom sledeće godine kupiti „Karneks“. U jednoj od najčešćih verzija pominje da će „MK grupa“ u ovaj posao ući sa već ranije pominjanim „Agrokorom“.

„Jasna indicija da se priprema prodaja ’Karneksa’ jeste da se poslednjih meseci raščišćava finansijska situacija. Izmiruju se zaostale obaveze, naplaćuju potraživanja što se inače radi kada se priprema prodaja. Nemamo nikakvih zvaničnih potvrda da je dogovor sa Kostićem već sklopljen, ali je neosporno da je on taj drugi potencijalni kupac kojeg je rukovodstvo imenovalo na sastanku sa predstavnicima radnika.

S druge strane, izvesno je da ove priče imponuju „Ašmoru“ jer na taj način podižu cenu kapitala“, kaže sagovornik „Blica“ koji je želeo da ostane anoniman. O navodima da će „MK grupa“ preuzeti „Karneks“ u partnerstvu sa „Agrokorom“ on kaže:

„Logično je da je u ovoj priči Kostić zainteresovan za poljoprivredu, tj. za više od pet hiljada hektara zemlje i značajni stočni fond, ali problem je što je ’Karneks’ vertikalno integrisana kompanija što znači da je teško deljiva. U tim slučajevima uvek postoje različiti interesi potencijalnih kupaca i tu je uvek posredi vrlo komplikovana poslovna kombinatorika“, kaže naš sagovornik.

Za više od 2.000 zaposlenih u vrbaskom „Karneksu“ učestala nagađanja o promeni vlasničke strukture u „Karneksu“ znače period strepnje za buduću egzistenciju. U slučaju da se kuloarska nagađanja realizuju, kolektivni ugovor će ih štititi narednih godinu dana.

Izvor: www.blic.rs

Izvršni odbor je uzeo u obzir pritiske po osnovu inflatornih očekivanja podstaknutih rastom cena hrane, a u manjoj meri po osnovu ranije deprecijacije i očekivanog bržeg oporavka agregatne tražnje. Ocenjeno je da će međugodišnja inflacija, merena rastom potrošačkih cena, u oktobru 2010. preći gornju granicu dozvoljenog odstupanja od cilja za taj mesec (6,3±2%), što je iznad naših očekivanja iznetih u avgustovskom Izveštaju o inflaciji.

Povećanjem referentne stope Narodna banka obezbeđuje da se inflacija u srednjem roku nađe na utvrđenom cilju.

Privremeni rast domaćih cena hrane, zbog loše poljoprivredne sezone u Srbiji i svetu, bio je ključni faktor porasta inflacije u proteklih nekoliko meseci.
Iako je devizno tržište stabilizovano, deprecijacija iz prethodnog perioda će se još neko vreme odražavati na povećanje cena uvoznih proizvoda.

Nastavak ekonomskog oporavka, kao i odluka o odmrzavanju zarada u javnom sektoru i penzija, verovatno će doprineti slabljenju dezinflatornog uticaja agregatne tražnje.

Imajući sve prethodno u vidu, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je procenio da je povećanje referentne kamatne stope za 50 baznih poena potrebno kako bi se inflacija u srednjem roku zadržala u granicama utvrđenih ciljeva (4,5±1,5% za kraj 2011. i 4±1,5% za kraj 2012. godine).