Obim prometa je na godišnjem nivou opao 9,8 odsto, dok je prodaja bila više od sedam odsto veća nego 2007. godine. U škodi su glavnim krivcem za lošije rezultate proglasili izrazito negativno kretanje krusa nacionalne valute - krune.

Pad potražnje automobila u drugoj polovini godine se odrazio i na Škodu. Fabrika je morala da zaustavlja proizvodnju što se snažno odrazilo na rezultate cele češke industrije za decembar i januar. Izgledi firme za ovu godinu i dalje ostaju nesigurni i opterećeni značajnim rizicima.

Kompanija će i dalje ići putem internacionalizacije, rekao je predsednik Upravnog odbora Škode Rajnhard Jung i kazao da je dobar znak aktuelni uspeh modela "fabia" i stanje narudžbina čija količina prevazilazi prošlogodišnju.

"Fabia" je, zahvaljujući akciji "staro za novo", na nemačkom tržištu postala drugi najprodavaniji model, a njena prodaja raste i u drugim zemljama gde se nudi u takvim akcijama. U februaru je u Nemačkoj prodato 9.190 "fabia", u odnosu na 2.600 koliko je prodato mesec dana ranije.

Interesovanje za vozila najveće češke fabrike automobila raste najviše u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj. Firma zbog toga pretpostavlja da neće morati ponovo da prekida proizvodnju, kao na prelasku iz stare u novu godinu, niti da skraćuje radnu nedelju.

Škoda je lane smanjila broj zaposlenih za 8,4 odsto, na 26.695 radnika. Na kraju 2007. bilo ih je više od 29 hiljada. Kompanija je ostala najveći češki izvoznik, sa udelom od 6,7 odsto u ukupnom izvozu zemlje.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

Evropska komisija je saopštila da su Francuska, Španija, Grčka i Irska lani imale budžetski deficit viši od tri odsto bruto domaćeg proizvoda i time prekršile propise koji su uspostavljeni da bi kurs evra bio stabilan.

Smanjeni poreski prihodi i sve veća javna potrošnja napravili su "rupe" u državnim finansijama mnogih zemalja i biće potrebne godine da bi se taj problem rešio. Evropska unija je upozorila zemlje članice da moraju da počnu da smanjuju dug "čim počne oporavak privrede", a očekuje se da će on početi u 2010. godini.

Kriza svetske trgovine je najviše pogodila Francusku i očekuje se da će deficit te zemlje ove godine iznositi 5,6 odsto, a 2010. godine 5,2 procenata.

U Španiji je nagli zastoj u građevinskom sektoru povećao broj nezaposlenih i procenjuje se da je deficit u 2008. bio 3,4 odsto i da će u 2009. i 2010. iznositi oko šest procenata.

Veliku Britaniju je pogodio slom finansijskog sektora i sektora nekretnina i ona je već probila ograničenja EU. Prema proceni EU, Irskoj će biti potrebno nekoliko godina da smanji deficit i rok za usklađivanje sa propisima EU je 2013. godina.

Evropska komisija je dala kraći rok Grčkoj, koja bi trebalo da do kraja 2010. godine svede deficit na ispod tri procenata. Grčka je pravila EU prekršila već 2007. godine, kada je uprkos snažnom privrednom rastu deficit iznosio 3,5 odsto, procenjuje se da je 2008. godine bio 3,7 procenata, a do 2010. godine bi, ukoliko se trend ne promeni, mogao da premaši četiri odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Prema prethondoj proceni Udruženja međunarodnih avioprevoznika (IATA) u Ženevi, objavljenoj u decembru, očekivalo se da će finansijski manjak avioprevoznika u 2009. biti oko 2,5 milijarde dolara.

"Stanje avioindustrije danas je dosta sumorno. Potražnja je pogoršana mnogo više i mnogo brže privrednim usporavanjem nego što se to moglo predvideti pre samo nekoliko meseci", izjavio je generalni direktor IATA Đovani Bizinjani.

IATA, koja okuplja 230 avioprevoznika, među kojima "Britiš ervejz", "Kataj Pacifik", "Junajted erlajnz" i "Emirejet", takođe je povećala procenu gubitaka međunarodnih prevoznika za 2008. godinu, sa ranije prognoze od oko osam na 8,5 milijardi dolara, na šta je uticao i drastični skok cene nafte, preneo je Rojters.

U januaru, obim međunarodnog avioprevoza smanjen je 5,6 odsto na godišnjem nivou, posle 4,6-procentnog pada u decembru. Prevoz robe u januaru opao je 23,2 odsto u odnosu na isti mesec 2008, a u decembru 22,6 odsto, osmi mesec uzastopno.

Bizinjani je početkom godine upozorio da je "biznis klasa prazna" i da komfornija mesta beleže veći pad potražnje od ekonomske, jeftinije klase. Svetski avioprevoznici, teško pogođeni globalnom ekonomskom krizom, preduzeli su niz mera kresanja troškova i ukinuli desetine hiljada radnih mesta da bi preživeli.

Najgore su prošli azijski prevoznici. "Singapur erlajnz", najveća aviokompanija na svetu po tržišnoj vrednosti, zatražila je od jednog broja pilota i zaposlenih na transportu tereta da uzmu neplaćeno odsustvo na dve godine da bi se skresali troškovi. Singapurski prevoznik najavio je da će smanjiti kapacitete 11 odsto i prizemiti 17 od 100 aviona iz sadašnje flote.

"Kataj Pacifik", glavni hongkonški prevoznik i peta azijska aviokompanija po vrednosti kapitala, objavila je rekordan gubitak od milijardu dolara u drugoj polovini 2008. godine i najavio da će prodati deo imovine kako bi se došlo do svežeg novca.

Olimpik erlajns prodat Marfin Investmentu

Grčka vlada je potpisala ugovor o prodaji avio-kompanije Olimpik Erlajns grčkoj privatnoj firmi Marfin Investment, po ceni od 177,2 miliona evra.

Proces privatizacije Olimpik Erlajnsa biće završen u oktobru, ako Skupoština Grčke odobri ugovor. Sporazum o prodaji je postignut u vreme pada bruto društvenog dohotka, rasta javnog duga i visokog budžetskog deficita Grčke.

"Period krize Olimpik Erlajnsa koji je predstavljao nepodnošljiv teret za grčke poreske obveznike i izazvao ozbiljne pravne probleme sa Evropskom unijom, sada je napokon okončan", rekao je premijer Kostas Karamanlis.

"Grci će prestati da plaćaju milion evra dnevno da bi održali u životu prezaduženu kompaniju nesposobnu da, pod državnom upravom, nađe svoje mesto (na tržištu)", dodao je on.

Niko od 8.100 zaposlenih u Olimpik Erlajnsu nema garantovano radno mesto, a mnogi će biti primorani da odu u druga državna preduzeća.

"Mi smo obavili svoju dužnost. Bilo je nezamislivo da Olimpik prestane da postoji", rekao je kupac, potpredsednik Marfina Andreas Vgenopulos. Evropska unija je septembra 2008. godine odobrila Vladi Grčke da ove godine proda Olimpik Erlajns uz uslov da ta firma vrati 850 miliona evra državnih subvencija.

"Olimpik" je bio uspešna privatna firma dok je bila u vlasništvu brodovlasnika Aristotela Onazisa. On ju je 1974. godine poklonio državi pod pretnjom nacionalizacije.

Češka prodaje "Češke aerolinije"

Na tender za privatizaciju 91,5 odsto akcija aviokompanije "Česke aerolinije" (ČSA) prijavila su se četiri zainteresovane kompanije, objavilo je češko ministarstvo finansija.

Do isteka roka za prijavljivanje, ponude su podneli francusko-holandski "Er Frans-KLM" (Air France), ruski "Aerofolot", konzorcijum "Unimeksa" (Unimex) i "Travel Servisa" i firma "Odien".

"Aeroflot", najveći ruski avioprevoznik, u kome 51 odsto udela ima ruska vlada, prijavio se na tender preko ćerke-firme "Darofan" i sada traži partnera iz Češke, ili neke od zemalja EU, kako bi ispunio kvalifikacioni kriterijum.Ta vazduhoplovna kompanija godišnje preveze oko deset miliona putnika, a zajedno sa firmama-ćerkama oko 12 miliona. Kontroliše više od 45 odsto ruskog tržišta redovnih međunarodnih linija, dok je udeo u unutrašnjem vazdušnom saobraćaju Rusije 12,5 odsto.

Kompanija "Er Frans-KLM" je, uz "Aeroflot", još jedan partner ČSA iz alijanse evropskih i azijskih avio-kompanija "Skaj Tim" (SkyTeam). Francusko-holandskoj kompaniji bi spajanje sa češkom omogućilo jačanje pozicija u srednjoj i istočnoj Evropi.

U konzorcijumu "Unimeks TVS" natpolovični udeo od 51 procenta ima "Unimeks grupa", kojom upravlja češki preduzetnik Jirži Šiman. Firma takođe ima udeo u čarter kompaniji "Travel servis" koja je najznačajnija firma te vrste na češkom tržištu.

"Odien Grupa" je, pored ostalog, od 2007. godine vlasnik nekada najveće česke državne turističke agencije "Čedok". Firme koje su imovinski u vezi sa "Odienom" imaju investicije i u nekim manjim aviokompanijama.

"Česke aerolinije" raspolažu sa 51 avionom, od toga 19 "erbasova" (Airbus) za srednje i duge pruge, 20 "boinga 737" (Boeing) za srednje udaljenosti i 12 avina tipa ATR. Kompanija je prošle godine imala dobit pre oporezivanja od pola milijarde kruna (18 miliona evra)

ČSA, prema kriterijumima vlade, može da kupi samo firma čijih je njamanje 51 odsto kapitala iz zemalja Evropske unije. Zainteresovani takođe moraju da predstave svoje planove o tome koliko dugo nameravaju da zadrže ČSA na poziciji nacionalnog prevoznika i da sačuvaju putnički vazdušni saobraćaj kao glavnu delatnost kompanije.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

 

Euro zona

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
23.3.	11:00	Construction output	Feb	1,30%	-2,20%	-9,10%
23.3.	11:00	Foreign trade	Feb	-10,5B	-9,0B	-0,70B
24.3.	8:00	France - PMI	Mart	36,30	35	34,8
24.3.	9:30	UK - CPI	Feb	3,20%	2,60%	3,00%
24.3.	9:30	UK - BBA Mortage Approvals	Feb	28,20K	22,30K	22,40K
24.3.	9:30	UK - Core CPI	Feb	1,60%	1,30%	0,013
25.3.	9:00	Germany - IFO Business Climate Index	Mart		82,2	82,6
26.3.	7:00	Germany - GfK Consumer Climate	April		2,6	2,6
26.3.	9:30	UK - Retail Sales	Feb		-0,30%	0,70%
26.3.	9:30	UK - Business Investment	Q4		-3,90%	-3,90%
26.3.	-	Germany - CPI	Mart		0,20%	0,60%
27.3.	9:30	UK - Current Account	Q4		-5,80B	-7,70B
27.3.	9:30	UK - GDP	Mart		-1,50%	-1,50%
27.3.	11:00	Euro area - Industrial New Orders	Feb		-28,40%	-22,30%

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs (Zatvori)

Obim svetske trgovine oslabio je drastično u drugoj polovini 2008. godine, da bi na kraju godine pao na godišnju stopu rasta od svega dva procenta, posle rasta od šest odsto u 2007, navodi se u izveštaju Svetske trgovinske organizacije.

Koliko u januaru, Međunarodni monetarni fond je procenio da će obim svetske trgovine ove godine pasti za 2,8 odsto, podseća Rojters i ocenjuje da nova cifra samo pokazuje koliki su obim i brzina pogoršavanja globalne ekonomske krize.

"Trgovina bi mogla da bude moćno oruđe u podizanju sveta iz ekonomskog kolapsa", ocenio je generalni direktor STO Paskal Lami.

U saopštenju koje je izdao povodom najnovijih podataka, on je ocenio da će lideri Grupe 20 ekonomski razvijenih i zemalja sa privredama u usponu na sastanku u Londonu, zakazanom za 2. april, "imati jedinstvenu priliku da se ujedine i pređu sa obećanja na delanje, uzdržavajući se od protekcionističkih mera koje bi mere za globalni oporavak učinile manje efikasnim".

Prema procenama STO, obim izvoza razvijenih država pašće 10 odsto ove godine, dok će zemlje u razvoju zavisne od trgovine doživeti pad izvoza između dva i tri procenta.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U zamenu za otpisivanje duga od dve milijarde dolara aluminijunskog holdinga, grupa Oneksim Mihaila Prohorova će dobiti 4,5 odsto akcija Rusala Olega Deripaske, čime se udeo grupacije povećava na 18,5 odsto.

Preostali deo duga od 800 miliona dolara takođe će biti restrukturiran, ali detalji o tome još nisu saopšteni.

Postignut dogovor sa grupom Oneksim, u vlasništvu ruskog oligarha Prohorova, smatra se važnom etapom u procesu restrukturiranja dugovanja Rusala, koji je zapao u težak položaj zbog pada cena metala na svetskom tržištu i globalne finansijske krize.

Samo u ovoj godini Rusal je u obavezi da otplati 8,1 milijardu dolara kredita. Početkom marta kompanija je dogovorila dvomesečnu odgodu otplate 7,4 milijardi dolara kredita koje je povukla od međunarodnih banaka.

U skladu sa potpisanim sporazumima, Oneksim je pristao da ne realizuje svoja prava obratne prodaje akcija Rusala u periodu važenja sporazuma sa međunarodnim bankama kreditorima o odgodi otplate, kao i da pruži pomoć aluminijumskom holdingu u daljem restrukturiranju prispelih obaveza.

Ruska vlada ne želi da nacionalizuje Rusal, jer bi to izazvalo talas sličnih zahteva drugih kompanija, i očekuje da će akcionari kompanije rešiti dužničke probleme samostalno.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Berze su reagovale skokom akcija od više od 6 procenata, ali program vlade SAD i dalje može da se suoči sa žilavim otporom zakonodavaca i javnosti sumnjičavoj prema spasavanju privatnog sektora novcem građana.

Predsednik Obama je izjavio da je njegov ekonomski tim "veoma siguran" da će spasilački plan biti uspešan a da će poreski obveznici deliti kako dobre strane plana tako i teret bilo kakvog gubitka.

Cilj, rekao je Obama, je da banke ponovo počnu da pozajmljuju, tako da "porodice mogu da dobiju osnovne potrošačke kredite, pozajmice za automobil i studentske kredite", da mali preduzetnici ponovo budu u stanju da sebe finansiraju i "tada ćemo moći da ponovo pokrenemo ekonomiju."

Program nije prvi takav pokušaj administracije da oživi privredu zaglavljenu u recesiji. Plan spasavanja banaka Bušove administracije naišao je na jak otpor njegove republikanske partije, a kada je kasnije ministar finansija Timoti Gejtner objavio svoj plan, bio je odbijen kao neodredjen u pojedinostima.

Gejtner danas poziva na strpljenje, naglašavajući da rehabilitacija banaka i finansijske delatnosti treba da krene napred uprkos "dubokom gnevu" zbog loših pozajmica i ulaganja.

(Zatvori)

Do toga bi moglo da dođe ukoliko vlada u Rigi poveća budžetski deficit, nakon što su predstavnici američkog ministarstva finansija neformalno rekli da je MMF krajnje nezadovoljan radom vlade u Rigi i da razmatra mogućnost da stopira zajam.

Nastojanja novog premijera Letonije Valdisa Dombrovskisa da poveća budžetski deficit na sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za MMF predstavljaju grubo kršenje prethodnog dogovora, kojim je predviđen maksimalni budžetski deficit od pet odsto.

Letonski premijer je ranije izjavio da će zemlja bankrotirati za nekoliko meseci ukolko MMF ne odobri povećanje budžetskog deficita na sedam odsto. Letonski parlament je u decembru prošle godine usvojio budžet za 2009. sa deficitom od 4,9 procenata, a Dombrovskis je prošle nedelje rekao da će Letoniji možda biti potrebna dodatna pozajmica od oko jedne milijarde evra.

Letonija beleži najveći ekonomski pad u Evropskoj uniji (BDP zemlje je u četvrtom tromesečju prošle godine, u poređenju sa istim periodom 2007, opao za 10,5 odsto), brojne kompanije nisu uspele da prevaziđu krizu i objavile su bankrot, a zvaničnici su zatražili pomoć od međunarodnih organizacija.

Do 2011. godine Letonija bi od međunarodnih finansijskih organizacija trebalo da dobije kredita u vrednosti 7,5 milijardi evra. MMF je obećao pozajmicu od 1,7 milijardi evra, a severni susedi - Švedska, Danska, Finska i Norveška - 1,8 milijardi.

Svetska banka će Letoniji dodeliti 400 miliona evra, dok će Evropska banka za obnovu i razvoj, zajedno sa Češkom, Poljskom i Estonijom, odobriti pozajmicu od 500 miliona evra.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)